Hvala.

Reč ima gospodin Dragan Marković Palma.

Poštovani ministre, predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rebalans budžeta je investicioni, razvojni i socijalni. Rebalans budžeta nije izazov, rebalans budžeta je obaveza imajući u vidu da niko nije planirao da će Korona da zadesi Srbiju i da investicija u domove zdravlja, kliničke centre, oprema, ove godine je to velika cifra, a nije planirana u budžetu.

Kada se planira budžet, planirate prilivnu i odlivnu stranu. Kod mene se kaže, kada neko lepo živi, a slabo radi, malo radi, ostavio mu je deda, pradeda i otac. Međutim, ovde je to drugačije, veoma je važna metodologija i parametri koji su ostavljeni još u vreme dok je bio predsednik Vlade, Vučić, a Ivica Dačić prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova.

Ove dve stvari su spojive, predsednik Vlade i inostrani poslovi. Mnogo je važno međunarodni respekt koji ima država Srbija danas i koji je imala pre sedam, osam godina, a međunarodni respekt uvek je najvažnije za međunarodni respekt, ekonomska stabilnost jedne države. Možemo da konstatujemo da je Srbija jedna od najstabilnijih ekonomskih država, ne samo u okruženju, već pojedine institucije su rekle da je Srbija vodeća u ovom kriznom vremenskom periodu.

Šta je još najvažnije? Nije se zaustavila investicija stranih investitora i dolazak u Srbiju, što znači da se povećava broj zaposlenih, a kada povećavate broj zaposlenih onda se smanjuje broj korisnika od broja obveznika. Veoma je važno da bude broj obveznika mnogo veći od broja korisnika, ne mislim samo na penzionere, već i one druge koji nisu profitabilni, a vrše uslugu građanima Srbije.

Takođe, veoma je važan faktor šta je rađeno za vreme Korone i Kovida 19, da, neko ko je gledao sa strane, nije mogao da kaže - u Srbiji se sada manje radi nego što se radilo 2019. godine. Radi se više i zbog tog rada mi imamo ekonomsku stabilnost, stabilan je dinar što je veoma važno za srpske proizvođače, vlasnike malih, srednjih i velikih kompanija, važno je čak i za onog običnog gospodina poljoprivrednog proizvođača koji živi na selu.

Samo još malo da vidimo kako možemo tim poljoprivrednim penzionerima da povećamo penziju. Mnogo je povećana od pre šest, sedam godina, ali 12, 13 hiljada je danas prosek. Mislim da je to malo i da će država voditi računa i o njima. Ali, oni dobiju preko subvencija, ranijih godina nisu bile te subvencije. Međutim, to naš gospodin poljoprivredni proizvođač nekad ne može da vidi kada dobije 50% za priključne mašine, za sadnice od države, onda ispada da je njegov naslednik koji ga je zamenio na poljoprivrednom gazdinstvu ima mnogo više nego što njegov deda ili baka primaju penziju. To malo treba da se raščisti i da se objasni poljoprivrednim proizvođačima, oni koji su registrovali poljoprivredno gazdinstvo, da su dobili ogromna sredstva i naravno treba da dobiju i u narednom vremenskom periodu, jer poljoprivreda je veoma važna za razvoj jedne države.

Imam jednu primedbu, ne na budžet, nego primedbu na cene u ovom restoranu. Ne može kafa da bude sedam dinara. Nismo mi udruženje socijalnih slučajeva. Solidne su plate da cena usluga u restoranu ostane ista za zaposlene i za novinare, a za nas narodne poslanike da se cena poveća. Ja vam to pričam kao čovek iz života, nemoj da mislite da ja sada tu nekog od vas prozivam, i za mene to isto važi, ali i u penzionerskim klubovima na selu cena kafe je 70 dinara. I, da te pare preusmerimo na socijalne slučajeve i već ne znam na šta, ali kada se to pomnoži u godini, evo ministar pije treću kafu, da je bila 80 dinara popio bi dve.

Tako da, to je jedina primedba koju ja imam. Naravno, to je nasleđeno, ali nekada moramo da vodimo računa i o onima koji nas gledaju, da kažu - e, ovi ljudi se bore za nas, i da ono što se primi kao plata ne odnese se 100% kući, kao što ne odnese ni radnik koji radi u fabrici kablova ili nekoj drugoj fabrici, ja često govorim fabrika kablova zato što je to jedna od najstarijih fabrika u Jagodini.

