Hvala vama, uvažena ministarko.
Što se tiče reforme javne uprave, trebaće meni nešto materijala vezano za IPA, za Evropske integracije, pa se čujemo posle.
Sada da se vratimo na dnevni red i na, kao što sam naglasila, listu govornika.
Prvi prijavljeni kome ću dati reč je dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Hvala vam.

Poštovani prisutni, završni račun je, pored Zakona o budžetu, najvažniji akt koje se pojavljuje pred Narodnom skupštinom tokom godine. Svakako da je usvajanje završnog računa prilika da imamo uvid u to šta je učinjeno, da se radujemo važnim projektima koji su realizovani ili čija je realizacija započeta, ali ono što je važnije od toga jeste revizorska, odnosno nadzorna funkcija Narodne skupštine na koju po ko zna koji put insistiram.

Dakle, usvajanje završnog računa je prilika da narodni poslanici izvrše deo svoje uloge kroz uvid u način trošenja budžetskih sredstava tokom prošle godine. Naravno da mi za jedan dan rasprave to ne možemo stići, svakako zato postoji i Državna revizorska institucija, kao operativni mehanizam kontrole, kao i druge inspekcijske i druge nadzorne službe, ali ono što mi danas treba da pokažemo jeste naša zainteresovanost najvećeg stupnja, najvećeg stepena u pogledu nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava. Raduju sve ove informacije o projektima koji su realizovani.

Okosnica programa Stranke pravde i pomirenja, kada su u pitanju projekti, jeste autoputno povezivanje Novog Pazara sa Beogradom, što je već u nekoj fazi realizacije, od Požege dalje prema Pešteru, potom autoputno povezivanje Novog Pazara sa Sarajevom, što je načelno usvojeno i načelno insistiramo da se što pre pristupi realizaciji, izgradnja kliničkog centra u Novome Pazaru, izgradnja aerodroma, izgradnja pruge, izgradnja gasovoda, što je već u toku i što pozdravljamo, izgradnja, odnosno formiranje naučno-tehnološkog parka itd.

Proteklih godina radovali smo se invaziji stranih i drugih kapitalnih, ali pre svega privrednih, odnosno proizvodnih investicija u ovoj zemlji. Više hiljada stranih investicija je došlo u ovu zemlju, i to je bila naša zajednička radost i uvek smo to podržavali.

Ono što nam upada u oči jeste činjenica da za 10 godina, da za 30 godina u Sandžaku, na prostoru Sandžaka se nije desila ni jedna značajnija proizvodna investicija. Konkretno, nije otvorena niti jedna fabrika na području Sandžaka.

Proteklih godina smo računali – doći ćemo na red, ali sada već prosto više nemamo prostora za izgovor, ni sami sebi, ni građanima. Zašto ovaj prostor ne dolazi na red? Kada će doći na red? Da li je moguće da ni turske investicije, ni nemačke ni bilo koje druge ne mogu da nađu svoj prostor u Sandžaku?

Znam, svestan sam da su glavni krivci za celokupno stanje na području Sandžaka dve političke stranke koje ovaj kraj drže 30 godina kao taoca, ali isto tako ne mogu ni oni biti samo jedan jedini izgovor i jedan jedini krivac. Dakle, mora postojati revizija, mora postojati kontrola, mora postojati nadzor i mora se otvoriti nova stranica u politici prema ovom prostoru. Nameće se osećaj da neko želi da taj prostor drži kao eks teritoriju, da mu šalje neku poruku da to nije prostor ove države i da ne treba da bude. To je pogrešna politika.

Ova stranka, Stranka pravde i pomirenja, će insistirati na pomirenju, insistirati na zdravim odnosima, insistirati na afirmaciji svega. Kao što vidite, za razliku od drugih, ne želimo konfliktnu politiku, ne želimo čak ni politikanstvo, ne želimo ni politički, stranački profit na nekim temama na kojima bi se moglo stranački profitirati.

Isto tako se od nas ne može očekivati da ne kažemo ove istine. Isto tako ne možemo ignorisati ove teme koje onda podgrevaju destruktivne snage i daju im prostora da vode neke destruktivne politike.

Ovih dana u Novom Pazaru se razotkriva krađa decenije. Jedan građanin je došao do dokumentacije gde je za dva mandata lokalne vlasti ukradeno iz budžeta preko 60 miliona evra. To se nalazi na lokalnim medijima, na društvenim mrežama, manje na ovim republičkim, ali se ne može na to ćutati.

