Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, pred nama je danas jedan, rekla bih, od najvažnijih zakona iz oblasti zdravstva, Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Zašto kažem da je jedan od najvažnijih? U ovoj sali je u prethodnim mandatima sa ministrom Lončarom imali smo priliku da usvojimo mnoge bitne zakone, ali u ovoj situaciji rekla bih da je ovo jedan od najznačajnijih. Zato što je upravo samo tokom jučerašnjeg dana u Srbiji od 12 hiljada testiranih, čak preko tri i po hiljade registrovanih i zaraženih Korona virusom. Današnji podaci su isto zabrinjavajući, od oko 13 hiljada testiranih, tri hiljade i 340 je inficirano. Na respiratorima brojka pokazuje da je isto porast, danas imamo preko 150 ljudi koji se bore za život. Bore se zajedno sa našim herojima, našim lekarima i našim medicinskim radnicima, rekla bih i sestrama i svima onima koji su u tim ustanovama.

Lako je svima onima koji ne podržavaju ove mere da to kritikuju sa nekih mesta, da se zalažu za nešto drugo, da, slobodno mogu da kažem, dovode građen u zabludu. Svi ti samoprozvani znanci, sveznalice, antimaskeri, antivakseri i ne znam kakvi kvazi patriotske grupe koje po društvenim mrežama svakodnevno napadaju i Krizni štab, i Ministarstvo zdravlja i sve ljude koji žele da se ova pošast što pre završi.

Ono što ohrabruje jeste to da je upravo danas predsednik Vučić sa Vladom Republike Srbije, sa kojom se bori svih prethodnih meseci da zaustavimo ovo što nas je snašlo, ne samo nas, nego sve zemlje u regionu i u svetu, danas je obezbedio preko milion i 800 hiljada vakcina koje će do kraja decembra doći u našu zemlju i biti vakcinisane one grupe kojima je to najpotrebnije. Ne znam zašto to smeta nekima. Ako ne žele da nose maske, neka ne ugrožavaju živote nas koji želimo da zaštitimo i sebe i druge.

Ono što mogu još da kažem i ovo je poruka svim građanima Srbije, ja sam lekar psihijatar, nisam toliko kompetentna kao što je to Krizni štab, koji se sastoji od epidemiologa, od infektologa i ostalih ljudi iz struke, da govorim o tome kako se virus prenosi. Što kažu kolege, i sami ne znamo kako se prenosi, još uvek je to sve u nekim ispitivanjima, ali ako nam struka predlaže da koristimo mere zaštite, da koristimo i da se pridržavamo distance, zašto to ne poštovati?

U svom okruženju imala sam priliku da vidim ljude koji su mlađi, završili su na respiratorima, neki su, nažalost, završili i fatalno. Što znači da niko od nas ne zna kako će reagovati na infekciju korona virusom. I ja sama ne znam da li sam je preležala ili nisam, ali jednostavno trudim se da zaštitim i sebe i svoju decu i svoju porodicu, između ostalog, i sve ostale ljude koji su okruženju, jer ne znam koga će ta pošast zahvatiti tako da završi sa katastrofalnim komplikacijama, posledicama ili ne daj bože fatalno.

Zato ipak sa ovog mesta želim da uputim pre svega molbu svim građanima. Nije naš predsednik pre par dana molio kao boga, neki ga ismevaju zbog toga, pa zašto, on moli ljude i Beograđane i sve ostale u Srbiji da sprečimo sve ovo, jer ako mi odavde ne damo jednu takvu sliku i primer da se moramo boriti i poštovati mere, pa ko će onda to da uradi? Sigurno neće oni koji su se za vreme dok se naša država borila da izađe sa svim onim posledicama, kao što je ekonomska kriza maltene koja je mogla da nastupi. Znači, sve to smo uspeli da sprečimo, dajte da sprečimo i ovu katastrofu koja evo već u nekim zemljama i divlja. Evo, danas je podatak da je u Italiji čak 1% stanovništva zaražen i oni su već pred kolapsom. Pa dajte, ljudi, urazumimo se.