Tako da, želim posebno da pohvalim budžet i rebalans budžeta i da država Srbija se dobro borila protiv Korone, ne samo da smo se dobro borili, imamo najmanji broj zaraženih i ne vidim kada neko kaže, a nije u ovom parlamentu, kako je, ne znam, lažna slika, nije tačno da je toliko zaraženih i umrlih.

Ko ima koristi da krije broj zaraženih i broj umrlih, mislim da je to samo politička propaganda koja ne stoji, a da sa druge strane, kada ti koji kritikuju, odu u klinički centar koji su oni predstavljali pre osam, devet godina, tamo je drastična razlika u izgledu i sve onog što se zove oprema i usluga, kada su u pitanju pacijenti, ne samo zaraženi od Korone.

Želim da kažem da posle zdravstvenih radnika, najveću odgovornost imaju prosvetni radnici i da im čestitamo što je toliko mali broj dece zaraženo u školama, jer oni su roditelji koji su svakog dana sedam, osam sati ili pet, šest u zavisnosti koji razred pohađa dete kada ide u školu, moraju da brinu o toj deci, ti prosvetni radnici.

Da vidimo ministre, ako se iznađe mogućnost kako njima da pomogne. Njima su sada mnogo veće plate nego što su bile ranijih godina, ali moramo i njih da pohvalimo, i zaposlene u vrtiću i da se poštuju mere, ali decu ne možeš da ubediš u vrtiću da nose maske, u osnovnoj školi, srednjoj itd. Ali, mi koji smo zreli, ne samo mi poslanici, nego svi ostali građani, kada vidimo nekoga bez maske, nemoj ni dobar dan da mu kažemo.

Povećava se iz dana u dan sve više zaraženih i mi moramo da nosimo Koronu kao kijavicu. To jeste opasna bolest, ali mora da se radi. Moramo da idemo na posao i da ukoliko se desi da se ne odlazi na posao, nema odakle budžet da se puni, ostaće veliki broj radnika bez svojih plata, taj poslodavac će izgubiti kupce, dobavljače i ekonomski razvoj Srbije će umesto da ide na gore, da ide na dole.

Znači, da se apeluje da se radi, da svako ima zaštitu i da ta zaštita spašava ne samo tog čoveka koji nosi masku, već okruženje na radnim mestima, a posebno njegovu porodicu.

Ja znam šta je korona. U mojoj porodici supruga i sin su imali koronu, a i ja sam imao koronu, ali korona ima nekoliko vrsta, ako tako mogu da kažem, da ne budem ja sada političar opšte prakse. Ima neko ko nosi virus, a ne zna da ima koronu. Imamo i takve slučajeve, da je čovek otišao da se testira, ne fali mu ništa, a on je pozitivan. Posebno tamo gde su autobusi, tamo gde su restorani.

Dobro je što je rekao predsednik da se ne zatvaraju restorani, kafići i bioskopi, mada je sada smanjen broj prisutnih, jer, znate šta, nije lako onim ljudima koji celog dana sede kući da gledaju kako ih mi navodno, ne mi, nego struka plaši od korone. Ukoliko se desi da ovo potraje, mi ćemo imati i psihički problem, da znate, prisutan, jer se ljudi boje svojih unuka, odnosno boje se da unuci, unuke ne dobiju virus, deca itd.

Mi smo to olako shvatili februara, marta, aprila meseca, međutim, kada je počelo da se umire od korone, kada umre neko koga poznajete, vaš komšija, prijatelj, drug, nije to baš tako jednostavno, pa da kažemo – šta nas briga.

Ovi rezultati su postignuti u vremenu kada Amerika bira predsednika, u vremenu kada Evropa nema saradnju kao što je imala ranijih godina, kada je Velika Britanija izašla iz Evropske unije i u toj konsolidaciji snaga…

Hoćeš li ti, prijatelju, da završiš brzo sa ministrom, pošto treba da mi odgovori, ili koristiš da te uslika kamera da bi te videla supruga da si bio na sednici?

Zahvaljujem.

Tako da, veoma je teško u ovom vremenskom periodu realizovati budžet.

