Hvala.

(Vojislav Šešelj: Replika.)

Dva minuta imate.

Zahvaljujem.

Mi se dovijamo sada, kad kažem mi – država, na razne načine da dođemo do stranih investitora. Bilo je tu dosta uspeha, ali bilo je dosta poteza koji su nas skupo koštali. Imamo činjenicu, na primer, da su nas neke strane fabrike koštale ogromne iznose na ime donacija koje je država davala, Vlada davala po zaposlenom ili davala gotov novac ili otpisivala doprinose na plate ili poreze na plate.

„Rauh“ sokovi, na primer, 73.000 evra po zaposlenom. „Tigar“ 60.000 evra po zaposlenom. „Falke“, jel se zove „Falke“, joj, imali smo doktora Mengela, ime mu je bile Falke, u Holandiji, 35.500 evra, „Lir“ 22.000 evra, tu je i „Fijat“, tu su još neke firme.

Mnogo ekonomista se slaže u proceni da Srbiji trenutno najviše nedostaju domaće investicije, a naši ljudi sa parama, ne ulazim u to kako su došli do para, jer meni je svako sumnjiv ko je za svog života stekao prvi milion dolara, da nije mogao pošteno steći. Postoji poslovica u anglosaksonskom svetu – Ne pitaj me samo kako sam došao do prvog miliona.

Dakle, prvobitna akumulacija kapitala uvek je značila i kriminal i izrabljivanje radničke klase, itd. Ako mi omogućimo našim ljudima da investiraju, da uđu s novcem bez bojazni da će im to neko oteti, jer nemaju dokaz o poreklu, onda nam neće više trebati ove strane firme koje će nas dalje ucenjivati.

Hvala.

Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.

Još jednom se izvinjavam Elviri Kovač, a vas molim da brže reagujete.

Izvolite, ali se prijavite u sistem da mogu da vam dam reč.

Reč ima Veroljub Matić.

Zahvaljujem.

Ovde je povređen Poslovnik, jer je izrečena neistina koja je već u javnosti izneta nekoliko puta. Gospodin Šešelj je rekao da je fabrika „Rauh“ sokovi po radniku primila 70 i nešto hiljada donaciju od države, što nije tačno. Ja sam ovde i u Skupštini demantovao, kada je bilo pitanje od gospodina Ševarlića, predsednik države je to demantovao javno. Postoji ugovor gde kaže da se po radniku dobilo 3.000 evra. Molim, da se ne barata sa jednom pogrešnom činjenicom, zbog javnosti i istine. „Rauh“ je jedna jako dobra i korektna firma koja posluje u ovoj državi. Hvala.

(Vojislav Šešelj: Može li kratka replika.)

Hvala.
Nemoguće na povredu Poslovnika.
(Vojislav Šešelj: Otkud onda u javnosti informacija o 70.000 evra?)
Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, drage kolege, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Saveza Vojvođanskih Mađara u svom izlaganju ću se isključivo bazirati na Predlog zakona o utvrđivanju poreklu imovine i posebnom porezu.

Naime, mislim da smo do sada malo govorili o tome da što se tiče ovog predmetnog zakona da je u javnom, političkom i društvenom životu Republike Srbije on zaista najavljivan i pričalo se o njemu jako dugo, ako mogu tako da kažem, skoro dve decenije, ali zapravo se ništa nije desilo. Stoga je dobro što konačno ovaj zakonski tekst imamo pred nama. Moram naglasiti da se on zapravo nalazi u skupštinskoj proceduri već skoro dva meseca, zapravo je krajem decembra stigao kod nas.

Ono što je značajno i o čemu je uvaženi gospodin ministar govorio da se predložena rešenja odnose zaista na sve građane i ono što je sigurno je da neće doći do selektivne primene ovog zakona, jer oni koji ga kritikuju najčešće govore o tome da može doći do selektivne primene.

Kao što sam spomenula, donošenje ovog zakona, konkretna rešenja, znači, ovo se jako dugo čeka. Mi iz poslaničke grupe Saveza Vojvođanskih Mađara smatramo da je ovaj predlog dobar, da su rešenja jasna, precizna, da je predložen poseban porez u visini od 75%, znači da je i dovoljno strog predlog. Ostalo je samo pitanje primene zakona, koje je najznačajnije, kako će se on u praksi primenjivati, jer ako se zaista bude odnosio na svakog građanina i ne bude problema u primeni, onda možemo reći da je ovaj zakon pravedan i da zaista jača pravni sistem Republike Srbije. Ono što je takođe značajno i nije na odmet je da bi trebalo da donese značajna sredstva u budžet Republike Srbije.

Naravno, kada pričamo o konkretnim primenama određenih rešenja, svesni smo i toga da, i to je ministar ukratko spomenuo, da je potrebno vreme da se pripremi, uspostavi sistem, zapravo, i pravna podloga za potpunu primenu. Biće potrebno vreme da se unutar Poreske uprave osnuje taj nadležni sektor. Naravno, biće potrebno vreme za edukaciju kadrova, radnika, sudija koji će odlučivati o ovim pitanjima.

