Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, evo već dva dana ovde imamo priliku da raspravljamo o izveštajima različitih regulatora u oblasti finansija, Fiskalni savet u oblasti tržišta kapitala, u oblasti borbe i protiv korupcije ili sprečavanja korupcije u našim institucijama od strane javnih funkcionera, pa evo do danas do regulatora u oblasti energetike i oblasti medija.

Imamo mi već ovde praksu dugo godina da analiziramo izveštaje svake godine ovih regulatora, da razmatramo kako na Odboru za finansije, tako i ovde u plenumu njihove planove za finansiranja svega onoga što je njihova delatnost.

Međutim, postavlja se pitanje da li svi ti brojni regulatori postižu onaj osnovni cilj u smislu uređenja onih oblasti za koje su zaduženi? Ili se postavlja pitanje da li su oni sami po sebi cilj, s obzirom da od rezultata koji očekujemo od njih, ne od svih, ali evo, ja ću se bazirati, recimo, na REM ili na Agenciju za borbu protiv korupcije, da vidimo kakvi su to stvarni rezultati ili je rezultat ukupnog rada da mi razmotrimo određene izveštaje ovde i da ga usvojimo i da im obezbedimo budžet za to?

To ne sme biti svrha i oni ne smeju svoje postojanje da svedu na to da dobiju podršku ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije u kojoj svakako imaju institucionalnu i svaku drugu podršku, od njih se očekuje rezultat, od njih se očekuje da postignu cilj.

I u tom smislu, evo, ja ću se referisati samo u svom govoru na REM i evo pročitaću jednu od njihovih nadležnosti. To je nadležnost pod rednim brojem 17 i kaže da REM vrši istraživanje potreba korisnika medijskih usluga i štiti njihove interese.

Ako pogledamo medijsku scenu Republike Srbije i nazovi medije koji su danas spominjali svi, to je pre svega N1 televizija, „Nova S“, različiti drugi portali koji kontaminiraju u kontinuitetu javnu scenu Republike Srbije, mi u svakom slučaju ne možemo reći da bilo ko u ovom slučaju brine o interesu korisnika medijskih usluga, već da je dozvoljeno da se tim sadržajima ta scena u kontinuitetu kontaminira.

Ono što hoću da kažem i što je mnogo važno, šta je posledica svega toga i šta smo, ne otklanjajući ove uzroke, dobili? Dobili smo rijaliti politiku na ovim medijima, rijaliti politiku, rijaliti emisije, rijaliti pres-konferencije ispred institucija Republike Srbije u kojem to treba da bude sadržaj i reper kako određene institucije rade.

Šta smo dobili još? Dobili smo i tu se postavlja odgovornost i REM-a, rijaliti protest, lažnu sliku kako javnost Republike Srbije reaguje na pandemijske mere u smislu sprečavanja širenja zaraze, pa smo imali ovde uživo prenos 24 sata i pripreme i samih protesta nasilnih, gde se na ovu instituciju pokušavalo ne samo fizički da nasrne, već se to i dogodilo i svi smo bili svedoci toga. Znamo da je jedna televizija po direktnom palicom Dragana Đilasa i njegovih drugih finansijskih kooperanata i oni koji preko njega sprovode tu, da kažem, politiku i te interese. Videli smo kako to izgleda. Videli smo na koji način bi oni upravljali Srbijom. Videli smo na koji način oni nekoliko dana posle izbora žele da preuzmu vlast.

Imali su podršku u bojkotu na tim medijima, imali su podršku da ovde nasilnim putem pokušaju da urade neku priču koja podrazumeva da uđu ovde u Narodnu skupštinu Republike Srbije i da za to dobiju aplauz u takvoj kontaminiranoj sceni od svih onih koji su pratioci tih medijskih usluga, zbunjujući tako i sve druge koji pokušavaju možda da gledajući iz različitih uglova, saznaju šta je istina.

Međutim, novinari, urednici koji su kreirali te vesti, kreirali su atmosferu linča u Srbiji, kreirali su atmosferu u kojoj treba brat na brata, Srbin na Srbina, građanin na građanina da udari ovde.

Šta su završne scene bile tih priloga iza ponoći? Bile su scene reakcije policije, MUP kada se više nije moglo da ne reaguje. Nije bilo scena koje su poslali svuda u svet, oštetili tako Republiku Srbiju, pokušali da stvore jednu lažnu sliku kako rijaliti program lažnom slikom o tome šta predstavlja većina u Srbiji, šta predstavlja ono što je pravi glas naroda, šta je pravi "vox populi" i šta su građani Republike Srbije rekli na izborima.

Prema tome, ono što je važno istaknuti u ovoj vrsti priče, kako smo došli do toga? Šta su uzroci toga, a tu je negde uloga REM, koja u kontinuitetu nije uradila svoj posao? Dragan Đilas je kreirao sav ovaj ambijent u Republici Srbiji. Kako? Dragan Đilas je "Veliki Brat" svih finansijskih pronevera u Republici Srbiji.

Usput, on je i tog "Velikog Brata" doveo prvi u Srbiju da bi zaradio ekstra profit, da bi zaradio silne novce, a da bi kontaminirao medijsku scenu Republike Srbije. Sad se navodno buni protiv takvih sadržaja.

Kako je to radio? Kreirao je zakonsku regulativu. Prvo, okupirao je sve medije, stavio u svoj džep REM, ne samo medijski prostor, već reklamni prostor je stavio takođe pod sebe. Stvorio je ekstra profit kroz ovaj promet od 619 miliona o kojem mi pričamo.

Znači, mi ne izmišljamo. Mi pričamo o posledici koja se desila. Šta su uzroci? Uzroci su tadašnja vlast koja je kreirala takvu mogućnost i zakonodavnu i podzakonsku i pritisak koji su radili prema svim drugim institucijama.

Danas šta on može da uradi? Danas može to da radi preko SBB, preko tog kablovskog operatera, preko ta dva kablovska kanala i na taj način pokušava da nastavi kontinuitet svega onog što je pre nego što je otišao sa vlasti radio i u javnim medijima. Zato je on nervozan i zato mu ovo nije dovoljno danas.

Šta govoriti o svemu tome, možda najbolje potvrđuje i njegova pres konferencija koju je neki dan održao, na koju opet niko nije reagovao. Ja ću uzeti sada jedan dnevni list "Informer", koji je naveo nekoliko primera na koji evo i REM nije reagovao.