Znate šta, zaduživanje na osnovu izvornih prihoda i na osnovu prihoda i plana do 2025. godine – siguran si, imaš odakle da vratiš i zašto da se ne zaduži država ako od tih para imaju koristi građani i pojedini subjekti, institucije, itd. Ja sam privrednik 39 godina, nikada nisam imao 100% novca za mašinu, pogon, ono što vredi. Znači, 10%, 15% zaradiš, radiš, vratiš, isplatiš i to je jedan domaćinski način kako radi i ova država.

Svi su kritikovali Beograd na vodi, ali sada oni koji su kritikovali stavljaju maske i kačkete da obiđu i kupuju u onim luksuznim prodavnicama, kao mudžahedini, samo im se oči vide, da ih ne prepoznaju. Molim vas, kad ih prepoznate slikajte ih. Šta se bre krijete? Idete u najbolji tržni centar u Evropi, nema veze što ga vi niste pravili. Mesta za kritiku više nema, zato što je tamo radilo preko 20.000 ljudi, od tesara do vodoinstalatera, zato što će tamo raditi preko 5.000 ljudi u narednom vremenskom periodu kada se otvore svi ti objekti. Zahvaljujući Beogradu na vodi budžet ima određene prihode i od nekretnina, odnosno od izgradnje tih kula gde se plaćaju komunalije po kvadratu.

Ne samo Beograd na vodi, i infrastruktura, kada je u pitanju niskogradnja, autoputevi, i oni će da donose novac, ali ako nemate dobre autoputeve vi ne možete da skrenete pažnju stranim investitorima. Ja sam prošao kroz Hrvatsku pre četiri godine, da vam kažem, tada sam bio oduševljen autoputevima u Hrvatskoj. Mi danas imamo bolje, duže i lepše autoputeve od Hrvatske koja je član Evropske unije. Ako čovek hoće da vidi kakav je, kako zarađuje, kako živi, pogledaš šta ti komšija radi, i to Hrvatska koja ima podršku najjače države Evropske unije, koja se zove Nemačka.

Tako da, dame i gospodo, rebalansi kad se rade to nije ništa strašno. Zna se gde odlaze pare od rebalansa. Takvu dinamiku treba da nastavi dalje Vlada. Jedinstvena Srbija, koja nema ministre i funkcionere, podržaće, kao što smo podržavali i do sada sve što je dobro. Vidite, ja u svemu ovome našao sam samo da je jeftina kafa i to mešano meso za nas koji dolazimo ovde na posao, a sve ostalo je dobro.

Kada je u pitanju izbor američkog predsednika, tu želim da kažem da niko nema pravo da kritikuje našu delegaciju na čelu sa Vučićem. Kada su bili u poseti kod Trampa, kada ih je Tramp pozvao, Tramp je pozvao jednu malu Srbiju, šta smo mi tada trebali da kažemo? Mi ćemo da glasamo za Bajdena, gde jedna ulica na Kosovu i Metohiji nosi naziv, odnosno autoput po sinu Džoa Bajdena. Čestitamo Bajdenu, znamo šta on misli o Srbiji, ali ne možemo da zaboravimo i tu ekonomsku pruženu ruku od strane Donalda Trampa i agencije koja je otvorena u Srbiji i da on nije sprečavao Srbiju u ekonomskom razvoju, da ne govorim o vojnim akcijama, da nigde za vreme četiri godine njegovog mandata nije započeo rat. Srbija poštuje volju naroda i tu ne može niko da kaže – znate šta, trebali ste da čekate još malo. Ne određujemo mi kada će velike sile da nam zakažu neki sastanak.

Ali, šta je poenta na tom sastanku? Zato što ste ekonomski stabilni, zato što vam vojska više ne izgleda kao što je izgledala pre deset godina, zato što vam policija ne izgleda kao što je izgledala pre deset godina. Da kaže predsednik Vučić – molim vas, skinite desetu tačku, ne želimo da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije. Znate šta, to samo možete da kažete ako ste samostalni, ako ste nezavisni i ako možete sami da vodite državu bez ičije međunarodne pomoći.

Mi nikada nismo očekivali da nam da neko sada pare za respiratore, za poplavu itd. Ako nam nešto pruži, hvala im, ali sve smo to finansirali iz sredstava budžeta Republike Srbije.