Ono što još želim da dodam jeste to, eto, da smo danas usvojili rebalans budžeta i na sreću veliki procenat ide i u Ministarstvo zdravlja i u mere koje će biti preduzete, ali džaba nama sve te mere i sve ono što dobro radi naš predsednik i naša Vlada, ako mi ne pokušamo da zaustavimo našim odgovornim ponašanjem.

Ono što ja želim da dodam je da sam ponosna na to što će se upravo od dve kovid bolnice jedna graditi u mom rodnom Kruševcu, na šta sam posebno ponosna, jer će samim tim i veliki broj građana Rasinskog okruga dobiti i uposlenje, što eto uvek smo pokazali do sada, svih ovih godina koliko smo na vlasti, da se borimo za sve ono što je u interesu isključivo naših građana.

U ovom slučaju, ovaj zakon sa ovim predloženim merama rešiće i problem oboljenja, da jednostavno sačuvamo živote ne samo starijih, jer rekoh da imam iz ličnog iskustva, iz okruženja, ljude koji su bili potpuno zdravi i potpuno mladi završili tragično upravo zbog toga što možda i nisu verovali u sve ovo.

Dodala bih i to da smo ovim predlogom i ovim usvajanjem zakona koje ćemo, nadam se, tokom današnjeg dana i usvojiti, bili i u obavezi, jer pored svih onih mera koje je Vlada Republike Srbije sa Kriznim štabom sprovela, bilo je neophodno, nažalost, i da se sprovede ovo gde ćemo morati da poštujemo sva pravila i nama uopšte nije bio cilj da nekim kaznama podignemo svest i odgovornost ljudi.

Ono što je bitno, kao i uvek, bitno nam je da sačuvamo živote. Ono što na kraju želim da kažem jeste to da ćemo mi nastaviti da se borimo za našu Srbiju onako kako se bori naš predsednik Aleksandar Vučić i da ćemo nastaviti njegovu politiku, a to šta misle antimaskeri, kvazipatriotske grupe na društvenim mrežama i svi oni koji ovo ne podržavaju nas ne zanima, mi odlično znamo i pokazujemo s kim Srbija želi da ide napred i s kim želi da pobeđuje. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je Muamer Zukorlić.
Nije tu.
Reč ima Branimir Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici ministra, koleginice i kolege, očigledno je da su bile neophodne izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i na to ukazuju statistički podaci i situacija na terenu prethodnih dana. Mi ovim izmenama i dopunama Zakona zapravo preciziramo nadležnosti i utvrđujemo obaveze i lokalnih samouprava i pravnih lica i preduzetnika, ali i građana, sa druge strane definišemo i neka prava građana koja se odnose na to kada se razbole u ovakvim okolnostima.

Moj utisak je, a i ministar se jutros složio i izjasnio da veliki broj građana poštuje sadašnje mere, propisane mere i preporuke koje dolaze od strane medicinskih radnika, ali ipak jedan manji broj ljudi, da li zbog neodgovornosti, preteranog opuštanja ili zbog toga što ne shvataju ozbiljnost situacije, ne poštuju ove mere i samim tim dovodi u opasnost veliki broj drugih ljudi i na taj način mogu da naprave veliku štetu.

Kod nas je najnepovoljnija epidemiološka situacija, vidimo iz dana u dan, u velikim gradovima, situacija se pogoršala u nekoliko poslednjih dana, ali nije samo kod nas. Mnoge države u kojima je situacija lošija posegnule su i za represivnim merama, takva je situacija u Velikoj Britaniji, došlo je do zaključavanja na određeni period, takva je situacija u Litvaniji. U Velikoj Britaniji je u jednom danu bilo zaraženo preko 50 hiljada ljudi, u Italiji preko 30 hiljada ljudi, u Poljskoj mislim da je bilo preko 20 hiljada ljudi zaraženih u jednom danu.

