Hvala, potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, teško je posle uvaženih narodnih poslanika sad na završetku, takoreći, današnjeg dana govoriti o ovom veoma važnom zakonu.

Ono što je bitno, a to je da je ovaj zakon trebao biti donesen još za vreme stranke bivšeg režima, a nije donesen iz samo njima znanih razloga.

Drugo, po ovoj temi ne treba postupati sa dnevno političkog aspekta i upravo oni narodni poslanici koji su to izgovarali danas, ove reči u Visokom domu, nema ih sada u Narodnoj skupštini, napustili su, a upravo su oni pokušali da priđu ovoj temi sa dnevno političkog aspekta. Radi se o Vladimiru Đuriću i o gospođi Macuri.

Kao što je i ministar napomenuo, imam osećaj da oni uopšte nisu pročitali zakon i zato su predložili da zakon treba da se povuče. Međutim, po mom sudu zakon treba usvojiti i u svoj primeni on će pokazati da li neke odredbe treba menjati ili ne.

Ono što imam utisak ovih meseci, a da ne kažem i godina, to je da neke nevladine organizacije pomalo zloupotrebljavaju ovaj izuzetno osetljiv problem, pa predlažu upravo da se povuče zakon, kako bi dalje na ovom osetljivom problemu trajao haos koji traje, kako vidimo, nekoliko desetina godina.

Cilj ovog zakona je, to smo se danas svi složili, da utvrdi istinu. Naravno, ovaj zakon propisuje posebni postupak za utvrđivanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji.

Utvrđuje se nadležnost državnih organa, što je vrlo bitno, u tom postupku, ali istovremeno i određuje se pravična nadoknada, ako bude utvrđeno, da je povređeno pravo na porodični život roditelja novorođenog deteta.

Dobro je, dame i gospodo narodni poslanici, što je dat odgovor na glavne primedbe ovog zakona od strane Udruženja roditelja, iako su uvaženi narodni poslanici, a nema ih niti Vladimira Đurića, ni gospođe Macure, tvrdili da to nije učinjeno. Učinjeno je, kao što ste videli, dati su odgovori na primedbe.

Nažalost, naših političkih protivnika, ovih iz Saveza za Srbiju, danas nema u ovom visokom Domu, na ovoj sednici Narodne skupštine da raspravljaju i oni o ovom problemu.

To govori o njihovom odnosu prema ovoj problematici o kojoj raspravljamo a oni uostalom i nisu imali osećaj da ovaj zakon stave na dnevni red Narodne skupštine, kada su to mogli.

Za to vreme oni danas tumaraju po gradovima Republike Srbije i inostranstvu i optužuju svoju zemlju, kao na primer, su išli nedavno u Brisel, ovih iz Saveza za Srbiju, na čelu sa Draganom Đilasom, zvanom Điki mafija, Zelenovićem i Nikolićem, i optužili Srbiju da je to zemlja koja dramatično nazaduje od 2012. godine, od kada je na vlast došla SNS.

Oni su poslali i pismo u Brisel u kojem se kaže, citiram – Srbija je doživela dramatično nazadovanje od kada je došlo do uspona SNS i njenog dolaska na vlast 2012. godine. Završen citat.

Upravo, uvaženi građani Republike Srbije vidite da je istina obrnuta, da je Srbija upravo, od kada je SNS došla na vlast, doživela reformski preporod u ekonomskom, društvenom i svakoj drugoj oblasti.

To je Đilasov i ovih iz Saveza za Srbiju, odnos prema građanima Republike Srbije, ali odnos prema državi Srbiji. To je vrlo važno da poštovani građani vidite kako oni tretiraju i vas a i državu u celini. Takve optužbe monstruozne, može samo onaj da izrekne koji je operisan od minimuma patriotskog osećanja i odgovornosti prema svojoj zemlji.

Ništa bolje nije ni njihov glavni lider Savez za Srbiju, Boško Obradović. Ja ću uzeti malo vremena da bi mogli shvatiti šta je juče izgovorio, da vidite o kakvom se čoveku radi.

