Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, poštovani kolega Marijane, predlagaču ovog zakona, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i uvek sam govorio o problemima svih naših građana. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste SNS i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Inače, dolazim iz Svrljiga, to moram da kažem, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji.

Vezano za predlog ovog zakona, gde je u ime naše poslaničke grupe potpisan i predložen ovaj zakon, mogu da podsetim sve kolege poslanike koji su tu, tu su kolege poslanici SRS, a ostali, koji znaju da sam ja unazad više od mesec dana, možda i više, postavio poslaničko pitanje vezano za produženje ovog roka, za produženje roka konkretno ovog zakona, zato što je 5. mart bio rok kada se mora produžiti, odnosno mora preregistrovati oružje.

Ja sam to govorio, postavio pitanje, gde sam kasnije, normalno, u razgovoru sa kolegama iz skupštinskih klupa, gde sam kasnije razgovarao i sa Lovačkim savezom Srbije, sa predsednikom Lovačkog saveza Srbije, koji su već inicirali i već signalizirali problem tog roka koji dolazi, a blizu 400.000 ljudi koji imaju oružje, lovci, nisu uspeli da preregistruju oružje, da dođu do toga da preregistruju.

Znači, to je bio početak nečega što sada konačno stavljamo na zasedanje Skupštine. Ja ću, normalno, podržati zato što sam i kao poslanik podržao ovaj Predlog zakona, a to isto je potpisao i predsednik Lovačkog saveza Bratislav Ćirković koji, sada mogu da kažem, veoma uspešno vodi Lovački savez Srbije, gde ima velika populacija ljudi koji će sada imati mogućnost da slobodnije, što se kaže, dišu zato što veliki broj njih nije uspeo da uđe u postupak preregistracije.

Ovo je velika stvar za sve nas zato što će blizu 400.000 ljudi imati mogućnost da se na vreme, da ne prekrše zakon, da ne dođe do toga da im neko sutra napiše neku prijavu i da im se oduzme oružje. Velika stvar za sve, dobra stvar za sve, produženje roka od dve godine, 2020-2022. godina.

Podneo sam jedan amandman gde sam stavio da je vrlo bitno da nadležno ministarstvo u šest meseci makar jednom obavesti putem medija građane, da to budu nacionalni mediji, da li je to televizija ili radio, da se najmanje jednom u šest meseci obaveste građani da rok za produženje registracije oružja dolazi za narednih šest meseci ili godinu dana i na taj način ti ljudi bi znali, svi naši ljudi bi znali, da to urade.

Velika stvar, još jednom kažem, zato što Lovački savez Srbije je udruženje koje je stvarno veoma aktivno, koje se nalazi svuda na terenu. Kako sam uvek govorio, udruženja i Lovački savez Srbije su veoma aktivni u zaštiti prirode, od štetočina i svega onog što čini loše. Evo, sada imamo afričku svinjsku kugu koja je prisutna kod nas i na jugoistoku Srbije, zarazna bolest koja je veoma opasna za životinje.

Mislim da će ovo biti velika stvar za sve nas da se ovaj rok produži. Normalno, mi ćemo svi biti aktivni i u narednom periodu ću uvek na Skupštini govoriti o problemima svih naših građana, kako Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, jugoistok Srbije i cela Srbija, jer radim sa ljudima, razgovaram sa ljudima, čujem probleme ljudi i ovde u Skupštini o tim problemima govorim.

Nije problem da se kaže da nešto treba da se uradi, a nije urađeno, zato treba ovde da se kaže. Evo, čuli smo sada i očekujemo da ćemo u sredu sigurno glasati za produženje ovog roka za preregistraciju oružja i na taj način dati mogućnost da oni koji to nisu uradili to urade.

Ja sam uvek o svim stvarima ovde govorio, mislim, trebamo da govorimo o još nečemu i to ću sada potencirati, jer taksa koja se plaća za onog što ima oružje, to su su takse koje su unazad 20 godina prisutne kod nas, bilo bi dobro da se te takse ukinu, da te takse ne budu više ovolike kolike su sad, da se ukinu, da svi ljudi koji imaju oružje ili da plaćaju manju taksu ili da se nađe način da to bude manja taksa, odnosno manja cena za tu taksu. Imamo situacije da ljudi koji nisu plaćali te takse godinama dolaze u situaciju da preko 100.000 dinara duguju, tu ide kamata na kamatu, tako da ljudi dolaze u situaciju da neko od ovih izvršioca dođe kod njih u kući i da napravi još veću štetu.

