Hvala vama gospodine Marinkoviću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da kao čovek koji je živeo i radio čitav život u prosveti, a osim toga i bavio se volonterski politikom još u bivšem režimu, pa da mlađim generacijama dam nekakva saopštenja ili upute, ukoliko oni to žele.

Ovo danas što smo čuli gospodine potpredsedniče, vezano za položaj nacionalnih manjina, upravo to želim reći. Još u bivšem režimu, Srbija se dičila sa poštovanjem prava nacionalnih manjina i ona, pogotovo dolaskom na čelo Vlade Republike Srbije, a kasnije i na čelo Republike Srbije, Aleksandra Vučića, smo unapredili do određenog nivoa. Mislim da smo mnogo učinili, ali to ne znači da nećemo i u narednom periodu. Dapače, da hoćemo i u narednom periodu, učinićemo mnoge stvari, unapredićemo mnoge stvar.

Dozvolite, ali nacionalne manjine i ne samo nacionalne, nek svaka manjina ima psihološki osećaj manjine i misli da ja zakinuta. To je u psihologiji vrlo dobro, to kolege psiholozi i pedagozi vrlo dobro znaju i tako dalje. Neki svesno zloupotrebljavaju to, napadajući državu, u tom smislu da nešto dobiju pojedinci, a ne građani.

Dozvolite u tom smislu da kažem da upravo na primeru nacionalnih zajednica u Srbiji smo dokazali u ovoj teškoj borbi protiv Kovida-19 da smo upravo išli najpre u mesta manjina. Prvi smo, kad sam već kod toga, da kažemo, da demantujemo one koji svaki dan, iz dana u dan, na nekim televizijama, a osim toga i svojim portalima vrše propagandu protiv borbe protiv Kovida.

Vidite, ja zbog građana Republike Srbije kažem da smo mi prvi uveli zdravstven mere za suzbijanje Kovida-19. Jel tako, gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije? Prvi smo uveli neophodne mere za oživljavanje ne samo pandemije nego i ekonomske mere. Sačuvali smo zdravstveni sistem uz nadljudske napore naših medicinskih sestara i naših lekara. Da li je tačno ili nije? Ovo je odgovor, reći ću malo kasnije onih koji svaku večer i svakoga dana dezinformišu narod, a napadaju sve ono što je dobro u Republici Srbiji, a normalno najveći napad je na predsednika Republike, Aleksandra Vučića i na njegovu porodicu.

U ovako teškoj situaciji gradili smo kovid bolnice. Nađite zemlje koje su više sagradile. Jel tačno ili ne? Prilagodili smo zdravstveni sistem vremenu u kome se nalazimo. Nađite zemlju koja je to brže napravila i bolje osim naše zemlje. Moramo to priznati. Građani to priznaju, a ne mora politički protivnik to da prizna, on to zna ali neće da kaže, pa tako i kad su u pitanju isto i nacionalne manjine. J

Dozvolite, pomogli smo građane u najtežoj situaciji sa 100 eura. Sačuvali smo penzionere 1.700 000. Hoćete da vam postupke govorim koliko je sačuvano onim merama koji su naši politički protivnici stalno napadali. Nemaju ni srama ni stida, a znaju da su komšije nam stradale, umrli, ne samo stariji, nego i mlađi, čak i deca od toga. Da li mi želimo dobro svojoj otadžbini ako to radimo i ako napadamo? Da li mi želimo građanima Republike Srbije dobro ako to napadamo?

Dozvolite dalje da kažem nekoliko rečenica da smo u školski sistem prilagodili među prvima u Evropi situaciji, zahvaljujući pored ostalog i ministarstvu i Vladi, normalno i predsedniku Republike i ne treba da da nijednom ministru da spava i nama narodnim poslanicima.

Ova situacija je, a ja sam iz ratnih područja došao, ovo je kao ratna situacija, s tim više što ovog neprijatelja ne vidim i on je vrlo opasan. Izigravti se sa merama države, ja ne mogu to da shvatim.

