Hvala, kolega Šaroviću.
Reč ima narodni poslanik, dr Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Hvala.

Upravo ovo što smo sada čuli je dokaz da argumenti koje kolege potežu nisu utemeljeni i da je Predlog zakona, u suštini, dobar.

Sve to što smo sada čuli kao citat iz presude suda za ljudska prava stoji u Predlogu zakona, dakle, da se u svakom pojedinačnom slučaju nadoknađuje nematerijalna šteta, s tim što je samo limitiran maksimalni iznos, a nije fiksiran, kao što je rekla koleginica Radeta – 10.000,00 evra.

Vi tako pojednostavljujete i sve druge stvari, kao što pojednostavljujete ovo, tako pojednostavljujete i one čuvene subvencije. Vi polazite od toga da država svakom investitoru daje po 10.000, 20.000, 50.000, 100.000 evra.

(Vjerica Radeta: Sedamdeset tri hiljade evra.)

Koliko?

Za „Rauh“ ste rekli 100.000,00 evra. Za „Rauh“ ste rekli da je država dala, da je Vučić dao za „Rauh“ 100.000,00 evra. Nije tačno, nego je država dala sedam i po hiljada evra.

Ali, sad da se vratimo na ovu temu. Dakle, razgovarali smo sa svima koji su hteli da razgovaraju. Razgovarali smo i sa vama i hteli smo i sa vama da razgovaramo. Ali, vaš problem je što vi unapred odbijate da učestvujete odbijate da učestvujete na svakoj javnoj raspravi, zato što vi smatrate da je vama ispod poniženja. Što bi ste vi sada došli na javnu raspravu koju organizuje Ministarstvo pravde, o Nacrtu zakona kojeg se tiču činjenica, a odnose se na novorođenu decu za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

Organizovali smo javno slušanje u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo o izbornim zakonima, niko od vas se nije pojavio. Ne može niko da vas natera da vi razgovarate ako vi to uporno izbegavate.

Na kraju krajeva, sada ja pitam vas, koji ste žestoki kritičari predloga zakona. Šta je alternativa? Koji su alternativni mehanizmi da se utvrde činjenice o statusu novorođene dece za koju se, ponavljam, sumnja, a nije nepobitno utvrđeno da su nestala, nego se sumnja da su nestala?

Dakle, dajte mi, ne meni, dajte poslaničkoj grupi SNS, dajte Vladi Srbije, koju toliko napadate, dajte alternativne mehanizme kako da se ovaj problem reši.

Ja još nisam čuo nijedan alternativni mehanizam. čuo sam samo da se građani Srbije plaše, da je ovo neviđena glupost, da se ovo radi pod pritiskom itd.

Presuda doneta 2013. godine, izbori bili 2014. godine, pa da smo bili pod pritiscima, valjda bi brže, bolje pred te izbore, tu presudu pretočili u predlog zakona, a ne, nismo se uplašili 2014. godine, pa se nismo uplašili 2016. godine, pa se nismo uplašili za predsedniče izbore 2017. godine, pa za Skupštinu grada Beograda 2018. godine, ali Bože moj, evo uplašili smo se suda za ljudska prava 2020. godine i zbog toga straha donosimo ovaj zakon. Argument je smešan. Zakon donosimo zato što želimo da pomognemo da se ovaj problem reši.

Ako mislite da nešto u ovom Predlogu zakona nije dobro to je vaše legitimno pravo koje ja ne osporavam, samo morate da ponudite alternativne mehanizme, a ne paušalno da kažete - ovaj zakon ne valja ništa. Ovaj zakon je dobar, tj. Predlog zakona je dobar i amandmane koje smo sinoć, tj. predstavnici Vlade, dogovorili samo popravljaju tekst Predloga zakona, ne čine ga lošijim, čine ga boljim.

Videćete kada budete čitali ove amandmane, to građani Srbije treba da znaju, u jednom od ovih amandmana, mislim da u drugom amandmanu piše - lice koje samo posumnja da je odrastalo u porodici koja nije njegova biološka porodica može samo, dakle, samo to lice može da pokrene postupak za utvrđivanje činjenica o njegovom statusu, da li jeste ili nije ukradeno iz nekog porodilišta u Republici Srbiji.

(Vladimir Orlić: To ste tražili.)