Želela bih da naglasim da oporezivanje imovine čije se poreklo ne može dokazati zakonitim prihodima predstavlja zapravo vrlo dobro oruđe u borbi protiv korupcije, znači, jedan od efikasnih načina. Ovim Predlogom zakona se uspostavlja mehanizam koji omogućava da imovina stečena i koruptivnim aktivnostima potpadne pod režim posebnog oporezivanja.

Ono što bih sa stanovišta evropskih integracija želela da naglasim su dve stvari. Najpre, u sastavnom delu ovog Predloga zakona, zapravo iza obrazloženja smo mi svaki put u obavezi da imamo izjavu o usklađenosti propisa sa pravnim tekovinama EU i u ovom Predlogu koji je pred nama piše da donošenje ovog zakona zapravo nije predviđeno ni SSP-om, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, a ni Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU, tzv. NPAA za 2014-2018. godinu.

Moram da naglasim da je ovde napravljen jedna previd zato što je ovo stara verzija NPAA od 2014. godine do 2018. godine. Naime, početkom 2018. godine u februaru je doneta treća, revidirana verzija ovog NPAA, za period od 2018. godine do 2021. godine, kada se Ministarstvo za evropske integracije obavezalo da će kvartalno da nas izveštava, da izveštava Vladu o sprovođenju nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU. Znači, postoji novi, treći, revidirani nacionalni program i čak se razmišlja posle izbora o eventualnom četvrtom revidiranom, znači, ne važi više taj koji se ovde spominje.

Ono što je takođe značajno, da odgovorimo na kritike da što se tiče ovog predloga zakona, bilo je javne rasprave. Ta javna rasprava bila je u periodu od 8. do 29. marta 2019. godine i tokom te javne rasprave najviše kritika se odnosilo na period utvrđivanja imovine i posebnog poreza, pošto je stajalo da je postupak utvrđivanja imovine posebnog poreza da se odnosi na period počev od 1. januara 2007. godine. To je zapravo bio plan u tadašnjem nacrtu i sva sreća pa je posle kritika Radna grupa donela odluku da ovaj deo izostane iz predloga. Dakle, da razjasnimo da zapravo nema vremenskog ograničenja za primenu ovog zakona i navedena kritikovana odredba je zaostala iz Predloga zakona o kojem raspravljamo.

Ono o čemu smo takođe govorili da u pravnom sistemu Republike Srbije, zapravo 2002. godine postoji u Zakonu u poreskom postupku i poreskoj administraciji, tim zakonom je uveden metod unakrsne provere imovine kojim bi inspektori trebali da utvrde vanrednu nadoknadu na ne prijavljene prihode i neki kažu da je zapravo ovo dovoljno da je donošenje ovog zakona o kome danas raspravljamo nepotrebno, ali mi smatramo da je ipak značajno.

Poreska stopa po ovom spomenutom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji je svega 20% na neprijavljene prihode a ovim novim zakonom bi nezakonito stečena imovina mogla da bude oporezovana, kao što smo to rekli, izuzetno visokom poreskom stopom od 75%, pošto će se to naplaćivati na imovinu čije porekli se ne može dokazati.

Pošto sam već spomenula evropske integracije i naš put ka EU, mislim da je značajno da govorimo i o godišnjem izveštaju tzv. „Progres riportu“, koji Evropska komisija priprema svake godine. Poslednji godišnji izveštaj je iz 2019. godine.

Ovo spominjem zbog toga što se zakon donosi u kontekstu borbe protiv korupcije, a Evropska komisija je u poslednjem godišnjem izveštaju Republici Srbiji, između ostalog, ukazala da korupcija preovladava u mnogim oblastima i da ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost, da citiram izveštaj.

Komisija je navela i da je neophodna jaka politička volja da bi se efikasno rešilo pitanje korupcije, kao i da Srbija hitno treba da poboljša rezultate u otkrivanju i krivičnom gonjenju korupcije.

Stoga smatramo da je izuzetno značajno da se donošenje ovakvog zakona dokazuje ta politička volja koje je zbog eventualnog nedostatka iste smo kritikovani, tako da i na ovaj način ispunjavamo neke od preporuka iz Izveštaja.

Kao što je to ovde naglašeno, mislim da treba da se razjasni da za neprijavljenu imovinu ili prihode, bez obzira na to da li su stečeni legalnim ili nelegalnim, je predviđena ta izuzetno visoka poreska stopa, posebni porez, ali je značajno razjasniti da, ukoliko se ustanovi da je neko nezakonito stekao imovinu i platio porez od 75%, postavlja se pitanje da li mu je onda oprošteno za ovih preostalih 25%, to nije tako već nakon što poreska uprava utvrdi, takvo lice oporezuje po ovoj stopi. Slučaj se dostavlja, kao što je to spomenuto, javnom tužiocu, koji istražuje ima li u sticanju te neprijavljene imovine elemenata krivičnog dela. Ukoliko dokaže da ima, naravno onih preostalih 25% neoporezovanih prihoda, tom licu će biti oduzeto a ne ostaje mu.