Gospodin Đilas je na pres konferenciji pretio medijima, pretio novinarima, a u toj svojoj maniji tuženja, tužbi, krivičnih prijava, kleveta, svega ostalog, to ne možemo drugačije nazvati nego manijom, svakodnevno nekoga tuži, a to ću potvrditi ovom tezom. On se odlučio ovaj put da tuži, zamislite i novinare i voditelje centralnog dnevnika. U ovom slučaju, najavio je tužbu protiv gospođe Bojane Lilić Odavić, koja vodi Nacionalni dnevnik na Pink televiziji i niko nije reagovao.

Onda je normalno kada Dragan Đilas to radi i dobija podršku još ovih medija i niko neće ništa reći, naravno, u tim medijima, a pokušavaće se ovde stvarati iz ove Narodne skupštine Republike Srbije lažna slika kako mi pričamo ne znam ni ja o čemu. Ko kontaminira javnu scenu?

Ko napada novinare? Ko kaže da će tužiti one koji, zamislite, čitaju vesti, one koji su dobili da pročitaju u toj emisiji, voditelje Nacionalnog dnevnika?

Da ne bih dalje pričao o tome, ja ću samo da navedem kako ja gledam na to šta su razlozi zbog čega je gospodin Đilas nervozan.

Prvi je ovaj koji sam već naveo, a to je nervozan jer ne može više da uređuje informativni program u svim medijima kao što je to radio do 2012. godine ili u Beogradu tamo do oktobra 2013. godine. Sada može to samo na SBB da radi i to možemo da gledamo kako on to radi.

Druga nervoza i osnovna nervoza upravo zbog svega ovoga što smo mogli ovih dana da vidimo, a to je šta je to njegova ukupna imovina i kako preko povezanih lica on nakon silaska sa vlasti pokušava da opere ta sredstva i novac kupujući različite nekretnine, kupujući različite firme i nervoza se pojačava. Zašto se pojačava nervoza kada spomenete njegovog brata Gojka, koji ima 29, 35 ili nije važno koliko nekretnina? Pa iz prostog razloga zato što evo zna da ono što znamo svi mi, a hvala Bogu, ovaj skupštinski saziv, odnosno u prošlom sazivu smo to usvojili, ali pod patronatom SNS ispunjavajući svoja predizborna obećanja, mi smo usvojili Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebno poreza.

Zakon jeste stupio na snagu, ali njegova primena će krenuti, ako sam dobro sračunao, negde 6. ili 7. marta sledeće godine. Šta to znači? Pa, to znači da dolazi na dnevni red ne samo Dragan Đilas, već i sva druga povezana lica, i njegov brat i svačiji drugi brat, da posebno ne ističemo njegovog brata u ovoj vrsti priče, ali zašto ne i on, jer će se utvrđivati ta razlika koja je ovde limitirana na 150.000 evra. Kako ste vi prijavili određenu imovinu, a imali ste tolike i tolike prihode? Kako će opravdati u ovom slučaju tu razliku, kako će opravdati Dragan Đilas tu ulogu gde je bio gradonačelnik Beograda, ne znam kolika mu je bila plata, pretpostavljam da nije više od 1.500 evra mesečno, jer nisu plate visoke, kako može da opravda plus, naravno svi ovi preduslovi su stvorili da preko svojih fantomskih firmi i svih drugih u kojima je izvukao ekstra profit opravda ovaj broj nekretnina i kako će to opravdati njegovi članovi porodice i sva druga firma? Tu je nervoza. Zbog toga nervoza.

Kada pričamo o regulatorima ovde onda, navešću primer koji smo juče imali, koji je Agencija za borbu protiv korupcije, možda u jednom malom delu objasnila, sve uzroke problema, ali i posledicu koju možemo da vidimo, mi možemo ovde razmatrati izveštaje regulatora, ali koja je njihova moć da urade nešto bez saradnje sa pravosuđem, bez efikasnog pravosuđa. Evo, ja ću samo jedan primer da pročitam. Juče smo imali raspravu o tome. Kaže - Upravni sud je u toku 2019. godine dostavio Odboru 37 odluka, 35 presuda i dva rešenja. Odbijeno je 29 tužbi, šest tužbi je uvaženo, jedan postupak od tužbi je rešenjem Upravnog suda obustavljen, zbog odustanka tužioca od tužbe, dok je jedna tužba rešenjem odbačena kao neuredna.

Nema sudske prakse, nema tužilačke prakse gde se visoka korupcija, korupcija u belim rukavicama kažnjava i daje za primer svima drugima da to ne mogu raditi više.

Prvi primer opet te sistemske korupcije i da nije odgovarao je upravo Dragan Đilas, koji sa ovakvim pravosuđem i sa ovakvim tužiocima, u kojima je ključna nadležnost i odgovornost da procesuira i sve ono što i regulator i kontrolori, sutra i Poreska uprava usmere u onom pravcu koji podrazumeva da je evidentno da je neko počinio krivično delo i da imate nesklad između prihoda i imovine.

Prema tome ja očekujem lično da će ova vrsta kontaminacije na javnoj sceni, na medijskoj sceni, na ovim kablovskim operaterima, na njihovim kanalima, kako se primiče mart mesec sve biti žešće i žešće.

Naravno da smo mi svesni te činjenice da nije ovde reč o nekretninama u Beogradu, imovini u Beogradu, finansijskim transakcijama koje su samo u okviru Srbije. Ja znam pouzdano da se to radilo i u regionu. Znam da je Dragan Đilas preko svojih firmi pelješio i ćerka firmu Telekoma Republike Srbije M:tl Republike Srpske. Sistemski je pelješio po istom obrascu kao što je radio ovde u Republici Srbiji i svi će se upitati, a on će se braniti i reći – pa ja nisam odgovarao. Zna mi osim ovoga što možemo da uradimo ovde danas u Narodnoj skupštini možemo uraditi? Šta mi osim toga da damo podršku MUP-a, ministru, da dostavi izveštaj o počinjenom krivičnom delu za evidentan sistemski privredni kriminal i korupciju možemo uraditi bez tužioca? U ovakvoj zakonskoj regulativi i sa ovakvim tužiocima koji nisu spremni da se uhvate u koštac sa tom pošasti danas, borbi protiv i kriminala i korupcije sistemske, ne možemo uraditi ništa. Mi smo nemoćni u tom smislu i odgovornost ne može biti na političkim partijama, na vlasti.