Sa ovakvim problemima ne srećemo se prvi put ove godine. Već smo imali iskustva pre šest-sedam meseci i nama je sada najvažnije da zdravstveni sistem funkcioniše, da zdravstveni kapaciteti mogu da izađu u susret i da budu na usluzi građanima Srbije. Smatram da je Ministarstvo odlično reagovalo u prvom talasu, da smo na osnovu tih mera stekli neka dobra iskustva i da su pre svega direktori zdravstvenih ustanova i samo ministarstvo na osnovu tog iskustva izvukli neke zaključke i na osnova toga imamo preporuke koje danas primenjujemo i ono što je najvažnije, da smo, čini mi se, sada sveli šanse na minimum da se pre svega medicinski radnici zaraze u okviru samih ustanova, u okviru samih bolnica, a svi znamo da bi to dovelo do paralisanja zdravstvenog sistema.

Sa druge strane, moramo da priznamo da zdravstveni problemi zbog korona virusa nisu jedini i nisu ni najteži, ali ipak ohrabruje činjenica da sve ovo vreme zdravstveni sistem je takav da se ljudi sa najtežim bolestima leče nesmetano kao i pre pandemije i to je pre svega zahvaljujući dobroj organizaciji i zahvaljujući požrtvovanosti lekara i medicinskih sestara.

Očigledno je da je naše zdravstvo stabilno, da je dobro funkcionisalo i u martu i u julu i sada dobro funkcioniše, ali ono što moramo svi da se zapitamo, to je – da li će moći tako unedogled? Moramo da se zapitamo šta mi to možemo da učinimo da bismo rasteretili zdravstveni sistem, da lekari, medicinsko osoblje može malo da odahne, da bi nastavili da rade svoj posao podjednako kvalitetno kao i do sada.

Tu dolazimo do ključnog pitanja, a to je odgovornost, odgovornost svakog pojedinca. Moramo da budemo svesni da moramo da korigujemo neke naše životne navike, moramo bar još neko vreme da se strpimo, da čekamo rešenje ovog problema, to nije problem samo našeg društva, to je problem čitavog sveta i kada dođe rešenje, biće primenljivo i kod nas.

Za kraj, moram opet da naglasim da zaista ovo nije tema koja treba da izađe na teren populizma, ovo nije jedno polje na kome će se skupljati politički poeni. Lako je kritikovati, ali treba nešto uraditi konkretno i u praksi. Još jednom da apelujem na sve građane da se pridržavamo mera, da se pridržavamo preporuka, jer ćemo na taj način pomoći i sebi, a pomoći ćemo i lekarima i sačuvati na taj način i sebe i celokupni zdravstveni sistem. Hvala.

Hvala vama.
Sledeći prijavljeni je Nenad Filipović.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti proizilazi iz potrebe da se prevaziđu problemi u praksi primene propisa, kao i sankcije kada se te mere u praksi ne poštuju.

Ovim zakonom se definišu neki pojmovi, o kojima su moje kolege već govorile, tako da ja o njima ne bih da govorim, kao što su i govorili o mnogim merama koje su predviđene i sankcijama, ali bih se osvrnuo na jedan pojam koji se zove – pojam lične zaštite od infekcije. Mislim da je to jedan od bitnih pojmova, jer kad našem čoveku kažete da je nešto lično, kao što je lična zaštita, on smatra da sve što radi, tj. ne radi, čini ili ne čini, utiče samo na njega i da je to samo njegova lična stvar. Ja mislim da ovaj pojam lične zaštite od infekcije mnogo je više od ličnog, što bih želeo sada i da pokažem.

Da bih to pokazao napraviću jednu paralelu između ovog zakona i Zakona o bezbednosti saobraćaja. Naime, kada tražimo ličnu zaštitu pojedinca u saobraćaju, mi kažemo da pojedinac koji upravlja motornim vozilom mora da veže pojas radi njegove lične bezbednosti ili bolje bezbednosti, kao i kada vozi motor kažemo moraš da staviš kacigu kako bi bio bezbedniji. Ovaj zakon nije usmeren samo na zaštitu zdravlja i života pojedinca, jer svi znamo ko može da zaštiti čoveka od samoga sebe, jer znamo ako neko ne želi nešto da učini on to i neće da učini, već je ovaj zakon usmeren i na nešto drugo, a to je zaštita našeg društvenog, zajedničkog zdravstvenog sistema, jer bez obzira da li neko želi da primenjuje pravila ili ne, ako dođe do bilo kakve povrede, i jedni i drugi će biti zbrinuti od tog istog zdravstvenog sistema.