Mislim da smo malo govorili o tome da, znači govorilo se da je poreska uprava ona koja vodi prvostepene postupke, žalba se izjavljuje Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu, a kao treći stepen planirana je žalba Upravnom sudu.

Da polako zaključim kao što sam i počela ovo izlaganje, inicijativa za donošenje zakona o poreklu imovine u Srbiji prvi put je pokrenuta pre skoro dve decenije, tačno pre 18 godina. Cilj donošenja ovog zakona je zapravo bolja poreska naplata, da ljudi zaista prijave svoje realne prihode, plate, da bi državi platili porez, da bi izmirili normalno svoje obaveze i da bi se obezbedili državi poreski prihodi koji joj pripadaju.

Ali, ono što sam spomenula i što je najznačajnije da se priča oko ove teme, ne završava donošenjem zakona, već izuzetno značajna njegova primena. Veoma je važna predviđena obuka poreskih inspektora, poreznika, kao i njihova opremljenost. Dakle, ukoliko bude kapaciteta motivisanosti tih ljudi, nadamo se da će ovaj zakon biti primenjivan na adekvatan način.

Ovo pitanje je značajno zato što se u periodu tranzicije mali broj ljudi se obogatilo, izuzetno je značajno da se primenom ovih predloženih rešenja u budućnosti, stvara mehanizam da se za svakoga utvrdi da li se obogatio na legalan ili nelegalan način.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, svakako podržava donošenje ovog zakona i u Danu za glasanje ćemo glasati za isti. Zahvaljujem.

Hvala gospođo Kovač.
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik prof. dr Milorad Mijatović.
Izvolite profesore.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, ovaj zakon nije velik, on ima samo 29 članova, ali je vrlo značajan za Srbiju. Značajan, jer će ovim zakonom biti ispravljene mnoge nepravde i država Srbija će biti uvrštena u red zemalja gde se poštuje uplata poreza, gde se poštuje rad i zalaganje da se samo radom i zalaganjem može stići do velike imovine.

Znate, jedan od osnovnih ciljeva svake države jeste efikasan poreski sistem. Zloupotreba poreskog sistema postoji svugde, ne samo u Srbiji već u svim zemljama i svako pokušava da nađe način kako da izbegne plaćanje poreza.

Međutim, ako je država uređena, ako se znaju pravila ponašanja, ako se poštuju određeni standardi, tada su mogućnosti da se izbegne plaćanje poreza malene, minimalne. Nije slučajno da postoje poreski rajevi, rajevi gde oni pojedinci koji žele da u svojoj državi gde zarađuju, gde stvaraju, da ne plaćaju porez svoje mesto boravka prijavljuju tim poreskim rajevima i to je mogućnost da se izbegne plaćanje.

Naravno, dolazi se do nezakonito stečene imovine. Naglašavam, pošto se ovde želi u raspravi naglasiti da će imovina biti oteta, ne. Govori se o nezakonito stečenoj imovini i mogućnost da se ta imovina kroz plaćanje poreza legalizuje, da jednom prestanemo pričati, da je neko stigao do velike imovine na nezakonit način i stalno vučemo tu crtu i stalno naglašavamo, da, mnogi su se obogatili.

Potreba za ovim zakonom je postala još mnogo ranije. Znate, možemo pričati što god hoćemo ali do 1990. godine imali smo jednu uređenu državu, koja je imala svoje zakone i ti zakoni su se poštovali i naravno porez se plaćao.

Međutim, došla je 1990. godina i kasnije 2000. godina, gde tačno možemo govoriti kako i na koji način je došlo do potpune evazije poreza, odnosno kako su se pojedinci počeli naglo bogatiti.

Ja neću govoriti o uzrocima. Uzroci tog nezakonitog bogaćenja jeste privatizacija, koju možemo zvati kako hoćemo, ali većim delom je bila pljačkaška privatizacija, ne funkcionisanje države i moram reći da postoje ipak dve faze u raslojavanju našeg društva.

Prva faza je bila o 1990. do 2000. godine. Počela je privatizacija, ali ona je imala i socijalnih elemenata. Podela akcija 60% zaposlenima, i sami znate da su pojedinci koji su radili u dobrim firmama, Beočinska fabrika cementa, Apatinska pivara, zaista dobili vredne akcije i zaista su ti ljudi dobro prošli.

Došlo je do otkupa stanova, istina na početku sa dosta realnim vrednostima, a kasnije u toku inflacije i hiperinflacije, odkup je bio ispod svih tržišnih vrednosti. Bila je inflacija, hiper inflacija i naravno, pojedinci koji su bili bliži vlasti, bliži primarnoj emisiji, oni su bili veoma privilegovani i došlo je do enormnog bogatstva.