To je onaj Boško Obradović koji je izvršio, kako se sećate, da vas podsetim uvaženi poslanici, a i vas građani Republike Srbije, koji je izvršio upad u RIK i napad na članice RIK, to je onaj koji je izvršio upad u opštinu Pećince, to je onaj koji je izvršio napad na predsednika Administrativnog odbora Skupštine Republike Srbije, dr Aleksandra Martinovića, to je onaj koji je izvršio upad u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, Maje Gojković, to je onaj koji je izvršio upad u policijsku stanicu u Guči, to je onaj koji je izvršio napad na novinarku „Pinka“, to je onaj koji je pokušao upad u REM, to je onaj koji tražio streljanje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i predsednicu Vlade Anu Brnabić, to je onaj koji je pokušao upad u zgradu Predsedništva Republike Srbije, to je onaj koji je tražio od Vojske Republike Srbije da izvrši državni udar, to je onaj koji je izvršio upad sa testerom u zgradu RTS, to je onaj koji je izvršio upad u zgradu skupštine opštine Gornji Milanovac odakle ga čuvar izbacio iz zgrade, to je onaj koji je zapretio predsedniku Vučiću šamaranjem, to je onaj, verovali ili ne, koji je 19.11.2019. godine izjavio, citiram – Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD, kako bi preživeo, baš zato sada je pravi trenutak da se intenziviraju napadi na njega i svih oružja. Završen citat. Ovo ne bi izgovarali ni najveći neprijatelji Republike Srbije.

To je onaj koji je oktobra 2017. godine uneo kamen u ovaj visoki Dom Narodne Republike Srbije za koji je rekao da je kamen sa KiM i time ponizio sve Srbe sa KiM ,a nije, radilo se o kamenu iz Stare Pazove ili iz Inđije, utvrđeno je kasnije. To je onaj koji je marta 2019. godine, pokušao upad u zgradu Skupštine grada Beograda, to je onaj koji je 2017. godine, vršio upad u RTS i hteo se uključiti u program, to je onaj koji je marta 2019. godine zajedno sa Đilasom i Jeremićem rušio ogradu ispred Predsedništva Srbije, to je onaj Boško Obradović, koji je decembra 2019. godine srpskom zastavom i kopljem otvarao vrata Skupštine Republike Srbije, i hteo da upade u tu istu Skupštinu.

To je onaj koji je 27.12.2019. godine, upao u Narodnu Skupštinu i napao dr. Martinovića, i hteo je izazvati haos u ovom visokom domu. To je onaj koji je nazvao gospodina Mićunovića, komunistom i lažnim patriotom, a on mu je odgovorio – mene ne interesuje politički huligan Boško Obradović, koji pokušava da u naš politički život uvede tabloidno prostaštvo. Zašto sam ovo sve govorio?

Poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, da vidite o kakvom se čoveku radi, a njega je najbolje okarakterisao juče 26.12.2020. godine, Goran Ješić, koji je rekao Zoranu Lutovcu kada je optužio vlast za kampanju protiv migranata, citiram – a možda sve to ima neke veze, sa jednom budalom, Boškom Obradovićem, što tumara po Srbiji sa okićenom kladnjačom i širi strah, širi laži i laže kao pas i od nesrećnih ljudi pravi političku kampanju.

Evo ove napred njegove ispade sam naveo da vidite kako je njegov saborac Goran Ješić, njega okarakterisao , citiram, kao budalu. Evo, javljaju se po medijima i tvorci monstruoznog filma o Aleksandru Vučiću, koji ima za cilj, kako ste videli da demonizuje njegovu ličnost i svega onoga što je učinjeno u ovoj zemlji, pod vlasti Aleksandra Vučića.

Ja sam analizirao ličnosti, autora i aktera izjave o predsedniku Vučiću o filmu, i da vam kažem da nisam po struci samo istoričar, nego i pedagog, koji je polagao nekoliko ispita iz psihologije i imam nekoliko radova iz psihologije. Radi se o ljudima Ljubodragu Stojadinoviću, Vesni Mališić, Branka Prpa, Miša Brkić, Biljana Stepanović, Zoran Gavrilović, Žarko Trebešanin, Slaviša Lekić i gospodin Popadić.