Verujte da u Novom Pazaru imamo stanje među građanima na ivici ustanka. Ne mogu državni organi Republike na tome ćutati. Govorimo da je stanje u Tutinu, Sjenica se već raskrinkava, ali moramo zajednički pogledati ovoj istini u oči i u protivnom ćemo da gorimo zajedno i bićemo krivi zato što smo ćutali, jer zato što smo ignorisali. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća prijavljena je Samira Ćosović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko Obradović, uvaženi saradnici ministra finansija, poštovane kolege narodni poslanici, stavljanjem na dnevni red skupštinskog zasedanja Predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, pokazuje se odgovornost Vlade prema narodnim poslanicima, ali i građanima Srbije.

S obzirom na to da upravo građani pune budžet dužni smo da im ponudimo odgovor gde je budžetski novac trošen. To nije bila praksa u prethodnom periodu od 2002. do 2019. godine, kada je usvojeno 17 završnih budžeta, a ove godine je ta praksa uvedena.

Ove godine raspravljamo o budžetu za 2021. godinu, ali imamo i izveštaj Vlade gde je trošen budžet za 2019. godinu. Smatram da na taj način Vlada pokazuje odgovornost, a Republika Srbija kao uređena zemlja da poštuje evropske standarde.

Ozbiljnost rada Vlade ogleda se u njenoj doslednosti, transparentnom radu i odgovornom trošenju para poreskih obveznika u skladu sa zakonom. Da je budžet za 2019. godinu dobro planiran i dobro realizovan, svedoči i suficit o kome je ministar govorio. Doduše, DRI je kao kontrolno telo dala određene primedbe na završni račun budžeta za 2019. godinu, pa bih ja želela da odgovorite kada će ti nedostaci biti otklonjeni i zapravo o čemu se radi.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu njegovim usvajanjem od 1. januara sledeće godine do 31. decembra 2023. godine, u javnom sektoru biće omogućena nova zapošljavanja na neodređeno i određeno vreme, bez posebnih dozvola i saglasnosti Vlade Republike Srbije. To će biti punih šest godina nakon što je zapošljavanje u javnom sektoru i zabranjeno.

Državna preduzeća i ustanove moći će da prime za stalno nove zaposlene bez odobrenja Vlade, ali broj primljenih radnika neće moći da bude veći od 70% broja onih kojima je u tom trenutku u tom preduzeću ili ustanovi prestao odnos u prethodnoj kalendarskoj godini. Za prekoračenje tog limita moraće da se dobije odobrenje posebnog tela Vlada Republike Srbije, uz saglasnost ministarstva.

Zabrana zapošljavanja u zdravstvu je zbog krize sa pandemijom ukinuta silom prilika. U prosveti do ukidanja zabrane zapošljavanja na neodređeno vreme došlo je nešto ranije u januaru ove godine. Tako su učitelji, nastavnici, profesori koji se ističu kvalitetnim i posvećenim radom, a godinama su zaposleni na određeno vreme u osnovnim i srednjim školama dobili priliku da na konkursu budu primljeni u stalni radni odnos. Ovo smatram posebno značajnim, s obzirom da dolazim iz prosvete.

Budući da je Ministarstvo prosvete svim školskim upravama, a onda i direktorima škola uputilo preporuku da prilikom raspisivanja konkursa vode računa o dužini čekanja na stalno zaposlenje, a onda i o radnom doprinosu nastavnika, zanima me da li postoji mehanizam kontrole zapošljavanja u prosveti i kako se rešavaju sporne situacije kada se direktor ogluši o preporuku ministarstva?

Kada govorim o prosveti, ne mogu a da ne pomenem da je budžetom za 2021. godinu opredeljeno 12 milijardi dinara više nego u prethodnoj godini da bi se obrazovni sistem poboljšao. To jasno govori o prioritetima Vlade.

Moram da istaknem da mi iz SDPS pozdravljamo povećanje budžeta za obrazovanje, posebno zato što mi u svom delovanju imamo program koji se naziva „Država obrazovanja“, koji afirmiše obrazovni proces kao preduslov napretka i prosperiteta jedne zemlje.

Ovom prilikom moram pomenuti povećanje plata u javnom sektoru, prvenstveno u zdravstvu, a naravno i u prosveti koja podnosi ogroman teret situacije izazvane pandemijom.

