Poštovana potpredsednice Skupštine, uvažene kolege poslanici, da se vratimo, dakle, na set izveštaje koje imamo pred nama, a to su izveštaji o radu za 2019. godine relevantnih institucija čije predstavnike mi imamo danas sa nama u plenarnoj sali.
Ono što bih na početku htela da kažem svakako jeste da su predstavnici tih institucija izneli činjenicu da su ti izveštaji predati u zakonski propisanom roku, kao i da su oni bili zadovoljni saradnjom koju su imali, kako na nacionalnom nivou, tako i na međunarodnom sa relevantnim institucijama.
Dakle, da krenemo od prve tačke, a to svako jeste Agencija za borbu protiv korupcije. Agencija je u toku 2019. godine obeležila desetogodišnjicu svog postojanja. Oni su na osnovu iskustva, rezultata, ali naravno i problema sa kojima su se susretali tokom tih godina svog rada napravili strategiju i plan rada za narednih pet godina.
Takođe, pored vršenja dužnosti unutar zemlje oni su nam istakli i da su imali jako dobru saradnju i sa međunarodnim antikorupcijskim telima i smatraju da je upravo ta razmena iskustava, razmena znanja, ali naravno i usvajanje međunarodnih standarda nešto što je neophodno da u ovoj oblasti postignemo zajedničke ciljeve.
Ono što bih ja želela jeste da približim Agenciju građanima, odnosno njen delokrug rada. Ona je svakako iz svoje nadležnosti odgovorna svom osnivaču, odnosno Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe, ona svoje nadležnosti ima i u okviru Zakona o Agenciji za borbu protiv korupciji i u okviru Zakona o lobiranju i u okviru Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Prvi zakon koji sam pomenula u 2019. godini je pretrpeo određene izmene i dopune. Na prvom mestu promenjen je i sam naziv tog zakona u Zakon o sprečavanja korupcije. Samim tim je i Agencija promenila svoj naziv u Agenciju za sprečavanje korupcije.
Sledeća dva zakona koja sam pomenula svakako da su taj delokrug rada Agencije znatno povećali. Na prvom mestu želela bih da istaknem to da je lobiranje iz jedne neformalne prešlo u zakonsku formu i zakonski okvir, samim tim je Agencija dobila dodatne nadležnosti i dodatne poslove. Na prvom mestu, naravno, u edukativnom segmentu, ali naravno i u kontrolnoj ulozi u oblasti lobiranja.
Takođe, želela bih da podelim sa svojim kolegama da u ovom trenutku u našoj zemlji postoje 23 osobe koje se bave lobiranjem. Mislim da nam je tako direktor Agencije predstavio na Odboru. Takođe, da je upravo baš zbog tog proširivanja nadležnosti bilo neophodno i kadrovsko osnaživanje ove Agencije, kao i sistematizacija njihovog rada.
Prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije je usvajanjem Pravilnika, ali naravno i Vlada Republike Srbije kroz povećanje budžeta za 2019. godinu koji je dodeljen Agenciji omogućio da Agencija danas može da zaposli 163 radnika u okviru 126 radnih mesta.
Kao što smo mogli delimično da čujemo, ali i mi smo na Odboru možda podrobnije imali informacije, do kraja 2019. godine zaposleno je osamdesetoro ljudi, a sada u ovom trenutku imamo negde oko 95 zaposlenih u Agenciji. Razlog iz koga se, da kažemo, negde malo kasni sa ispunjenjem svih tih radnih mesta svakako jeste jedan proces javnih konkursa, odnosno više faza provere kompetencije kandidata koji su neophodni.
Dakle, Zakonom o budžetu Republike Srbije, a kasnije izmenom Finansijskog plana za 2019. godinu Agencija je imala raspoređena sredstva u iznosu od 254 miliona 616 hiljada 849 dinara, od čega su oni iskoristili 240 miliona devet hiljada 147 dinara ili 94.9% budžeta. To nam, u svakom slučaju, govori kako su oni pažljivo i pripremali taj svoj budžet, ali onda i kasnije raspolagali istim tim novcem.
Dakle, puno novih ovlašćenja. Ja bih želela da podelim sa mojim kolegama poslanicima jednu stavku iz Zakona o lobiranju, a to je da ukoliko vam neki od lobista uputi zvaničan dopis vi ste u obavezi da prihvatite sastanak, ali vi ste i u obavezi da Agenciji za sprečavanje korupcije podnesete izveštaj o tom sastanku.