Samo ću dve ličnosti po dve rečenice, Vesna Mališić, poštovani građani ako pratite njene tekstove, strano joj je sve što je srpsko i državno. Tako je 1.12.2019. godine u „Utisku nedelje“, rekla, nećete verovati da je ovo izrekla, ali proverite, citiram – da je Srbija ludnica, a da su građani, većina građana Republike Srbije luda. Završen citat. U toj emisiji, predsednik Udruženja novinara Srbije joj je preporučio da napusti profesiju novinara. Ako je to rekla za građane da su ludi, i za državu Srbiju da je ludnica, onda niste mogli ništa očekivati da u ovom filmu pozitivno kaže o Aleksandru Vučiću.

Druga ličnost koju sam analizirao, u nekoliko rečenica jeste dr. Branka Prpa. Verovali ili ne, ali sam dobio službeni odgovor, kao direktor Narodnog istorijskog arhiva u Beogradu, formirala je komisiju 2004. godine, koja je uništila dokumentaciju o navodnom samoubistvu Predraga Gojkovića , o kojem smo ovde često diskutovali, u stanu Saše Jankovića, zvanog Saleta prangije, 1993. godine i time učinila zločin prema istorijskog građi trajne vrednosti.

Zato, poštovani građani neka vas ne čudi to što iznosi najgnusnije laži o Aleksandru Vučiću, u ovom filmu. Ona je toliko nisko pala, ta moralna gromada, dr Branka Prpar, da je optužila Aleksandra Vučića za ono što on nikada ne bi učinio nikome. Njene optužbe, ovo je važno da shvatite, imaju za cilj da zamagle i prikriju pravu njenu ulogu u tome zašto optužuje Aleksandra Vučića. E, to je istina.

Drugi, Slaviše Lekić, potpisnik grupe od 88, koji su optužili Republiku Srbiju za destabilizaciju u Crnoj Gori. Neću da govorim o njemu pošto ga vrlo dobro znate. On je jedan od potpisnika ovog apela koji su optužili Republiku Srbiju.

Samo da kažem dve ličnosti koje su se našle tu.To su Latinka Perović, Stjepan Mesić, Milan Kučan, dalje da ne govorim, jer smo o tome već ovde govorili.

Dakle, strano mu je sve što je srpsko i što je napredno u ovoj zemlji.

Zajednička karakteristika svih ovih aktera u filmu „Vladalac“ jeste, po mom sudu, evo bavio sam se kao čovek hajde da kažem struke, prvo da su te osobe izrazito destruktivne i izražavaju samo destrukciju u svojim nastupima. Drugo, da su to osobe sa naglašenim crtama ponižavanja i omalovažavanja posebno ako im date novac da omalovažavaju. Treće, da su to osobe namćori, crte lica im govore. Četvrto, da su to osobe sa izrazitim psihičkim nedostacima, pa je potrebno, po mom mišljenju po dva psihologa ponaosob da se bave njihovim psihičkim nedostacima, kako bi im umanjili i sanirali određene nedostatke.

Za razliku od njih i ovih plaćenika koji su ih platili za ovaj film, Aleksandar Vučić je veliki srpski državnik, veliki srpski reformator i iznad svega veliki srpski rodoljub i patriota koji nikada, baš nikada, neće učiniti nešto na štetu srpskog naroda i nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Poštovana predsednice, u danu za glasanje, kao i ostale moje kolege iz SNS, naravno da ćemo glasati za ovaj zakon.

Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od zakona o kojem danas raspravljamo jeste jako osetljiva tema. Mene čudi kod nekih kolega, narodnih poslanika, što u ovoj raspravi ne nalaze meru koja odgovara onome šta predlagač zakona, odnosno Vlada Republike Srbije želi da postigne i šta želimo mi kao narodni poslanici koji hoćemo da podržimo ovaj predlog zakona.

Čini mi se da se ovde jedna dobra namera i dobro napisana, izvrgava ruglu. Ja to moram tako da kažem, bez obzira da li su neke primedbe opravdane ili nisu, sa nekim stvarima ne smemo da se igramo.

Ovde je reč o zakonu koji će nekim naših građanima da promeni život. Znači, ne raspravljamo više da li je bilo otetih ili nestalih beba, to nije tema. Tema ovog zakona je da se utvrdi u svakom pojedinačnom slučaju da li je došlo do nestanka bebe i kao posledica takvog rešenja, nadležnog suda, da se pokrenu neki drugi postupci.

