Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ja ću koristiti vreme koje imam kao ovlašćena predstavnica poslaničkog kluba Stranke moderne Srbije.
Danas smo gotovo ceo dan u stvari raspravljali o onome što je ključni amandman koji je nakon jučerašnjeg razgovora u Vladi Republike Srbije u stvari dogovoreno da bude implementirano u Predlog zakona o kojem smo mi raspravljali ovih dana.
Ovaj zakon, odnosno ovi amandmani se, nažalost, donose u foto-finišu, praktično pred samo usvajanje zakona i meni je žao što do razgovora između reprezentativnog udruženja ili reprezentativnih udruženja roditelja nestalih beba, nije došlo ranije već je moralo ovako da se dogodi. Dakle, bolje ikad nego nikad.
Meni je drago što je juče na razgovoru koji je obavljen postignut konsenzus upravo oko ovih amandmana koji su danas usvojeni na Odboru za pravosuđe i upućeni vama, narodnim poslanicima i meni naravno, da o njima diskutujemo.
Takođe, još jednom, dakle ja naglašavam, samo sam se jednom u toku ove potpuno ne primerene rasprave javila za reč, apelujem na narodne poslanike da ne zloupotrebljavaju ni u javnosti, ni ovde u skupštinskoj sali ovu raspravu za političke obračune sa neistomišljenicima. To jeste legitimno ali nije moralno i nije dobro. Na ovaj način zloupotrebljavajući ovu raspravu vi podgrevate i ovako već ogromne sumnje roditelja koji oni već prirodno imaju zbog problema sa kojim su suočeni nekoliko decenija.
Dakle, nadam se da ćemo sa mojom raspravom, bez obzira da li će se neko javiti dalje, neće niko zloupotrebiti raspravu i pokazati da postoji dobra volja, politička volja pre svega u parlamentu i da postoji široki konsenzus među narodnim poslanicima da se ovi amandmani prihvate.
Zašto ovo na ovaj način naglašavam? Zato što nisam čula nijedan argument od kolega koji su danas gotovo držali u kontinuitetu političke govore protiv onoga što je dogovoreno juče na sastanku između roditelja, relevantnih nevladinih organizacija. Kad kažem relevantnih, ja moram da vas podsetim da su to naši najugledniji pravnici koji se bave pitanjem ljudskih prava, da takođe nije bila gospođa Kandić prisutna na tom sastanku, iako se to uporno ceo dan spočitava, da ne znam zbog čega je mene predsednica Vlade pozvala, takođe ne stoji moj potpis na tim amandmanima.
Zaista, gospodo draga, drage moje kolege, smatrajte da su današnji amandmani proizvod našeg zajedničkog rada i da ja nemam nikakvu nameru da ono što se juče dogodilo i ono što je proizveo dijalog koji je vođen između predstavnika vlasti, Udruženja roditelja, relevantnih nevladinih organizacija i u ovoj krajnjoj nuždi i mene kao narodne poslanice bude naš zajednički doprinos kvalitetu zakona koji će, nadam se, na kraju biti usvojen.
S tim u vezi, da nije bilo reakcije kakve je bilo roditelja na jučerašnjem sastanku, moja odluka da povučem sve amandmane koji su bili "briše se" u vezi sa ovim zakonom, naravno, ne bi bili povučeni. Ja bih isključivo samo nastavila dalje da štitim ono što su me roditelji i zamolili. Mi ovde, prevashodno, jesmo predstavnici građana i mi treba u skladu sa tim da se ponašamo.
Ovaj amandman konkretno reguliše jedno ogromno pitanje. Dakle, ovaj zakon je bio u mnogim odredbama, u potpunosti nedorečen. Ovaj amandman koji kaže da će se formirati komisija koja će omogućiti apsolutnu većinu udruženjima roditelja u toj komisiji, dakle čak devet članova od 15 članova ove komisije čini će predstavnici roditelja. Šta god da pokuša izvršna vlast da učini, bilo koja izvršna vlast, roditelji imaju apsolutnu većinu da reaguju i da donesu odluku u skladu sa svojim razmišljanjima.
Koristim ovu priliku danas pošto zaista, svi oni koji su bili zainteresovani za ovu temu uložili mnogo napora da roditelji koji traže svoju nestalu decu dođu do svih narodnih poslanika ili makar do predstavnika njihovih poslaničkih grupa da se u ime roditelja sa kojima sam ja imala komunikaciju zahvalim i iskoristiću to pravo da se zahvalim pojedinačno svim onim narodnim poslanicima koji su u ime svojih poslaničkih klubova prihvatili sastanak sa roditeljima ili su pokazali dobru volju da se sastanu, a da u međuvremenu se ovo dogodilo, pa da nije bilo prilike.