To je bila suština primedbi i vaših i ovih koji su dolazili od strane Tatjane Macure i raznih nevladinih organizacija. I mi taj amandman formulišemo i predložimo ga Narodnoj skupštini, a vi kažete da zakon ne valja ništa. Pa, dobro ne valja, ali onda kao odgovorni ljudi kažite šta je to što valja. Baš bih voleo da čujem šta je to što valja po mišljenju onih koji kritikuju ovaj Predlog zakona.

Hvala, dr Martinoviću.

Gospodine Šaroviću, dr Martinović je odgovorio na sva vaša pitanja i sve objasnio. Ali, zarad…

(Narodni poslanici Srpske radikalne stranke govore u glas.)

Što ste odmah skočili?

Znači, čovek je vrlo korektno odgovorio na sva pitanja.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Pravo na repliku.

Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, vi ste veoma tolerantni, kad je vlast u pitanju i kad su poslanici režima u pitanju. Budite malo i kada smo mi iz opozicije.

Evo, gospodine Martinoviću, istine radi, da rešimo određena pitanja. Ja sam osporio način izbora vašeg sagovornika, kako je to Ana Brnabić odlučila da će razgovarati baš sa Natašom Kandić, Tatjanom Macurom i jednim od udruženja roditelja.

(Aleksandar Martinović: Pozvani ste, ali niste hteli da učestvujete.)

Mi nismo bili pozvani kao poslanička grupa. Da li je to istina da nismo bili pozvani? Jeste.

(Aleksandar Martinović: Bila je javna rasprava.)

Da li bismo mi učestvovali ili ne na tom sastanku ponoćnom to je pitanje...

(Aleksandar Martinović: Nije bilo u ponoć.)

… I to nikada nećemo saznati, ali ste vi, na način svojstven vama, odabrali da pozovete one koji su vam najbliži, i u redu je da su to Tatjana Macura i Nataša Kandić, to je vaša politika.

Drugo, nama osporavate to što nismo učestvovali na Javnoj slušanju sa Natašom Kandić. Mi smo politička stranka, parlamentarna politička stranka. Zašto niste organizovali konsultacije na nivou šefova poslaničkih grupa? Imali ste mogućnost, niste to uradili. To pokazuje da ne želite razgovor.

Sledeća stvar. Kažete kako mi samo kritikujemo, a nema predloga. Ne, upravo je suprotno. Mi smo dali konkretne predloge.

(Aleksandar Martinović: Šta predlažete?)

Evo, predlažem da se briše član 16. Koji je razlog da bude ograničeno na šest meseci pokretanje postupka? Druga, principijelna primedba, zašto ukoliko su živi roditelji ne mogu braća, sestre, babe, dede da podnesu, da budu predlagači pokretanja tog postupka? To su sve principijelni razlozi i konkretni argumenti na koje vi nemate odgovor.

(Aleksandar Martinović: Imam sve odgovore.)

Sledeće. Obmanjujete javnost da je zakon u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava. Vi kažete - davaće se nadoknada prema svakom konkretnom slučaju, samo smo ograničili do 10.000 evra. Pa, vi ste time ukinuli slobodnu ocenu suda. Nema slobodne ocene suda ako je ograničen maksimalan iznos. Zašto nije ograničen Zakonom o obligacionim odnosima?

Šta bi se desilo da je u konkretnom slučaju Evropski sud za ljudska prava rekao da je nadoknada ovoj ženi na kojoj se odnosi presuda 100.000,00 evra? Da li bi to značilo da u zakonu mora da stoji 100.000,00? Ne, ovo je pojedinačni slučaj. Oni traže mehanizam da se reše svi drugi slični slučajevi. To je suština. Vi ste se uplašili, pa ste unapred ograničili zakonom - ne može preko 10.000,00.

Hvala, kolega Šaroviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Evo, uplašili smo se posle sedam godina. To je jako važno, da građani Srbije znaju.

Čuli smo, poštovane kolege, šta je alternativni mehanizam i kako se sav ovaj problem rešava - obriše se član 16.

Obrišete lepo član 16. iz Predloga zakona i svi problemi koji se odnose na decu za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji biće rešeni. Kamo sreće kada bi bilo tako, ali nije tako.

Ovde je izneto čitav niz…

(Vjerica Radeta: Ne karikiraj, Martine!)

Ne karikiram ja ništa, nego vi to mere banalizujete ovu stvar da je to smešno.

