Dvadeset peto vanredno zasedanje , 21.02.2020.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset peto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/47-20

4. dan rada

21.02.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Zukorliću.
Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite profesore.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala predsedavajući.

Drago mi je da su pod uticajem Jevrejske zajednice došli do ovog Predloga zakona o memorijalnom centru. Žao mi je što naša država to ranije nije učinila na zahtev brojnih organizacija, uključujući i predstavnike Srpske akademije nauka, čak i u vreme ovog režima. To možete proveriti u agendi poseta kod predsednika Republike, u prethodnom mandatu.

Žao mi je što sam ovde naišao na osudu koja se odnosi kao kritika onih protivnika vladajuće većine koji nisu ostali u Skupštini. Žao mi je što sam naišao na osudu u ovoj Skupštini kada sam uneo sliku „Plava grobnica“, žao mi je što sam naišao na podozrenje kada sam doneo Gideonovu knjigu „Jasenovac – Aušvic na Balkanu“ i to sa ličnom posvetom zahvalnosti svojeručno potpisanom od njega. Žao mi je što mi reče kritike upućuju oni koji su bili sa mnom u Ruskoj dumi ušavši sa rukama u džepovima, dok sam ja doneo tri istorijske slike i poklonio prvom potpredsedniku, odnosno prvom zameniku predsednika Ruske dume, potomku generala Ždanova. Žao mi je što nema razumevanja osim od strane ministra koji argumentovao obrazložio jedan i drugi predlog, uvažavajući istorijske činjenice.

Ne želim više da učestvujem u ovoj raspravi. Napustiću ovu sednicu. Doći ću na glasanje. Ostajem pri mojim amandmanima, a gospodina ministra bih zamolio da dobro razmisli o nekim amandmanima, nevezano za naslov i sve one članove koji proizilaze iz tog naslova, odnosno predloga za promenu naslova, kao što je npr. stavljanje predstavnika zaposlenih u nadzorni odbor jer ne mogu same da nadzorišu. To vidim, takođe, da je odbijeno. I, kao što je činjenica da u upravnom odboru, u nadzornom odboru i u programskim savetima nema predstavnika srpskih institucija, izuzimajući resorno ministarstvo. Hvala lepo.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, profesore Ševarliću.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zemun je grad. Na periferiji tog grada, na teritoriji NDH je bio logor Staro sajmište. Bio bi greh prema svim Zemuncima, koji su nekada živeli ili sada žive ili simpatišu Zemun kao simpatičan grad. Ja sam rođen u Zemunu i ne bih voleo, rođen zato što je porodilište jedino u Sremu u tom trenutku bilo u Zemunu, i ne bi mi bilo drago da se logor Staro sajmište, kako se i zvao, nazove logorom Zemun.

Ja nisam rođen u logoru, ni u bivšem logoru. Ja sam rođen u Zemunu. A, na periferiji Zemuna uz dozvolu NDH Nemci su likvidirali na surov način od 6.500 do 7.000 Jevreja i 12.000 Srba.

Moji potiču iz Bosne i Hercegovine i ne znam na koji način su dospeli u taj logor, Foča, Goražde okolina, delovi stare Hercegovine, dakle ne znam kojim putevima su oni uopšte se našli i završili u logoru Staro sajmište.

Ovde je rečeno nešto što je mene pogodilo. Ja sam u srednjoj školi zbog porodice u kojoj sam odrastao i u vojsci, sve vreme bio lojalan državi, ali nisam verovao baš u Potemkinova sela. Pokušali su da nas uče da je srpska vojska, a to je radila KP, da je srpska vojska vodila hegemonističke ratove od 1914. do 1918. godine, recite mi da grešim da takvih lekcija nije bilo, da je vodila hegemonističke ratove i da je porobila sve druge naše narode i narodnosti. Tako su pokušali da nas uče u školi. Mene tome nisu mogli da nauče.