Odgovornost u tom lancu koji se svodi na nekoliko stvari koje su ovde izuzetno važne, a to je lanac, u ovom slučaju agencija, Poreska uprava, policija, tužilaštvo, sve padne zato što tužilac donese odluku o nesprovođenju istrage ili blokira istragu na taj način što neće da je sprovodi u zakonom predviđenom roku, ne izvodi određene radnje, istražne, tužilačke u onom momentu kada je potrebno da se to uradi, već radi to upravo na taj način tako da one koji su počinioci određenih krivičnih dela dovede u tu poziciju da mogu dobiti oslobađajuće presude ili da donesu takve tužalačke odluke koje je moguće na bilo kom sudu lako oboriti.

Imali smo praksu u vezi svega toga i upravo iz tog razloga jasno je zašto smo danas u ovoj poziciji, ali jasno je šta dolazi. Sve ovo mi možemo videti da u tim medijima koji kontaminiraju javnu scenu, ali šta ne možemo videti? Ne možemo videti recimo, s obzirom da imamo danas regulatora u oblasti energetike, da su Republika Srbija i Republika Srpska 13. novembra ove godine potpisale tako jedan važan sporazum u kojem će zajednički, ali primarno Srbija investirati preko 520 miliona u novo energetsko preduzeće hidro HES Gornja Drina. HES Gornja Drina treba da obuhvati izgradnju tri nove hidroelektrane Buk bijelu, hidroelektranu Foču i još jednu hidroelektranu koje su istorijski, da kažem, važna stvar ne samo na prostoru Republike Srbije, već i na prostoru Republike Srpske, s obzirom da Republika Srpska ima ta ovlašćenja da može takve stvari da potpiše i to upravo znači ovo što smo počeli malopre da govorimo.

Oni će kontaminirati javnu i političku scenu u Republici Srbiji sve više i više, a mi ovde ćemo se i dalje boriti sa investicijama, borićemo se sa otvaranjem novih radnih mesta, sa načinom kako da povećamo prihode u budžetu i kako da budućnosti naše dece, sve dece u Srbiji obezbedimo i normalnu Srbiju, ali i Srbiju koja će se razvijati i u kojoj ovakvi pojedinci, pojedinci poput Dragana Đilasa nikada neće predstavljati budućnost. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem.
Ima reč gospodin Ivan Ribać.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prvo bih na početku želeo da iskoristim priliku da čestitam Filmskom centru Srbije na velikom uspehu. Naime, naš film „Dara iz Jasenovca“ koji se bavi zločinima nad Srbima u ozloglašenom logoru je nominovan za oskara za Zlatni globus i konačno će zločini nad Srbima dobiti svoju ekranizovanu formu, predstaviti se javnosti.

Da se vratim na temu. Poštovane kolege, važno je istaći da je ova vlast demokratska vlast koja podržava rat svih nezavisnih regulatornih tela i ona shodno tome permanentno radi da se stalno stvaraju sve bolji i bolji uslovi kako bi oni mogli da obavljaju nesmetano svoje aktivnosti.

Podržavamo, da istaknem, Komisiju za hartije od vrednosti da uradi sve kako bi se tržište hartija od vrednosti razvilo u skladu sa ekonomskim ciljevima naše države.

Što se Agencije za energetiku tiče, napominjemo da je to jedan od najbitnijih strateških sektora, da je važno da radimo zajednički na tom polju energetske bezbednosti i nezavisnosti, da diversifikujemo snabdevanje energentima i da smo poslednjih pet godina investirali znatne svote novca u energetske potencijale, obnovljive izvore energije, skladišta gasa i kapacitete snabdevanja električnom energijom.

Ovo na šta ću sad da se osvrnem, to se tiče REM-a i njihove, da tako kažem, jako slabe kaznene politike za izgovorene reči u javnom medijskom prostoru. Svedoci smo ovih dana da čim se otkriju neke nove pronevere građana, odnosno novca građana, neke zloupotrebe od stranke SSP, od Dragana Đilasa i njemu odanih poslušnika, odmah nastaje metež. Nastaje gungula i stvara se korpus koji čine raznorazni pojedini mediji, koji čine pripadnici mafije određenih centara moći u zemlji i inostranstvu. Ti napadi koje oni odmah počinju da usmeravaju ka državi liči na one srednjevekovne napade kada vojska odapinje hiljade i hiljade strela ne birajući koji će cilj da pogode, jer im je jedini cilj da spreče progres i napredak Srbije i srpskog naroda na svim poljima, u ekonomiji, u zdravstvu, u investicijama i u svemu ostalom.

Iako se poštovani gospodin Dragan Đilas za vreme bivše vlasti, zajedno sa svojim poslušnicima, trudio da ne baš domaćinski vodi, ili da ne kažem grubu reč - uništi sve dok su bili na vlasti, on isto tako sad pokušava da uradi i dok se bori da opet dođe na vlast. Kao da mu je bilo malo onaj period koji je proveo. Za taj svoj cilj dolaska na vlasti se ne libi da koristi pojedine satelite, poput onoga gospodina izvesnog dr Radeta Panića, koji iznosi bezočne laži napadajući članove Kriznog štaba, napadajući predsednika države, napadajući i svoje kolege, između ostalog, koji se nadljudskim naporom trude da spasu svaki život naših građana. I to tako što govori da je zdravstveni sistem u kolapsu, da je u Srbiji katastrofalni scenario biblijskih razmera, i to na isti onaj način, istom onom demagogijom, istom onom režijom i glumom kako je njegov ideološki vođa, nakon što su mu ispred prozora uzviknuli „Dragane lopove“, rekao kolegi: „Uključi mobilni telefon da me snimaš“, počeo da plače i onda u celu tu priču uvukao čak i svoju decu, koju, uzgred budi rečeno, niko nikada od nas iz vladajuće koalicije nije pomenuo.

Evo, sad ću pitati celokupnu javnost, zna li neko kako se zovu deca pomenutog gospodina? Naravno da ne znaju. Znaju li kako se zovu deca Aleksandra Vučića? Naravno da znate, jer ih svakodnevno na najbrutalniji način imenuju imenom i prezimenom izgovarajući najogavnije stvari koje su nejasne zdravom razumu.

Poštovana, preplašena i nežna opozicijo, to vam ne pada na pamet da osudite. Jesu li deca Aleksandra Vučića ili naša ili bilo čija druga nešto manje vredna od naše? Sram vas bilo, dr Paniću, oholosti da u političke svrhe zloupotrebljavate pojedine nesrećne slučajeve koji se dese, koristeći ih kao političke pamflete, ne bi li pomogli vašim prijateljima da dođu na vlast.