Bilo bi dobro da ovde u Skupštini potenciramo i ukidanje takse za oružje i da na taj način oslobodimo onaj problem naših ljudi koji imaju oružje. Normalno je da treba uraditi preregistraciju. Na ovaj način data je mogućnost da se preregistruje.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati Predlog zakona, predlog gospodina Rističevića i poslaničkog kluba u kojem sam i ja. Inače, mogu da kažem da ja nisam potpisao Predlog ovog zakona, zajedno sa mojim kolegama, zato što sam tog dana imao skupštinu u Svrljigu i nisam mogao da dođem.

Drage moje kolege poslanici, ovo je velika stvar za sve nas, da omogućimo našim građanima da se više ne sekiraju da neće biti produženja. Produženja će biti. Ima još jedna stvar o kojoj treba da govorimo, a to je da se nađe mogućnost da se ukine taksa na oružje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, koji su podneli naše kolege narodni poslanici Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se produži rok za preregistraciju oružja, koji ističe za par dana, tačnije 5. marta. Kako kolege kažu u obrazloženju, do ovog roka koji je već jednom produžavan, nije izvršena preregistracija svog i čitavog oružja i naoružanja.

U tom smislu, skrenuo bih pažnju na još neke aspekte od značaja za vlasnike oružja u Srbiji.

Kako je naš ovlašćeni predstavnik rekao, u Srbiji ima preko 950 hiljada registrovanih oružja, kratkih i dugih cevi. Važeći Zakon o oružju i municiji usvojili smo 2015. godine, kada su pored postojećeg kao novi uslov za držanje i nošenje oružja utvrđena obavezna provera zdravstvenog stanja vlasnika oružja i obučenost za rukovanje oružjem.

Na osnovu Zakona, doneta su i podzakonska akta kojima su precizirane procedure dobijanja oružja, kao i uslovi za ponovnu registraciju, odnosno preregistraciju već registrovanog oružja. Ovim aktima je nastala obaveza svih vlasnika oružja da prilikom preregistracije, uz ostale uslove, moraju imati uverenje o zdravstvenom stanju i dokaz da su prošli obuku za rukovanje oružjem.

Ovo je usporilo primenu zakona, pre svega zbog velikih dažbina i taksi, tako da mnogi vlasnici nisu želeli da preregistruju svoje oružje. Mnogi nisu stigli da to učine, ali se uglavnom svi razlozi svode na prilično velike troškove koje su vlasnici morali da plate kako bi preregistrovali svoje oružje.

Ne treba zaboraviti da je među vlasnicima veliki broj onih koji su oružje nasledili i da je to oružje deo porodične tradicije. U tom smislu bi bilo dobro razmisliti o širim izmenama ovog zakona, kako bi se smanjile dažbine i pojednostavila procedura, kako bi se omogućilo većini vlasnika da svoje oružje preregistruju i zadrže.

Današnja rasprava je pokazala neophodnost donošenja izmena i dopuna ovog zakona, ili donošenje potpuno novog zakona, uz neposredno uključivanje Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, lovačkih udruženja i drugih subjekata, kako bi se na sistemski i kvalitetan način rešio ovaj ozbiljan problem u našem društvu i našoj državi.

Nažalost, sada mnogi vlasnici vraćaju oružje za koje su emotivno vezani. Ono što je većina vlasnika sa kojima sam ja razgovarao navela kao razlog za vraćanje oružja jeste komplikovana i veoma skupa obuka za rukovanje oružjem. U redu je da obuku prođe svaki novi vlasnik koji želi prvi put da nabavi oružje, ali stari vlasnici ovu proceduru vide kao problem.

Kada je u pitanju rok za preregistraciju, smatram da je dobro što se predlaže njegovo produženje za dve godine, pošto prema podacima koji su dostupni, tek oko 250 hiljada vlasnika je preregistrovalo svoje oružje.

Pošto prema podacima nadležnih organa u Srbiji ima preko 950 hiljada primeraka oružja kratkih i dugih cevi, to znači da je tek nešto više od jedne četvrtine preregistrovano. Ovde je u pitanju i lovačko oružje, za čije je nošenje i držanje takođe složena procedura. Na primer, ako lovac krene u lov sa sklopljenom puškom, on ima potencijalni problem dok se ne stigne do lovišta, jer ne bi po zakonu smeo da transportuje sklopljeno lovačko oružje. Sa druge strane, lovci u lovištima nemaju uvek uslove za brzo i bezbedno sklapanje oružja, tako da se već pojavljuju problemi i na ovom planu.