Prvo, sastanak nije bio u ponoć. Sastanak je bio juče u 16.00 časova u zgradi Vlade Srbije i na tom sastanku nije bilo nikakve Nataše Kandić. To građani Srbije treba da znaju.

Sastanak je organizovan zato što su to tražile pojedine poslaničke grupe i pojedine nevladine organizacija i Ana Brnabić, kao predsednica Vlade je rekla- dobro, dođite, hajde još jedanput da prođemo koz ceo Predlog zakona i da porazgovarao o vašim predlozima.

Šta je tu nedemokratski, šta je tu loše i ko je tu, na kraju krajeva, diskriminisan? Nije diskriminisan niko.

Na javnu raspravu su pozvani svi.

(Marko Atlagić: Oni nisu došli.)

To što vi niste došli, to je vaše pravo, ali nemojte da optužujete vlast da vas niko nije zvao na razgovore. Zvati ste na razgovore.

(Vjerica Radeta: Ko se zove, bre, na javnu raspravu? Da li si ti nekad čuo šta znači javna rasprava?)

Pa, vaš kolega kaže - trebali su da učestvuju predstavnici poslaničkih grupa u dijalogu, a vi kažete ko su narodni poslanici da učestvuju u javnoj raspravi. Izvinite, a koga da zovemo? Koga da zovemo?

(Vjerica Radeta: Opet izmišljaš. Nisam tako rekla.)

Pa, kažete - ko su narodni poslanici da učestvuju u javnoj raspravi, a vaš kolega kaže - a što nisu zvani šefovi poslaničkih grupa?

Vi ni sami, ljudi, ne znate šta hoćete.

(Vjerica Radeta: A vi znate!)

Pa, znamo. To što znamo, mi smo stavili na papir.

Ja bih voleo da čujem šta je to što vi znate više od nas, a da vi stavite na papir, sem - briše se član 16.

Da je suština u brisanju člana 16, svi bismo glasali za to. Obrišemo lepo član 16. i rešimo sve probleme. Što da se sudovi, što da se drugi državni organi bave ovim problemom kada se lepo obriše član 16. i onda su svi problemi rešeni? Kamo sreće da je tako, ali nije. Problem je mnogo dublji, mnogo kompleksniji, mnogo složeniji. Seže u daleku prošlost.

Ovde se manipuliše brojevima. Najpre se kaže - bilo 700 prijava, pa tri hiljade prijava. Na kraju krajeva, neka i je bilo 700 prijava, da li postoji reciprocitet između broja prijava i broja nestale dece? Pa svaka prijava je jedno dete. Možda se prijava odnosi na 50 dece, na 100 dece, na 200 dece.

Dakle, moramo da vodimo računa o čemu govorimo. Ja vas ponovo pitam – šta je alternativni mehanizam onome što je Vlada predložila da se reši i da se utvrde činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji?

Ja taj alternativni mehanizam nisam čuo ni u načelnoj raspravi, ni sada u raspravi po amandmanima, sem što nas ponovo optužujete da smo izdajnici, da radimo po diktatu Nataše Kandić, da organizujemo neke ponoćne sastanke i tako dalje.

Evo, ja vam kažem kada je sastanak bio - juče u 16.00 časova.

(Vjerica Radeta: Nisam ja rekla da ste vi izdajnici, već da ste zvali izdajnike na sastanak! Kada smo rekli da ste vi izdajnici?)

Dobro, a ko je izdajnik? Ko je izdajnik?

(Vjerica Radeta: Milan Antonijević.)

Milan Antonijević? Dobro, on je izdajnik.

Tatjana Macura je izdajnik? Svi su izdajnici?

(Vjerica Radeta: Ne, nego je patriota.)

Govorite jezikom OZNA-e iz 1945. godine - ko drugačije kaže, kleveće i laže, okupatori i domaći izdajnici i saradnici okupatora.

Pa, dajte više. Juče ste vodili ceo dan rat sa ovim mučenikom Neđom Jovanovićem. Sam čovek sedi u Skupštini, skočili ste na njega, on je komunista, a vi se izražavate rečnikom iz 1945. godine - izdajnici, sluge okupatora, ovakvi, onakvi.

Ej, bre, pa to je rečnik Slobodana Penezića Krcuna, to je rečnik Aleksandra Rankovića, Josipa Broza Tita. Sada je 2020. godina. Pustite taj udbaško-oznaški rečnik. Mi sada govorimo o političkim strankama, o poslaničkim grupama, o nevladinim organizacijama i tako dalje.