Kada je reč o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, jasno je da je reč o stvaranju preduslova da se 18. decembra isplati jednokratna novčana pomoć od 5.000 dinara našim najstarijim građanima.

Ovu pomoć smatram dragocenom, a ne zaboravljam ni onu jednokratnu pomoć u iznosu od 4.000 dinara koju su penzioneri dobili u aprilu. Kada se uzme u obzir i povećanje penzija u januaru po „švajcarskoj formuli“ od 5,9%, jasno se vidi socijalna komponenta budžeta za 2021. godinu, za koju se zalaže i politika SDPS.

Zato ćemo mi podržati predloge zakona i odluke o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeća prijavljena je Justina Pupin Košćal. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas je na dnevnom redu Narodne skupštine nekoliko zakona iz oblasti fiskalne politike Srbije.

Ja bih se osvrnula na Predlog zakona o završnom računu Republike Srbije za 2019. godinu, koji tretira sve budžetske prihode i rashode budžeta u toj godini, iz čega se ceni kako smo i da li smo domaćinski trošili novac naših građa, u koje projekte je država ulagala i na kraju, kakvi su bili efekti po razvoj Srbije.

Iako sam prvi put narodni poslanik, član poslaničke grupe SPS, želim da govorim i o tom ranijem budžetu sa aspekta poređenja brojki iz 2019. godine, sa planiranim budžetom za 2021. godinu o kojem smo juče diskutovali.

U tom smislu bih se kao potpredsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu posvetila sektoru spoljnih poslova i saradnje sa dijasporom. Kao neko ko je skoro deceniju živeo i radio u dijaspori, upravo želim da skrenem pažnju na značaj veza Matice Srbije sa dijasporom i u tom smislu istaknem značaj rada Ministarstva spoljnih poslova, u čijem sastavu je i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Upoređujući završni račun za 2019. godinu, sa Predlogom budžeta za 2021. godinu, uočila sam da su za narednu 2021. godinu povećana sredstva za Ministarstvo spoljnih poslova i Upravu za dijasporu.

To je znak da se iz godine u godinu uočava značaj spoljne politike za spoljnopolitički položaj Srbije i značaj aktivnosti ovog ministarstva u stvaranju bolje slike o Srbiji i jačanju prijateljstva između Srbije i mnogih drugih država.

Za jednu uređenu i samostalnu zemlju kakva je Republika Srbija, kruna međunarodnog položaja jeste upravo spoljna politika koju sprovodi Ministarstvo spoljnih poslova.

Kolike efekte po spoljno politički položaj Srbije ima diplomatija pokazalo se u prethodnom mandatu kada je na čelu ministarstva bio sadašnji predsednik Narodne skupštine, gospodin Ivica Dačić, koji je branio državne i nacionalne interese pred svim međunarodnim organizacijama i ojačao bilateralne odnose sa mnogim državama sveta.

Zato je potrebno dalje jačati sve kapacitete naše diplomatije, odnosno jačati budžetsku podršku spoljnoj politici.

Dobro je što Vlada ima iskustva iz prethodnog mandata u tome koliko se postiže aktivnom diplomatskom politikom i što će budžetom za 2021. godinu biti povećana sredstva Ministarstva spoljnih poslova za čak 15,9% jer svesni smo da diplomatija košta, ali takođe smo svesni da od nje zavisi spoljnopolitički položaj i ugled naše zemlje.

Na ulogu diplomatije i drugih oblika međunarodne saradnje u vođenju ukupne državne politike ukazala bih i kao član Poslaničke grupe prijateljstva sa SAD i drugim zemljama kao oblik parlamentarne diplomatije.

Koristim priliku da istaknem značaj kontinuiteta spoljne politike i politike Srbije kao zemlje matice prema srpskoj dijaspori koja predstavlja važan potencijal naše države i u ljudskom i u ekonomskom smislu. Zato podržavam nastavak projekata kojima Uprava za dijasporu već duži niz godina povezuje dijasporu sa maticom, a to su programi negovanja srpskog jezika, srpske kulture i tradicije među pripadnicima dijaspore, a posebno među decom u rasejanju koja su tamo rođena.

Dobro je što se i za ove namene izdvaja nešto više sredstava. Lično smatram da je veoma značajna i tzv. meka diplomatija, odnosno javna diplomatija, jer svuda u svetu ona daje rezultate.