Nabavili smo zaštitnu opremu pre nego mnogi. Pokazali smo, podvlačim, pokazali smo solidarnost, dali pomoć i nekim evropskim zemljama evropske zajednice. Vidim da je nekima dosadno, dižu ruke, a niste trebali ni dolaziti gospodo nasuprot mene.

Dozvolite dalje da kažem, unapredili smo zdravstveni sistem i pre ovih mera, 16 smo u Evropi. Znate li koji smo bili za vreme bivšeg režima 2012. godine? Nismo bili na listi, a onda smo tek 2013. godine došli na listu od 35 zemalja, a danas smo 16 od 35/36 zemalja, ali i tu smo ispred, čini mi se desetak zemalja EU.

Dozvolite ipak da kažem nekoliko rečenica, ne znam kolege iz unutrašnjosti, mislim da oni vrlo dobro to prate, ali ako ne prate da kažem da su protivnici borbe protiv kovida jako bezobrazne, jako napasni, unose zabunu među naše građane, tu imate profesora univerziteta.

Nemojte poštovani građani da vas bune. Oni su to isti, radili 1999. godine, predvodili demonstracije za rušenje zemlje naše. Ako hoće ja ću im datume tačno citirati iz inostranih časopisa i literature.

Jedan od njih koji svako veče napada Aleksandra Vučića, radi se o muškarcu, a koji je bio čak i u Vladi Republike Srbije, naziva ga idiotom.

Znate šta je taj radio 1999. godine? Neću da vam dam datum, ali sledeći put hoću, „Njujork Tajmsa“ objavljeno je to već u časopisima. On se, između ostalog, hvali kako je formirao paravojne formacije za rušenje JNA i naše policije. E, to su ti koji danas napadaju Aleksandra Vučića.

Jedan je univerzitetski profesor, svako veče na N1 CIA, govori, vidite šta je rekao samo u jednom tekstu, u jednom njihovom, navodnike njihovom, ali zaista jeste časopisu rekao za predsednika 46 uvreda u jednom tekstu koji ljudski um ne može da pojmi. Ja ću samo jedan deo da kažem.

Nazvao ga je velikim idiotom, profesor univerziteta. A i taj je predvodio demonstracije, bio je student 1999. godine. Slobodan Prvanović. Sada ćete čuti dalje kada me već pitate ko je.

Kaže - u odnosu je idiot prema zdravstvenom sistemu, a mi smo jedni od najboljih evropskih zemalja. Vidite, poštovani građani, ko radi protiv vašeg zdravlja.

Dalje, premijerku je nazvao brbljavko, stalno brblja. Zamislite izraz univerzitetskog profesora.

U istom tekstu ne kaže predsednik je, jer on njega ne priznaje za predsednika, nego Vučić lupeta. Dalje, umobolni vođa. Zamislite ko to vređa koga? Da li smo mi ovde ikada rekli nekome da je umobolni vođa? Kompletni idioti da smo svi iz Srpske napredne stranke i svi narodni poslanici. Ponavlja ponovo - idioti kompletni i da smo idioti. Završen citat.

Dalje, citiram – U okviru pandemije video sam da ovu državu, ovom upravljanju kompletni idioti. To vam je onaj na N1 svaku veče, ona čini se ne zna osnivač gde je, da li je u Luksemburgu ili negde drugde.

Na kraju, kada je video da je, što kaže naš narod, da su prošli izbori i da iza njega ne stoji čak ni porodica, verujem da ni ona ne bi glasala, on je ovako rekao, citiram, poštovani narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, čovek koji bi stao na RTS, a on je želeo da stane na RTS i protiv radio, a onda kaže – mislim da sam u životu milion puta ispao budala što se tiče politike i dodaje – ja sam u stvari moron. Radi građana, moron znači budala, dudek ili što bi braća Hrvati rekli zevzek itd.

Dakle, ja zaista nemam pravo da nekom solim pamet, shvatio sam da sam budala, ne jednom nego pet puta. Završen citat. Ali svako veče ista propaganda protiv Aleksandra Vučića, na portalima i na toj televiziji.