(Vjerica Radeta: Nevladine organizacije…)

Tako je, nevladinim organizacijama. Pa, to postoji svuda u demokratskom svetu. Šta je tu loše? Crveni krst je nevladina organizacija.

(Vjerica Radeta: Pa baš smo mislili na Crveni krst!)

Ne, vi ste mislili na Natašu Kandić, a ja vam kažem da Nataša Kandić nije učestvovala na tom sastanku.

To što Nataša Kandić dolazi na vaše skupove, to je vaša stvar, ali ne dolazi na skupove koji se organizuju u Vladi Srbije i to građani Srbije treba da znaju. I nije bio ponoćni skup, skup je bio u 16.00 časova na predlog ovih ljudi. Predsednica Vlade ih je prihvatila. Ljudi su razgovarali, postigli su kompromis i taj kompromis je sadržan u ova tri amandmana. Šta je tu loše, šta je tu nedemokratski? Nije ništa. Popravljamo tekst predloga zakona.

Hvala, gospodine Martinoviću.

(Nemanja Šarović: Replika!)

Gospodine Šaroviću, vi nemate pravo na repliku. Može samo…

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku!)

Po Poslovniku možete, ali nemojte da ga zloupotrebljavate, molim vas.

Gospodine Marinkoviću, ja ga ne zloupotrebljavam, ali to uporno činite vi.

Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine vašim sramnim odnosom prema predstavnicima opozicije u ovoj sali.

Pet minuta i 30 sekundi je govorio Aleksandar Martinović i nije vam palo na pamet da ga prekinete, a naša replika svaka traje dva minuta i odmah prekidate, odmah gasite mikrofone, odmah upozoravate itd. Pet minuta i 30 sekundi. I to je za vas demokratija? To je način na koji vi vidite dobru volju, razgovor i sve ostalo i uvek vam je jasno da Martinović ili neko drugi od režimlija ima pravo na repliku, ali vam nikako nije jasno šta je to povredilo osećanja opozicije, šta je to njima zasmetalo i zašto i mi želimo da nešto kažemo.

Vi birate sa kim želite da razgovarate i tako ste birali i juče u Vladi. Hajde što niste zvali sve poslaničke grupe, niste pozvali, ljudi, ni predstavnike svih udruženja roditelja čije su bebe nestale ili to sumnjaju. Toj je vaš problem. Vi ne možete ni jedan princip u bilo kojoj oblasti delovanja da ga prikažete.

Vi tvrdite da mi nemamo rešenja. Pa, ja sam vam u načelnoj raspravi govorio da niste izvršili obavezu iz presude Evropskog suda za ljudska prava, da formirate nezavisno telo koje će se baviti sudbinama nestalih beba i davati odgovore.

Vi ste rekli – nije tačno, to ne piše u presudi Evropskog suda za ljudska prava. Prošla dva dana i vidite kako piše i sve drugo…

Vi karikirate vezano za moju primedbu za član 16. Ja nemam, poput vas, neograničeno vreme, ali uzmite stenogram moje rasprave koja je trajala 15 minuta, kada je bio načelni deo rasprave, pa ćete videti primedbe od člana do člana i šta je to što treba da menjate.

Hvala, kolega Šaroviću,

I vi ste jedan minut govorili stvarno po povredi Poslovnika, a posle ste zloupotrebili to vaše pravo.

Ja mislim da nisam povredio Poslovnik. Naravno, dugujem vam obrazloženje.

S obzirom da se žalite na moje ponašanje prema opoziciji, ja mogu da vam samo kažem, evo, vrlo često se žali i gospodin Rističević i gospodin Orlić, ali mi to govori da sam na pravom putu i da ispravno radim ovaj posao. Apsolutno nijednog trenutka, znate i sami, nisam hteo da vas diskriminišem, ni vas, niti bilo koga iz vaše poslaničke grupe. Znate i sami, gospodin Martinović je govorio po amandmanu. Čovek ima vremena. Koristi svoje poslovničke mogućnosti koje mu je dala mogućnost članstvom i pozicijom u njegovoj poslaničkoj grupi, tako da apsolutno vaša primedba ne stoji.

Vi sada možete samo da se izjasnite da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o mojoj povredi dostojanstva Narodne skupštine.

U skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, želim da se Skupština izjasni u danu za glasanje, a posebno za to zašto je Neđo mučeni. Moram da štitim kolegu.