Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala.

Dragi građani, da vam objasnim šta se sada upravo desilo.

Moram da odam priznanje poslanicima SNS. Ono što vam priznajem, vrhunski ste manipulatori.

Dragi građani, vi ne vidite sve što se dešava u direktnom prenosu, morate da budete unutra ili da vam neko objasni, kao što ću ja sada vama da objasnim.

Znači, poslanik Parezanović uopšte nije na spisku govornika. On je ustao da replicira, to je jedini osnov po kome je on mogao da se javi za reč, meni da replicira. Imao je najdužu repliku u istoriji parlamentarizma u Srbiji. Pri tome, uopšte ne odgovara meni, nego se svađa sa Savezom za Srbiju, sa bivšom vlašću i svađa se sa nekim drugim opozicionarima i navodi neke njihove nepodopštine.

Molim vas, nemojte mene i „Dosta je bilo“ stavljati u isti koš sa bivšom vlašću. U politiku sam zbog bivše vlasti i ušla. Ono što njima zameram jeste što nisu uradili i uveli red koji je trebalo da uvedu, pa su mi oni krivlji od vas, jer da su oni to obavili, vi se ne bi ni desili. Vi ste mi krivi zato što ste imali priliku sve da izmenite, a ne da niste izmenili, nego ste 100 puta pojačali bahatost. Vi se, bre, ni Boga ne plašite.

Onda shvati čovek da neće niko da promeni, ni bivša, ni sadašnja, nego pod stare dane mora žena da ulazi, samohrana majka, u politiku, da vam pokaže kako trebaju stvari da se promene.

„Dosta je bilo“ nikada nije bio deo bivše vlasti, niti sadašnje vlasti, niti bilo kakve vlasti nigde, ni na lokalu. Naše vreme tek dolazi. Računajte nas u buduću vlast.

Narodni poslanik Marko Parezanović se nalazi pod rednim brojem 30.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.
Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 27.

Dakle, ja stvarno ne razumem po kom osnovu ste poslanici dali repliku, jer ni jednog jedinog trenutka nisam pomenuo niko od njih. Možda je gospođa gledala u kuglu, pa je to nešto videla, ja to ne znam.

Zaista, to ne razumem, jer bez ikakvog osnova ste dali repliku. Dali ste dva minuta, a onda će oni da pričaju kako ste vi diktator, kako je ovde tiranija nad njima, kako oni nemaju priliku da se obrate u Narodnoj skupštini, a sa druge strane, kao predsedavajući im povlađujete i dajete im repliku u trenutku kada za to nije bilo apsolutno nikakvog osnova. Kao što rekoh, nikog od njih nisam pomenuo.

Što se tiče Dosta je bilo, ni Dosta je bilo nisam pomenuo nijednom. To više ne postoji, jer bih hteo da obavestim i njih i sve građane – od 16 poslanika Dosta je bilo 13 je pobeglo od njih. Zašto su to uradili? Verovatno to oni znaju, ali to najbolje govori o njima. To šta smo mi radili, o tome neće da govore ovo troje poslanike koji su ostali, kao neki otpadak od te bivše stranke, nego će reći građani na izborima 21. juna. Ne tražim da se Skupština izjasni.

Hvala na tome.
Spremna sam da prihvatim da sam povredila Poslovnik, prevarili su me. Mislila sam da će replicirati.
Saša Radulović, repliku ste tražili.
(Saša Radulović: Poslovnik.)
Šta ćemo sada, replika ili Poslovnik?
(Saša Radulović: Poslovnik.)
Sad je Poslovnik.

Prekršili ste član 104, pošto nakon govora gospodina Parezanovića, koji je pomenuo delove mog govora i komentarisao ih je, niste mi dali repliku. Tu repliku ste propustili, tako da sad mogu samo da se javim po Poslovniku i ne mogu da dajem repliku.

Građani mogu da vide da postoji jedan poseban tretman poslanika Dosta je bilo u ovoj Skupštini koji ne dobijaju reč kada imaju pravo na reč. To je upravo bila ova situacija sa replikom, svi izgleda dobijaju, ali nešto im je nezgodno kad mi o tome govorimo.