Tako da kada govorimo sada o ličnoj zaštiti od infekcije spisak stvari na koje se odnosi zakon se povećava. Malopre sam rekao dve, ponovio bih ih. Znači, kod lične zaštite od infekcije imamo da je vrlo bitno zdravlje i život pojedinaca koji primenjuju mere lične zaštite.

Druga stvar, koja je takođe vrlo bitna, jeste zaštita našeg zdravstvenog sistema, jer zdravstveni sistem postaje preopterećen što vidimo u poslednjih nekoliko meseci jer imamo iskustva sa tim.

Treća stvar, koja je takođe bitna, mi ovim zakonom, odnosno ličnom zaštitom od infekcije štitimo i zdravlje i živote drugih ljudi koji mogu da budu indirektno ugroženi od onih koji ne žele da primenjuju mere lične zaštite. To su uglavnom naši prijatelji, rođaci, komšije, ljudi sa kojima radimo.

Takođe, i četvrta stvar, koja mislim da je isto vrlo bitna, mi štitimo i nonkovid pacijente, odnosno čije je lečenje zbog preopterećenja zdravstvenog sistema otežano. To su pacijenti koji su i pre pandemije korona virusa imale neke probleme i morali da se leče. Ovako kad je zdravstveni sistem opterećen onda i njih na taj način ugrožavamo.

Cilj ovog zakona, kada govorimo o ličnoj zaštiti od infekcije, upravo su ove četiri stvari koje sam rekao, a ne kažnjavanje, i to je naša obaveza, kao što je naša obaveza da svim ljudima koji očekuju od države da ih posavetuje i da smernice kako da zdravi izađemo iz ove situacije, i namerno kažem zdravi, jer psihičko stanje nacije se pogoršava stalnim višečasovnim, dnevnim bombardovanjem preko medija o broju obolelih, o čemu je više puta govorio predsednik JS Dragan Marković Palma.

Pored ovog tipa ljudi koji to očekuju od države i društva i koji mere lične zaštite primenjuju savesno postoji drugi tip ljudi koji misli da su ove mere nepotrebne. Svoja negodovanja baziraju verovatno na određenim teorijama, ali ako dođe i do njihovog zadržavanja zdravstveni sistem i njima će pomoći. Zato na njih apelujem da ako ne žele zbog sebe, a oni bar zbog zaštite zdravstvenog sistema, zaštite zdravlja i života ljudi do kojih im je stalo, kao i zaštite nonkovid pacijenata, i oni primenjuju ove mere. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Goran Tasić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, ja se ne stidim svoje titule, gospodine predsedavajući, ja sam profesor Goran Tasić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i ne želim nikoga da impresioniram sa svojom titulom, ali očekujem da me tako i oslovljavate.

Ja bih svoje izlaganje započeo citiranjem jedne kineske poslovice, to je i „ako se nalazimo na dobro putu, ako na njemu samo sedimo sigurno ćemo biti pregaženi“. U sadašnjoj situaciji, koju nam je nametnuo prisustvo jednog oblika virusa iz grupe korona Kovida 19 čini mi se da se malo vrtimo u krug, iako zaboravio da moramo da gledamo znakove pored puta, na šta nas je upozoravao i naš veliki književnik Ivo Andrić, da ćemo onda ovu bitku izgubiti.

Drago mi je da je ovaj naš zakon o kome danas raspravljamo jasno definisao korona virus kao nedovoljno poznatu zaraznu bolest. Mi i pored visokog i snažnog napretka unazad 20 godina tehnike, tehnologije i nauke, prvenstveno mislim na industrijsku tehnologiju i na informativnu, znamo u osnovi dosta o korona virusima.

Zahvaljujući razvoju nauke znali smo da se izborimo sa mnogim drugim oblicima zaraznih bolesti pri čemu smo spoznali i njihove uzročnike, spoznali smo kliničku sliku i spoznali smo način lečenja.