Sram vas bilo što omalovažavate viteški napor vaših kolega koji se bore svakodnevno za zdravlje ovih građana. Svi smo svesni toga da nije sjajno, da je velika borba, ali nigde nije sjajno, ni u najrazvijenijim zemljama sveta. Sve i da je taj haos kakav priželjkujete i kakav ste rekli da jeste i u Srbiji, pa, vi bi valjda rame uz rame sa vašim kolegama trebalo da stojite i da spašavate živote naših građana, a ne da plačuckate tu po televizijama sa antidržavnom kampanjom koja se kosi sa zdravim razumom, pozivajući stalno na iskrenu želju i brigu za narodom, a suštinska je želja i briga isključivo za dolazak na vlast, za nastavak vašeg bogaćenja.

Dok sve vreme napadate ovu vlast, ni jednog trenutka niko da osudi od vas, ili bar da realno sagleda stvari i da osudi gospodina Đilasa, gospodina Šolaka i njima slične, da ih pitaju na koji su način, kako i koliko su stekli te ogromne svote novca? Raznim mahinacijama i kombinacijama, sa onim najskupljim i najneefikasnijim mostom na Adi, pa onda različitim bus-plus sistemima, pa različitim podzemnim kontejnerima. Da ne pričam o sekundama, minutima i satima kojima su redovno manipulisali u medijskom prostoru koji su kontrolisali.

Što tada te dobronamerne srpske patriote Đilas i Šolak ne odvojiše bar jedan deo svoga bogatstva i ostaviše ovom narodu? Sigurno bi mogli da izgradimo još 50 bolnica i ne znam koliko nabavimo respiratora. Pa, i ovaj famozni Gojko, koji se u poslednje vreme često pominje, da je jednu hiljadu evra izdvajao svaki put kada kupi jedan stan, isto bi moglo da se kupi negde desetak i više respiratora da se spašava ovaj narod.

Da ne kažem da zbog besomučne zloupotrebe javnog novca, što ima uzročno posledične veze sa ovim što sam prethodno naveo, ova vlast je zatekla 2014. godine katastrofalno stanje u svim elementima državnog sistema, pa tako i u zdravstvu. Ali, da nismo mudro vođenom državničkom politikom i pravilnom alokacijom resursa ulagali u svaki segment ne bi li ga digli iz propasti u ovoj državi, sigurno bi se sada, poštovani gospodine Paniću, ostvario taj apokaliptički scenario kome se toliko nadate. Sigurno se neće ostvariti, zato što smo mudro vođenom politikom uspeli da obnovimo više od 80 domova zdravlja i ambulanti, da izgradimo Klinički centar u Nišu, da počnemo renoviranje Kliničkog centra u Beogradu koji će biti gotovo 2021. godine i biće jedan od najmodernijih i najboljih u ovom delu Evrope. Počeli smo da gradimo i u rekordnom roku ćemo izgraditi dve nove kovid bolnice. Sve dok smo to radili, dok smo se grčevito borili, vi i vaši istomišljenici, ideolozi su po Bledu i ne znam gde još zidali hotele, golf klubove i stalno odande napadajući ovu vlast koja se grčevito borila za izlazak iz ove i iz svih drugih kriza.

Tu stravu i užas koju taj doktor Panić i njemu slični stalno prizivaju i predstavljaju suznim okicama i željama za dobro svog narod su samo farsa, poštovana gospodo, jer oni su samo sebi bitni. Zato sam vas i na početku nazvao tzv. doktore, jer od lekarske etike nemate ama baš ništa, a ljudske još manje. Poslušnici stranke SSP-a i gospodina Đilasa, želeći da u ovako teškoj situaciji po naše društvo unesu što veći nemir, iznose permanentno takve neistine, da ne kažem laži, koje smo npr. videli u nedeljnom „Utisku nedelje“, čuvenoj emisiji, kada je izvesni gospodin Branko Čečen, direktor CINS-a, bez imalo srama rekao da Aleksandar Vučić otvara nepostojeće bolnice.

Kako vas sve zajedno koji ste bili u studiju nije sramota da ga niste prekinuli u iznošenju tako groteskne laži, poštovana gospodo? Nismo mi to ni očekivali, pogotovo u jednoj emisiji koja često počinje stavom voditeljke – svi smo svesni da u ovoj zemlji ne valja ništa. Pa, ko je to svestan, poštovana gospođo Bećković? Vi? Jeste li vi vidovita Zorka? Što ne kažete MMF-u da li je svestan kada govori da imamo 1% najmanji pad BDP u Evropi? Što ne kažete onom našem narodu što šeta promenadom da je Beograd na vodi maketa ili o onim putevima, skoro 400 kilometara kojima se voze svakog dana, da su to imaginarni putevi, virtuelni iz neke igrice?

Zašto ne kažete našim prijateljima iz inostranstva kad svako malo otvore po neku fabriku, da je ovo nebezbedno i nesigurno područje za plasman njihovog kapitala. Siguran sam da to nećete reći, ali ćete se i dalje služiti Gebelsovskim metodama propagande tvrdeći da hiljadu puta izrečena laž postaje istine, ne bi li na taj način ubedili građane Srbije da nisu bili u pravu kada su nam poklonili ogromno poverenje na izborima.

Razumem da ste vi plaćeni za to da unižavate sopstvenu državu i sopstveni narod u svakom smislu i na svim poljima, ali ako osuđujete stalno nekoga ko nema slično ili isto mišljenje kao vi, budite barem elementarno pristojni da kada neko tako grotesnu laž izrekne u vašoj emisiji bar prekinete ako ne želite da ga osudite. A kada Dragana Đilasa neko nazove ne daj bože lopovom onda je to skandal, onda je to pozivanje na linč opozicije, onda je to autokratija ove vlasti i onda se automatski stavlja sedamnaest utisaka nedelje, predloga za utiske nedelje kako je njemu ne daj bože ugrožena bezbednost ili bilo šta drugo.

Šta se dešava sa tim kada plaćeni ubica potvrdi da pripadnici dva klana koji se već godinama međusobno istrebljuju nađu jedan zajednički imenitelj i oba klana daju novac ne bi li se lišio života predsednik države? To za vas nije utisak, jel tako? Ili što ne stavite možda na utisak nedelje izjavu profesorke Turajlić koja tvrdi jednim potpuno neakademskim, uličarskim, da tako nazovem, rečnikom koji poziva na rušenje, na satanizaciju. Ono remek delo Aleksandra Rukavišnjikova koji je napravio osnivaču srpske države. Što to ne stavite na utisak, pa da vidimo šta će narod da kaže. Koji je to procenat kome se neće svideti, a koji je to procenat koji će se svideti našem narodu.