Nema ovde nikakve priče ni oko EU, mada su neki hteli i na to polje to da prebace, pa iz iste poslaničke grupe neki kažu – eto izvršavate, ali izvršavate pogrešno; drugi – zašto izvršavate, ne želimo u EU itd. Malo neke stvari postavite na svoje mesto.

Slušao sam kolege poslanike kako kažu - zašto je javnost isključena iz ovog postupka. Nije isključena.

Moram da postavim jedno pitanje tom istom kolegi koji je to rekao. Da li bi on voleo iz novina da sazna da nije dete svojih roditelja koje je smatrao da jesu? Da li bi voleo to da sazna iz novina? Neka se stavi na mesto tih ljudi, pa onda neka kritikuje neke odredbe ili neka prestane da priča gluposti zarad jeftinih političkih poena.

Jeste ovo tema koja godinama… Čini mi se različitog inteziteta je bila svih ovih godina unazad. U nekim trenucima je stavljeno pod tepih, u nekim trenucima je to dobijalo neke dimenzije, ne mogu nikako da kažem nezaslužene, ali neočekivane u nekom određenom trenutku.

Imali smo i te anketne odbore, imali smo i komisije, imali smo svega i svačega, sada prvi put imamo nešto što reguliše zakon i obaveze nadležnih organa koji treba da sprovode zakon. To su sudovi. I kad neko kaže da li postoji to nezavisno telo? Šta ćete nezavisnije od suda? Sa posebnim ovlašćenjima dajemo sudu i posebno ovlašćenje ovim zakonom, a pored svih onih ovlašćenja koje sud ima. Ne znam da li postoji neko nezavisnije telo, jedni Narodna skupština. Ne postoji.

Znate, kada hoćemo nešto da izvrnemo ruglo onda se hvatamo za neke takve sitnice, pa onda raspravljamo i licitiramo oko iznosa novčane naknade i tako dalje, ko je treba da podnese, ko je šta odgovorio. Ljudi, propust su načinili neki u to doba, a to su bile neke javne ustanove gde je osnivač bila država, nisu bili državni organi ali su radili na osnovu ovlašćenja koje su im tada data zakonom za ta ovlašćenja i sprovođenje tih ovlašćenja garantovala je država, naravno, iako sada ova vlast nije kriva ništa ali zbog nekog kontinuiteta i ozbiljnosti države mora da obeštećuje te građane.

Možemo da licitiramo oko mnogih stvari, da li je nešto trebalo ovako ili onako, ali nemojte da se bavimo tim pitanjem ili kao što su neke kolege rekle - ovo je zakon kojim ćemo mi da isplatimo štetu roditeljima nestalih beba i da se tu sve završava. Ne. Što ne kažete da tada sve počinje, jer ako sud utvrdi da je beba nestala ili oteta ne može tužilac više da žmuri i da kaže nema krivičnog dela. Ne može. Sad mora da pokrene postupak i tužilačku istragu da utvrdi, odgovornost svakog pojedinca šta je bilo sa tom bebom, i ako je moguće da se sazna gde je ta beba, odnosno sada već odrastao čovek.

Rad po ovom zakonu je samo prvi korak. Možemo sada da pričamo i polemišemo da li je nastupila zastara ili nije, o rokovima, slušao sam i te gluposti, apsolutno zastarelo. Ne može apsolutno da zastari. Ne može nikako, jer posledice još traju. Koje su posledice? Evo, neka sad ta nestala beba, sad već odrasli čovek preda zahtev bilo kom državnom organu, bilo kojoj državi, za bilo kakvu ispravu, da li pasoš, ličnu kartu, nešto drugo, prekida sve rokove i ponovo sve kreće ispočetka.

Problem će da bude u onom delu gde tužilac, jednostavno, zbog protoka vremena, a to ne može da bude odgovorna ni SNS, ni Aleksandar Vučić, i bioloških posledica kao što je prirodna smrt, nema protiv koga da pokrene krivični postupak, ali će svejedno dok ne utvrdi i te činjenice morati da vodi nekakav krivični postupak.