O korona virusu znamo njegovu arhitektoniku. Znamo da spada u krupu korona virusa, ali nas je iznenadilo to što je u tom genomu korona virusa prisutan i jedan deo genoma ribonukleinske kiseline koji u sebi sintetiše i mnoga druga visusna oboljenja koja i te kako umanjuju imuni odgovor organizma i to tako poređan redosled ribonukleinskih kiselina koje nam gotovo ukazuje na preciznost jednog kibernetičkog informativnog sistema.

Upravo zbog toga opasnost ovog virusa se ogleda, treba naglasiti zapravo opasnost ovog virusa, u tome što je u stanju da mutira, da se prilagođava odbrambenim osobinama organizma. Šta to znači? Mi smo svi obratili pažnju na respiratornu infekciju, na to da je prvi problem oslabljena funkcija disanja, ali ovi najteži pacijenti uporedo ili ubrzo sa razvojem respiratornih problema razvija se i ispred funkcije jetre, ispred funkcije gastrointestinalnog trakta i na kraju bubrežna isuficijencija. Znači, organizam gubi bitku i što je najgore, sam se organizam bori protiv sebe.

Činjenica je da je prisustvo Kovida 19 u svetskoj populaciji u značajnoj meri promenilo sliku sveta, ali nas je ujedno i ujedinilo i definisalo je tipičan profil ljudskog bića. Na površinu su izašle i naše dobre osobine, naša humanost na delu, ali se pokazala i dosta prisutna sebičnost, o kojoj prvenstveno mi danas raspravljamo i bez obzira što se većina od nas prethodnih govornika ponavlja u nekim delovima svog izlaganja nije skup ljudi koji prepričavaju zadatu priču ili pričaju istu pesmicu. Samo pokušavamo da akcentujemo gde je glavni problem i kako da nađemo rešenje.

Uistinu deluje, bar nama narodu koji nikada nije znao za poraz i koji je u najtežim trenucima je mislio da samouverenost i donekle kontrolisana bahatost dovode do pobede, ovde moramo malo da stanemo, moramo da koristimo glas razuma, iako su sve analize ukazale na to, a i sami znamo da smo koliko virus traje bili u situaciji da budemo u kontaktu sa osobama koje su ili bile zaražene kovidom ili koje su prenosioci, a koji nisu do sada oboleli, nadam se i da nećemo, znači da osnovna primena, rutinska primena maski i održavanje lične higijene je najmanje što možemo da uradimo za sebe, a i za druge i moramo da se setimo i one slike aviona koji leti na visini i kada dođe do problema da prvo moramo naravno sebe da zaštitimo, a onda možemo da pomognemo i detetu da bismo bili u stanju

Naravno, imam i moralnu obavezu da iskažem visoku zahvalnost, visoko poštovanje prema svojim kolegama koji su na prvim linijama lečenja pacijenata sa Kovidom. Oni pokazuju, pored visokog stručnog znanja, pored jedne sofisticirane prakse za koju su, naravno, učili i koja je sada jasno došla do izražaja, nadljudske napore izdržljivosti i za to mi u zdravstvenoj struci ne tražimo nikakvu zahvalnost, zato smo učili, zato smo se odlučili, zato smo položili Hipokratovu zakletvu i zato smo u službi naroda.

Takođe bih hteo da pozdravim ovu intenciju za pružanje šanse mladim ljudima i zapošljavanje mladih ljudi. Ono što nam ne služi na čast, to je jedan period kada u svojoj nemoći, i finansijskoj i realnoj, nismo bili u stanju da pravimo kontinuitet odobravanja specijalizacija, ali vidite, ljudi, koliko je to važno.

Došli smo u tu situaciju da nam je vodeći izvozni brend bio odlazak mladih učenih lekara u inostranstvo. O tome moramo da vodimo računa. Ne treba svega toga da se setimo samo kada su teške situacije i teški uslovi.

Aktuelni ministar i ja smo bili svedoci jednog teškog perioda devedesetih godina, kada smo imali sličnu i tešku situaciju, kada nam u Urgentnom centru, u onom periodu embarga, jedan skener je radio samo šest meseci, zato što se neko iz tog Zapada setio da delovi za skener se mogu koristiti za one stare radare, jer i jedan i drugi koriste rentgensko zračenje, pa smo pravili improvizacije, pa smo se snalazili i, naravno, uvek bili u prvim redovima da pomognemo našem narodu.