Taj član 104. se krši od početka, od kako smo ušli u ovu Narodnu skupštinu i ovo je samo poslednji primer toga. Izgleda da im je jako teško kad mi govorimo, pa zbog toga konstantno krše Poslovnik.

Sada mi je uskraćeno pravo na repliku. Pošto ga nisam tada dobio, sada neću da tražim nešto što mi ne pripada po Poslovniku, jer onog trenutka kada je predsednica Narodne skupštine prekršila Poslovnik i dala poslaniku Parezanoviću reč, tog trenutka sam ja izgubio pravo na repliku, jer ne možete na preskok.

Ovo što je predsednica Skupštine ponavljala kako imamo pravo na reč, mi imamo spisak govornika i izgleda da se taj spisak u letu menja, što je takođe kršenje Poslovnika. Ovo se radi o početka, od kako smo ušli u Narodnu skupštinu.

Razlog zašto smo bojkotovali sednice, jedno vreme, pre toga smo bili najaktivniji poslanici, najviše se javljali za reč, najviše zakonskih predloga podneli, najviše diskusija imali, razlog zašto smo u jednom periodu bojkotovali Skupštinu je upravo zbog ovakvog kršenja pravila, zbog pravnog nasilja koje se sprovodi nad poslanicima i zbog toga što nemaju mogućnost da govore.

Hvala vama.

Marko Parezanović se menjao sa koleginicom, jer žuri da stigne u Čačak na vreme. Da ste dolazili u poslednje dve godine na vreme, sigurno bi poslanici primetili da je to dozvoljeno u okviru jedne poslaničke grupe.

Reč ima Vojin Biljić. Izvolite.

Nemate karticu?

Nikad nisam ni dobio karticu, još uvek imam privremenu karticu.

Pre nego što započnem svoju diskusiju, nadam se da su preduzete neke mere protiv lica koja su nas sprečila da danas podnesemo dopune dnevnog reda. Ne očekujem odgovor, ali se nadam i siguran sam da će ta lica kad tad odgovarati pred zakonima Republike Srbije.

Započeo bih svoj govor sa citatom američkog predsednika Ruzvelta. Nakon napada na Perl Harbor 1942. godine, Ruzvelt je tada rekao: „Nikada ranije nismo imali ovako malo vremena u kome moramo da uradimo ovako mnogo“. Rekao bih da ovaj citat i ova rečenica najbolje opisuje stanje Srbije u sadašnjem trenutku, ne samo što istorijske okolnosti neodoljivo podsećaju na one sa početka Drugog svetskog rata. I tada su postojale dve strane i tada su na jednoj strani bili i Amerika i Rusija i Britanija i tada su na drugoj stani bili Nemačka, uz razliku što je uz Nemačku tada bio Japan, a danas je Kina. Svet je duboko podeljen kao što je bio tada.

Srbija se, nažalost, nalazi na pogrešnoj strani istorije i na pogrešnoj strani pravde. Nalazi se na strani na kojoj su Nemačka i Kina, nalazi se na strani globalizma. Mi to, dragi građani, svakodnevno osećamo na svojoj koži kako izgleda kad ste na strani globalizma i kad ste nečija kolonija. Srbija je danas, bukvalno, Nemačka kolonija, bukvalno.

Ovaj parlament, svi naši državni organi, naš Ustavni sud, naš republički tužilac, svi su u svrsi sprovođenja agendi koje gledamo svakodnevno, a jedna od tih agendi je nestajanje naše države i našeg naroda. Druga od tih agendi je uništavanje naše slobode.

Meni je žao što nema više ministra Lončara, on je nestao kad mi govorimo, valjda ne sme da se suoči sa nama, ali i on učestvuje u toj agendi.