Znate, možemo da pričamo o mnogim tim stvarima, ali niko ne može da me ubedi da protokoli koji su tada bili u bolnicama i porodilištima, da su uništeni, nestali, da se ne zna ko je kada bio te noći dežuran, koja je bila babica, koja je bila medicinska sestra, medicinski tehničar i tako dalje. Svi ti podaci protokola i dan danas postoje. Pa, ne može tužilac tek onako da kaže – ne znam protiv koga. Pa, i sami oštećeni znaju koji su lekari bili tu.

Znači, cilj je samo da se, eto, nešto napadne da bi se napalo i da su to želje za sticanjem političkih poena SNS i Aleksandra Vučića pred predstojeće izbore.

Samo nešto da kažem, ovaj zakon je upućen u Narodnu skupštinu još marta meseca 2018. godine. Što nije bio na dnevnom redu, leži na svakom od nas narodnih poslanika deo odgovornosti.

Kolege poslanici koji su to napadali zašto sada diskutujemo o ovom zakonu, posle dve godine, dok je on u Narodnoj skupštini, ne u fioci, svaki narodni poslanik je dobio Predlog zakona, ja moram da postavim pitanje - zašto ste predlagali dopune dnevnog reda i u tim dopunama dnevnog reda isključivo tražili da se zakoni koje ste vi napisali ili članovi vaše poslaničke grupe nađu na dnevnom redu? Što niste predložili da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu? Odakle sada ta naknadna pamet?

(Vjerica Radeta: Ko, bre, to? Kome se obraćaš? Nama?)

Znači, ja sada to pitanje postavljam i ovima iz bivšeg režima i svi koji su tražili dopune dnevnog reda, pa kažu – eto, posle dve godine izvadili ste zakon iz fioke. Ma, nismo ga mi izvadili iz fioke, on je danas na raspravi zato što su narodni poslanici i Vlada Republike Srbije tražili da bude na dnevnom redu.

Pitam kolege poslanike koji tvrde da smo dve godine krili ovaj zakon od njih, a imali su ga u rukama i toliko su brinuli o nestalim bebama i njihovim roditeljima da ni jedan jedini put nisu tražili da se predlog zakona nađe na dnevnom redu Narodne skupštine. E, pa to je licemerstvo. To je licemerstvo. Vlada je odradila svoj deo posla. Na nama poslanicima je deo odgovornosti što to nije ranije izglasano, ali ne možete sve da prebacujete samo jednima, a da ne prihvatite i deo odgovornosti. Baš u tome i jeste problem, što mi želimo da prihvatimo odgovornost za sve što smo radili i za neke posledice koje ljudi trpe, a sa kojima mi nemamo nikakve veze.

I, slažem se, kada započnu sudovi rad po ovom zakonu, otvoriće se i arhive vezano za anketni odbor i za svedočenja raznih oštećenih roditelja čije su bebe nestale ili otete. Biće pokretani krivični postupci protiv odgovornih u zdravstvenim ustanovama, a pravo da vam kažem, jedino mi je žao što ne možemo da promenimo i Krivični zakonik, da se lica koja su otimala nekome decu osuđuju na 40 godina ili na doživotni zatvor bez mogućnosti pomilovanja, kao i za silovatelje. Razlog je jednostavan - ljudska pohlepa nikada ne može biti dovoljno kažnjena zakonom kada upropašćuje mlad život koji još nije zakoračio u pravom smislu reči u svoju budućnost.

Postavljam pitanje, kada se završi sve ovo i kada se neki postupci okončaju i kada se sazna istina, kada se roditelji konačno sa svojom decom sretnu, znam da će roditelji svakako biti srećni. Biće srećna i ta deca, ali koliko će to uticati na njihov život i koliko će ga promeniti…

(Vjerica Radeta: Kako znaš da će biti srećni?)

Valjda je čovek srećan kada pronađe svoje prave roditelje i valjda je čovek srećan kada pronađe svoje dete posle decenija.

Postavljam pitanje - koliko će to uticati na njihov život, koliko će ga promeniti i da li postoji mogućnost da oni koji su zaslužni za njegovo odvajanje od njegovih bioloških roditelja mogu da budu kažnjeni zakonom koji propisujemo?