Ali, takvih ljudi u to vreme, bilo je mnogo manje, ta raspodela, ta socijalna dimenzija je zaista dolazila do izražaja i tu su pojedinci, jedan veći broj ljudi došao do neke imovine.

Naravno, postoji druga etapa. Ta druga etapa je, ja je mogu slobodno nazvati pljačkaška privatizacija. Eksplozija koja je došla pod firmom demokratije i privatizacije, tada su nam neki koji su došli sa zapada, koji su školovani ko zna na kakvim univerzitetima, govorili, privatizacija po svaku cenu, bez kriterijuma i način da se sve privatizuje i da dođe u privatne ruke, i tada će zemlja Srbija procvetati.

Upravo tada je došlo do velikog raslojavanja. Četiristo hiljada je ostalo bez svojih radnih mesta, bez svojih plata i došli su u jedno teško vreme, imaju siromaštva i mnogi od tih ljudi se još ni dan danas nisu oporavili.

Došlo je do isisavanja društvenog i državnog kapitala u džepove privilegovanih pojedinca. Znate, to je ta druga etapa, etapa koje smo mi svi bili svesni, ali što je više trajala ta etapa, tada ste mogli videti kako se grade kuće na Dedinju i svim drugim atraktivnim lokacijama, gde se voze skupi automobili, gde se kupuju velike jahte itd. Zbog takvih činjenica i zbog takvih pojedinaca potreban je ovaj zakon i zato će SDPS podržati ovaj zakon, zato što smatramo da će ovo doneti jednu veliku mogućnost da negde ovo društvo postane socijalno odgovornije.

Osnova ovog zakona jeste da se odnosi jednako na sve građane. Znači, nema privilegovanih. Često se u javnosti govori da političari su ti koji se enormno bogate. Nije tačno. Ja polazim od stanovišta da svako onaj ko se bavi politikom… a i sam se bavim politikom, verujte, za ovo vreme moja imovina nije uvećana. Naprotiv, ona je smanjena i svi ovde, većina nas koji sede u ovoj sali, te činjenice su veoma svesni, ali vi kod pojedinaca ne možete da tu iluziju razbijete. Zato se zalažem da nema privilegovanih, da počne od svakog pojedinca koji ima imovinu. koja je nesrazmerna primanjima koja ima.

Ta utvrđivanja nesrazmerna između prihoda i imovine, ja moram da naglasim, ne mogu da budu proizvoljna. Moraju da postoje standardi, principi, pravila. Ovo ne sme da bude kampanja, ne sme da bude lov na veštice, što smo večito imali u nekom ranijem periodu. Sećate se još ranije, imaš kuću, vrati stan, ili ovde je već bilo govora o ekstra profitu. Kampanja ne sme da bude. To ne može da bude kratkog daha, mora biti dugoročnog i mora biti kontinuirano, ali sa jasnim principima i standardima uz stručno vođenje i nepristrasno.

Još da vam kažem nešto, ne otkrivamo mi u državi Srbiji toplu vodu. U svim uređenim državama, u svim uređenim društvima i te kako postoji jaka poreska kontrola. Ne možete ni dinar, ni dolar, ni evro sakriti ukoliko ste ga nezakonito zaradili, korupcijom, raznoraznim švercovanjem, da ne kažem kriminalnim aktivnostima i zbog toga mi pokušavamo i ja mislim da će ovaj proces u koji smo krenuli upravo zbog kontinuiteta i ozbiljnosti dati rezultate.

Svi su obećavali ovaj zakon, ali ga niko nije doneo. Ja mislim da je država Srbija upravo sada spremna, da ima sposobnosti i kapacitete da ovaj zakon sprovede u delo. Na taj način postaćemo jedna socijalno uređena država, a to je ono što i želimo.

I ne samo to, mi se ovde pridružujemo i državama Evrope. Mi smo kandidat za ulazak u EU i ovaj zakon jeste taj koji nas približava tim uređenim evropskim društvima. Da, imali smo hrabrosti i imamo hrabrost da donesemo ovaj zakon. Građani Srbije to vide i oni to znaju.

Naglašavam ponovo da ne može se smatrati da će nečija imovina biti oteta. Govori se i poenta zakona je u nezakonito stečenoj imovini. Naglašavam, nezakonito stečenoj imovini. Ozbiljne stručne službe poreske uprave, koje ćemo formirati, ljude koji će biti kvalitetni i znaće sve šta treba uraditi u ovom poslu, siguran sam da neće praviti greške. Zato postoji više faznih postupaka i zbog toga podržavamo ovaj zakon.

Još nešto, SDPS, zalažući se za ovaj zakon, mi se ne zalažemo da budemo jednaki u siromaštvu, mi se zalažemo da u ovoj zemlji postoje i bogati ljudi, ali oni ljudi koji su do tog bogatstva došli svojim radom, svojom sposobnošću, svojim znanjem i pametnim upravljanjem svog kapitala.