Ima onih pripadnika KP koji su bili najmlađi Titovi odbornici koji su prihvatili tu vrstu ideologije i onda pod starost kažu – ali ja sam hteo da unesem sliku „Plave grobnice“. „Plava grobnica“ pripada srpskom narodu. To je sećanje da je Srbija oslobađala druge, a ti drugi su digli ruku na Srbiju i Srbe. „Plava grobnica“ podseća na to. Ali, mene podseća i na one koji danas žele politički i „Plavu grobnicu“ da iskoriste, uprkos tome što su bili najmlađi Titovi odbornici, šefa partije koji nas je učio da su Srbi sa milion i 264 hiljade, poginulih Srba iz Srbije, vršili hegemonističke ratove od 14. do 18. da bi porobili naše narode i narodnosti.

Stvarno ova Skupština trpi sve. Ovde ima ono obraz đon. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Rističeviću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, sam jedan ovakav zakon, vidim da budi dosta emocija među narodnim poslanicima. Međutim, prvo što moram da istaknem, zakon nije napisan i mi danas ga ne donosimo pod bilo čijim pritiskom. Jeste pisan zakon u saradnji sa svetskom jevrejskom organizacijom, kao što je pisan i prethodni zakon o obeštećenju žrtvama holokausta bez pravnih naslednika.

Međutim, moramo u nekim stvarima da budemo jako realni i jako trezveni, unazad možda čak i par decenija, možda i više, postoji jedna želja za revizionizmom istorije u Drugom svetskom ratu.

Toga smo svedoci, i dešava se i dan danas, i dešava se nad velikim brojem žrtava, kako samog Holokausta, zato što neki jednostavno žele da izbegnu svoju istorijsku odgovornost, ne ličnu, ali istorijsku odgovornost za ono što su pripadnici njihovog naroda radili u prošlosti.

Imali smo to, ne mogu nazvati baš revizionizmom, ali pod izgovorom bratstva i jedinstva za vreme komunističkog režima, sve žrtve nacističkih zločina i njihovih satelita nisu prikazane u pravom svetlu, jer, eto, to se desilo, žrtve postoje, ali postoji neka budućnost, pa zarad te budućnosti ne trebamo ni da govorimo o tim žrtvama.

Ja bih samo da podsetim, imali smo poemu Ivana Gorana Kovačića "Jama", a koliko je do raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije bilo jama u kojima su se nalazile kosti Srba, bez ikakvog obeležja? Na desetine. Bacani su u vrtače, zaboravljeni.

Ono što je najstrašnije, valjda zbog te želje za nekom budućnošću, svi su se okretali ka tome, a sama budućnost je nosila nove opasnosti, koje su se desile ne posle jednog veka, jedva da je prošlo nešto malo više od 45 godina - zločinci su ponovili zločin. Ponovo su ubijani Srbi pre svega, zbog različitosti u veri, različitosti u naciji, zato što su želeli da žive na svojim ognjištima, gde žive vekovima, proterivani u "Bljesku" i "Oluji", a jedan od krivaca jeste želja komunističkog režima da se o zločinima ne govori, zato što bi zločini posvađali narod.

Vidimo sad da ta ideologija i takav stav nisu bili dobri. Zločini su se ponovili, zločinci su pripadnici istog naroda, žrtve su pripadnici istog naroda koji je i stradao za vreme Drugog svetskog rata.

Da budemo takođe jasni, Republika Srbija i srpski narod mogu da ističu i brojnost svojih žrtava, mogu da ističu i zločine koji su se dogodili, mogu svuda i na svakom mestu u svetu to da govore, ali da budemo takođe i svesni i postavimo pitanje - da li je to dovoljno? Da li možemo u pokušaju revizionizma izmene istorije, istorije vezano za Drugi svetski rat, Srbija sama i usamljena da dokazuje svoje žrtve, da dokazuje stradanje svog naroda i na taj način opomene čitav svet da se tako nešto više ne sme ponoviti? Ja, da budem iskren, mislim da to možda jeste moguće, ali mislim, takođe, da će biti mnogo teško.