Ja se slažem da je kritika neophodna i uslov za napredak medicinske prakse je upravo kritika. Na našim kongresima razgovori nisu parlamentarni kao ovde. I te kako dođe i do osporavanja, evo da kažem i svađe i primitivizma, ali iz svega toga idemo napred. Mi ne možemo da budemo sada zatvorena celina i izdvojena celina koja neće biti spremna na kritike, na prihvatanje kritika, ali jedno su kritike, a drugo je zlonamernost.

Zašto ovo hoću da kažem? Mi danas vidimo da je unazad tridesetak godina najviše napredovala, zapravo, informaciona tehnologija, ali pogledajte šta opet kažu te statistike i koliko je preplavljenost društvenih mreža novim informacijama. Dok je ranije prosečno vreme korisnika za razumevanje neke informacije iznosilo 12 sekundi, danas je osam. Više to ne može mozak da prihvati.

Ja bih se složio sa prethodnim govornicima. Ne mislim ja da smo mi ispolitizovali ovu Kovid zarazu time što govori ili onaj predsednik vlasti ili opozicije ili bilo ko drugi. Mnogo toga ima u novinama, mnogo toga ima priče – našao se čudan lek, našao se lek koji će rešiti sve. Mi moramo da to shvatimo kao nemoć da se pobedi i jasno je. Jedan je terapijski protokol bio na početku starta oboljenja Kovida 19, a drugi je znatno izmenjen terapijski protokol sada.

Ujedno smo i svedoci da je virus mutirao, da ni malo, kao i što i sada vidimo sa porastom broja zaraženih, nije promenio svoju ekvivalentnost, odnosno da nimalo nije promenio svoju jačinu i mogućnost za izazivanje oboljenja.

Ono što bih hteo još da naglasim, a gde smo, čini mi se, napravili grešku u nekim planovima, ne mislim grešku zato što ne znamo, nego jednostavno što smo hteli da pravimo savremene tendencije i što je naglašeno i u slučajevima ekstremnog broja oboljevanja, kao što je bio u Italiji, Španiji i u drugim evropskim zemljama. Moramo da se vratimo primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Moramo da se vratimo domovima zdravlja, moramo da omogućimo tim ljudima da imaju zatvoren dijagnostički protokol, ne samo rutinski pregled, ne samo laboratorijske analize, već i adekvatnu dijagnostiku, ultrazvučnu, radiološku, pa čak i skenersku.

Time ćemo, zapravo, mnogo više uticati na prevenciju s jedne strane ne samo Kovida, nego, s druge strane, povećaćemo i zdravstvenu sigurnost, zdravstvenu prosvećenost, a u krajnjoj liniji i produžiti vek. Kao što smo rekli, i svedoci smo toga, kao što je i činjenica, da smo jedna od najstarijih nacija na svetu.

Ne smemo to zaboraviti, ne smemo zatvarati domove zdravlja. Pre Kovida smo došli u situaciju da je, i to treba, mi ne možemo kao neposredni lečioci da budemo udaljeni od pacijenta, ali smo došli u situaciju, pa neki kažu ulagivanja, hajde ne mogu baš tako da prihvatim, ali da pacijent direktno može doći u tercijalnu ustanovu, bez ijedne sprovedene dijagnostičke procedure. Naravno, bili smo u teškoj situaciji i ekonomskoj, sada je krenula na bolje, malo po malo, ali primarna zdravstvena zaštita mora da bude naša osnova.

Zašto ovo sve kažem? Ako ne budemo racionalni i ako ne budemo se malo uozbiljili i ako ne budemo na ovom putu na kome smo, opet kažem, gradili znakove pored puta, nemojte da dovedemo srpsku medicinu da mora da razmišlja kao da je u uslovima ratne medicine i ratne hirurgije, to su teški uslovi. To onaj ko nije doživeo, to ne može da shvati, a prebukiranost kapaciteta u takvim uslovima, ne kod nas, nego bilo kuda u svetu prvi postulat je da se, prvo, pomogne onima koji imaju šanse.