Dakle, nepristrasno, odgovorno i vrlo savesno Agencija sprovodi svoj rad, a tome u prilog svakako govori da su u toku 2019. godine oni podneli postupke provere imovine, sukoba interesa funkcionera, kao i kontrole finansiranja političkih aktivnosti, i to ukupno 866 postupaka, a izrečeno su 604 mere.
Ali, u nekim prošlim vremenima ne možemo da kažemo da je to bilo tako. Najbolji primer tome svakako može i da bude ta misterija imovinske karte gospodina Dragana Đilasa ili gospodina Gojka Đilasa i neke tadašnje agencije za borbu protiv korupcije, svakako da su te 2012, 2011, 2010. godine trebale da ispitaju ovaj slučaj, ali oni tada nisu reagovali, a nisu reagovale ni nadležne institucije.
Zato se jako dobro sećamo kako su oni tada napadali sadašnjeg ministra finansija Sinišu Malog govoreći da je on posedovao 24 stana, iz čega se na kraju ispostavilo da on poseduje samo jedan stan u okviru zgrade koja ima 24 stana.
Dakle, za svo to vreme niko ne mari na činjenicu da je gospodin Dragan Đilas, dok je bio na vlasti u svoj džep stavio 619 miliona evra. Ja se evo danas nalazim u poziciji da se zapitam kako to neko može da stekne, 28 ili 35 stanova ili kako neko može da stekne hektare nekretnina na najboljim lokacijama u našoj zemlji?
Koristim ovu priliku da pozovem, kako oni to vole da kažu, bratiju Đilas da konačno izađu sa tom njihovom imovinskom kartom, da konačno gospodin Đilas, taj samoproglašeni vođa opozicije predstavi našem narodu njihovu imovinu, predstavi svoje nekretnine i da konačno jednom za svagda razjasnimo našim građanima tu misteriju.
Sada prelazimo na sledeću tačku, a to je tačka koja se tiče Fiskalnog saveta i njihovog delokruga rada u okviru 2019. godine. Ono što je svakako olakšavajuća okolnost jeste što je to period u kome je naša država bila u suficitu u budžetu i period pre krize.
Par tehničkih podataka. Dakle, Fiskalni savet ima 17 sistematizovanih izvršioca od čega 12 je trenutno na funkcijama. Njihov budžet iznosi nešto manje od 45 miliona dinara, što još jedanput povlači crtu upravo na ono mesto na čemu oni insistiraju, što smo imali prilike da čujemo, a to je upravo to štednja i smanjenje troškova u okviru budžeta.
Pohvalili su naravno saradnju sa njihovim najužim saradnikom, a to je Ministarstvo finansija, da su blagovremeno i potpuno dobijali informacije kako od ministra, tako i od njegovih saradnika. Takođe imali su odlične bilateralne odnose i sa drugim ministarstvima u našoj zemlji iz čega su se izrodile mnoge analize koje su oni predstavili nama u 2019. godini. Takođe, odlična međunarodna saradnja, kako sa MMF, delegacijama EU, tako i sa Svetskom bankom i drugim bilateralnim saradnicima u ovoj oblasti.
Ja bih volela da istaknem neke od tih tematskih aktivnosti koje je Fiskalni savet imao u toku 2019. godine. Na prvom mestu to je u potrazi za ekonomski održivom i društveno prihvatljivom formulom za usklađivanje penzija.
Dakle, vi ste izašli sa materijalom koji se ticao upravo uspostavljanja sistema za indeksaciju penzija u Republici Srbiji. Iz toga se svakako izrodila jedna odlična društvena debata i rezultat svega toga jeste da smo mi danas usvojili švedsku formulu po kojoj se i izračunavaju penzije.
Sledeća tematska analiza su platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije, od nedovršene reforme do održivog sistema. Tu ste se bavili svakako problemima plata, zapošljavanja, ali i određenim problemima koje smo mi nasledili od prethodnih vlada. Na tome se svakako zahvaljujemo, a tiče se upravo tih platnih razreda.
Bavili ste se i javnim investicijama i smatrate da je možda čak i najveći napredak ostvaren upravo u ovoj oblasti. Te javne investicije svakako predstavljaju nešto što je neophodno za svaku državu i da ih razvijaju u okviru infrastrukture i dali ste predlog i preporuku za budući period, da se osvrnemo i na investicije vezane za zaštitu životne sredine.
Takođe, analizirali ste i mogućnost smanjenja poreza, što je Ministarstvo finansija u 2019. godini prihvatilo i uvrstilo u budžet.