Jedan od naroda koji su najviše stradali u Drugom svetskom ratu jesu Jevreji, pripadnici jevrejskog naroda. I bez obzira na razne pokrete, udruženja, koja su profašistička po ideologiji, kada god spomenete Jevreje, u svakom iole građaninu koji ima malo škole stvarate pomisao na ono što su oni doživeli u Drugom svetskom ratu.

Kad kažemo - Staro sajmište, mnogi pomisle da se to dešavalo tad u onoj okupacionoj zoni koja je pripadala Srbiji, jer samo Sajmište je samo na nekoliko kilometara odavde, ali to je pripadalo Nezavisnoj Državi Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata. Srpski narod delio je sudbinu pripadnika jevrejskog naroda za vreme Drugog svetskog rata. I da li postoje dva naroda koja mogu toliko dobro da se razumeju po pitanju stradanja u Drugom svetskom ratu nego što su to Srbi, Jevreji i pripadnici ruskog naroda? Ja mislim da ne.

Jedan od načina zaštite od revizionizma, jer svesni smo da se umanjuje i pokušava da se umanji kroz razne kvazinaučne radove broj žrtava i pobijenih u Jasenovcu, broj žrtava i pobijenih po raznim jamama po Bosni, Hrvatskoj, Liki, Kordunu, Baniji, itd, da ne nabrajam, pokušava da se umanji broj žrtava. Jedini ozbiljan odgovor, odnosno mnogo uspešniju borbu da se sačuvamo od revizionizma i sačuvamo uspomene na žrtvu, i sačuvamo sećanje, jeste da se udružuju narodi po tom pitanju koji su stradali. Zato i jesam govorio, a na to sam naišao na veliku osudu pripadnika poslaničkih grupa zašto ja ističem da su sve žrtve iste i da nemaju narodnu pripadnost, zato što ako budemo samo vodili računa o svojim žrtvama, prvo, nećemo moći da sačuvamo uspomenu na njih i opomenu za buduća pokoljenja da se to više ne desi, jer baš se desilo posle Drugog svetskog rata, samo nekoliko decenija.

Moramo da udružimo narode koji su najviše stradali da šalju opomenu neprestano čitavom svetu da tako nešto više ni jednom narodu više ne sme da se desi.

Imamo hrabrosti da govorimo o svojim žrtvama, ne kao što je to bilo ranije, za vreme Borisa Tadića, Vojislava Koštunice i drugih, da se stidimo svojih žrtava. Smemo da govorimo, smemo da obeležavamo mesta njihovih stratišta, smemo da se udružujemo sa narodima koji su stradali, sa kojima smo delili sudbinu u Drugom svetskom ratu, da sačuvamo uspomene na sve nevine žrtve i žrtve Holokausta u jednoj najmračnijoj ideologiji, najmračnijoj epizodi od kad postoji ljudska civilizacija.

Srbija od kad je vodi Aleksandar Vučić sme i o tome da govori, za razliku od bivšeg režima koji se krije sada i poziva na bojkot, da bi izbegao odgovornost i osudu naroda za ono što su uradili, pljačkali taj isti narod, a kada su u pitanju žrtve, prikrivali, da bi se što više dodvorili revizionistima istorije, vezano za Drugi svetski rat i opstali što je god moguće duže na vlasti na taj način.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Arsiću.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Ja ću se nastaviti na govor koji je moj uvaženi kolega Arsić govorio.

Moram da istaknem da srpski i jevrejski narod gaje jedno dugogodišnje prijateljstvo, a takođe moram da istaknem da je i ovaj Predlog zakona donet uz konsultaciju i uz učešća Saveza jevrejskih opština, kao i Saveta romske nacionalne manjine.

