Čujem vas.

Pošto ja ukazujem na povredu Poslovnika.
Dakle, nisam čuo da se ijedan od prethodnih govornika ijednom rečju dotakao amandmana koji smo predložili. Ovde su spominjane i lokalne samouprave i lokalno koalicije i izborni uslovi. Kada već govorimo o izborima, tačno je, učestvovali smo u dijalogu o izbornim uslovima koju su organizovali evropski parlamentarci. Tu smo predložili konkretne predloge i između ostalog, predlog je bio da se parlamentarni izbori održe najranije 6. septembra.
Kolege, da li vi danas, koji se pozivate na taj dijalog možete da kažete šta je tačno evropska komisija i evropski parlamentarci na koje se pozivate šta su rekli nakon održanih izbora o kvalitetu i slobodi i demokratičnosti izbora koji su održani u Republici Srbiji?

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslaniče, podsetila bih vas da se na povredu Poslovnika ukazuje neposredno posle onoga za šta smatrate da je učinjena povreda Poslovnika. Pretpostavljam da ste vi mislili na izlaganje uvaženog narodnog poslanika Đorđa Milićevića.

Posle toga prethodni govornik je dobio repliku zbog toga što je imenom i prezimenom spomenut gospodin Zukorlić iz iste stranke.

Zaista znam o kom amandmanu raspravljamo i odmah sam reagovala posle obraćanja gospodina Milićevića, koji ima svo pravo da koristi vreme poslaničke grupe kojoj pripada. Molim vas da ukoliko toliko želite da poštujete Poslovnik nezloupotrebljavate isti.

Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika za koji smatram da nisam učinila?

(Enis Imamović: Da.)

Da. U redu, učinićemo to.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja se izvinjavam što vaše predsedavanje počinje sa povredom Poslovnika, član 107. koji govori o tome da je govornik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Izvinjavam se, ali smatram da je izlaganje prethodnog govornika, u najmanju ruku, bilo nepristojno. Dakle, dobacivati predsedavajućem, prozivati ga i pitati ga da li vas sluša ili sluša nekog ko sedi s njegove desne strane, u najmanju ruku je neprimereno.

Takođe, na taj način se ophoditi prema jednoj dami, složićete se svi ovde, je neprimereno.

Ono što ste vi rekli ovde i pozivate se konstantno da nešto niste čuli, prozivajući ili pominjući kolegu Đorđa Milićevića, morate da znate da je neophodno da čujete sve što se izgovori u ovoj sali, ali je preduslov za to da vi u toj sali sedite, pre svega. Dakle, i u četvrtak ste otišli pre nego što je zasedanje završeno i u subotu ste otišli čim ste svoj referat, koji ste prethodno napisali, koji je bio kritički nastrojen samo da biste kritikovali, a bez bilo kakve suštine, napustili zasedanje. Isto tako, kada vi osetite potrebu da izađete napolje, vi izađete, bez da čujete o čemu se govori u sali.

Žao mi je što moram ovako da nastupim i što sada ispada da ja vama držim neke lekcije. Šta više, ne, samo želim da unapredimo dijalog o kome svi ovde pričamo.

Ako niste dovoljno bili svesni položaja nacionalnih manjina i želje da svi mi zajedno ovde kao jedan veliki tim, tim koji igra isključivo za Srbiju, radimo zajedno i u interesu naše zemlje i pozicija na kojoj se danas nalazi predsedavajući, koji pripada nacionalnoj manjini, govori u prilog tome da su građani Srbije za predstavnike SNS, buduću vladu i predsednika Aleksandra Vučića svi isti.

Žao mi je što to ne možete nikako da shvatite, već od Skupštine želite samo da napravite pozornicu za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi narodni poslaniče Mirkoviću.

Želela bih da citiram član 107. Poslovnika stav 2, koji ste upravo spomenuli, a to je da na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika narodnom poslaniku, već sve to treba da činite preko predsedavajućeg.

Zahvaljujem se na ukazivanje i znam da ste novi poslanik, samo da ukažem na to da ne otvaramo sad nove rasprave i da nema direktne komunikacije i hvala što se, eto, brinete i za mene.

