Hvala kolega Orliću.
Pravo na repliku, Ružica Nikolić.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Ispričaću vam slučaj konkretno u mojoj porodici. Moja rođena sestra nije prijavila nestanak bebe, odnosno njena beba je zamenjena.

Naime, po rođenju dete je dobilo dve desetke kao ocenu i majka je videla dete, da bi je posle toga babica i doktor obavestili da dete ima Daunov sindrom, teške anomalije srčane, da ima problema sa plućima i da dete nije za kućnu negu.

Posle po papirima koje smo dobili, jer smo dobili posle sasvim drugo dete, po papirima smo utvrdili da krvna grupa deteta ne odgovara ni krvnoj grupi majke, niti krvnoj grupi oca.

Profesora humane genetike na Defektološkom fakulteta, kasnije kada sam došla u priliku sam pitala kako je moguće da dete ima sasvim drugu krvnu grupu u odnosu na oca i majka, a definitivno su oni roditelji tog deteta, on mi je rekao – koleginice, to što vi mislite, ja ne smem da vam kažem.

Samo zbog toga što nije bila u stanju da prijavi i dalje da istražuje, mi smo mnogo kasnije pogledali te papire i videli da je beba zamenjena.

Tako, da nemojte nama da spočitavate da smo protiv ove priče da se napokon reši slučaj beba i verujte mi, mojoj sestri 10.000 evra ovaj bol neće da vrati, niti će joj vratiti dete. Zahvaljujem.

Hvala gospođo Nikolić.
Reč ima dr Laketić, po amandmanu.

Po amandmanu ili kao ovlašćeni, pošto trošim vreme ovlašćenog.

Možete i repliku.

Dakle, kao što smo i čuli u prethodnim izlaganjima i ovo o čemu govori prethodni poslanik, ne mogu da kažem o detaljima o kojima ne znam ništa, ali kao i u svakoj struci, uvek postoji mogućnost greške. O tome sam govorio i kao ovlašćeni predlagač.

Dakle, suštinska stvar je da u jednom sistemu za koji koliko, toliko možemo reći da je bio uređen, kao što je bio sistem u SFRJ, mislim da je veoma mala šansa da je postojao organizovani kriminal tog tipa, da su postojale organizovane kriminalne grupe koje su se bavile time, a da država to nije prepoznala i sankcionisala.

Sa druge strane, nesumnjivo da je bilo pojedinačnih slučajeva, nesumnjivo da je bilo sigurno grešaka i nažalost, nesumnjivo da je bilo zloupotrebe tog plemenitog zdravstvenog poziva. O tome će na kraju krajeva sutra u nekoj drugoj fazi, kada ovaj zakon budemo usvojili, odlučivati sud i suditi na osnovu dokaza, na osnovu valjanih informacija i ono što je još bitnije, na bazi popravljanja ovog zakonskog rešenja i na bazi informacija koje dostavi komisija, ne samo na osnovu onih dokaza koje pribavi sud.

Isto tako, vrlo je bitno, ovde sam takođe čuo da sada vladajuća većina pokušava da ubedi opozicione poslanike da je zakon dobar. Čemu to?

Prvo, to nije istina. Nema razloga za time, nema razloga da se ubeđujemo da li je nešto dobro ili nije. Najbitnija stvar je da oni koje zakon tangira, a to su roditelji koji sumnjaju da su im deca nestala u porodilištima, da oni budu zadovoljni zakonskim rešenjem, da imaju nadu da će ovo zakonsko rešenje u stvari doprineti tome da se dođe do istine.

To je suštinska stvar, a mi smo danas čuli i od strane opozicionih poslanika da je najveći broj tih udruženja i najveći broj roditelja zadovoljan zakonskim rešenjem. To je najbitnija stvar, za mene lično, a mislim i za sve nas zajedno, jer zakon se pravi zbog problema koji postoji, a pravi se da bi došli do adekvatnog rešenja. To je jedini put.

Dugo se razmišljamo… Da li mislite da ljudi iz Ministarstva pravosuđa nisu dugo razmišljali na koji način da se reši taj višedecenijski problem? Kao zaključak došlo se do rešenja koje je jedino moguće, a to je zakon. Zašto zakon? Zato što se na sudu na ovaj način dokazuje u vanparničnom postupku dokazni materijal, informacije koje su relevantne, zato što je to jedini put.

Na ovaj način mislim da definitivno pokazujemo ozbiljnost i kao vlast i kao država rešavajući ovakve probleme. Hvala.

Hvala, dr Laketiću.
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić, pravo na repliku.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Samo bih vas pitala, gospodine Laketiću, pošto kažete da se greške dešavaju. Znači, stručno vaše mišljenje, kao doktora – da li mislite da je moguće da dete po rođenju dobije dve desetke, da bi se odmah, maltene posle prvog podoja utvrdilo da dete ima Daunov sindrom koji može da utvrdi svako ko nije doktor, gde je očigledno kad se beba pogleda da dete ima problem sa plućima, da mora da bude na aparatima?

Znači, u startu je beba zaplakala, normalno je sve bilo, posle toga, naprasno, dete mora na aparate, rekla sam za Daunov sindrom i da ima teške anomalije srca. Da li je moguće da se to desi?

Hvala, gospođo Nikolić.
Reč ima dr Darko Laketić.
Izvolite.

Da bih sudio o bilo čemu moram da imam dokumentaciju koju ću pogledati, svakako, i dati svoj stručni sud.

U svakom slučaju mislim da je put, ne samo za vas, odnosno za vašu sestru, već svuda gde postoji sumnja da se sličan problem desio jeste upravo i ovaj zakon i ova rešenja i inspekcije, dakle, hitna reakcija države, u svakom smislu. Jednostavno, mi se borimo protiv toga zajedno.

Zajedno smo u ovoj priči. Zakonsko rešenje koje je predloženo je više nego dobro da jednostavno rešimo probleme koji su nagomilani. U konkretnom slučaju mislim da je greška što nije prijavljeno. Dakle, suštinska stvar je da se prijavi i da se nakon toga utvrdi činjenično stanje jednim regularnim, zakonskim putem.

Tako da, što se konkretnog slučaja tiče, svakako očekujem i dokumentaciju da pogledam, pa ćemo zajedno razgovarati. Hvala.