Ono što takođe moram da istaknem, to je da Republika Srbija, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, upravo boreći se protiv revizionizma istorije, u Ujedinjenim nacijama 2018. godine bila je izložba koja se odnosi na nezaborav na sve one zločine koji su se desili u Jasenovcu, a naziv izložbe je bio "Jasenovac, potreba da se ne zaboravi".

Moram istaći da je direktor te organizacije, međunarodne organizacije koja se desila u UN i gde je čitav svet imao priliku da vidi jedan često malo spominjani dokument iz Drugog svetskog rata, a to je da je na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske stradao ogroman broj Srba, među njima i ogroman broj dece, kao i Jevreja, Roma i drugih antifašista.

Takođe, moram da istaknem da je u svojoj studiji dr Grajf, koji je inače istoričar za Holokaust, napravio komparativnu analizuju između „Jasenovca“ i „Aušvica“ i naveo 57 načina svirepog mučenja od strane ustaša koje su doživele žrtve u koncentracionom logoru „Jasenovac“.

Takođe, moram da istaknem da je prvi put izraelski predsednik gospodin Rivlin došao u posetu Srbiji 2018. godine. Primio ga je gospodin Aleksandar Vučić.

Takođe, moram da istaknem da se prvi put na zgradi Predsedništva Republike Srbije na Andrićevom vencu povodom sećanja na Holokaust i na sve žrtve stradale u „Aušvicu“, zavijorila zastava sa Davidovom zvezdom. To je, naravno, odjeknulo u Izraelu uz sve pohvale i uz dužno poštovanje prema Republici Srbiji, koja gaji kulturu sećanja na sve žrtve stradale u Drugom svetskom ratu, odnosno i na žrtve jevrejskog naroda.

Takođe, moram da istaknem da je i ove godine povodom obeležavanja 75. godišnjice Holokausta predsednik Aleksandar Vučić prisustvovao u Izraelu i da ga je tom prilikom primio i predsednik države Izrael gospodin Rivlin.

Naravno da ovaj zakon, pre svega, ima značaj sa aspekta očuvanja kulture sećanja na sve žrtve koje su stradale u muzeju „Staro sajmište“. Naša je moralna obaveza da se to ne zaboravi, ali naša je odgovornost da sadašnje i buduće generacije učimo tome. Jedan od načina rada upravo Memorijalnog centra „Staro sajmište“ jeste i obrazovno- vaspitni, ali i naučno-istraživački rad, da se zlo više nikada ne ponovi. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, uvaženi potpredsedniče Arsiću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodi poslanici, želim da se samo nadovežem na ono što su govorili moje kolege Veroljub Arsić i Milanka Jevtović Vukojičić, dajući jednu stvarnu kvalitetnu retrospektivu onoga što je naša zemlja, a posebno predvođena našim liderom Aleksandrom Vučićem, uradila po pitanju odnosa sa Jevrejskom zajednicom ovde u Srbiji, ali i konkretnih koraka i poteza koji su doveli do toga da i na taj način promovišemo ono što jesu glavne vrednosti naše zemlje i našeg naroda, a to je slobodarstvo, to je definitivno antifašizam i to je stalna, neprekidna i neumorna borba protiv antisemitizma i, kao što je moj kolega Veroljub Arsić dobro to primetio i rekao, borba protiv tzv. modernog revizionizma i obrisa pojava negde, nažalost, i u našem susedstvu i bližem okruženju imamo pojave, eksplicitne, fašizma. To je pogotovo zastupljeno u Republici Hrvatskoj i jako je čudno da neke čak i političke stranke, politički lideri zastupaju takvu vrstu, ne mogu da kažem apsolutno, jer to nisu vrednosti, ali političkih stavova i ideologija, ali bez neke preterano velike i snažne osude EU, Evropske komisije i njenih institucija.