Tako da, dame i gospodo, treba da podržimo ovaj rebalans budžeta. Siguran sam da i budžet koji bude napravljen u narednom vremenskom periodu, obično je to početak decembra, da će budžet biti isto razvojni, socijalni, ekonomski i budžet koji priznaje ceo svet.

Zamislite vi, MMF, to je međunarodna prodavnica para, oni prodaju pare i oni određuju vaš kredibilitet, vaš bonitet, da li vi imate ekonomsku stabilnost, kakav vam je završni račun bio prošle godine, pre tri godine, šta vam je plan za naredni vremenski period, šta su to izvorni prihodi, šta su to neki drugi prihodi koji nisu tekući, šta su to rashodi itd. Kada oni kažu – vi dobro radite, onda nema niko pravo, ne samo u Srbiji, nego u Evropi, da kritikuje Srbiju da je Srbija na nekom lošem ekonomskom putu.

Na kraju želim i da čestitam ministru finansija, da čestitam novoj Vladi, Vlada je kolektivni organ i da slede ono što sam rekao, što je deda ostavio onom unuku ili sinu, način kako se realizuje budžet, šta su to prioriteti. Ja nisam video da je neki prioritet kupovina automobila za neku instituciju od 100-150 hiljada evra, kao što je to bilo ranijih godina. Čak su i prodavani automobili, smanjen broj automobila iz pojedinih resora ministarskih itd, i te pare su završile kod građana Srbije jednim domaćinskim radom, a posebno kada su u pitanju pare.

Znate šta još, gde više ljudi radi sa parama, to nije domaćinska kuća. Pare su kod jednog čoveka. Taj čovek mora da bude informisan gde te pare idu, za koga te pare idu. Tu postoje i ministri, postoje i oni koji daju neke predloge, postoje i savetnici. Ali šta je interes Srbije? Interes Srbije je da budemo vojno jaki, ne da pretimo nekom da ćemo da ratujemo, ali vidite da su Tači i još nekoliko Šiptara, ubica terorista, vršili genocid na Kosovu i Metohiji i završili u Hagu. To je rezultat isto međunarodne politike koju je vodio Ivica Dačić, odnosno predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. To je rezultat. Nisu oni publikovali, desiće se tada i tada, ali se desilo i to.

(Predsednik: Gospodine Markoviću, samo vreme, molim vas.)

Još dve rečenice. Šta je poenta? Da vidimo kako da zaštitimo Srbe na Kosovu i Metohiji, da ti Srbi sada nemaju problem sa onima koji su ostali, a pripadaju ovim ubicama koje se trenutno nalaze u Hagu. Očekujemo da presuda bude onakva kava je u optužnici. Nemaju oni samo komandnu odgovornost, kao što su Srbima sudili za komandnu odgovornost, ima svedoka koji kažu koliko su Srba ubili, kakav su genocid izvršili, i to je kazna zatvora doživotna. Hvala.

Hvala.
Selma Kučević je sledeća na listi govornika.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi jedan veoma važan zakon, zakon koji zapravo treba da odredi iznose koji će se opredeliti za pojedine oblasti društvenog života i koji zapravo treba da formuliše državnu politiku i ciljeve državnog rukovodstva. Nama se nameće jedno logično pitanje šta Vlada zapravo želi da ovim predlogom zakona postigne, da li zapravo želi da unapredi već postojeće stanje ili možda da legalizuje neko stanje. Ovo drugo rekla bih pre.

Svi ovde svesni smo apsolutno negativnih efekata korona virusa i smatram da bi ovim rebalansom budžeta zaista trebalo možda više pažnje pružiti gradovima i opštinama koje su pretrpele jedne velike posledice ove pandemije. U jednom momentu to je bila opština Tutin, zatim Novi Pazar, Sjenica, Nova Varoš, danas je Prijepolje, i svi redom gradovi. Mi ne možemo da ublažimo te nedostatke, ne možemo da nadoknadimo vreme, ne možemo da vratimo živote bliskih ljudi, ali ono što možemo definitivno jeste da pokušamo da vratimo građanima tih opština veru u institucije, time što ćemo nastaviti ulaganje i unapređenje zdravstvenog sistema u ovim opštinama.