Dakle, ja se najtoplije zahvaljujem profesoru Mijatoviću i gospođi Svetlani Živković, koji su primili Udruženje roditelja „Beogradska grupa roditelja nestalih beba“. Razgovarali su onog dana kada je tek počela rasprava o ovoj temi.
Zahvaljujem se i predstavnicima poslaničkog kluba Partije ujedinjenih penzionera. Gospodin Moma Čolaković i još dva narodna poslanika iz njegove poslaničke grupe su, takođe, tog dana primili roditelje.
Iz objektivnih i opravdanih razloga gospodin Nemanja Šarović iskazao je želju da ih sretne, ali nije bilo prilike da se tog dana sretnu, pa je to, nažalost, izostalo.
Takođe, gospodin Aleksandar Martinović je juče odvojio vreme za to, ali usled ovih okolnosti nije bilo potrebe da se nalazimo, jer je bilo preče da odemo na sastanak u Vladu.
Nemojte mi zameriti, molim vas, kolege, ako sam nekoga potpuno nepravedno izostavila. Ja samo želim da pošaljem poruku odavde da će ovaj zakon, za koji se nadam da će danas biti usvojen, biti proizvod našeg zajedničkog rada, naše zajedničke volje da se pomogne roditeljima koji traže nestalu decu.
Ono što ću još jednom da vas zamolim, s obzirom da će u radu ove Komisije koja se formira biti uključen toliki broj roditelja i da imaju pravo sva udruženja roditelja da se aktivno uključe u rad ove Komisije, apelovaću na vas da ne podgrevamo razdor između udruženja koja postoje, da im pomognemo da se u nameri da dođu do istine šta se dogodilo sa njihovom decom ujedine, da oni zajednički mogu da deluju i da štite interes jedini koji njih zanima, a to je da se sprovodi kvalitetna istraga koja će ih dovesti do istine o njihovoj nestaloj deci.
Takođe, ne mogu da zanemarim veliki doprinos narodnih poslanica koje su odlučile da ne učestvuju u radu parlamenta. Pre svega mislim na Maju Videnović koja je ranije učestvovala u radu Odbora. Zatim mislim na gospođu Aleksandru Jerkov, takođe, koja je izuzetan značaj dala podizanju vidljivosti ove teme. Na kraju krajeva, moram da se zahvalim i ljudima koji nisu direktno uključeni u rad parlamenta, ali su imali u određenim trenucima možda i presudan značaj za udruženja roditelja. Pre svega mislim na Zaštitnika građana Sašu Jankovića, koji je 2010. godine poslao detaljan izveštaj o tome šta je potrebno da Skupština i nadležna ministarstva učine kako bi ovi roditelji mogli da dođu do istine koja njih zanima.
Dakle, samo ću sada ponoviti reči mog dragog kolege Vladimira Đurića, koji je rekao – mi smo apsolutno svesni da ovaj zakon je samo prvi korak u nizu od verovatno hiljadu koraka koji tek čekaju da naprave ovi roditelji i mi moramo učiniti sve što je u našoj moći da im na tom putu pomognemo i nikako ne odmažemo i nikako ovu temu u narednom periodu ne zloupotrebljavamo.
Takođe, važna stvar sa jučerašnjeg sastanka, pokazana je politička volja da do izmena i dopuna ovog zakona, ukoliko za to bude potrebe i dođe, ovaj zakon će po prirodi stvari kontrolisati narodni poslanici zato što to jeste naša nadležnost. S druge strane, kontrolisaće ovi roditelji koji će biti uključeni u rad Komisije. S treće strane, ne možemo to da zanemarimo, kontrolisaće to i jedna međunarodna institucija, a to je Savet Evrope, koja se vrlo zainteresovala za ovo pitanje.
I, na kraju, ovim ću da zaključim, s obzirom da ovo nije pitanje koje samo tišti Republiku Srbiju, ovo je pitanje koje tišti verovatno sve države bivše Jugoslavije, meni se čini da će ovaj zakon, koji će nadam se uskoro stupiti na snagu, biti prvi zakon koji će rešavati pitanje nestale dece sa nekadašnje teritorije SFRJ.
Dakle, ovaj zakon, ukoliko mi učinimo naše napore i budući rad parlamenta učini svoj napore da bude još bolji, može poslužiti kao model za roditelje koji svoju decu traže, a danas ne žive u Srbiji. Hvala.