Borba srpskog naroda i borba Republike Srbije, kada su u pitanju antifašističke vrednosti i vrednosti koje se tiču borbe protiv antisemitizma, pa na kraju krajeva i borba protiv BDS-a, tzv. modernog i novog pokreta koji se pojavio u svetu, pogotovo u nekim zapadnim evropskim zemljama, a to je da te zemlje zbog konflikta koji postoji na Bliskom istoku između Izraela i nekih drugih zemalja i entiteta, pozivaju da se bojkotuje roba koja je proizvedena u Izraelu, da se čak, to je bio stvarno jedan presedan i to na nivou ovih taksi anticivilizacijskih koje su tzv. kosovske privremene institucije uvele, kada je u pitanju roba i usluge iz centralne Srbije, čak je i veliki turistički operator, RBNB se zove, uveo bojkotovanje i nemogućnost rezervisanja apartmana i hotelskog smeštaja koje je, navodno, država Izrael uzurpirala i okupirala.

Znači, mi u okviru naše politike i spoljne politike se ponašamo sasvim neutralno, ali smo jasni i snažno osuđujemo svako fašističko, profašističko, svako antisemitističko ponašanje, ali i svako antijevrejsko i, naravno, antiizraelsko ponašanje.

Ono što bih želeo da napomenem i što prestavlja veliku, veliku stvar, kada je u pitanju geopolitika naše zemlje i buduće pozicioniranje Republike Srbije na međunarodnom planu, to je veoma značajno najavljeno prisustvo predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića na velikoj Konferenciji američko-izraelskog Komiteta za javne poslove.

Želim zbog građana Republike Srbije, zbog našeg naroda, ali i zbog svih poslanika koji sede ovde u sali da kažem da je to jedna od najznačajnijih spoljno-političkih aktivnosti naše zemlje i predsednika naše države možda i u proteklih nekolika godina.

Predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić će govoriti pred 20.000 ljudi u Vašingtonu i govoriće rame uz rame i kao ravnopravan lider, moguće, 2. marta sa potpredsednikom SAD, sa najuticajnijim senatorima u Americi, najuticajnijim političarima iz Izraela i iz cele Evrope.

To je, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mesto koje zauzima Aleksandar Vučić u sadašnjoj, trenutnoj konstelaciji odnosa na spoljno-političkom nivou. To je odraz onoga kako je Srbija uvažena i kako je Srbija poštovana u proteklih nekoliko godina na međunarodnom planu i na međunarodnom nivou i jako je značajno za nas i treba to da promovišemo svi ovde u ovoj sali, bez obzira da li pripadamo većini ili su kolege iz opozicionih stranaka, jer je predsedniku Aleksandru Vučiću pripala ta čast da govori pred 18.000 ljudi i pred ljudima koji su možda najuticajniji i ostvaruju najsnažniji i najveći uticaj na globalnu politiku.

Svako to njegovo pojavljivanje, svaka delatnost i svaka veza sa Svetskim jevrejskim kongresom, Evropskim jevrejskim kongresom, AIPAC-om, gde će Aleksandar Vučić da se obrati 2. marta, gde će biti na glavnom stejdžu, gde će se obraćati pored najvećih svetskih lidera, ide u prilog Republici Srbiji. Od ključnog je značaja za rešavanje naših političkih problema i pitanja, za dalju budućnost naše zemlje, za dalji nastavak ekonomskih reformi koje Vučić sprovodi u proteklih šest godina, a vidite i sami koliko smo uspeha imali u tom domenu, ali koliko uspeha možemo da imamo i na vojnom i na političkom i na svakom drugom planu ako budemo nastavili, ako budemo podržavali ovakvu vrstu politike, tako da, pored ovoga i pored značaja zakona za koji, nadam se, ćemo svi, uz jedan jasan konsenzus, a čuo sam da su moje uvažene kolege iz SRS rekle da će glasati za ovaj Predlog zakona kada dođe glasanje na dnevni red, da pokažemo prvenstveno da svi imamo identičan, zašto ne, nije sramota reći, stav kada su u pitanju crvene linije po pitanju naših nacionalnih interesa, ali i jasnog određenja naše zemlje kada je u pitanju naša budućnost, naši nacionalni interesi, ali i osuda onih snaga i onih ljudi koji pokušavaju da nam nametnu i da nam stave na leđa ono što srpski narod nikada nije bio, ono što srpski narod i naši političari nikada nisu promovisali.