Ili kada stavite, ili vam nije utisak i nećete to da stavite kada onaj oblik života, ne mogu drugačije da nazovem nikoga ko želi smrt nekog deteta, bilo kog, od Srđana Noga, dođe i kaže da Aleksandar Vučić i cela njegova familija treba da zasluže najveću smrt. To nije utisak, jel tako? Da nije tragično, bilo bi smešno. Da završim sa ovim.

Apelujem na sve. Nemojte se koristiti ljudskom nesrećom u ovim teškim trenucima radi ostvarivanja jeftinih političkih poena. Niti je viteški, niti je ljudski, a nije ni hrišćanski. Toliko ste svi para zajedno uzeli od ovoga naroda u proteklom periodu da imate za 12 vaših života i vas i vaših bližnjih. Igrajte se sa tim nekretninama, avionima, kamionima koje ste uzeli. Izdajte ih, krečite, renovirajte. Pustite odgovorne ljude da se bore za dobrobit ovog naroda na unutrašnjem i spoljno-političkom planu. Imali ste prilike, bili ste na vlasti, pokazali ste šta znate. Sigurno da su građani Srbije prepoznali vaše kvalitete, tako da mislim da na sledećim izborima verovatni ni vaši najbliži srodnici neće glasati za vas. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je Milija Miletić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – za našu decu i Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik.

Evo, današnjeg dana govorimo o ovim agencijama za energetiku, govorimo o REM-u. Ja ću se više osvrnuti vezano za ovaj deo oko Agencije za energetiku, pošto smo malopre čuli kako su govorili moji prethodnici, prof. Tomić je o tome više govorila, nešto je rekao i moj kolega poslanik do mene i komšija sa opštine Pantelej, Bratimir Vasiljević.

Svedoci smo da što se tiče Agencije za energetiku, njene nadležnosti su malopre rečene, gde ima veći broj nadležnosti. Jedna od njih jeste vezano za EPS. Inače mi koji dolazimo iz tih malih sredina, kao što ja dolazim iz Svrljiga, Bele Palanke, Gadžin Han, taj deo jugoistočne Srbije, pa i deo Niša. Imamo dosta velikih problema konkretno vezano za niskonaponsku mrežu koja je dotrajala gde mora imati više ulaganja, gde moramo u svakom trenutku obezbediti uslove da i taj čovek koji živi u nekom selu u Svrljigu ili nekom selu u Beloj Palanci ili nekom selu na teritoriji opštine Pantelej, da i taj čovek ima isti napon kao što ima onaj u većim centrima. I taj čovek je bitan za sve nas.

Zbog toga ću ja ovde pozvati Agenciju da u okviru svojih nadležnosti pomogne takvim opštinama da se kroz program EPS-a obezbede viša sredstva da se tamo radi rekonstrukcija, obnovi ta niskonaponska mreža i da se tamo stavljaju trafoi, gde će svaki čovek imati isti napon. Kada sam ja to ranije govorio dešava se kada mi koji se bavimo poljoprivredom uključimo tamo neki mlin čekićar da radimo, da meljemo nešto za stoku tada nestane struja i u mom domaćinstvu i u nekom drugom. Zbog toga vrlo je bitno da na to stavimo akcenat, da se mnogo više radi na tome, da se pojača niskonaponska mreža, da se obezbedi do svakog čoveka struja da bude isti napon i da svi ti ljudi, mogu da kažem, sigurno redovne platiše, redovno izmiruju svoje obaveza, da tim ljudima obezbedimo da mogu normalno da žive.

Jedna od bitnih stvari jeste i to, dešava se i sada kada je ova teška situacija sa pandemijom, kada ima velikog broja naših sugrađana kojima su zbog nekih dugovanja iz EPS-a isključena struja i da bi se priključili na mrežu, njima se traži upotrebna i građevinska dozvola za objekat koji je rađen, možda unazad 30, 40 ili 50 godina. Agencija o kojoj sada mi govorimo radi ono što je njena nadležnost, ali bilo bi dobro da sugeriše i ljudima koji su EPS-u da se olakša način da ljudi sutra kada se desi da neko ne može da plati struju ili zbog nekih realnih problema ne može da je plati, a isključi mu se, da se tom čoveku olakša način da može da izmiri svoju obavezu i da mu se priključi struja i da mu se ne traži građevinska dozvola, ako je kuća građena mnogo ranije, a svi znamo da u našim selima je veliki broj ljudi koji su tamo ostali i nisu preneli na sebe svoje gazdinstvo, svoje kuće pa se to možda vodi na nekog od njih ranije i veći broj ljudi nema građevinske dozvole u tim našim selima.

To je moj apel i Agenciji i EPS da se olakša mogućnost priključenja na električnu energiju. Konačno, sada ova pandemija je pokazala stvarno da je potrebno da se mnogo veći akcenat stavi na naša seoska gazdinstva, na poljoprivredu, jer veliki broj naših sugrađana, naših rođaka, prijatelja dolazi u ta naša sela, želi da priključi struju, ali ipak dolaze u situaciju da to ne mogu da urade zbog ovih stvari koje sam sada rekao. To je ta građevinska dozvola, upotrebna dozvola za objekte u kojima je možda neko živeo, a možda neko nije živeo unazad određeni vremenski period. Najgore je to kada se dođe u takvu situaciju. Imamo način i data je mogućnost za određene ljude koji su socijalno najugroženiji i njima se olakšava plaćanje električne energije. To je velika stvar i malopre je o tome govorila profesorka Tomić.

Ja ću na ovome više insistirati u narednom periodu i tražiću i od nadležne Agencije i od EPS-a da se obezbedi što bolja niskonaponska mreža, poseban akcenat na jugoistok Srbije, na naša područja i te male sredine, opština iz koje dolazim, gde stvarno imamo mnogo nizak napon i gde je potrebno da se tu uradi rekonstrukcija tih objekata, da se uradi rekonstrukcija te niskonaponske mreže, a za to se moraju obezbediti sredstva iz budžeta republike kroz ulaganja u te niskonaponske mreže. To je ono što je za mene veoma bitno.

Ovo što govorim, govorim iz iskustva i ono što govorim uvek govorim iz prakse, tako da je ovo velika potreba za naše ljude, posebno za one potrošače kojima je isključena električna energija, jer se sutra njima traže neki novi uslovi, a oni te uslove ne mogu da ispoštuju i plus traže se i neka veća sredstva, veće takse koje oni ne mogu da obezbede.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, ja ću glasati za ove predloge.