Hoću narodni poslanici, uvaženi građani da vidite i ne verujte im. Verujte svojoj državi, svom predsedniku i svojoj Vladi.

Dalje, naziva Anu Brnabić džiberko, zamislite, a on igra ulogu finoće. Mamlaz je za njega gospodin ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vulin. Kaže za predsednika države – krevelji se. Sram da ga bude.

Nije on jedini, ima ih mnogo više, ali obraćam posebno pažnju na jednu gospođu, univerzitetskog profesora, koji svaku veče truje građane Republike Srbije i Evrope. To je profesorica koja je radila na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali su je isterali. Znate zašto? Zbog toga što ni jedan čas dok je bila nije održala. Više je učinila troškova telefonskim pozivima za Francusku nego čitav fakultet, a onda je došla na Filozofski fakultet u Kosovsku Mitrovicu. I ona vrši propagandu u borbi za kovid. Kaže da smo mi to izmislili i tako dalje. Čas je u Parizu, čas je ovde, ali ne znam za koga radi više ta žena, ali non-stop Aleksandar Vučić da je budala, da je doktor Kon budala, čuli ste prekjuče i tako dalje.

Upozoravam je, pošto smo joj dali radno mesto, evo, imam hrabrosti da kažem, jer se prodavala da je veliki patriota, ona i sada to tvrdi, da to ne radi, pogotovo da ne radi na KiM to. E, to je upozoravam.

Upravo one koje kritikuje, oni su joj dali život. To treba narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije da znate.

I na koncu, radi građana, da ih podsetim i naših političkih protivnika, jer oni vrlo brzo zaboravljaju, video sam, kao da idu u prvi razred, a i u prvom razredu osnovne škole deca ne bi zaboravila. Ja vas pitam – ko je prvi finansijski konsolidovao državu? Neka građani odgovore. Naravno, Aleksandar Vučić. Ko je rekao neću NATO? Recite, od predsednika države naše, unazad, odgovorite. Naravno, Aleksandar Vučić. Ko je prvi obeležio NATO agresiju nad našom zemljom? Nisu smeli da se pojave tog dana. Normalno, Aleksandar Vučić. Ko je prvi rekao – neću uvesti Rusiji sankcije? Ko je rekao? Kladili su se mnogi i izgubili opkladu. Normalno, Aleksandar Vučić. Prvi je rekao Zapadu – Nećete me sprečiti da sarađujem sa Rusijom i sa Kinom. Zašto? Mi ne sedimo na tri stolice, nego na našoj, srpskoj stolici, a sarađujemo sa svima.

Prvi je posle dosovskog uništenja podigao Vojsku Srbije na zavidan nivo. Da li je tačno gospodo iz bivšeg režima? Možete vi vršiti propagandu koju god hoćete, nemate energije da se sa nama ovde nosite na dokazima, a ne samo dokazima, gde niste imali jer sam ja ovde tri saziva, ovo je četvrti, i nikada niste mogli izdržati u ovoj dvorani više od 15 minuta, a ima i danas nekih koji ne mogu. Moraćete da se sa nama takmičite i sa mnom u ovim godinama, da prvi dođete, da prvi ustrčite uz stepenice, da se prvi pripremite. Bez rada nema ništa. Bilo je ranije, uzimale su tvornice, prodavali, uništavali i tako dalje.

Prvi je povratio međunarodni ugled zemlje u svetu. Da li je tako? Samo da podsetim. Prvi je uveo digitalizaciju. Da li je tačno? Prvi je povratio 166. list Miroslavljevog Jevanđelja tamo gde mu je i mesto bilo od ranije.

Zapamtite dobro, gospodo narodni poslanici, jer vidim da neki to zaboravljaju, a građani to dobro znaju, danas je Aleksandar Vučić poslednji, jedini slobodni vladar u Evropi. Ponavljam, poslednji i jedini vladar u Evropi.