Zaležem se za dalje jačanje i podizanje uloge Sektora za javnu diplomatiju, za podizanje nivoa vidljivosti javne diplomatije koji u međunarodnim odnosima obezbeđuje bolju prohodnost za artikulisanje spoljno-političkih ciljeva i interesa Srbije.

Dozvolite mi da ovom prilikom istaknem jedan pozitivan primer iz tzv. meke diplomatiji, čiji sam akter lično bila. Naime, bila sam u prilici da knjigu pod nazivom „Kada se vijorila srpska zastava na Beloj kući“, a čiji je autor naša cenjena ambasadorka dr Ljiljana Nikšić, uručim američkom ambasadoru Entoni Gotfriju, kako bi je diplomatskom poštom poslao na visoko odredište. To je i učinjeno i knjiga je stigla do predsednika Amerike Donalda Trampa i gospodin Tramp je lično ambasadorki Nikšić poslao zahvalnicu i u toj zahvalnici on pominje Mihajla Pupina, njegove velike zasluge, kao i to da moramo raditi na daljem jačanju savezničkih veza naše dve države. Priznaćemo da je velika čast za Srbiju da jedan naš ambasador dobije zahvalnicu od jednog predsednika Amerike. Za mene kao potomka našeg velikog Mihajla Pupina ovaj čin ima ogroman značaj.

Želim kroz ovaj primer da kažem i to da smo svi mi svojevrsni ambasadori naše Srbije i da svako od nas mora da da što veći doprinos afirmaciji srpske kulture, srpskog identiteta i srpske kulturne baštine i doprinese na najbolji mogući način uklapanju Srbije u savremeni svet i to u onoj meri koja podrazumeva poštovanja našeg državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ali i poštovanje naše tradicije, a pre svega poštovanje naše pravoslavne vere.

U tom smislu podržavam predloge akata iz ovog skupštinskog pretresa, a to ću učiniti i poslanička grupa SPS. Zahvaljujem.

Hvala vama gospođo Pupin Košćal.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala potpredsedniče Orliću.

Iskoristiću priliku da pozdravim predstavnike Vlade koji su danas sa nama, uvažene kolege i koleginice i sve građane Srbije.

Evo ga trenutak kada je u pitanju rad ovog uvaženog doma verovatno najvažniji trenutak u godini kada su pred nama zakoni i zakon koji u stvari predstavlja sliku upravljanja državom i društvom u celini, kada je pred nama ovih dana Zakon o budžetu, ali i svi drugi prateći zakoni koji prate Zakon o budžetu, pa Zakon o budžetskom sistemu, pa i odluke o Penzijskom fondu, pa i završni račun za prošlu godinu.

Kada je u pitanju budžet o kome takođe raspravljamo ovih dana i koji izaziva mnogo interesovanja u javnosti, kao što rekoh, on je slika upravljanja državom i društvom u celini i nije velika razlika u tom planu prihoda i rashoda u odnosu na plan prihoda i rashoda jednog prosečnog srpskog domaćinstva tj. nema nikakve razlike kada su u pitanju principi planiranja prihoda i rashoda u državi i principi planiranja prihoda i rashoda u jednom prosečnom srpskom domaćinstvu.

Naime, kada jednim domaćinstvom upravlja čovek koji je odgovoran, kada upravlja čovek koji je štedljiv, koji planira i koji je radan, onda posle određenog vremena i to domaćinstvo stiče određene prihode koji su veći u odnosu na prethodni period, a nakon toga može ući i u određene rashode koji znače i obnovu tog domaćinstva, ali i pomoć porodici tog domaćina.

Ako li pak domaćinstvom upravlja neko ko je rasipnik, onda se prihodi svode na rasprodaju imovine, na zaduživanje i sve ove druge stvari su potpuno obrnute i suprotne onom slučaju kada domaćinstvo vodi neko ko je veoma odgovoran.