Dame i gospodo, Predlogom rebalansa budžeta koji je pred nama, između ostalog, predviđeno je i smanjenje sredstava za rad nacionalnih veća. Na adrese nacionalnih saveta pristigao je dopis sada već ugašene Kancelarije za ljudska i manjinska prava kojim se nacionalni saveti svih nacionalnih manjina na teritoriji Republike Srbije obaveštavaju da će sredstva za njihov stalni rad biti smanjena za 20%. Napominjem, da ukupna sredstva za rad 22 nacionalna veća iznosi 0,002%, dakle jednu petinu promila, jednu petinu hiljaditog dela procenta budžeta Republike Srbije.

Naši poslanici su u proteklom periodu više puta ukazivali na činjenicu da su nacionalni saveti zapravo i ustavna kategorija, čiji je rad regulisan zakonom. Sad ne znamo kako će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poslovati, ali ono što želim jeste da ovom prilikom predložim tom ministarstvu da traži da u Zakonu o budžetu, kao i u ovom rebalansu zaustavi tendencije da nacionalna veća budu tretirana kao nevladine organizacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nacionalna veća zaista nisu nikakve nevladine organizacije, to su organi manjinske samouprave, tako kaže naš Ustav. To su organi koji će se starati o sprovođenju obrazovanja, zatim kulture, vaspitanja, upotrebe jezika i pisma. Nisu, dakle, oni nikakva udruženja građana od tri, pedeset ili 150 članova koji se formiraju po toj nekoj dobrovoljnoj osnovi, a radi promovisanja ili ostvarenja nekih sopstvenih ciljeva.

Već godinama unazad nacionalni saveti se finansiraju kao udruženja građana kroz formu dotacije nevladinih organizacija i to je prvo kršenje Ustava ove zemlje. Takođe bih vas podsetila i na to da pojedini saveti nacionalnih manjina, zapravo oni koji nemaju svoje nacionalne države finansiraju se direktno iz državnog budžeta. Dakle, ako se tim nacionalnim savetima ukine finansiranje, to znači da je suspendovan Ustav, gospodo. Šta to onda treba da znači i šta to pokazuje? To ukazuje na odnos državne politike prema pripadnicima nacionalnih manjina koji zaista, iz ovog ugla gledano, jeste asimilatorska ili diskriminatorska.

Još jednom vam predlažem da dobro, dobro promislite pre negoli osudite pripadnike nacionalnih manjina da sledećih pet i više meseci nemaju svoja autentična i legitimna predstavnička tela, te na taj način dovedemo u pitanje ostvarenje njihovih nacionalnih prava ili ne. Ja mislim, a nadam se da ćete se vi složiti sa tim da ovaj zakon ne treba da zadire u prava nacionalnih manjina.

Zato predlažem da se, u korist manjinske politike ove države, i novoformiranom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u tu svrhu uvećaju novčana sredstva, najmanje u dvostrukom iznosu prvobitno planiranih sredstava.

Iskoristila bih svoju priliku i pravo kao narodnog poslanika da pozovem sve kolege narodne poslanike da ovaj moj predlog podrže, a na ministarku za ljudska i manjinska prava apelujem da se založi za njegovo ostvarenje i usvajanje.

Takođe, u svom obraćanju bih se nadovezala i na program povratka i održivog opstanka Bošnjaka u Priboju. Dakle, vi znate šta se zapravo dešavalo tamo i koliko je Bošnjaka bilo žrtava destruktivne politike tadašnjeg režima. Nešto što je zapravo bila neka kao trunka spasa, nešto što bi vratilo veru tim građanima zapravo jeste bio ovaj program. Međutim, od 2014. godine sve programske aktivnosti su odjednom prekinute, pa se onda pitamo – kako to da Bošnjaci ovu državu prihvate i doživljavaju kao svoju?

Poštovane koleginice i kolege, ako mi želimo da imamo jednu modernu evropsku državu Srbiju koja prihvata i deli evropske standarde, onda definitivno smatram da moramo prihvatiti i princip decentralizacije, kao i regionalizacije, kao rukovodeći princip u vođenju zvanične državne politike. Stoga predlažem da se u državnom budžetu posebno pozicioniraju regioni u okviru kojih su te najnerazvijenije opštine, kako bi se nekim afirmativnim merama pokušao na neki način uravnotežiti taj izrazito ekonomski i izuzetno neuravnotežen položaj tih opština sa ostalim.