Upravo sa ovim jednostavnim merama, ja ne podržavam mere sankcionisanja, ako su iznuđene, šta da radimo, ali ovim jednostavnim merama, nošenjem maske, redovnim održavanjem higijene ruku, pružićemo šansu svima.

Ljudi, nemoguće je izdržati. Nemoguće je nijedna mašina da izdrži ovoliku opterećenost.

Da li znate koliko se vremena gubi za jedno baždarenje mašine a koje je vrlo važno za naše pacijente.

Ja ne bih hteo da budem kao neko ko ovde tutoriše, koji se pravi važan. Mislim da trebamo dati podršku našem zdravstvenom sistemu. Prihvatam da je možda bilo i trapavosti, ali mislim medijskog reagovanja i to prihvatam, ali to nikako nije uticalo, niti može uticati na kvalitet lečenja. Što je najvažnije, naš kvalitet lečenja je dobar. Rezultati su jasni i to je za svaku pohvalu. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem prof. dr Goranu Tasiću.
Vezano samo za vašu primedbu dve rečenice.
Za vas i za sve ostale narodne poslanike, spisak narodnih poslanika prijavljenih za reč formatira se na način koji je, pretpostavljam, identičan onome koji vidite u e-parlamentu.
Dakle, imenom i prezimenom, bez titula, zbog toga su svi danas i pročitani upravo na taj način. Ja ću se potruditi da sa svoje strane zapamtim vašu napomenu, naravno. Samo vas molim da imate razumevanje za nekoga ko eventualno bude umesto mene vodio sednicu.
Da olakšamo posao svima, tražim od službe za pripremu sednica da od sada ovaj spisak formatira uz pripadajuće titule, dakle, na način kako su narodni poslanici navedeni i na zvaničnom sajtu Narodne skupštine, u skladu sa iznetom primedbom.
Sledeća prijavljena je Rajka Matović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona od izuzetne važnosti za sve nas. Razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz potreba da se prevaziđu problemi na koje se nailazi u praksi pri primeni mera o sprečavanju i širenju korona virusa.

Takođe, ovim zakonom se bolest Kovid-19, koji izaziva virus SARS–CoV2 uvrstava u listu zaraznih bolesti nad kojima se sprovodi epidemiološki nadzor i sprovode mere sprečavanja i suzbijanja širenja bolesti.

Svedoci smo ove krize izazvane korona virusom, koja se odražava na sve segmente našeg društva. Trpi i ekonomija i zdravstvo i privreda, ali i svako od nas snosi posledice zbog ove krize izazvane korona virusom.

Isto tako, svedoci smo odgovornog vođenja države na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i svih rezultata na koje danas možemo biti samo ponosni.

Uz poštovanje svih mera koje donosi Krizni štab uspeli smo da sačuvamo stabilne finansije. Dokaz za to je i rebalans budžeta koji smo danas izglasali, a kojim se predviđaju dve nove bolnice, potpomaganje zdravstvenog sektora, ali i ulaganje u privredu, poljoprivredu, kapitalne investicije. Ne mogu a da ne napomenem da ćemo imati najmanji ekonomski pad u Evropi.

Zahvaljujući odgovornoj većini koja poštuje preporučene mere, izbegli smo katastrofalne scenarije koje smo imali prilike da gledamo širom Evrope i koje gledamo i danas. Upravo zbog te većine odgovornih građana, koji poštuju sve mere, donosimo i ovaj zakon, da ih zaštitimo od nesavesnih, od onih za koje ovaj virus ne postoji, od onih koji smatraju da su iznad države i da su iznad struke.

Videli smo borbu za svaki život, lekare koji rade i po 12 časova u skafanderima. Svako od nas, nažalost, poznaje barem jednu osobu koja je bila zaražena ovim virusom. Virus, dakle, postoji i ovaj zakon ne donosimo da bi kažnjavali bilo koga, već da bi spasili ljudske živote.

Apelujem na sve da se u narednom periodu ponašamo odgovorno, poštujemo preporučene mere, zaštitimo prvenstveno sebe, ali i sve oko nas. Hvala vam.

Hvala vama i čestitke na prvom obraćanju u Domu Narodne skupštine.
Sledeća prijavljena je Dragana Branković Minčić.
Imate reč.