Znate, velika je razlika između imati i nemati. Mi socijaldemokrate to najbolje znamo. E, upravo imati, ali na pošten način, svojim radom, uz poštovanje zakona, to je onaj motiv koji nas, socijaldemokrate, ali i sve poštene političare, upravo tera da radimo ovaj posao koji radimo.

Ono što želim da dalje naglasim, znate, u uređenim zemljama vi imate dve stvari koje su nesporne, a to je smrt i plaćanje poreza. Dakle, u uređenim državama je neshvatljivo da se porez ne može platiti. Kod nas u Srbiji je to postalo pravilo ponašanja - da prevarim državu, da steknem imovinu, jer država je svačija i ničija. Ne, država se štiti upravo i plaćanjem poreza, jer porezom plaćamo sve ostalo, i zdravstvo i školstvo. Ako se mi zalažemo za besplatno zdravstvo, za uređene puteve, auto-puteve, to država može isključivo iz svojih prihoda, a osnovni prihodi jedne države jeste porez. Ako se taj porez redovno plaća, onda je to ono što je naš osnovni zadatak.

Naglašavam da ćemo svesrdno podržati ovaj zakon, ali, isto tako molim, nemojmo u diskusijama da razvodnjavamo, da tražimo one mane koje će reći - da, biće mnogo grešaka. Borimo se da idemo konzistentan zakon, zakon koji će se verovatno u narednom periodu popravljati, ali isto tako daleko je važnije stvarati ekipe u okviru poreske uprave u toj posebnoj jedinici koja će stručno, kvalitetno raditi ovaj posao i na taj način bićemo u situaciji da imamo i rezultate.

Znate, nije tu samo suština da država ima pare. Daleko je važnija ta socijalna komponenta, komponenta gde će svako građaninu reći - da, u ovoj državi, državi Srbiji, više se ne može dolaziti do imovine, velike imovine na nezakonit način, bez poštovanja zakona i bez plaćanja poreza. Zbog toga SDPS će svesrdno podržati ovaj zakon i glasaćemo za njega u danu za glasanje. O nekim pitanjima ćemo govoriti i u pojedinostima, ali u globalu podržavamo ovaj zakon. Hvala.

Hvala, prof. Mijatoviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima gospodin Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati set zakona o kojem danas raspravljamo.

Ono što sigurno privlači najveću pažnju i što je najaktuelnije od predloženih zakona o kojima vodimo raspravu nesumnjivo jeste Zakon o poreklu imovinu i oporezivanju nezakonito stečene imovine.

Ovde se postavlja pitanje koje ste vi, uvaženi ministre, postavili na samom početku u uvodnom izlaganju, da li je bilo potrebno donositi jedan poseban zakon imajući u vidu odredbe zakona koji su već na snazi?

Konkretno, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima ili sadrži odredbe kojima se reguliše upravo materija koja je obuhvaćena predloženim Zakonom o poreklu imovine i oporezivanju nezakonito stečene imovine.

Konkretno, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji postoji tzv. „unakrsno ispitivanje“ imovine i postoji institut tzv. „vanrednog poreza“ na ne prijavljene prihode, ali je to po poreskoj stopi od 20% za razliku od Predloga zakona gde je predložena poreska stopa od 75%.

Dakle, postavlja se pitanje – da li je trebalo intervenisati u postojećem zakonu, Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i tamo normirati sve ovo što treba da bude predmet naše rasprave ili doneti jedan potpuno novi zakon koji će na precizan, jasan, praktično primenjiv način regulisati kompletnu materiju koja se vezuje za utvrđivanje tzv. „viška imovine“ koji nije stečen zakonito?

Mi socijalisti smatramo da zaista treba da postoji jedan poseban zakon i podržavamo što je predložen ovakav zakon iz jednostavnog razloga što bi u postojećem Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji imali situaciju nepotrebnog normiranja, nepotrebnih odredaba, zbunjujućih, nepreciznih, nejasnih i tako dalje, a u svakom slučaju ovde imamo nešto što je barem jedna vrsta iskoraka ili početni korak da se krajnje odlučno, krajnje principijelno i dosledno suprotstavimo najvećoj pošasti na svetu, a to je korupcija.

I da budemo iskreni, ne postoji zemlja na zemaljskoj kugli, ne postoji država na ovoj planeti koja nema korupciju, samo je pitanje koliki je stepen korupcije, niti postoji država koja je imuna od korupcije.

Ono što je bitno za Srbiju i ono što sprovodi naša vlast to jeste cilj da imamo nulti stepen tolerancije na korupciju sa jedne stane, a sa druge strane da se u nekoj vrsti sinergije svih činilaca i normativno i praktično borimo protiv korupcije, da je suzbijamo na najmanju moguću meru i ako je to moguće, a jeste ideal na neki način da je u celini eliminišemo. Zbog toga je ovaj zakon kao antikoruptivni zakon ima za cilj smanjenje koruptivnih aktivnosti.