Dakle, slučajno ili ne, u tim oblastima i tim opštinama žive pripadnici nevećinskih naroda sa kojima, nažalost, sudbinu istu dele i pripadnici većinskih naroda. Takođe, ono na šta bih se nadovezala u ovom govoru jeste i to da je Koordinacionom telu za opštinu Preševo, Bujanovac i Medveđu zbog posledica virusa korona oduzeto 20% budžeta, i to onog dela iz kog se finansiraju kapitalni projekti ovih opština. Zbog posledica ove pandemije i slabe realizacije lokalnih budžeta smatram da je neophodno da se što pre ovim opštinama vrate obustavljena sredstva kako bi one mogle da završe osnovne egzistencijalne projekte.

Iskoristila bih na kraju svoje pravo da sve narodne poslanike pozovem da podrže ovaj moj predlog, jer on je zaista u najboljem interesu i za dobrobit svih građana ove zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Javio se gospodin Šaip Kamberi, samo ne znam po kom osnovu, po Poslovniku ili replika?
Izvolite.

Gospodine predsedniče, ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. stav 1, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Kao što smo do sada čuli od onoga što je ministar za finansije rekao, pred nama je tačka dnevnog reda – rebalans budžeta. Niti ja, niti bilo ko od poslanika je čuo da su Šiptari tema ovog dnevnog reda, tako da ukazujem na prethodnog govornika, da je time povredio dostojanstvo Albanaca uopšte, i nas, narodnih poslanika koji predstavljamo Albance. Taj termin koristi ne samo narodni poslanik, već i određeni ministri. Javnosti radi, Nacionalni savet Albanaca je pokrenuo sudski postupak protiv ministra Vulina, upravo zbog onoga, kako on kaže, da pežorativno tako zove Albance.

Želim da se Skupština izjasni o ovoj povredi Poslovnika.

Zahvaljujem.
Samo bih želeo da podsetim, a to ste vi i rekli, da ste pogrešili, jer se to odnosi na Selmu. Vi ste rekli – prethodnog govornika. U tome i jeste stvar, što ste se kasno javili za povredu Poslovnika. U Poslovniku tačno piše da imate pravo da ukažete na povredu u postupanju neposredno po učinjenoj povredi. Ali, u redu, ja sam rekao proceduralno. Ne ulazim u suštinu onoga o čemu ste vi pričali.
Ako vi niste zadovoljni ovim mojim objašnjenjem, da li tražite da se izjasnimo u danu za glasanje?

Da, želim da se Skupština izjasni.

Hvala.

Gospodin Marković, takođe po Poslovniku.

Član 106.

Očigledno se prethodni govornik slabo razume u ekonomiju i pamćenje mu je slabo. Naime, kosovski Albanci su 100% povećali takse za robu iz Srbije koja je ranije odlazila na KiM i da je sve to vezano za ekonomski razvoj i stabilnost jedne države. Zašto sam ove ljude nazvao tako kako sam ih nazvao, ako ne veruje meni, neka uzme knjigu Dika Martija, inače, on je tužilac Švajcarac, koji je davao izveštaj u švajcarskom parlamentu, odnosno u evropskom parlamentu, u Savetu Evrope, da pročita knjigu, pa će mu sve biti jasno, da ovi danas koji se nalaze u Hagu su trebali mnogo ranije da se nađu tamo.

Šta je još problem? Karla del Ponte. To je njihova i mama i tetka i ujna i strina. Kada ona kaže da se desio genocid i ratni zločin na KiM i „Žuta kuća“, pazite šta je rađeno sve u toj „Žutoj kući“, i sve to utiče na punjenje budžeta jedne države koja se zove Srbija. Lažima su predstavljali kako su Srbi onakvi ili ovakvi. Trebali su oni i pre da dobiju poziv i odu u Hag, ali su ubijali svedoke. Svedoci su se plašili. Nadam se da će ovaj epilog sada, sa ovima koji se nalaze u Hagu, biti u formalnom smislu, bez uticaja velikih država, da kažu da će biti oslobođeni i da nema materijalnih dokaza ili da su pobijeni svi svedoci. Hvala.