Nije lako voditi ni mesnu zajednicu, nije lako voditi ni porodicu, nije lako voditi jednu političku stranku, a kamoli državu. Različita mišljenja su dozvoljena, različita sukobljavanja su dolazila, ali, dok sam bio opozicija, i ja i moje kolege, evo ih ovde, pitajte ih, da li nam je stalno govorio predsednik Vučić, a i predsednik Nikolić - kada idete u inostranstvo nemojte nikada protiv svojih političkih protivnika. Da li je neko to govorio? Ustanite, pa recite, poštovani narodni poslanici. Šta se danas radi? Danas se dogovora uz pomoć čim predsednik dođe u Ameriku, sastanu se ili u Parizu u jednoj kafani u komšiluku, i opozicija se dogovara za rušenje sistema. Oni hoće sistem da ruše, a ne Aleksandra Vučića. To znači da hoće da ruše državu, režim nije problem. Neka ruše u skladu sa Ustavnom i zakonima, normalno.

Malo sam odužio, jer sam želeo da shvate građani i da ne slušaju portale svako veče. To je pljuvanje. Moramo doneti zakone o portalima.

A za uvredu? Zaista mi nije jasno šta Tužilaštvo radi? Pa, kako je porodicama ne samo predsednika države Aleksandra Vučića, nego i pojedinih ministara i narodnih poslanika? Ja neću da vam o tome govorim, jer nikada neću to da kažem, jer sam iz jednog bivšeg režima i znam trpeti udarce na svakom mestu, ali istorija to beleži. I 1999. godinu je zabeležila. Zabeležila i mene, i vas i svakoga i to će ostati večno. Večno će ostati. Istorija nikome ne prašta, pre ili kasnije. Izvinite što sam odužio. Hvala.

Zahvaljujem, profesore Atlagiću, i čestitam na današnjem izboru za zamenika predsednika nadležnog Odbora za obrazovanje, nauku tehnološki razvoj i informaciono društvo.
Na povredu Poslovnika želi da ukaže narodni poslanik Glišić.
Da bismo mu to omogućili, obrisaću listu prijavljenih. Imajte to u vidu, narodni poslanici, možete se ponovo prijaviti za reč.
Gospodine Glišiću, molim vas da se vi javite za reč sada.
Izvolite, imate reč.

Gospodine potpredsedniče, povredili ste Poslovnik, tačka 106. stav 1.

Trebali ste da upozorite govornika prethodnog da govori na temu. Ja mislim da su tema ovde amandmani, a ne panegirici predsedniku vaše stranke koji traju već više od 10 minuta.

Inače, ovo je moje prvo iskustvo u Skupštini Srbije i ova dva, tri dana sam zaprepašćen nivoom… ne znam ni kako da nazovem to, a da budem pristojan toga koliko je puta svako od vas imao potrebu, ne svako ali većina, da priča o Aleksandru Vučiću, da priča o predsedniku svoje stranke. U redu je, to je predsednik naše države, ali to je i predsednik vaše stranke. Znači, toliko reklamirati predsednika svoje stranke, mimo Poslovnika, je potpuno…

Ne znam, neki od vas imaju sedu kosu, kao i ja, a u vreme Josipa Broza Tita se ovako nije radilo. Znači, ovo je stvarno nešto što spušta nivo ovog parlamenta i molim vas sledeći put, kada neko govori van teme dnevnog reda, da ga upozorite, jer ta vrsta opuštenosti vladajuće većine je prosto neprihvatljiva.

Hvala.