Kritičari ovog zakona su između ostalog isticali razne dileme, osude na čak nacrt zakona i pre nego što je ušao u skupštinsku proceduru, pa je tako izražena sumnja da rukovodilac posebne jedinice poreske uprave koji će rukovoditi postupkom utvrđivanja nezakonito stečene imovine navodno ima mogućnost da donese i smernice, ostvari uvid u podatke svakog od nas ovde prisutnih i na taj način da vrši određene vrste zloupotrebe.

Zašto? Zbog toga što ga postavlja Vlada Republike Srbije i zbog toga što kritičari ovakvog zakonskog akta smatraju da se na taj način otvara prostor da se eventualno gone oni koji su politički nepodobni.

Mi u poslaničkoj grupi SPS odbijamo ovakav stav kao populistički sa stanovišta političkog marketinga, jer se postavlja jednostavno pitanje – ko drugi može da postavi ili imenuje rukovodioca posebne jedinice poreske uprave osim Vlade? Zašto? Pa zbog toga što je poreska uprava sastavni deo sistema države ili državnog aparata. Pa neće ga postavljati neko udruženje građana ili ne znam ko.

Dakle, imamo situaciju u kojoj postoji subordinacija i hijerarhija i u kojoj postoji uređeni sistem upravljanja. U tom sistemu se nalazi i poreska uprava. Poreska uprava podleže odgovarajućem sistemu organizovanja koji podrazumeva i postavljanje određenih funkcionera, rukovodilaca, pa čak i drugih kadrovskih struktura, a isključivao od strane Vlade, jer to drugi niko i ne može.

Ono što smatram da je bitno istaći, uvaženi ministre, jeste da je zaista ovaj zakon učinio jednu vrstu napretka kada je u pitanju prevashodno teret dokazivanja uvećanja imovine. Teret dokazivanja uvećanja imovine pravilno jeste na poreskoj upravi. Ne može biti ni na Peri Periću, ni na Marku Markoviću, bilo kom fizičkom licu. Znači teret dokazivanja tzv. „viška imovine“ i to onog dela imovine za koji će se kasnije utvrđivati da je nezakonito stečen, jeste isključivo na poreskoj upravi.

Logično je, poreska uprava raspolaže mehanizmima kako da utvrdi taj tzv. „višak imovine“, ali sa druge strane teret dokazivanja sticanja ili porekla imovine nesumnjivo jeste i nesumnjivo treba da bude na svakom fizičkom licu kao poreskom obvezniku i mi to bezrezervno podržavamo.

Što se tiče prava uvida u javne knjige i registre radi prikupljanja podataka od kojih zavisi uvećanje imovine, odnosno utvrđenje uvećanja imovine tu je, da kažemo iskreno, teren malo osetljiv imajući u vidu da se zadire u podatke koji su zaštićeni shodno propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Mislim da je možda moglo, uvaženi ministre, da se izvrši dodatno normiranje u predlogu zakona, gde će se ne samo reći posebnim zakonom, već upravo Zakonom o zaštiti podataka o ličnostima, voditi računa da se upravo ti podaci koriste krajnje oprezno, da ti podaci moraju ostati u zoni diskrecije i da tim podacima se može raspolagati isključivo u postupku kojim se utvrđuje s jedne strane višak imovine, s druge strane nezakonito sticanje tog viška imovine. Možda bi odborskim amandmanom to moglo da se popravi jer bi kvalitet zakona u tom smislu nesumnjivo bio bolji.

Što se tiče samog pokretanja postupka, dobro je što se on pokreće po službenoj dužnosti, eksoficijom, ali se isto tako dozvoljava da se može pokrenuti i na osnovu prijave bilo kog fizičkog lica koji ukazuje da bilo ko raspolaže sa viškom imovine i da postoji osnovana sumnja da taj višak imovine nije stečen u skladu sa zakonom.

Dakle, imamo neku vrstu ustrojstva pravne sigurnosti koja se sa jedne strane postiže pokretanjem postupka po službenoj dužnost, a sa druge strane mogućnošću da svako od nas s obzirom da imamo i građansku obavezu i ustavnu obavezu i moralnu obavezu, da se borimo zajedno sa državnim aparatom protiv koruptivnog delovanja, da ukažemo da to koruptivno delovanje postoji i da kažemo jasno i glasno gde postoji, odnosno ko se ogrešio o zakon i ko je na nezakonit način stekao imovinu.