Što se tiče REM-a, moje kolege su već rekle, imamo veliki broj medija čije sedište nije ovde u Srbiji, već je sedište van zemlje Srbije, koji se ponašaju na način kako ne treba, a ovamo koriste sve benefite koji se daju u Srbiji.

Još jednom, uvažene kolege, ja ću glasati kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke za ove predloge. Očekujem da ćemo u narednom periodu, u narednoj 2021. godini imati veću mogućnost da se više ulaže, ali razumem i situaciju da je sada korona, pandemija, velika potreba da se ulaže u zdravstvo, da se štiti zdravlje ljudi i to moramo razumeti.

Još jednom apel svim našim ljudima, sa ove govornice kažem, apel svim ljudima da se zaštite na način kako je propisano, kako je rekao Krizni štab. Nosite maske, štitite sebe, imajte distancu, samo tako možemo spasiti i nas i naše najbliže. Još jednom, mislim da je to potrebno i ja ću uvek podržati sve one mere koje kaže struka.

Još jednom, drage kolege, ja ću glasati za ovaj predlog, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, prema dnevnom redu i temama koje su danas pred nama, o kojima diskutujemo i o kojima ćemo na kraju odlučivati, svaka je bitna. Mislim da su građani prethodnih nekoliko sati mogli da čuju sve ono što ih zanima i shvate koliko su ove odluke ozbiljne i bitne za svakog čoveka u našoj zemlji.

Međutim, kao i, moram priznati, veliki broj govornika pre mene, nešto što je za mene lično najinteresantnije i nešto na čemu sam insistirao u prethodnih nekoliko godina jeste rad Regulatornog tela za elektronske medije, poznatijeg kao REM, i svega onoga što on čini ili ne čini.

Čuli ste mnogo primera, mnogo zamerki u prethodnom periodu, ali nikako da se otmemo utisku da, koliko god mi ovde govorili, nekako će uvek diskriminacija ići na štetu ljudi koji su funkcioneri SNS, podržavaju SNS ili samo glasaju za SNS.

Ovde ste čuli mnogo primera i ne znam gde bi mogli naći drastičniji primer nepoštovanja zemlje u kojoj radite od toga da ste svoje dve televizije, N1 i Novu S registrovali u Luksemburgu. Sve nas građane Srbije ismevate time što pričate da vi samo reemitujete svoj program, što bi u praksi značilo da sve emisije koje oni snimaju uživo i koje idu uživo, oni snimaju u Luksemburgu, pa onda to emituju tamo, a ovde reemituju. Živo me zanima da li ljudi u Luksemburgu gledaju „Utisak nedelje“ i kakvo mišljenje imaju o toj emisiji.

Ako imate situaciju da neko ko gostuje na toj televiziji ne ide u Luksemburg, već na Novi Beograd da bi došao u studio televizije N1, postavlja se pitanje – zašto ne plaćate porez Srbiji?

Ovde ste čuli mnogo primera, ja se neću vraćati na svaki, već želim kao i svaki put da nešto konkretno i slikama i dokazima potkrepim.

Prva stvar tiče se spotova koji su korišćeni u kampanji u julu mesecu. Ovo što ću vam pokazati jeste znak bojkota. Sa leve strane je znak bojkota Saveza za Srbiju, tada kako se zvao, naravno, Đilasovog pulena, kojeg je on osmislio, stvorio, a koji mu se nedugo nakon propalog bojkota i raspao. Sa ove druge strane, dakle, identični znak bojkota jeste predstavljala neka famozna organizacija koja je nasnimila spot, emitovala ga na Novoj S i na N1 i poručila da ovo nije politička poruka. Dakle, pozivate ljude da ne izlaze na izbore, to nije politička poruka i samim tim ne spada u politički marketing.

Šta je interesantno? Ovaj spot je pravila agencija JSP. Ta agencija je sebe proslavila po čuvenom filmu „Vladalac“, koji traje četiri sata i služi samo za satanizaciju pre svega Aleksandra Vučića i njegove porodice, gde su se kao na traci menjali sagovornici i od kojih baš niko nije mogao da nađe jedno slovo lepe reči za Aleksandra Vučića ili za uspeh naše države, gde niko nije mogao ni da ga odbrani, niti da iznese svoje mišljenje o bilo kakvom pitanju, već mu je 15 ljudi presuđivalo i donosilo zaključke na ličnom ubeđenju.

Dakle, ljudi koji su stvorili taj film „Vladalac“ napravili su ovaj spot i taj spot emitovali preko 400 puta na Novoj S i na N1. Za tih 400 puta oni su platili svega 1,2 miliona dinara, a SNS koja se reklamirala na ovim televizijama za samo 28 spotova platila je 3,9 miliona dinara.

Sad je pitanje za REM – kako ste dozvolili da imate ovakvu sliku, da imate najveći mogući broj spotova, a najmanju cenu i da ovde imate najmanji broj spotova, a najveću cenu? Zašto REM nije reagovao na ovakve stvari? Zašto REM nije odreagovao kada ta organizacija, ta firma, to preduzeće za svoje spotove plaća po minutu 3.000 dinara, a SNS plaća 140.000 dinara?

Zato ovo sve što REM radi do sada, iz mog ugla, nije dobro i moraće mnogo bolje. Jer to što je neko agresivna manjina, koja se ne libi da preti, ucenjuje, najavljuje tužbe, proziva novinare na osnovu fizičkog izgleda ili toga kako su se obukli, ne znači da je zaštićen i ne znači da se njega morate plašiti.

Zašto REM ćuti kada Dragan Đilas novinara jedne televizije ismeva zato što mu se ne sviđaju njegove pantalone i naziva ga novinarom u helankama? Zašto je REM ćutao kada novinari pitaju Dragana Đilasa, a on im odgovori sa – zini da ti kažem? Gde je taj REM bio i gde su svi oni bili kada su prebijane novinarke Pinka Gordana Uzelac i Mara Dragović? Gde su te institucije bile kada se Ivana Vučićević sa Studija B ili Barbara Životić provlače kroz najgori mogući glib i blato, kada se tim ženama otvoreno preti? Gde su bili kada je desna ruka Dragana Đilasa, Sergeja Trifunovića jednu novinarku sa RTS-a koja je samo vodila emisiju, na način koji se očigledno njima nije svideo, prozvao da se bavi najstarijim zanatom, pa su se onda raznorazni funkcioneri Dragana Đilasa utrkivali ko će još više da je uvredi, a prednjačio je onaj propali advokat Vladimir Todorić?

