Hvala.
Ovo što ste vi nazvali Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji nije zakon. Ovo je tako diletantski urađeno da je prosto neverovatno. Takav odnos prema ovo tekstu, koji vi zovete zakon, imaju i ministri koji pokušavaju da ga brane i kolege poslanici koji pokušavaju da ga brane i razni vaši analitičari koji zbog ovoga ovih dana šetaju po televizijama.
Ovo je zapravo legalizacija trgovine decom i priča na ovu temu i u ovom tekstu sa toliko patetike koja se danas ovde slušale je zaista degutantna. Mi smo narodni poslanici. Mi smo ovde da kroz predloge zakona i raspravu o predlozima zakona rešavamo suštinska i ključna pitanja koja su na dnevnom redu.
Problem nestalih beba je problem koji je aktuelan više od 20 godina. Krađa beba je nastala mnogo pre toga, ali je tema aktuelizovana pre oko 20 godina. Sada ovde slušamo neke poslanike – vi ovo prvi put, niko pre vas. Prosto se plašim da nam Vlada ne predloži zakon o elektrodistribuciji pa da vaši poslanici kažu – ma kakav Tesla, mi smo izmislili struju. Ljudi moji, dajte da se uozbiljimo. Vi ovaj zakon donosite u predizbornoj kampanji, dve godine je stajao u fiokama, da bi ovde neki poslanici rekli – ima udruženja roditelja koji traže nestalu decu koji kažu da je ovo divan zakon. Da li je moguće da ste u stanju da takva udruženja formirate samo da biste dobili neki pozitivan poen.
Vi ste zbog ulaska u EU u ovaj zakon ugradili tako monstruozne stvari i zaista ste nisko pali kad ste spremni da zbog EU žrtvujete nekada tek rođene bebe, danas odrasle ljude koji žive u porodicama koje nisu njihove prirodne porodice.
Dakle, 2005. godine, drage kolege, vi se mnogi 97,6% vas, što bi rekao jedan čovek, se tada nije bavilo politikom, nisu znali šta je politika, nisu znali šta je Narodna skupština, ali ne zato što su bili mladi, nego iz nekih drugih razloga.
Dakle, 2005. godine Narodna skupština formira Anketni odbor, predsednik Anketnog odbora je bila dr Živodarka Dacin, član SRS u tom odboru je bio dr Miroslav Nedeljković. Bilo je, naravno i drugih ljudi, ali govorim ovo što, evo, želim da posebno istaknem.
Šta je tada Anketni odbor utvrdio? Interesantno je da niste postupili po zaključcima tog anketnog odbora. I ne kažemo mi da je taj anketni odbor napravio čudo, ali, bogami, ozbiljan pomak jeste napravio. Taj anketni odbor je utvrdio da 99% slučajeva tih roditelja koji su tražili i traže bebe nikada nisu tu svoju navodno mrtvu decu, a očigledno živu decu, nikada ni videli, niti su ih identifikovali, niti su ih sahranili. O tome su govorili članovi Anketnog odbora.
Miroslav Nedeljković je držao konferencije nekoliko puta i tada je obavestio javnost, recimo, da je Anketni odbor tada pozivao razne funkcionere, pa, policajce, pa, babice, lekare itd. I, zamislite, jedini ko se nije odazvao tom anketnom odboru bio je tada ministar policije Dragan Jočić.
A stav i zaključak Anketnog odbora, jedan od zaključaka je, oni su ustanovili nakon tog svog višednevnog reda da je zapravo najozbiljniji problem u rešavanju ovih situacija bio u MUP-u i u tužilaštvu.
U to vreme 764 krivične prijave su postojale. Sada ih ima 3.000. Od tih 764 krivične prijave, ovde pričate svi i ministar, ne vi nego Stefanović, znate, nije prodaja beba, prodaja dece, uzme neko 300.000 evra, stavi u ranac i ide da kupuje hotel. Ne, ovo su živi ljudi. Ne možete da kažete – evo 10.000 evra i da zaboravite da vam je neko ukrao dete. Ovo je zaista monstruozno.
Dakle, od 764 krivične prijave, više od pola je odbačeno, znate li zbog čega? Zbog zastarelosti. A vi nam ovde tvrdite da nema zastarelosti u ovim slučajevima. Šta će biti sa pola ovih predmeta?
Kolega Arsiću, stvarno ne znam šta je smešno, svi su vaši danas plakali dok su o ovome govorili, a vi se smejete. A evo ja govorim potpuno normalno da bih skrenula pažnju javnosti i vama da ovo mora mnogo ozbiljnije da se uradi.
Dakle, problem koji MUP, inspektori MUP-a, a kasnije i tužilaštvo, nisu rešavali odnosio se na taj put bebe gde se gubi trag od rođene bebe, od porodilišta zapravo do kapele, odnosno do groblja. I kaže ministar Stefanović danas da je to sad nemoguće, da to ne može da se dešava.
Kako je nemoguće? I danas se, nažalost, javljaju neki roditelji koji sumnjaju da su im stvarno žene rodile mrtvu decu. Zato što i danas se ne daju deca roditeljima da ih identifikuju, da ih sahrane. Dakle, da li ima, neko je rekao da se tako tek rođena deca koja zaista umru, da se tretiraju kao medicinski otpad. To je zaista strašno. Da, to je istina, pitajte, to je javna tajna. Dakle, neprofesionalno su postupali. Ja vam sada govorim šta su bili zaključci, između ostalog ovog anketnog odbora.