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Prepoznala sam se u komentaru kolege Arsića.

Iznenađena sam da kolega, iako je zakon dve godine u fioci, nije uspeo i nije stigao da ga pročita, jer nije nijednu rečenicu rekao o zakonu. Pričao je neke svoje opservacije, šta bi bilo kad bi bilo, ali o onome što piše u zakonu baš ni jednu rečenicu.

Naravno da je zakon bio u fioci. Pa, nije valjda visio na ofingeru? U fioci dve godine. Činjenica je da vi sada čistite fioke, da imamo na dnevnom redu u okviru jedne tačke, ne znam, 20, 30 tačaka dnevnog reda. Znači, onaj napad demokratije vas je kratko držao. Opet ste se vratili na staro. Vi imate na dnevnom redu u okviru iste tačke Zakon o vojsci i Zakon o igrama na sreću. Zaista neverovatno.

Kaže kolega Arsić - zašto mi nismo podneli predlog zakona vezan za ove nestale bebe, odnosno otete bebe, odnosno prodate bebe. Pa, mi smo podnosili razne predloge zakona, između ostalog smo predlagali da se menja Porodični zakon, da se zabrani usvajanje dece od strane stranaca i to je mogao biti, recimo, početak u rešavanje i ovog problema, jer su mnoga deca koje roditelji sada traže upravo prodati strancima, bogatim strancima.

Kolega Arsiću, dame i gospodo, poštovani narode, mi srpski radikali smo podneli predlog za nov Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju i uz taj predlog priložili više od sto hiljada potpisa građana Srbije i vama na pamet nije palo da to stavite na dnevni red i onda nas pitate zašto nismo podneli ovakav neki zakon i vi pričate o licemeru? Ako je i od vas, previše je.

Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Ako na moju diskusiju jedino mogu da se upute uvrede o tome da ja zakon nisam čitao, da je dve godine on bio u fioci… Kada neko kaže da je nešto u fioci, znači da se krije. Nijedan zakon koji uđe u Narodnu skupštinu kao predlog zakona ne može da bude sakriven i svaki narodni poslanik ga dobije najkasnije narednog dana od dana kada je Narodna skupština dobila taj predlog zakona. Predlog zakona je upućen u Narodnu skupštinu 20. marta 2018. godine.

Druga stvar, nemojte da mi stavljate u usta ono što ja nisam rekao. Ja nisam rekao zašto niste napisali novi zakon. Ja samo postavljam pitanje ako ste toliko zainteresovani bili da se ovo nađe kao tema na dnevnom redu Narodne skupštine, zašto niste tražili prilikom utvrđivanja dnevnog reda da ovaj zakon bude uvršten na dnevni red? To sam ja pitanje postavio. Niste trebali da pišete novi zakon.

Potpuno razumem, ako je želja za replikom bila da pričate o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, to je vaše pravo u replici, ali nemojte, molim vas, da mi stavljate u usta ono što nisam rekao i da izvrćete moje reči. Zaista, to nikuda ne vodi. Građani su videli pre samo nekoliko minuta o čemu sam ja pričao.

Narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Nije baš ovako kako kolega Arsić kaže. Da tražimo da se stavi na dnevni red ovaj predlog zakona ne bi nam na pamet palo. Kamo sreće da ga ni danas niste stavili na dnevni red, zato što ovaj zakon ne rešava problem koji je evidentan, koji postoji u Srbiji decenijama.

Rekli smo i kada smo pre govorili, ne optužujemo mi vas za nešto što se dešavalo pre 20, 30 i 50 godina, ali smo vam skrenuli pažnju da ovim zakonom nećete rešiti problem. Nećemo rešiti problem. Problem je celog ovog društva.

Kakav je naš odnos prema ovom predlogu zakona i prema toj „fioci“ gde se zakon krije? Pa evo, zakon je u proceduri od 20. marta 2018. godine, a mi smo amandmane imali 29. juna 2018. godine. Što ste naše amandmane držali u fioci? Što niste izašli sa predlogom i sa amandmanima? Hvala.

Prvo zakon, pa onda amandmani na zakon. Tako ide procedura.
Da li Zvonimir Đokić želi reč? (Da)
Izvolite.