Što se tiče cenzusa, odnosno visine iznosa vrednosti imovine od 150 hiljada evra i trogodišnjeg roka, naravno da se oko toga može diskutovati, naravno da se oko toga može dosta polemisati da li je taj iznos trebao da bude možda i manji, da li je možda trebao da bude i veći, ali mi socijalisti smatramo da je bitno da smo pokrenuli ovo pitanje, da je ovaj cenzus sada u fazi nekog praktičnog proveravanja nakon primene ovog zakona, zato što će ovaj zakon stupiti na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, ali će se primenjivati nakon isteka godine dana od upravo tog roka.

Dakle, u tom periodu od godinu dana imamo obavezu da se ovaj zakon, odnosno da se izvrše pripreme kako bi se ovaj zakon u praktičnom smislu reči na najbolji mogući način sprovodio, a sa druge strane kada ga budemo počeli primenjivati, videćemo u kojoj meri su ove odredbe koje za sada možemo posmatrati i kritički i ne kritički, koliko su one u praksi realno prihvatljive, odnosno koliko će ovaj zakon biti efikasan.

Sad dolazimo, uvaženi ministre, do jednog člana za koji ja smatram da može da bude sporan u praktičnoj primeni, pa ću vas zamoliti da razmislite da se eventualno ovaj član predloženog zakona možda i izmeni.

Radi se o predlogu člana 14. stav 3. ovog zakona gde se kaže da neučestvovanje u postupku stranke ne odlaže trajanje postupka, odnosno ne odlaže radnje koje se preduzimaju u toku postupka.

Ovakva generalna norma nisam siguran da je dobra, zato što treba voditi računa da li je to neučestvovanje stranke opravdano ili neopravdano. Ako je opravdano i ako stranka opravda svoje neučestvovanje činjenicom da je bio zdravstveno sprečen, da ima objektivne razloge zbog kojih nije pristupio, da je imao bilo šta što podrazumeva problem, ali objektivne prirode, koji ga onemogućava da učestvuje u postupku, onda nema razloga da se preduzimaju radnje na njegovu štetu i da postupak traje.

Naprotiv, u tom slučaju treba tu pravnu radnju ili neku drugu radnju koja se preuzima odložiti, pa onda kada on bude spreman da pristupi i kada bude sposoban da preduzima sve ono što je u korist zaštite njegovih interesa, onda je, naravno, to omogućeno.

U obrazloženju predloga zakona predlagač je pokušao ovo da obrazloži, međutim, norma je ostala ovakva kakva jeste. U praktičnoj primeni ovakva norma, s obzirom da je širokog spektra tumačenja, može izazvati neujednačenu sudsku praksu i dovesti stranke u problem, a taj problem podrazumeva da stranka trpi štetu koju ne bi smela da trpi zbog toga što su neke radnje preduzete bez njenog prisustva.

Dalje, ono što je dobro, dobro je što ste pravilno regulisali pitanje dvostepenosti u odlučivanju, mogućnost izjavljivanja žalbe, da žalba odlaže sprovođenje prvostepenog rešenja, dakle, ima suspenzivno dejstvo, to je jako dobro rešenje i naravno, da se protiv konačnog rešenja u upravnom postupku može voditi upravni spor po tužbi.

E, sad, ono što je ovde jako važno istaći jeste da mi se čini da su ovim zakonom na neki način dovedene u sumnju odredbe Krivičnog zakonika, odnosno ne u sumnju odredbe Krivičnog zakonika, nego da smo možda došli u situaciju da čak negde malo i derogiramo Krivični zakonik.

Pojavljuje se jedna odredba koja kaže da u slučaju izvršenja krivičnog dela i u slučaju da se krivičnim delom ostvari protivpravna imovinska korist, a onda plati porez, da se upravo ta imovinska korist, odnosno u tu imovinsku korist uračunava iznos plaćenog poreza po ovom zakonu. I to nije sporno, to je dobro rešenje, ali zašto nije normirano u Krivičnom zakoniku? Zašto nismo pristupili izmeni odredaba Krivičnog zakonika da bi imali situaciju koju treba da izbegnemo, a to je da se ovaj zakon pojavljuje kao leks specijalis u odnosu na Krivični zakon?

Znači, nisam siguran da je pravno tehnički ovo dobro rešeno, imajući u vidu da imamo onaj tzv. institut lex specialis derogat legi generali, a ovaj zakon ne bi smeo da derogira Krivični zakonik kao opšti zakonik.

U tom smislu, krajnje dobronamerna sugestija iz poslaničke grupe SPS da se razmisli da se pristupi, da predlagač pristupi izmenama i dopunama Krivičnog zakonika zbog toga što mi amandmanima u tom smislu nismo mogli da reagujemo, imajući u vidu da bi prekoračili obuhvat zakonskih izmena, odnosno predloženog zakona.