Ono što je sigurno, jeste potreba da se u svakom slučaju rok za preregistraciju produži, jer će omogućiti svima koji žele da izvrše preregistraciju da to učine u naredne dve godine. Pri tom, u prvi plan stavljam značaj ovog postupka za lovačka udruženja i lovnu privrednu Srbije u celini, koja je značajan izvozni potencijal. U lovišta Srbije dolazi veliki broj stranaca koji veoma bogato plaćaju svoje ulove.

Na kraju, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati i glasati za Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravo je vreme, evo, tik pred raspisivanje parlamentarnih izbora da sumiramo rezultate koje smo imali u donošenju i tzv. izbornih zakona i da podvučemo crtu posle međustranačkog dijaloga na kome se razgovaralo upravo o poboljšanju izbornih uslova.

U proteklim mesecima usvojili smo izmene i dopune zakona koji su bili upravo predmet međustranačkog dijaloga, a tiču se pre svega javnih nabavki, finansiranja političkih aktivnosti, sprečavanja korupcije, imali smo Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kojim smo dali veća ovlašćenja Agenciji za borbu protiv korupcije.

Srpska napredna stranka je pokazala spremnost da aktivno učestvuje u dijalogu i da prihvati da radi na unapređenju izbornih uslova. Osim toga, imali smo na dnevnom redu i usvojili izmene Zakona o lokalnim izborima i Zakona o izboru narodnih poslanika, kojima smo uneli novine u izborno zakonodavstvo koje će u mnogome olakšati učestvovanje na izborima i izbornu utakmicu koja će za rezultat imati veću reprezentativnost kako u republikom parlamentu, tako i u lokalnim parlamentima.

Dakle, tri stvari bih ja ovde izdvojila kao važne, pre svega tu je smanjenje cenzusa sa pet procenata na tri posto, čime smo povećali, kao što sam rekla reprezentativnost, povećali smo šansu da više manjih partija uđe u parlament kako bi zastupali interese građana koji su za njih glasali na izborima i na taj način smo stvorili mogućnost da se čuju i različita politička mišljenja i ideje. Ovakvo smanjenje cenzusa, govorili smo i o tome, ne ide baš u prilog SNS zbog broja mandata ali smo i sada pokazali da smo interese građana i interese države stavili pre stranačkih interesa.

Druga stvar o kojoj bih želela nešto da kažem jeste, odnos prema nacionalnim manjinama. Taj odnosu u Srbiji je već na visokom nivou, a to možemo da vidimo i kroz izmene i dopune zakona koji se tiču izbornog zakonodavstva. Dakle, mi želimo da se omogući njihov ulazak u parlament i očekujemo da i na dalje aktivno učestvuju u donošenju odluka koje su važne za Srbiju. Mi smo predvideli da saveti nacionalnih manjina daju potvrde strankama nacionalnih manjina o njihovom takvom statusu upravo da bismo sprečili zloupotrebe koje su se ranije dešavale, jer stranke nacionalnih manjina zaista i u republičkom parlamentu i lokalnim parlamentima treba da zastupaju interese pripadnika nacionalnih manjina.

Treća stvar je veće učešće žena u zakonodavnoj vlasti, odnosno 40% žena na listama na taj način što će od petoro na listi dve sigurno biti žene. Ja se nadam da će i više žena biti u zakonodavnoj vlasti, u narednom periodu.

Formirali smo i Nadzornu komisiju u Narodnoj skupštini, koja će vršiti nadzor nad sprovođenjem izbora i svim učesnicima u izbornom procesu.

Dakle, ako sumiramo sve ovo, apsolutno svi uslovi su ispunjeni kako bi se održali legitimni izbori i jedna fer politička utakmica.

Srpska napredna stranka je zaista uvek spremna da proveri izbornu volju građana. Iza nas stoje rezultati o kojima smo često i ovde u parlamentu govorili, ali sa druge strane postoji dobar i vrlo jasan plan za dalji razvoj Srbije.

Mi želimo modernu, uređenu i finansijski stabilnu državu u kojoj će životni standard biti bolji, u kojoj će biti prostora, pre svega za mlade ljude da žive i rade umesto da iz naše zemlje odlaze u inostranstvo.

Mi ne želimo da se vrate razni Đilasi i Jeremići, mi ne želimo da vlast ima Boško Obradović, koji sa zastavom Srbije lupa na vrata Skupštine čiji je poslanik, mi ne želimo anarhiju i nesigurnost, koju su nam svakodnevno predstavljali lideri Saveza za Srbiju.

Mi ne želimo prezadužen budžet kao do 2012. godine, mi ne želimo afere i zloupotrebe kojih je bilo u vreme kada je Đilas bio gradonačelnik Beograda.