Hvala vama, narodni poslaniče.
Vidim da smatrate da sam prekršio Poslovnik vezano za sadržaj izlaganja narodnih poslanika koji su govorili danas.
Pre svega, moram da vam kažem da mi u ovoj Skupštini gajimo određeni duh demokratije i tolerancije i, kao što ste primetili, svima je danas dozvoljeno da predstavljaju svoju politiku, politiku izborne liste, pre svega, na kojoj su izabrani, zatim političke stranke kojoj pripadaju ili poslaničke grupe čiji su članovi i sve je danas, rekao bih, bilo u dobrom duhu demokratije i u priličnoj vezi sa raspravama koje smo vodili.
Da li se vi sa tim slažete ili ne, to ne znam, ali znam da bi vam to zasmetalo bilo je neophodno da ta izlaganja čujete. Vi ste u ovu salu ušli pre minut i po i siguran sam da vam ništa nije smetalo šta smo mi ovde danas govorili tokom dana, ali pošto smatrate da sam prekršio Poslovnik, dužan sam da vas pitam da li želite da se Narodna skupština izjasni?
(Vladan Glišić: Da.)
Želite. Hvala.
Izjasniće se.
Sada prema prijavi po amandmanu.
(Sandra Božić: Povreda Poslovnika.)
Da bismo ukazali na povredu Poslovnika ponovo ću morati da obrišem listu.
Molim zamenika predsednika poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu" da se prijavi.
Imate reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Član 103, 104. Svejedno je, možemo se pozvati i na jedan i drugi.

Pre svega, ja molim prisutne, a svakako ih molim da budu što češće u sali kako bi shvatili celokupan duh rasprave, jer lako je dizati Poslovnik i iskočiti iz konteksta celokupne rasprave koja se danas dešava upravo u ovoj sali.

Mi smo politička institucija. Dom Narodne skupštine je mesto demokratije i ovde, bez obzira na temu, možemo izneti i pojedine… Naravno, i svako od nas jeste pozvan da iznese određene stavove svoje političke partije, političke grupe kojoj pripada.

Svakako su to danas učinili moje kolege i niko nije izašao van konteksta teme, pre svega, a govorimo o nacionalnim manjinama.

Ako govorimo o nacionalnim manjinama, u svakom amandmanu svako od nas je imao pravo da spomene Aleksandra Vučića, jer upravo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj koji je unapredio odnos prema nacionalnim manjinama u svakom mogućem smislu. Svako od nas je imao pravo da spomene predsednika Aleksandra Vučića, jer upravo je predsednik Aleksandar Vučić obišao sva mesta o kojima smo danas govorili, posebno govoreći o bošnjačkoj nacionalnoj manjini.

Ukoliko govorimo o pravima i unapređenju odnosa predstavnika nacionalnih manjina u ovoj sali, svako od njih je mogao da ustane i da kaže šta je to SNS, šta je to svojom politikom, šta je predsednik Vučić svojim ovlašćenjima uradio u svakoj od sredina u kojima imamo nacionalne manjine i na koji način je njihov život unapređen u zaista pravom smislu te reči.

Prema tome, nemojte nas opominjati i nemojte nas učiti Poslovniku. Pre svega vas molim kao nekoga ko je u Skupštini vrlo skoro, imajte malo razumevanja da budete i da posvetite svoje vreme učešćem u dijalogu, odnosno u diskusiji u ovoj sali i tek nakon toga zaista možemo da razgovaramo o tome da li smo mi van teme ili nismo van teme.

Svakako da smo dijalogu danas ovde doprineli, da smo doprineli diskusiji i da su to upravo omogućili građanima koji nas slušaju u prenosu, da zapravo čuju na koji način jesu prava nacionalnih manjina danas u mnogome unapređena i na koji način mi svakako pozivamo i vas… Vidim da niste nijedan amandman na ovu temu danas uložili, pa vas zaista pozivam da to učinite, jer ovde, razgovarajući o amandmanima, razgovarajući o aktuelnim promenama i izmenama zakona, razgovarajući o tome da svako od nas ima pravo da određeni amandman uloži. Svakako da to ima svako ko se nalazi u ovoj sali, pa te vas molim, i one koji su predložili amandmane i oni koji nas uče Poslovniku, da u ovoj sali, pre svega, budu, a onda iza toga da možemo da raspravljamo o temi, jer da biste raspravljali o temi, morate da budete u sali.

Zahvaljujem.