Imala je Srbija priliku da upozna i jedne i druge, imala je Srbija priliku da upozna i rasipnike i domaćine nažalost i na sreću, a onda kao što bi rekao naš narod - spram svetaca i tropari, spram onih koji upravljaju državom i Zakon o budžetu i Zakon o budžetskom sistemu i odluke i završni računi. Šta hoću da kažem? Kada su Srbijom upravljali rasipnici slobodno mogu reći do 2012. godine, a u Severnoj srpskoj pokrajini mnogo duže, imali ste budžet koji je jedva ispunjavao onu svoju socijalnu komponentu. U pitanju su bile i plate i penzije kao minimum socijalnih davanja, a o kapitalnim investicijama, o razvojnoj komponenti budžeta ne smem ni da govorim. To je bila posledica takvog i upravljanja.

Godine 2014. na čelo našeg zajedničkog domaćinstva, koje se zove Srbija, dolazi današnji predsednik države Aleksandar Vučić, dolazi onaj domaćin koji je racionalan, koji je štedljiv, koji planira i radan je, ali koji mora preduzeti određene teške mere, biće to gorke trave na ljutu ranu, ali te mere fiskalne konsolidacije i reformi će dati određene rezultate, a rezultat je ovaj budžet koji je danas pred nama za 2021. godinu, Zakon o budžetskom sistemu, završni račun za 2019. godinu.

Taj budžet i ti zakoni danas ispunjavaju i socijalnu i razvojnu komponentu, ali u potpunosti socijalnu jer danas kroz Zakon o budžetskom sistemu, kroz odluke koje se tiču PIO fonda imate ozbiljno povećanje i plata i penzija, o procentima govorimo danima, ali ima i razvojnu komponentu – u njemu su svi važni kapitalni projekti i nijedan nije zaustavljen. Vi ste juče iz Vlade reći – gospodo, Srbija se bori na dva fronta i apsolutno se slažem sa tim. Srbija se danas bori i za zdravlje, ali se bori i za nastavak svog razvoja. To pokazuju i projekti. Živimo u vreme kada su očigledno projekti u zdravstvu najvažniji i kao takvi se nalaze u ovom budžetu, ali bijemo bitku i na ovom drugom frontu koji se tiče razvoja Srbije i infrastrukturnih projekata.

Ono što je bitno takođe pomenuti je da svi ti infrastrukturni projekti o kojima govorimo imaju i te kako uticaja na investitore i činjenica je da od tih infrastrukturnih projekata zavisi odluka investitora da li će doći u neki kraj, da li će doći do povećanja zaposlenosti, a samim tim i do poboljšanja ukupnog standarda ljudi koji negde žive.

Međutim, svi ti projekti imaju i određenu političku poruku. Nije li projekat koji je u zamahu izgradnja autoputa od Preljine do Požege, odnosno od Horgoša do Požege u političkom smislu ostvarenje vekovnog sna da napravimo dobru vezu sa Crnom Gorom i spojimo se sa našim narodom koji živi i u Crnoj Gori, ali i sa onim delom narodna koji živi u Republici Srpskoj, pogotovo na jugu Republike Srpske.

Ista je situacija kada je u pitanju put, odnosno brza saobraćajnica koja spaja srce Vojvodine Novi Sad sa Loznicom i Podrinjem u Republici Srpskoj.

Ozbiljne garancije je Vlada dala i čini mi se da je to najveći nivo garancija koji je dat kada je u pitanju izgradnja Hidroelektrane „Buk Bijela“ u Republici Srpskoj.

U budžetu se nalaze projekti za rekonstrukciju skoro svih mostova na Drini, i stari most u Ljuboviji, i most u Skelanima, i most na Šepku, i na Karakaju i most Kralja Aleksandra u Zvorniku, koji spaja Zvornik u Republici Srpskoj sa ostatkom, odnosno Republikom Srbijom i to je svakako jedna važna i politička poruka, pored onoga što doprinosi razvoju samih tih sredina.

Međutim, ako bih imao pravo uopšte na nekakav lični stav i lični utisak, ja moram, pre svega, pred vama predstavnicima Vlade i građanima da izdvojim jedan poseban projekat koji se, evo, nalazi u ovom budžetu, a radi se o aerodromu u Trebinju. Preko tri milijarde je izdvojeno za izgradnju aerodroma u Trebinju. Možda vi gospodo iz Vlade niste ni svesni, a ja vam naravno na tome ne zameram, da je ovo danas istorijski trenutak.

Počastvovan sam što ću imati priliku da sa mojim kolegama, pre svega, iz Srpske napredne stranke učestvujem u ovome i glasam danas o ovoj stvari koja je, siguran sam, istorijska. Znate kako, posle više decenija, ovo je, budite sigurni u to, najvažnija vest na jugu Republike Srpske u Hercegovini, a i u dobrom delu severa Crne Gore, naročito okolini Nikšića. Ovo je jedna od najvećih stvari koja se dešava u poslednjim decenijama na celom jugu, gde živi naš narod.