Želimo da pošaljemo poruku jasnu i domaćoj i međunarodnoj javnosti, ti ljudi koji promovišu te ideje, profašističke, njih je nekolicina, njih ima dvoje u parlamentu, oni tu i ne dolaze, sem što su došli tu pred Novu godinu da naprave incident. Imaju sreće što ih nismo isterali naglavačke napolje, to i zaslužuju zbog te svoje ideologije i zbog toga što hoće u 21. veku na takav način da ruše vlast i da se domognu para i da se domognu budžeta i da preokrenu točak istorije. Neće moći.

Srbija će i dalje da nastavi da se ponaša ovako. Naša vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem će težiti da pridobije i da pruži ruku svima koji to žele, da razgovaraju na ovakav način kako razgovaramo danas, sa našim kolegama koji ne misle, naravno, isto u vezi mnogih pitanja državnih kao mi, ali ono što delimo kao zajedničku vrednost, ja mislim, to je obraz i to je naša zajednička briga za našu zemlju i za našu budućnost.

Ova briga da baštinimo i da gajimo antifašističke vrednosti, borbu protiv antisemitizma, dobre odnose, kao i uvek, sa jevrejskom zajednicom, da gajimo i baštinimo kulturu sećanja, da investiramo i ulažemo u naučne institute, u organizacije koje će se baviti ovim pitanjima, jesu dobrobit Srbije i mi ćemo se i dalje zalagati i potpuno podržavati ovakvu vrstu inicijativa, jer jeste naš narod jedan od retkih, i to ne treba da nas bude sramota da kažemo, jedan od retkih, nažalost, naroda koji nije progonio Jevreje tokom Drugog svetskog rata, a kamoli danas.

Pazite, imate, ministar je to lepo govorio, dao je sjajne, živopisne primere o tome, u nekim zapadnim tzv. demokratijama i razvijenim zemljama imate danas primere da se progone Jevreji, da se puca na sinagoge.

Da podsetim i na to, možda su moje kolege zaboravile, u Subotici se nalazi treća po veličini na svetu, želim da kažem, možda to je moje subjektivno mišljenje, kao neko ko je odavde, ko je pripadnik ovog srpskog naroda, najlepša sinagoga na svetu, to je subotička sinagoga.

Ona je i renovirana, ona je restaurirana, naravno, na inicijativu našeg predsednika i za vakta predsednika Vučića, i naravno, moram da napomenem i ulogu premijera Mađarske, gospodina Orbana i svih onih koji su imali tu dobru volju i podržali tu ideju. To je stvarno jedno prelepo, velelepno zdanje, i kada Jevreji širom sveta čuju i vide šta smo mi i kako smo uradili po tom pitanju i po tom planu, to je ono što, u stvari, definiše i krasi ono što Srbija radi u prethodnih nekoliko godina. Radi na tome da istrajava, ali da bolje promoviše i prezentuje ono što jeste uvek bila jedna otvorena zemlja, zemlja koja se ponosi time što ima puno različitosti, što ima puno naroda i puno nacija, i posebno se ponosi time što mi tako živimo kroz celokupnu svoju istoriju.

Ovo je jedna lepa stvar, dobra stvar za Srbiju, dobra stvar za region, dobra je stvar za celu Evropu. Mi pokazujemo toj istoj Evropi i svetu danas šta znači biti jedna otvorena zemlja. Danas kada se puca na Jevreje u nekim sinagogama u zapadnim zemljama, kada oni možda ne mogu da šetaju ulicom slobodno u nekim kvartovima u Nemačkoj ili u nekim drugim zemljama, ovde, naravno, nema, ne pravimo mi nikakve razlike. Mi volimo te ljude. Oni su odrasli s nama ovde na Dorćolu, na Vračaru. To je deo našeg naroda. Niko vam neće ni reći, ko god je iz Beograda, e ovaj je Jevrej ili bilo šta drugo.