Mi ne želimo da se vrate oni koji su zatvarali fabrike, koji su otpuštali ljude, ne želimo ni sporne privatizacije koje su se dešavale u periodu do 2012. godine kada je SNS preuzela vlast.

Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem pokazala je i dokazala mnogo puta da Srbija može da se razvija, da svi delovi Srbije mogu ravnomerno da se razvijaju, da može da napreduje i da može da bude na nivou zaista najrazvijenijih zemalja Evrope, pa i sveta. Sigurna sam da će građani takvoj politici dati podršku i na predstojećim izborima 26. aprila. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Josip Broz.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, ja ću da govorim o ovom zakonu o oružju koji je veoma važan.

Sa mnogim stvarima u tom zakonu ja se lično možda i ne bih složio, ali smatram jednu stvar, da treba da ga prihvatimo iz jednog čistog razloga što kasnije može, u roku od ove dve godine, koje su dodate u stvari na ovaj deo, moći će mnoge stvari da se iskristališu i da se promene.

Mislim da je gospodin Šormaz lepo rekao mnoge stvari, kao lovački stručnjak i kao čovek koji je u tome, kolega, jer i ja sam se bavio lovstvom i znam kakvi su problemi. Lovci su uvek bili jedan deo velike odbrane za državu i to se pokazalo i sad u ovome dole kod Malčanskog onog idiota, gde su lovci pružili punu podršku vojsci i policiji.

Jedini problem koji ja znam da je sada je, u stvari, veličina nameta koji se predviđaju ovim zakonom. Sa mnogima sam razgovarao, ljudi se odriču oružja isključivo zato što nemaju sredstva, jer ako realno gledamo za svaki taj proces treba oko 200 evra, počevši od ormara za oružje, počevši od lekarskih pregleda, tamo gde mogu, od putovanja, od svega ostalog. Znači, sve to ima svoje troškove koji mnogi ne mogu.

Drugo, mnogi se smatraju izdatim. To su pripadnici službe bezbednosti koji su u svoje vreme dobili oružje na poklon i sada ponovo moraju da plaćaju registraciju tog oružja koje im je, u stvari, samo uspomena.

Isto to je i sa oružjem koje je iz nasleđivanja.

Znači, mnogo ima nelegalnog oružja i dobro je da se ovaj zakon donese, jer mogu da kažem da ovo što imamo podatke o oružju koje je prijavljeno, skoro isto toliko ima oružja koje nije prijavljeno, koje ljudi drže u kućama sakriveno za ne daj Bože, a koriste ga za eventualno krivolov i za neke radnje koje nisu dozvoljene.

Mi moramo da vodimo računa o svakom građaninu ovde. Međutim, pitam se – ovim zakonom kako će se ponašati oni koji nemaju oružje, a koji dolaze u situaciju napada na ličnu svojinu? Taj zakon nismo doneli, da može čovek da se odbrani unutar svoje kuće i unutar svog dvorišta.

Oduzimanje oružja bez krivice, to je i Neđo rekao, je pitanje da li je i zakonski u redu.

Mislim da ovim, prvo, fabrike oružja nemaju više posla. Mnogo je oružja na tržištu, polovnog, koje se daje, maltene, za bagatelu i koje ostaje u MUP-u i mislim da ćemo ovim zakonom, ukoliko ga ne bude u roku od ove dve godine malo izmenili i doterali na neki normalan nivo, imati velikih problema sa svim onima koji su do sada imali oružje, a mogu da kažem da nekima to služi za rekreaciju, pogotovo starijim ljudima, pogotovo šećerašima. Što kažu – šetnja mnogo znači.

Znači, moraće se još mnogo poraditi na tome da se taj zakon bilo kako vremenom usaglasi sa potrebama našeg društva, a da se cilj svega toga, u stvari legalizacija oružja ne zaboravi i da ne bude samo problem, koji se rešava na jedan određeni način, bez ovih drugih problema koji se javljaju sad u toku. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Radojević.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega, želim da bugarskoj nacionalnoj manjini čestitam njihov praznik, praznik Martenice i da im čestitam na lepo organizovanoj izložbi koja je u holu Skupštine i na prilici da se upoznamo sa običajima naših sugrađana.

Takođe bih izrazio zadovoljstvo zbog debate koja se razvila o ovom zakonu, ne toliko o samom zakonu, jer je nesporno, i reći ću da ćemo u Danu za glasanje mi podržati ovaj zakon, jer je bolje rešenje da se produži rok, nego da oni ostanu samo ilegalni i u nekom pravnom limbu, ali se nadamo da ovo neće biti kao u slučaju, recimo, večitih studenata da se svake godine, ili dve godine, produžava rok za registraciju oružja.