Nebojša Stefanović je 2017. godine u avgustu držao konferenciju i rekao da se formira komisija mešovita od predstavnika različitih ministarstava itd. i da joj je nadležnost ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece sa ciljem otklanjanja i poslednje sumnje koja postoji kod roditelja. Šta je ova komisija uradila od avgusta 2017. godine? Jel razrešila jedan slučaj? Nije.
Dakle, vi formirate komisije, donosite zakone, a rezultat nema. Anketni odbor je utvrdio, imate u arhivi Skupštine, utvrdio dokaze za 300 otetih beba. Zašto dokazi tih 300 otetih beba nisu uzeti u razmatranje i zašto se o njima, to govorim ne samo vama sada, nego od onda, jer rad anketnog odbora se završio kada je videla tadašnja vlast kakve rezultate je dao rad tog odbora. Oni tu to prosto sklonili. Dakle, niste vi gori od njih, ali ste mogli bar izvući iz arhive to pa da vidite šta tamo stoji.
Sećate ove ovde Jerkov da je pred svaku sednicu tražila da ne bude zastarelost kada je u pitanju ovo otimanje beba ili trgovina bebama? Znate li šta je te godine izjavila Maja Videnović, njena partijska drugarica? Ona je tada rekla da je zastarelost u skladu sa Ustavom i zakonom i da tužilaštvo mora to da poštuje. Dakle, licemerje do licemerja, ali vi niste u stanju ili prosto toliko površno ozbiljne stvari radite da to boli. Što se sami niste time zabavili?
Godine 2014. republička zdravstvena institucija je zaključila da nije u jednom slučaju u Zrenjaninu bilo nikakvog stručnog, ni administrativnog propusta u bolnici u slučaju žene Jolanke Kapoš iz Boke, a nijednog dokaza. Pazite, nije bilo administrativne greške. Nije bilo upisano dete je rođeno, pa na drugoj strani dete je umrlo, a žena tvrdi i roditelji tvrde da je živo. To nije jedini slučaj.
Ovde se svi hvale sa koliko su ljudi pričali, kojima su bebe nestale. Mi pričamo decenijama sa tim ljudima i pojedinačno i sa udruženjima i oni imaju apsolutno našu podršku. I vi kažete niko ovde nije rekao šta treba da se uradi, nego kritikujemo zakon. Evo, sve sam vam sada rekla za početak šta treba da se uradi, a reći ću vam jednu ključnu stvar na kraju.
Anketni odbor je takođe doneo jedan od zaključaka da se ovim bave specijalne policijske jedinice i da u roku od tri meseca podnesu izveštaj Narodnoj skupštini o tome šta su uradili. Od 2005. godine prošlo je ovoliko godina, nikada nikakve specijalne jedinice. Dakle, vi ste ovo mogli, evo da zanemarimo ove pre vas, vi ste ovo mogli već osam godina da deset puta ovde imamo izveštaj na po tri meseca od ove specijalne jedinice MUP-a.
Dakle, ovo sve pokazuje da vama nije interes da suštinski rešite problem. Još nešto, pre dve ili tri godine se pojavila informacija u javnosti. Lično sam je ovde iznosila. Priča se, ja ni u koga ne pokazujem prstom, ali ovo je ozbiljna indikacija, da postoji žena u penziji, ginekolog, živi u Subotici, da je bila jedan od glavnih organizatora trgovine bebama iz porodilišta u Srbiji. Da li je moguće da za tri godine, pa nema žena ginekologa u penziji u Subotici sedam miliona, da li je moguće da nisu sve takve žene, ginekolozi u penziji, mogle biti saslušane, ispitane, pa bi se moglo možda došlo, možda je ovo dezinformacija, a možda bi bila krovna informacija koja bi rešila sve probleme.
Svakodnevno ljudi koji traže svoje bebe pokazuju prstom, ona babica, zove se tako i tako, onaj lekar, zove se tako i tako, oni stranci, došli da kupe dete, zovu se tako i tako, oni bogataši došli da kupe dete, zovu se tako i tako. To ljudi znaju, to ljudi govore, ali nadležni organi ne reaguju.
Sada ste smislili, pametnice male, evo ti 10.000 evra i zaboravi da ti je neko ukrao dete. I onda, pošto će se ovo primenjivati, ta odredba će se primenjivati šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona, onda pored ove realne muke ovih ljudi, videćete pojaviće se i neki kojima je stvarno dete umrlo, pa će da kaže daj mi 10.000 evra zato što mi je neko ukrao dete. Dakle, ne valja vam zakon. Povucite ga. Nemojte nikome da se dodvoravate. Dajte jednom ozbiljno da se uradi ozbiljna stvar. Ovo je život, ovo je životno pitanje, ovo boli svakog normalnog čoveka.
Zamislite ministre, vi kažete kako se oseća vaša majka zbog sumnje da je i njoj oteto dete, a zamislite ljudi koji su se bavili tim i koji su svoju sumnju doveli skoro do istine. Hvala.