Sramota je da 50 hiljada naše dece, naše kvalitetne dece, svake godine ode iz ove zemlje. Sramota je da je naša populaciona politika to da, umesto te dece primimo milion migranata koje imamo po ugovoru sa Austrijom, koje će nam vratiti po tim potpisanim ugovorima, pošto neko mora da radi u fabrikama jeftine radne snage za nemačkog kolonizatora, i to onog nemačkog kolonizatora, kolega Parezanoviću, kojem dajete ulicu u Čačku, onog nemačkog kolonizatora kome Vlada daje, sad govorim o različitim fabrikama, po 10, 20, 30, 50 ili koliko već hiljada evra po radnom mestu, a koje naši građani za ceo život ne mogu da zarade. Onom istom kolonizatoru po čijim agendama lečite naše ljude, po čijem agendama zatvarate zdravu naciju u pritvor. Srbija je po prvi put u svojoj istoriji na pogrešnoj strani.

Nadam se da će građani Srbije to shvatiti. Nadam se da će birači SNS, koji su većinom časni i pošteni ljudi, ali koji su pod baražnom paljbom medija, dovedeni u zabludu oko ključnih pitanja, među najvažnijima je pitanje da su u zabludi da vi štitite nacionalni interes Srbije, a to, dame i gospodo, nije tačno. Nikada ranije u našoj istoriji mi nismo imali ovakvu izdaju nacionalnog interesa, nikada ranije. Postojali su teški trenuci u našoj istoriji, postojali su trenuci u kojima smo bili okupirani, ali nikad niko u ovoj meri nije radio na razaranju srži i biti ovog naroda. Nikada niko toliko nije radio na uništavanju temelja naše suverenosti. Nikada niko nije toliko ponizio naše institucije i pretvorio ih, umesto u ključne donosioce odluka, u puke izvršioce odluka izvršne vlasti.

Danas je samo bitno šta će vam reći Nemačka, šta će vam reći EU. Mi živimo dobro ako nam to kaže Nemačka. Dajte, molim vas, valjda građani Srbije znaju da li žive dobro ili ne. Vi imate sreću što je veći deo opozicije na istoj toj agendi i njih više interesuje šta će im reći neki strani faktor, nego kako žive građani Srbije. Zato u ovom parlamentu nemamo suštinska pitanja, nemamo raspravu o onim stvarima koje su suštinski interes svakog građanina ove zemlje, nego imamo priču o trivijalnim stvarima, imamo priču o tome da li je nešto fašizam ili nije fašizam, a uzgred budi rečeno na taj način relativizujemo fašizam. Isto kao što smo 6. aprila, kada je Beograd osvanuo u bojama nemačke zastave, pokušali da skrenemo temu sa strašnih stvari koje su se dešavale u istoriji ovog naroda. Ne propustimo ni jednu priliku, tako danas, uoči 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, ponovo relativizujemo fašizam. Da li je to zato da vam se nemački prijatelji ne uvrede slučajno za stvari koje su radili ovom narodu. Dvesta godina se Balkan kolonizuje.

Hvala puno.
Reč ima Marko Parezanović, replika.

Zahvaljujem.

Kao što sam rekao na početku, toliko besmislica da je pitanje da li ima ikakvog smisla odgovarati, a samo jedna stvar koja je bitna, obzirom da je veoma zlonamerno spominjan i nemački investitor u gradu Čačku, pa i pitanje te famozne ulice. Ono što mi najviše smeta jeste ta zlonamernost.

Ja sam jedno vreme mislio da se radi o ljudima koji su samo loše informisani, pa samo čak imali jednu emisiju gde sam objasnio o čemu se radi. Radi se o tome da je nemački investitor dobio ulicu, ne u gradu Čačku, nego na šest kilometra od Čačka, u krugu svoje fabrike. Dakle, u krugu fabrike, ulica koju koriste samo radnici fabrike, kao neki mali znak pažnje što smo prvi put posle 40 godina dobili jednu ozbiljnu investiciju u gradu Čačku i gde se zaposlio veliki broj ljudi. Iako sam to objasnio, sada ponovo čujemo tu laž koja se zloupotrebljava na veoma pokvaren način i onda shvatam da to nije samo loša informisanost, već da je u pitanju veoma loša namera, veoma površno i glupo spinovanje. Toliko.