Ono što bih samo stavio malu zamerku predlagačima zakona jeste da nisu obrazložili zbog čega je došlo do toga da dve trećine ljudi ne preregistruje svoje oružje. Činjenica je da je Srbija prva po broju naoružanja, ali takođe i činjenica koja se mora ponoviti da je među poslednjima po zloupotrebi registrovanog oružja.

Takođe je i činjenica da kriminalci, odnosno oni koji zloupotrebljavaju nošenje oružja nikada neće prijaviti svoje oružje i da je na tom polju potrebno pooštriti rad, pre svega MUP, čiji je posao da privode ovakve pojedince i strožije i efikasnije kažnjavaju njihovo nepridržavanje zakona.

Nažalost, ovde smo opet imali priliku loše prakse koja se ponavlja često, a to je da je loše planiran i loše procenjen rok, što je nedostatak većine zakona koji prolaze kroz ovaj Dom.

Takođe, ove dve godine koje zakon predviđa bilo bi dobro da se mudro iskoriste i da bi trebalo raspraviti odnos koji država i društvo ima prema onima koji poštuju zakone ove države.

Dakle, trebalo bi otvoriti raspravu o tome da li su ljudi koji imaju želju da odbrane svoj dom, imovinu, svoju porodicu, potencijalni kriminalci ili heroji ovog društva. Dakle, to su debate i teme koje se vode u dosta ozbiljnijih parlamenata, savremene rasprave, tako da, mislim da ni mi ne bi trebalo da bežimo od takve rasprave.

Polazeći od načela da je ljudski život izvor svih prva, mi iz Stranke moderne Srbije, duboko verujemo u odgovornost svakog pojedinca i smatramo da država ne bi trebala da kažnjava ljude koji odluče da brane svoj kućni prag od kriminalaca i koji žele da ugroze njihovu imovinu, život, ili život njihove porodice.

Dakle, ovi ljudi ne bi trebalo da imaju dilemu u tome da li da reaguju kada im je imovina ili život ugrožen, ili će zbog svog reagovanja i odbrane svoje imovine, možda, završiti u zatvoru. To je tema za izmenu Krivičnog zakonika koji smo mi kao poslanička grupa predlagali ovde, ali, nažalost, se to nije uvrstilo u dnevni red.

Još jedna vrlo važna stvar kod ovog zakona jeste i finansijska priroda, dakle, ljudi koji su se odazvali u predviđenom roku i platili preregistraciju platili su 50% više od onih ljudi koji će to uraditi i koji su uradili nakon nove godine. Tako da, možda ne bi bilo loše i razmotriti neke procese povraćaja novca onim ljudima koji su više uložili.

Takođe, sami porezi i takse koji se primenjuju na ljude koji poseduju naoružanje su visoki, izuzetno visoku, i novac koji ljudi moraju da izdvoje za osposobljavanje svog oružja, takođe, predstavlja visok izdatak za njih.

Imali smo ovde sjajnu prezentaciju oko toga šta znači lovačko naoružanje i na koji način se ono upotrebljava i nije loše ponoviti da je tu ogroman broj nasleđenog oružja i da su to ljudi koji ne idu u lov i koji ne planiraju da idu u lov, ili koji čuvaju to oružje na uspomenu na dedu, roditelje itd, opet je predviđeno da ako žele da imaju to oružje kod sebe moraju da se registruju u lovačko društvo i da plaćaju još dažbina, što je još jedan nepotreban udarac na budžet građana Srbije.

Takođe, kada govorimo o razlozima za posedovanje naoružanja, to naravno, nije samo element sentimenta koji neko ima prema nekom oružju, već je i to da ljudi poseduju naoružanje jer su uplašeni za svoju bezbednost, jer ne veruju u državu da može adekvatno da odgovori i da reši njihove probleme.

Tako da, na ovom mestu mogu samo da apelujem na budućeg mandatara ili predsednika stranke koji će verovatno, dobiti sledeće izbore, da se u sledećem sazivu zahvali na uslugama dosadašnjeg ministra MUP, Nebojši Stefanoviću, čiji je posao bio da napravi održiv sistem, unutrašnju odbranu, koji će građani imati poverenja, a svojim brojnim aferama i nesposobnošću samo produbio ovaj jaz koji građani imaju prema državi.

Jedino rešenje dakle, da se zaustavi odliv mladih iz Srbije, nije ni to da im se ponudi previše optimistični rast BDP od 4%, 4,5% već to da im se stvori jedno bezbednosno okruženje gde će se ljudi osećati sigurno na svom radnom mestu, u svojoj kući, na ulasku na poslu ili u izlasku.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.