Na kraju, ne moramo mi da se uvek saglasimo sa Fiskalnim savetom, ali svakako da su oni neophodni u okviru naše države, jer oni se zalažu za jednu restriktivnu, a ne ekspanzivnu politiku javnih finansija, i zalažu se za dalju uštedu. Po mom mišljenju, svakoj državi je neophodno da poseduje jedan čvrst fiskalni sistem, fiskalni sistem koji će biti u mogućnosti da opominje i ukazuje Vladi vezano za troškove budžeta Republike Srbije.
Mi u našoj zemlji vodimo zaista jednu pametnu, odgovornu i ekonomsku politiku. To možda najbolje može da se vidi kroz činjenicu da mi na dnevnom nivou imamo izveštaje koji se tiču javnih finansija. Upravo te izveštaje i uvid u njih ima najviši nivo, odnosno predsednik Aleksandar Vučić i, naravno, ministar finansija Siniša Mali.
Ovde danas imam priliku da podelim sa mojim kolegama i sa građanima najrelevantniji jučerašnji izveštaj analize budžeta, gde možemo da vidimo da je naša zemlja sa jučerašnjim danom na stopi BDP od 56,8%. Dakle, i pored krize i pored pada ekonomije u čitavom svetu, Republika Srbija je uspela da odvoji čak skoro šest milijardi evra i da ih usmeri upravo na one najvitalnije delove našeg društva, što možemo svakako da vidimo kroz garantne šeme, kroz pomoć našoj privredi, privatnom sektoru, kroz tri plate koje smo imali, odlaganje poreza i doprinosa, kroz 60% minimalne zarade za još dva meseca, avgust i septembar, i činjenica koju ste pominjali dosta u prethodnom periodu, a to je svakako tih 100 evra, helikopter novca koji je dobio svaki punoletan građanini. Takođe, tu je bilo još dosta mera koje je sprovela Vlada Republike Srbije.
Međutim, vratila bih se i osvrnula na to da smo mi uspeli od jedne vrlo nezavidne situacije koju smo zatekli od prethodne vlade, a to je da dug od 79% smanjimo i da u ovom kriznom vremenu, nakon svih tih pomoći koje je uputila Vlada Republike Srbije, uspemo da održimo taj naš javni dug ispod mastriht kriterijuma, odnosno ispod 60%.
Dakle, još jedanput da podvučem da je naš javni dug pod kontrolom na današnji dan i da BDP iznosi 56,8%, a kako smo pre neki dan čuli od predsednika Aleksandra Vučića, mi se nadamo da ćemo upravo tom odgovornom ekonomskom politikom uspeti u narednom periodu do kraja godine da još malo spustimo tu stopu javnog duga.
To svakako nije nešto što je jednostavno. U prilog toj mojoj izjavi govore i stope bruto domaćeg proizvoda koje su relevantni izveštaji sa jučerašnjim danom nama pokazali, a ja bih vama sada ovde pročitala neke od tih zemalja. Hrvatska 85,3%, Slovenija 78,2%, Grčka 187,4%, Nemačka 78,89%, Britanija 102,14%, Francuska 114,78%, Italija 158,63% itd, itd. Te brojke su zaista alarmantne, nije ni malo lako njih čuti, ali, još jedanput, možemo da se zahvalimo toj odgovornoj ekonomskoj politici koju sprovodi i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i Ministarstvo finansija, da se mi danas nalazimo u ovakvoj poziciji u kojoj smo.
Da nastavimo dalje po stavkama. Sledeća je Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ova komisija je u nadležnosti rada Narodne skupštine. Ona je drugostepeni organ u odnosu na Upravu za javne nabavke. Izveštaj koji su nam podneli svakako jeste sveobuhvatan i poseduje sve ono što je po Zakonu o javnim nabavkama neophodno.
Takođe, imali smo i priliku da u ovom izveštaju pročitamo još jednu opasku i osvrt na to kako je funkcionisala ova komisija u period od 2013. godine, iz prostog razloga zato što je u momentu podnošenja ovog izveštaja već bilo izvesno da je taj Zakon o javnim nabavkama izmenjen i promenjen, usvojen novi.
Kada je reč o nadležnostima Republičke komisije i njenim aktivnostima u 2019. godini, oni su imali 312 sednica, na kojima je doneto 1096 odluka. I dalje je postupak po zahtevima za zaštitu prava nešto što je apsolutno dominantna nadležnost Republičke komisije i ja bih s vama podelila neke od tih podataka.