Dalje, ono što je dobro, a to je dobro što je uradio Odbor za pravosuđe, ja pretpostavljam, iskreno, na vaš predlog, da se mora uvesti obavezna bezbednosna provera za sva lica koja vode postupak protiv svih onih za koje postoje ili osnovana sumnja ili verovatnoća ili dokaz da su stekli imovinu na nezakonit način.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što kredibilitet onih koji će postupati protiv svakog ko se ogrešio o zakon, ko je koruptivno delovao, ko je na osnovu koruptivnog postupanja stekao neku imovinu, da upravo ta lica koja vode postupak moraju imati apsolutni kredibilitet, a to znači da bezbednosna provera prema takvim licima mora biti apsolutno celovita i sa stanovišta postupanja MUP, na čijem ste vi čela i sa stanovništva postupanja BIA, koja ima obavezu i nadležnost da ocenjuje i neke druge podatke vezane za ličnosti koje mogu ukazati na sumnju ili eventualno potvrditi koruptivno delovanje.

Prema tome, potpuna podrška Odbor za pravosuđe, koji je amandmanom reagovao, a siguran sam da taj amandman postaje sastavni deo predloga ovog zakona i da ćemo na taj način imati jednu vrstu sigurnosti kada su u pitanju lica koja postupaju u predmetima ili u postupcima utvrđivanja, pod jedan, viška imovine, pod dva, utvrđivanja nezakonitosti sticanja tog viška imovine.

Na samom kraju, kada komentarišemo ovaj predlog zakona, želim da izrazim stav poslaničke grupe SPS, naravno, SPS u celini, mi nikada nećemo ni posustati, ni prestati da dajemo svoj puni doprinos smanjenju korupcije, u pokušaju da je eliminišemo u celosti, da uništimo korupciju, jer jedino država u kojoj ne postoji korupcija, ne postoji korupcija u onoj meri u kojoj ugrožava temelje države, može obezbediti pravnu sigurnost građanima, a SPS kao državotvorna stranka se uvek borila za tako nešto i na tom putu će ostati dosledna do kraja.

Da li će se korupcija iskoreniti ili neće, zavisi najviše i isključivo od onih koji su kao građani dužni i obavezni da poštuju i prava i slobode, ali istovremeno da imaju obaveze prema državi, a osnovna obaveza prema državi jeste da se država čuva i zaštiti od bilo kakvog delovanja koje može podriti državu, pravni sistem, političko i društveno uređenje, a nažalost, u najvećoj meri to je korupcija.

Dakle, SPS ostaje dosledna na putu borbe protiv takve pošasti.

Što se tiče ostala dva zakona, vrlo kratko ću prokomentarisati. Uvaženi ministre, odredbe Zakona o parničnom postupku, kojim se menja postojeći, odnosno pojedine odredbe Zakona o parničnom postupku, jesu dobra rešenja, ali ću vas zamoliti da kao ministar unutrašnjih poslova i čovek koji je dao veliki doprinos da se Ministarstvo i osavremeni i da bude daleko efikasnije, daleko bliže narodu u cilju zaštite prava građana, da se podaci koji se inače relativno brzo dobijaju od strane MUP učine još dostupnijim.

Radi se o tome da u svakoj presudi koju donosi sud za podatke o strankama moraju biti zastupljeni podaci koji se vezuju za tzv. lične generalije, odnosno lične podatke poput JMBG itd.

U advokatskoj profesiji postoji jedna ustaljena praksa da se advokati obraćaju MUP, nadležnoj službi, radi dobijanja JMBG, kako bi se uredila tužba, kako bi to bio podnesak koji je podoban za postupanje od strane suda i kako stranka ne bi trpela ako bi se tužba odbacila zbog toga što je neuredna.

Šta je ovde možda dodatno korisno? To je da još učinimo neki dodatni napor da ubrzamo još dalje postupak prosleđivanja podataka iz baze podataka, to su javni registri, a kad govorim o javnim registrima, tu podrazumevam i na čelo pouzdanosti u te podatke u javnim registrima, onda je logično da se ti podaci elektronskim putem mogu dobiti odmah.

Zbog toga bi bilo dobro da advokatura kao profesionalna organizacija koja štiti interese građana može elektronskim putem direktno povezana sa podacima koji se vezuju za upravo one lične generalije koji se odnose na stranke. Mislim da je to sigurno moguće, imajući u vidu da je naše Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave osavremenilo tzv. e-uprava elektronskom bazom koja podrazumeva dostupnost u svakom trenutku i da to može da bude i u ovom slučaju.

Na samom kraju, što se tiče odredaba Zakona o obligacionim odnosima, dobro je što se ovaj zakon usaglašava sa drugim propisima, sa propisima koji se odnose na javnobeležničku delatnost, sa propisima koji se odnose na promet nepokretnosti, ali samo jedna mala primedba Ministarstvu pravde, mom uvaženom kolegi, koga jako poštujem, gospodinu Ćosiću, ovo je trebalo ranije, a ne ovoliko dugo čekati da usaglasimo ove zakone, jer smo to upravo zbog ovih problema koji se pojavljuju u praksi mogli već imati u primeni. Zahvaljujem se.

Još jednom, podrška SPS predloženom setu zakona.