O svemu ovome se ćuti i to nije apsolutno dobro. Nema veze da li se radi o novinaru koji iz ugla Dragana Đilasa ne radi dobro posao ili se radi o bilo kom čoveku u našoj zemlji. Nemate pravo nikoga na taj način da omalovažavate, vređate, a kamoli da mu pretite ili ugrožavate život.

Ono što posebno REM-u može da se zameri jeste činjenica dvostrukih aršina i te diskriminacije kojoj je izložena SNS i ljudi koji je podržavaju. Godine 2012. imali smo spotove u kojima Boris Tadić igra košarku sa jednim dečakom. Tada mu je slogan bio „Za sigurnu budućnost“, za sigurnu propast srpske budućnosti, što bi rekli građani, za budućnost koju je on upropastio time što je zatvorio sve moguće fabrike i više od 500.000 ljudi ostavio na poslu u kriminalnim privatizacijama, tada se niko nije oglašavao.

Dakle, Tadić da igra košarku sa detetom je u redu, Đilas da u predizbornim skupovima obilazi i igra se sa decom, i to je u redu, to ne smeta REM-u. Dakle, nema nikakvih problema, to je Đilasu dozvoljeno, a kada SNS napravi spot sa jednim detetom, koji je samo bio predstavljen kao razgovor sa decom, zato što se naša kampanja zvala i naša lista „Za našu decu“, to je automatski veliki problem. Sve organizacije, a prevashodno N1, Nova S, Đilas i njegovi poltroni se oglase i traže zabranu, REM odmah reaguje i zabrani taj spot. Pa gde ćete drastičniji primer dvostrukih aršina i diskriminacije? Recite mi da li je to licemerno.

Nažalost, da vladaju dvostruki aršini i da je sve dozvoljeno kada je u pitanju SNS, predsednik Aleksandar Vučić i njegova porodica, imali smo prilike i da vidimo kada su u jednoj emisiji na Novoj S u isti koš stavljeni Aleksandar Vučić, njegov rođeni brat Andrej Vučić i njegov sin Danilo Vučić. Na istoj slici su se nalazili u istom košu sa Šarišem, Kosmajcem, Bojovićem i Miškovićem. Ljudi, gde ste bili tada da osudite i da kažete da nije normalno da jedno dete, pa makar bilo i dete predsednika Aleksandra Vučića, stavljate u isti koš sa ovim ljudima koji imaju u najmanju ruku problema sa zakonom, osuđenim kriminalcima, ljudima protiv kojih se vode istrage. Gde ste bili tada da kažete da se crta meta na čelu Danila Vučića. Andreja Vučića ste provukli kroz blato svaki put kad god vam je ponestalo bilo kakve kampanje, ili izmišljenih afera. Kad god ne znate šta ćete, vi se setite Andreja Vučića, i krećete da izmišljate priče o ne znam, kakvoj zemlji koju poseduje, lokalima koje poseduje. Kada se ispostavi to kao laž, nema vas nigde da uputite bilo kakvo izvinjenje. Nikada nigde.

Zato danas kada brat Gojka Đilasa, ima, ne danas, kada se danas o njemu saznaje i o njegovom enormnom bogatstvu koje je sada izmereno, a verujem da će rasti i u narednom periodu na pet i po miliona evra, odnosno 35 nekretnina, gde je sad to istraživačko novinarstvo N1 i Nove S? Gde su vam sada svi ti analitičari, gde su vam svi ti sagovornici koje ste dovodili u izmišljenim emisijama, da satanizuju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. Pa, gde su vam sad ti ljudi da kažu nešto šta misle o tome, da jedan brat koji nije poznat u svetu biznisa, rođeni brat Dragana Đilasa, može da stekne 5,5 miliona evra samo u nekretninama. Da li ćete sada otići i pitati, možda na ove adrese, da li se tu pojavljuje Gojko Đilas? Da li ćete postaviti pitanje da li je normalno da jedan građanin u Srbiji ima više nekretnina nego što ima pari čarapa? Nećete. Nećete, zato što ne smete od gazde Dragana Đilasa. Nećete, nikada to niste uradili, niti ćete to uraditi.

Nisu za vas ovo vesti, za vas su vesti kada se Mariniki Tepić priviđaju polja marihuane u Moroviću, a u suštini su farme kokošaka. To ćete da istražujete da odete i da se uverite da li su tamo stvarno kokoške. Za vas je vest to što Marinika Tepić, gle čuda, u decembru primećuje da opada lišće u Novom Sadu. Zamislite opalo lišće od mraza? To je za vas vest.

Za vas je vest i kada od mog kolege Marjana Rističevića, kome želim brz oporavak, jer ima problem sa korona virusom, kada je on žrtva ovde, kada su pokušali da ga linčuju na ovim vratima, kada su pokušali život da mu oduzmu ovde, na Nova S i N1, brzo spinovanje po naredbi Dragana Đilasa, od priveska za ključeve Marinika Tepić je pokušala da napravi nož. Danima ste izveštavali o tome i pričali o tome. Da li ste uputili izvinjenje? Naravno, da niste. Onda vi nađete za shodno da kažete da u Srbiji vlada nekakva diktatura, da imate zabranu slobode govora, čega god.

Po raznoraznim nedeljnicima i medijima Aleksandar Vučić je više bio na naslovnoj strni sa uperenom puškom, nego što je mogao iko bilo kad da pretpostavi. Šta vam je preostalo, samo da izdate album sa samolepljivim sličicama gde ćete lepiti one svoje bolesne karikature i takmičiti se kojom metodom treba da se presudi njemu, njegovoj porodici, ili svima nama koji predstavljamo SNS.

Žao mi je što niko ispred REM-a nije osetio potrebu da reaguje na sve ove stvari. Nadam se da će se u budućnosti mnogo toga promeniti, i da sve ovo što smo danas rekli i ja i moje kolege, će njima dopreti do svesti da diskriminacija na bilo kom nivou je apsolutno nedopustiva, i da možemo da se razlikujemo u poimanju vođenja politike, vođenja grada, države, da možemo diskutovati o svemu, ali da se na ovaj način ugrožava život bilo koga u našoj zemlji, apsolutno je nedopustivo.

Za kraj samo, zanima me kako će se REM u buduće ponašati prema televizijama koje 85%, ako uključimo i reklamni prostor koji imaju, posvete anti-državnoj politici, posvete satanizaciji Aleksandra Vučića i njegove porodice, kako će prema njima nastupati u narednom periodu i da li će smoći hrabrosti da im makar nešto sugeriše, jer, anti-državne televizije, ne kažemo slučajno, i ne kažu građani to, u svojoj emisiji, ti ljudi koji nas ubeđuju da se bore za interes Srbije, u njihovim emisijama karta Srbije je predstavljena bez naše južne pokrajine Kosova i Metohije. Ako za njih Kosovo i Metohija nije sastavni deo Srbije, to je njihov problem, za nas će uvek biti i zato se odgovornom politikom i borimo za našu južnu pokrajinu.