Dakle, zahtevima za zaštitu prava u 2019. godini rešeno je preko 90% slučajeva u zakonskom roku. U istoj godini, od ukupno 872 odluke u 453 predmeta ili 52%, zahtevi su za zaštitu prava usvojeni kao osnovani, a svega 10% odluka Republičke komisije odnosilo se na procesne odluke. Dakle, to su situacije u kojima su ti zahtevi za zaštitu prava odbačeni ili zbog nedostatka procesnih pretpostavki za meritorno razmatranje ili zbog odustanka podnosilaca zahteva.
Takođe, procenjena vrednost javnih nabavki iznosi preko 71 milijardu dinara, a iznosi taksi su preko 125 miliona dinara.
Imali smo prilike da čujemo, ali svakako ja bih volela da istaknem još jedanput da imamo jedan pozitivan trend kada su u pitanju rokovi za postupanje. Znači, o ukupno 71% predmeta odlučeno je u zakonskom roku.
Takođe, imamo još jedan pozitivan trend koji se tiče prosečnog trajanja procedure. Dakle, pet dana se brže to odvija u odnosu na 2018. godinu, tako da je prosečno vreme 41 dan, a prosečno vreme za odlučivanje 28 dana.
Takođe, kada je reč o prekršajima Republička komisija je u 2019. godini primila ukupno 23 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Ono što je važno da naglasimo, jeste da sa novim Zakonom o javnim nabavkama, koji je usvojen, oni više nemaju nadležnost za vođenje prekršajnih postupaka, već je za to nadležan prekršajni sud. Zbog toga Republička komisija ima novu nadležnost, a to je podnošenje tih zahteva.
Mora zaista da se oda posebno priznanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija što su uspeli u prethodnom periodu da odrade jedno reformisanje postupka javnih nabavki. Naše javne nabavke su sada transparentnije, efikasnije procedure i sve je u skladu sa načelima Evropske unije i, naravno, sa zakonodavnim okvirima EU.
Mi smo u liniji sa evropskim zakonodavstvom kada je ova oblast u pitanju, iako smo zatekli zaista lošu situaciju 2014. godine, ali je intenzivnim radom unapređeno tržište kapitala.
Na kraju, dolazimo do poslednje stavke, a to je svakako Izveštaj Komisije za hartije od vrednosti. U prethodnom periodu mogli smo da čujemo od direktora, te zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine su podosta bile usmerene na nadležnosti kojima Komisija za hartije od vrednosti odgovara. Znači, doneti su Zakon o robnim berzama, novi Zakon o reviziji, novi Zakon o investicionim fondovima sa javnom ponudom, kao i potpuno novi Zakon o alternativnim investicijama fondova.
Kroz tri od ova četiri zakona Komisiji su dodeljene nove nadležnosti, imali smo priliku da to čujemo, oblast regulacije, robno-berzanskih tržište i da ne nabrajam sve, ali, to je doprinelo dovođenju situacije da moraju da se usklađuju svi akti, da mora da se usklađuje na prvom mestu statut i pravilnik o tarifi, kao i finansijski plan, u skladu sa tim novonastalim nadležnostima.
Ono što je od suštinske važnosti i što smo i na Odboru imali priliku da čujemo jeste da svi troškovi koji su nastali tim novim nadležnostima su pokriveni kroz prihode koji su takođe iz novonastalih nadležnosti proizišli.
Ono što bih ja volela da istaknem jeste nešto….
(Predsedavajuća: Molim vas, koleginice, da privodite kraju.)
Ja se izvinjavam.
Imala bih još nešto da dodam vezano za Komisiju, a to je da istaknem da u ovom trenutku oni rade na licenciranju prve zvanične robne berze u Republici Srbiji i mnoge druge poslove. Žao mi je što smo bili na kraju kao poslanička grupa, ali, imala bih još mnogo stvari koje bih pohvalila.
Za kraj, moram zaista da naglasim taj uspeh Ministarstva finansija koje je postiglo, gde mi u ovom trenutku možemo da se zadužimo po stopi od 1%. Mi smo izašli na berzu, imali smo jako veliki odziv, čak šest puta veću potražnju u odnosu na ponudu. Još jednom, čestitam Ministarstvu finansija i Vladi Republike Srbije na svim veličanstvenim rezultatima koje su postigli u prethodnom periodu. Mi kao poslanička grupa svakako da ćemo podržati ovaj set izveštaja. Ja pozivam moje kolege da u danu za glasanje se pozitivno odluče po ovoj stavki. Hvala.