Naravno da nije u redu to na koji način se poslanik Imamović ubacivao koga ja sad slušam.

Podsetila bih sve vas da je i po zakonu i po Poslovniku zadatak generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara da pomaže posao predsedavajućeg ali, hvala Bogu, ja mogu da slušam i onog ko govori i, kao što je on rekao, šapuće ili radi svoj posao.

Da li je još neko od narodnih poslanika tražio reč po Poslovniku, pošto to ima prioritet? Da.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, član 27, član 104. Član 27. koji vama daje, naravno, za pravo kao u ovom konkretnom slučaju predsedavajuće Narodne skupštine da se starate o primeni Poslovnika, a član 104. govori konkretno kada imate mogućnost da dobijete repliku.

Gospodin Marijan Rističević mi je malo pre sa punim pravom rekao da nije, vi možete govoriti i pričati, ali je ovde suština da li nekoga želite da saslušate na pravi način, koliko sam vas shvatio, to je naravno demokratsko pravo ili da li želite da slušate onoga ko govori. Ako želite da saslušate na pravi način, onda to na pravi način pokušajte i da shvatite.

Ja neću koristiti i neću zloupotrebiti Poslovnik, jer ga jako dobro poznajem, ali vas ću zamoliti da ubuduće ne dozvolite da narodni poslanici, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazili, da li pozicije da li opozicije, ne zloupotrebljavaju Poslovnik da bi replicirali narodnim poslanicima.

Ja sam kao šef poslaničke grupe govorio o tački dnevnog reda, kao šef poslaničke grupe osvrnuo se samo na ono o čemu se govorilo tokom današnjeg zasedanja, a sve ono o čemu smo govorili je veoma vezano za amandman koji je podnet i konkretno vezano za član 2. Predloga zakona i ne vidim da je bilo ko od govornika iskočio mimo dnevnog reda i mimo onoga što jeste predlog amandmana.

Ne tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Zahvaljujem

Zahvaljujem.

Onda ne moram ni da obrazložim, ali zahvaljujem na ukazivanju.

Ja se zaista svojim najboljim znanjem, umenjem i iskustvom trudim da maksimalno primenjujem Poslovnik, a to je upravo član na koji ste ukazali.

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Izvolite.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, povredili ste član 103, po kome narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu Poslovnika i to neposredno po učinjenoj povredi.

Dakle, kolega Milićević je ukazao na povredu Poslovnika. Jedini povod za koji je mogao da dobije reč, a da ukaže na povredu Poslovnika bilo je obraćanje njegovog prethodnog govornika iz SNS.

Dakle, ne možete da dajete povrede Poslovnika na povredu Poslovnika. Očekujem da kao iskusan poslanik to znate i očekujem da, kao što ste kolegi iz SNS skrenuli pažnju da ne može direktno da mi se obraća, pošto moramo direktno vama da se obraćamo kada predsedavate sednicom, da slušate.

Moje pravo je da vas pozovem da slušate ukazivanje na povredu Poslovnika kako biste mogli da znate da li ste vi tu povredu Poslovnika učinili ili niste.

Kolega Milićević nije mogao da dobije pravo na reč po povredi Poslovnika zato što je pre njega govorio poslanik iz SNS koji je ukazivao na povredu Poslovnika koju sam navodno ja napravio tako što sam pozvao vas da slušate ono što vam poslanici govore. Kada ste na mestu predsedavajućeg vi morate da slušate ono što poslanici govore, isto kao što ste u obavezi da slušate i to da se oni drže dnevnog reda. Pošto se nisu držali dnevnog reda, ušli smo u jedno vrzino kolo pirjavljivanja povreda Poslovnika i mi smo ovde sprečeni da dalje nastavimo rad, a to je rasprava po amandmanima koje smo mi kao poslanička grupa predali sa ciljem da unapredimo ovaj zakon i sa ciljem da kažemo kako mi to mislimo da ovaj zakon može da bude bolji, efikasniji i svrsishodniji.

Zahvaljujem.

Vreme je isteklo.