Hvala vama, gospođo Božić.
Mi smo se, zapravo, odlično razumeli, ali, pošto su ustanovljena pravila takva, ja sam dužan i da pružim odgovarajuće obrazloženje.
Članovi 103. i 104. Poslovnika bi zaista podrazumevali da zbog onoga što se dogodilo, jer gospodin Glišić jeste iskoristio mogućnost da ukaže na povredu Poslovnika da bi zapravo replicirao narodnim poslanicima koji su govorili pre njega.
Dakle, neka stroga, striktna primena pravila bi podrazumevala da se, samim tim, to vreme kompenzuje od vremena za raspravu poslaničke grupe. Međutim, gospodin Glišić ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi, tako da tu odredbu ne možemo da primenimo, ali u svakom slučaju ima mogućnost da se, mimo povrede Poslovnika, danas obrati Narodnoj skupštini kroz vreme koje je predviđeno za nastupe i govore narodnih poslanika koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe. Možda u nastavku sednice bude iskoristio i to pravo.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik iz ovih razloga koje sam naveo.
Da li vi želite da se Narodna skupština izjasni?
(Sandra Božić: Ne.)
Hvala vam i na tome.
Sada reč, po amandmanu, ima Nevenka Kostadinova.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja kao pripadnica bugarske nacionalne manjine i poslanica sa Liste Aleksandar Vućić – Za našu decu, odlučila sam da se prijavim za diskusiju i da kažem nekoliko reči na temu o kojoj mi danas raspravljamo.

Naime, kao pripadnica bugarske nacionalne manjine htela bih prvo da kažem da u državi Srbiji, po zadnjem popisu, živi nešto manje od 20.000 pripadnika bugarske nacionalne manjine. Nažalost, oni su skoncentrisani najviše u južnom i istočnom delu Srbije u najnerazvijenijim delovima Srbije. Naravno, i pored toga što žive u jako teškim uslovima, pripadnici bugarske nacionalne manjine su oduvek bili lojalni svojoj državi, oduvek su probleme rešavali i rešenja za svoje probleme tražili u svojoj kući, to jest u svojoj državi.

Da podsetim da je prilikom susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Republike Bugarske Rumenom Radevim, koji je bio 2018. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio bugarskoj nacionalnoj manjini, citiram: „Volite Bugarsku, poštujte Srbiju“ i Bugari u Srbiji upravo to i rade.

Pošto dolazim iz brdsko-planinskog kraja, hoću da kažem da je nama potrebno ministarstvo o selu. Nije važno kako će se ono doslovce zvati, važno je da će ono voditi brigu o problemima koje imaju ljudi koji žive na selu, jer su se naša sela ispraznila i skroz opustela.

Razloga je za to mnogo, pre svega jako teški i surovi uslovi života usled nedostatka primene mehanizacije i loše infrastrukture.

Nama treba ministarstvo za brigu o deci i porodici. Nije važno kako će se ono zvati, važno je da će ono voditi brigu o porodici, jer se naš kraj masovno prazni.

Ekonomska migracija je uhvatila galopirajući mah. Upravo zbog teških uslova u kojima ljudi žive u kraju odakle ja dolazim migracija je izražena, broj stanovništva se prepolovljava.

Naravno, protiv globalnih trendova se ne može. Mi globalne trendove ne možemo zaustaviti, ali se pametnom državnom politikom mnogo toga može ublažiti.

Nama treba ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Nije važno kako će se ono doslovce zvati, važno je da će ono voditi brigu o manjinama i da će se baviti problemima sa kojima se manjine suočavaju.

Nama treba dijalog, nama treba razumevanje i uzajamno poštovanje, a sve to nam treba zarad zajedničkog suživota.

Mi treba da gradimo društvo koje će pružiti svakom pojedincu podjednake šanse, bez obzira da li pripada većini ili manjini. Samo u takvom društvu možemo biti svi zadovoljni, samo tako možemo pružiti šansu svojoj deci, samo tako možemo obezbediti budućnost za našu decu i buduća pokolenja na ovim prostorima. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Kostadinova.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po ovom amandmanu zato što se tu možda i najjasnije vidi želja podnosioca amandmana.

Vi kad pogledate malo manje pažljivo amandmane rekli bi ste – ništa, kao i svaki drugi amandman koji podnose narodni poslanici. Ja sa tim ne mogu da se složim. Ovo su jako ozbiljni amandmani koji za cilj imaju da Srbiju prikažu kao državu koja ne brine o svojim nacionalnim manjinama. To nije slučajno.