Ponosni smo na to, kolega Arsić je govorio o tome, što smo doneli taj zakon koji je jako važan, o vraćanju imovine naslednicima žrtava Holokausta. Ponosni smo na to što smo vratili i što Jevreji mogu da idu i da prisustvuju službama u sinagogi u Maršala Birjuzova, u sinagogi u ulici Kralja Petra, da se tamo okupljaju, da možemo zajedno da slavimo Hanuke, da možemo zajedno da sarađujemo, radimo i da živimo zajedno kao što smo to uvek radili, ali da napominjemo celom svetu i celoj javnosti da mi nikada i apsolutno nikada nismo bili narod koji je bilo kada i pomislio da podigne ruku na Jevreje. Zato ovo danas i radimo.

Ministar je lepo u svom govoru rekao – puno Jevreja su naši ljudi spasili. I dan danas su neki od tih ljudi živi, dolaze u Srbiju. Pomenuću samo gospodina Žambokija, koji je uzeo prezime od čoveka koji ga je spasao. Žamboki je inače Dorćolac, a inače je jedan od najbogatijih ljudi danas u Izraelu, jedan od najvećih privrednika tamo. Mislim da ima preko 80 godina čovek, ali nikad nije zaboravio svoju Srbiju, nikad nije zaboravio Srbe, nikad nije zaboravio građane Beograda i Zrenjanina, gde ga je taj čovek i poslao i sačuvao i spasio. Ja mislim da je to tako bilo.

Tako da, mi danas to podržavamo i opet dajemo primer i uvek ćemo davati takve primere kao jedan ozbiljan i slobodarski narod, ali ćemo mnogo više to promovisati nego što je to bilo ranije, kada smo se samo do pre 10 godina valjda bojali da kažemo ko smo, šta smo, da istaknemo svoju zastavu. Pa, evo, vidite, i dan danas, nažalost, to je neki naš usud.

Govorimo o Izraelu. Ima, naravno, oni su još gori od nas, kada su u pitanju političke žestoke svađe, i kada je u pitanju taj njihov demokratski kapacitet i svađe i konflikti između političkih partija. Ali, kada je u pitanju nacionalni interes Izraela, tu nema svađe, tu imate istu jednu liniju. Može da bude samo svađa oko toga ko zagovara veći interes i veću mogućnost za Izrael u ovom vremenu u kojem živimo.

Nažalost, vi i dan danas imate kod nas tu tzv. oni se nazivaju drugosrbijanci, kažu za nas da smo neobrazovani, da smo krezubi, da ne znamo ništa, da smo loši zato što želimo da postavimo jarbol i da stavimo najveću moguću zastavu ovde u Beogradu koja može da se vidi iz aviona, sa nekih drugih lokacija. Kažu da je to trošenje novca, kažu da je to sramota.

Ne, nije biti patriota sramota i mi ćemo gajiti i dalje i kult zastave i kult gajenja nacionalnih interesa i zaštite našeg naroda ne samo ovde u Srbiji, nego svuda gde on živi, ne samo u Republici Srpskoj, gde živi oko milion ljudi, nego i tamo gde ih živi 20.000, 30.000, i u Republici Severnoj Makedoniji i u Rumuniji, gde imamo jednog našeg poslanika u njihovom parlamentu i u Mađarskoj i svuda gde oni žive i u SAD.

Podsećam moje kolege da će za nekoliko dana Njegova Svetost Patrijarh Irinej posetiti SAD. Već je najavljena njegova služba u crkvi Svetog Luke u Vašingtonu. Dakle, velika stvar i za naše građane koji žive u Americi, jer mi danas treba da budemo ujedinjeni kako bi na najbolji mogući način odbranili svoje interese. Hvala.