Ljudi koji su registrovani u Luksemburgu, koji ne plaćaju porez našoj državi, a čine sve protiv naše države, sebi nalaze za shodno da nas sve mrze i sve satanizuju. Smatram da u najmanju ruku to nije fer.

Zato poruka za sve predstavnike REM-a u sklopu ovog izveštaja, vodite više računa o svakoj televiziji, nemojte se plašiti nijedne televizije, nijedno prebogatog tajkuna, pa makar to bio i Dragan Đilas sa kompanjonom Šolakom ili svojim nadolazećim tajkunom, bratom, Gojkom Đilasom. Radite u najboljem interesu građana Srbije, najboljem interesu naše države, jer mi drugu domovinu do Srbije nemamo. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem se.

Sledeća je koleginica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Regulatornom telu za elektronske medije ili skraćeno REM. Biće ovde nekih pozitivnim stavki, biće pozitivnih karakteristika ali i negativnih. Idemo prvo redom.

Regulatorno telo za elektronske mediji ili REM je jedan samostalni, nezavisni organ koji ima za cilj pre svega da izdaje dozvole za pružanje medijskih usluga i da kontroliše iste. To je dobro.

Takođe, treba da promoviše kulturu i jezik Republike Srbije ali kulturu i jezik nacionalnih manjina. Dobro je što se bavi profesionalizacijom u svojim redovima, što znači da u njenim redovima postoje visokoobrazovani ljudi. To je jako važno, jer oni biraju programsku šemu. Zašto je to važno? Pa, da bi se zaštitilo dostojanstvo ličnosti pre svega, a zatim da bi se zaštitila prava maloletnika. Međutim, ima tu jedan problem. Naravno, oni se bori i protiv govora mržnje. To je vrlo diskutabilno, ali idemo redom.

Što se tiče zaštite prava maloletnika, nisam sigurna da su odreagovali kada su na najflagrantniji, najodvratniji i najmorbidniji način vređana deca predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića. Nisam sigurna da su odreagovali kada je bilo od strane gospodina Noga, da se čitava porodica linčuje, da se vešaju na Terazijama. Sram ih bilo. Zašto neko tada ne odreaguje?

Novinarska profesija je časna. Svaka čast 95% ljudi je tu normalnih, zdravih, pravih koji reaguju na ovakve stvari, ali pet posto ćuti. Zašto? Treba biti objedinjen kada su ovakve stvari u pitanju. Reč ima moć. Mediji su jako moćni. Mi nažalost nemamo zakon o verbalnom deliktu koji bih ja jako volela da imamo, pa da vodimo računa u ovom visokom domu šta ćemo pre svega da govorimo.

Ne sme se vređati dete. Ljudi, zapamtite to jednom za uvek, ne dete. Hajde mi smo bili i botovi i skotovi i bezubi i sendvičari i svakakvi, u redu, na stranu sve, zašto bezubi. Pa, zato što je 2008. godine bilo otpušteno 400 hiljada ljudi. Računajte ako je jedan radio u porodici to je milion ljudi bez hleba. Kako će čovek zube da stavlja, da razmišlja o tome kada nema da nahrani porodicu. Mi nikoga nismo otpustili. Naprotiv bio je prirodan odliv, odlazak u penziju sa nagradama.

Takođe, zaposlili smo od 2012. godine do 2020. godine 600 hiljada ljudi. E, zato je procena 2008. godine bio 26%, a danas je 7,5% sa tendencijom smanjenja je. Upravo je pre neki dan u Nišu bilo zaposleno 205 lekara i medicinskih sestara. Upravo se sad zapošljavaju medicinsko osoblje, biće njih 1500 u Kliničkom centru u Batajnici o i bolnici u Kruševcu.

Tako se radi. Ne treba da se vređamo. Hajde, imamo različite političke stavove, to je u redu. Ali, reći za mladog poslanika, ovde ima danas preko 50% mladih poslanika, to je naša budućnost, da ima ružnu frizuru, ružan je, molim vas, o čemu vi pričate? Zašto niste rekli – taj momak je završio fakultet, završio je master, međunarodne odnose, bravo, dečko, tako se radi, ima 26 godina, odlične govore. Ili, mlada preduzetnica koja radi, zapošljava, ovde ima fantastične govore, bori se za Srbiju.

Svi mi plaćamo porez. Da ne plaćamo, već bi bili po svim mogućim medijima. Hajde da se jednom uozbiljimo.

Meni je žao zašto REM ne reaguje na mnoge stvari, a pre svega odavde je otišlo pismo da se izjasne šta se dešava sa „Junajted grupom“ koja pripada gospodinu Šolaku, jednom od najbogatijih ljudi u Republici Srbiji. Odgovorili su pismenim putem da nisu registrovani kod APR, da nisu ni kod njih registrovani i onda su rekli gde su registrovani – registrovani su u Luksemburgu. Znate šta rade? Prepakuju program u Sloveniji pa nama reemituju to što žele da mi čujemo. Mi ovde čujemo sve i svašta. Ali, ljudi, oni ne plaćaju porez Republici Srbiji. Sramno je to.

Valjda je ponos svakog čoveka da plati porez svojoj državi, da plati sve što treba svojoj državi, pa ono što mu ostane, od toga će i da živi. Jer, taj porez koji mi plaćamo ide u budžet, a iz budžeta se rade škole, bolnice, vrtići i sve ostalo.

Koliko čoveku treba para da bude srećan? Da li je to 500 miliona evra, milijarde? Ovaj čovek ima sigurno milijardu, dve, tri, ne znam, ne brojim. Nije ni važno. Plati porez, gospodine Šolak, plati državi, bićemo ti zahvalni, od toga se grade bolnice, škole, pomoći ćeš nekom ko je bolestan. Tako se radi.

Ja molim REM da ima malo više hrabrosti. Interesuje me koje su to inspekcije i državne institucije koje prosto ne reaguju? Da li se boje, ne boje, u čemu je stvar, volela bih da znam.

Naravno da ću, kao i sve moje kolege, podržati predloge ovih odluka. Zahvaljujem.

Hvala vama.

Sledeći je kolega Uglješa Mrdić.