Nije slučajno, jer kad god se napada ili Srbija ili Aleksandar Vučić, to se nekako uvek dešava ne stihijski, nego sinhronizovano u čitavom regionu. Ti napadi dolaze iz Crne Gore, dolaze iz Hrvatske, dolaze iz Federacije Bosne i Hercegovine, ali mora da postoji neko ovde ko će u ime tajkuna koji više nemaju svoje predstavnike zato što su bojkotovali izbore da napada Aleksandra Vučića i Republiku Srbiju.

Pogledajte sam amandman. Znači, predloženo je da se to zove ministarstvo državne uprave, lokalne i manjinske samouprave. Ko se iole malo razume i u državnu upravu i u politički sistem, ovo znači da saveti nacionalnih manjina postaju organ vlasti, zato što postojeći državni organi nisu u mogućnosti da im obezbede funkcionisanje kao pripadnicima nacionalnih manjina. To dolazi od stranke Sulejmana Ugljanina.

On misli da smo mi zaboravili šta se dešavalo 2012. godine. Ja sam bio narodni poslanik koji je glasao da Sulejman Ugljanin bude ministar u Vladi Republike Srbije, a predložen je od strane tadašnjeg mandatara ili predsednika Vlade, gospodina Ivice Dačića, na inicijativu baš SNS i predsednika Aleksandra Vučića.

Onda su Aleksandar Vučić i SNS bili dobri, sad ne valjaju zato što je Suljo kad je seo u ministarski auto, zauzeo ministarski kabinet prestao da brine o svojim sunarodnicima, prestao da brine o svim građanima Republike Srbije, prestao da brine i o gradu iz koga je došao, iz Raške oblasti. Kaže – ako ja ne budem ministar, biće nemira, biće rata u Sandžaku. To su njegove reči. Nemoj da to podnosilac ovog amandmana krije, jer ovde pokušava da se vodi jedna politika, u našoj Narodnoj skupštini, netolerancije između Srba i Bošnjaka.

Oni bi hteli ponovo da budemo u svađi, ne daj Bože da se raspravljamo, ne argumentima, nego oružjem zato što, valjda, u tome vide neku priliku ili da dođu na vlast u Srbiji ili da rastače i nastave ono što su Dragan Đilas i Šolak započeli kada su bili na vlasti.

Voleo bih da je podnosilac amandmana konačno u sali, da priča i brani svoje amandmane i da nam kaže konačno šta je zaista hteo.

Saveti nacionalnih manjina kakvi postoje u Srbiji, sa ovlašćenima koja imaju mogu da kažem da su najmoderniji, pa čak i primer mnogim demokratski razvijenijim državama kako treba da rešavaju pitanje nacionalnih manjina.

Isto tako bih voleo da mi odgovori – ako u Raškoj oblasti Bošnjak nema put do svog naselja, da li ga nema i građanin srpske nacionalnosti? Ako su građani u Raškoj oblasti siromašni, da li su siromašni samo Bošnjaci ili su siromašni i Srbi i svi ostali? Zna se da svi zajedno dele istu sudbinu.

Način na koji oni vode svoju politiku, pokušavaju da kroz jeftinu nacionalističku priču, koja naginje ka separatizmu, steknu određene političke poene, računajući na taj emotivni naboj kod svojih birača.

Samo postavljam pitanje – šta su uradili za svoje sugrađane i Srbe i Bošnjake i sve druge dok su vršili vlast u Republici Srbiji? Jedno veliko ništa, pa im je ostao samo model, da ponude svojim biračima, svojim sugrađanima da se svađaju sa pripadnicima drugih naroda i nacija. To je politika koja ne može da uspe, to je politika koja nema budućnost.

Konačno, gospoda neka izađu iz prošlosti, jer ako ostanu zarobljeni u toj prošlosti ništa neće da urade ni za budućnost Bošnjaka, ni za budućnost Srba i svih građana Republike Srbije.