Gospodine Imamoviću, nije mi baš jasno da li ste ukazivali na povredu člana 103. ili 106? Nije moguće ukazivanje na povredu istog člana više puta. Vi ste malopre uradili to o čemu pričate.

Ne znam zaista gde ste pročitali i kakvo je to vaše tumačenje Poslovnika kada kažete da ne može povreda Poslovnika na povredu Poslovnika? Ne može replika na povredu Poslovnika, a složićete se da ste i vi malopre ukazivali na povredu Poslovnika posle jedne replike, tako da vas molim da ne zloupotrebljavate Poslovnik i da se zaista vratimo na amandman i da nastavimo raspravu u pojedinostima ukoliko se i kolega Milićević slaže sa tim.

U sistemu trenutno imam dvoje ili trenutno jednog prijavljenog, gospodina Jovanova, koji će govoriti o amandmanu.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, kod vas u Zrenjaninu su Jovánov, ja sam Jóvanov kod nas u Kikindi, pa vas molim da to u buduće…

Dakle, ja ću govoriti… Evo, gospodin Imamović je tražio da se govori o onome što je ovde podneto da bi se, kaže, unapredio tekst. Ja za ovo ne mogu da glasam iz dva razloga. Prvo, zato što deo ne razumem. Drugo, zato što ne mislim da se ovim unapređuje bilo šta, nego mislim da se dodatno komplikuje ono što nije komplikovano i sada ću pokušati da objasnim.

Dakle, u članu 2. predviđa se ukidanje jednog ministarstva, formiranje novog ministarstva i dalje se to razrađuje amandmanom 2. u članu 11. Moram ovako zato što je povezano. Kaže, to ministarstvo se zove „ministarstvo državne uprave, lokalne samouprave i manjinske samouprave“.

Molim vas da zapamtimo naziv ministarstva kako ga je definisao predlagač amandmana. Dakle, „ministarstvo državne uprave, lokalne i manjinske samouprave“. Već u prvoj rečenici podnosilac amandmana izbrisao „manjinsku samoupravu“ i piše „ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave“. Imate to u pravom pasusu.

U drugom pasusu ponovo nedostaje „manjinska samouprava“, nego piše „ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave“, pa u trećem pasusu opet nedostaje „manjinska samouprava“, nego se ministarstvo zove „ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave“.

Dakle, naziv ministarstva je potpuno kontradiktoran onome što sledi kasnije u tekstu. Sam podnosilac amandmana je ispustio „manjinsku samoupravu“ na kojoj insistira, evo, ceo dan. I toliko mu je stalo do „manjinske samouprave“ da je zaboravio da je upiše u sopstveni amandman.

Međutim, u članu 13. se predviđa još genijalnija stvar. Ministarstvo se zove Ministarstvo unutrašnjih poslova, a u drugom pasusu kaže „uprava za saradnju sa državljanima Republike Srbije u regionu“, to je promena naziva uprave, „kao organ uprave u sastavu Ministarstva spoljnih poslova“. Dakle, u Ministarstvu unutrašnjih poslova mi ćemo imati upravu iz Ministarstva spoljnih poslova, pa ćemo faktički imati jedno ministarstvo za unutrašnjo-spoljne poslove, pa će pre podne da rade unutrašnje, popodne spoljašnje ili kako je to već podnosilac amandmana zamislio, ja stvarno ne znam.

I onda nam, povrh svega, kaže da je predloženo rešenje svrsishodnije od onog predloženog u zakonu. Pa nije. Ovo je elementarno netačno. Predloženo je da ova uprava koja je u Ministarstvu spoljnih poslova bude pri Ministarstvu spoljnih poslova, a ne da pređe u Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Dakle, ovo je toliko kontradiktorno, toliko loše napisano, da je bolje bilo da se ne insistira toliko na tome da se bavimo samim amandmanima.

Dakle, ako podnosilac amandmana toliko insistira na tome da štiti prava svoje manjine i naroda kome pripada onda mi je potpuno jasno zašto taj narod ne glasa u meri u kojoj bi on želeo za njega, jer ko da glasa za čoveka koji nije u stanju ni amandman da podnese u njegovu korist. Hala vam.