Pored toga što sam lično počastvovan, hoću da izrazim i zahvalnost vama članovima Vlade i vama poslanicima što ćete podržati ovo, ali i predsedniku države čija je ovo inicijativa bila.

Evo i najradosnije vesti – u ovom budžetu se nalaze novci za izgradnju aerodroma u Trebinju.

Iskoristiću ovu priliku i da kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu čestitam na izboru i vama uvažena ministarka, ali i da čestitam na izboru novoj Vladi u Podgorici i gospodinu Krivokapiću.

Pre tačno 105 godina, negde u decembru mesecu, početkom i polovinom decembra 1915. godine, podsetiću vas samo, čuvena Mojkovačka operacija je ušla u svoju završnu fazu, a kruna te operacije će biti Mojkovačka bitka na Badnji dan i na Božić 1916. godine kada su Srbija i Crna Gora zajedno oslanjajući se jedna na drugu branile se od velikog neprijatelja. Evo posle 105 godina u decembru mesecu Srbija i Crna Gora su opet zajedno na frontu borbe protiv jednog velikog neprijatelja, a zove se Korona virus, ali zajedno su i u borbi za bolji standard svojih građana.

S tim u vezi, iskoristiću priliku da kao građanin Srbije, da kao narodni poslanik i da kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu apelujem na novu Vladu Podgorice, na njenog premijera, da u najkraćem roku ukine odluku o proterivanju srpskog ambasadora iz Podgorice i damo im priliku, odnosno da iskoriste priliku da to bude jedna od prvih i najvažnijih spoljnopolitičkih odluka koje će Vlada u Podgorici doneti.

Time se naravno pridružujem i apelu koji je uputio evropski komesar za proširenje Oliver Verhelji, ali i želji velikog broja građana koji danas žive u Crnoj Gori i siguran sam svih građana Srbije i Republike Srpske.

Neka decembar nakon 105 godina opet bude mesec jedinstva Srbije i Crne Gore, neka opet pokaže naše zajedništvo i mogućnost da se zajedno borimo sa izazovima koje ovo vreme stavlja ispred nas. Ako li im pak treba politički uzor kako to da urade, neka to bude predsednik države Srbije i Vlada u Beogradu, koja je povukla odluku o proterivanju gospodina Miloševića, crnogorskog ambasadora u Beogradu.

Ja vam se na kraju na svemu ovome zahvaljujem. Dobre stvari se nalaze u budžetu za 2021. godinu i dok stvari stoje tako, budite sigurni, uvažena ministarka, uvaženi predstavnici Vlade da ćete u ovom domu, za ovakve odluke, ali i među građanima Republike Srbije, ali i među građanima našim koji žive šire imati veoma veliku podršku i da ćemo mi poslanici SNS glasati u Danu za glasanje i za budžet i za zakon o budžetskom sistemu i za sve odluke koje prate ove zakone. Hvala.

Hvala vama gospodine Vujadinoviću na, kao i uvek, inspirativnom izlaganju i podsećanju na važne istorijske detalje, na koje ste ukazali i vi i koleginica neki minut pre vas.
Kad smo kod istorije, pošto je jedna od današnjih tema, koliko vidim, u javnosti pitanje roka i usvajanje budžeta kojim se mi bavimo na ovoj sednici, samo bih podsetio sve one koji su navodno zabrinuti, strašno zabrinuti za ta pitanja, da je budžet stavljen u raspravu u roku koji je predviđen našim Poslovnikom, a to je minimalno 15 dana, pa i za nekoliko dana nakon toga.
Dakle, u potpunosti su ispoštovane sve procedure a i pravo narodnih poslanika da se detaljno upoznaju sa sadržajem.
Zakonska obaveza nas, kao Narodne skupštine, je da završimo sa usvajanjem budžeta do 15. decembra i to će se izvesno desiti, tako da nema nikakvih razloga za brigu, pre svega, od strane stručnjaka koji nisu nalazili za shodno da se tim pitanjem bave ni 2004. godine, za koje je budžet usvojen krajem marta 2004, 2007. godine za koje je budžet usvojen tokom ili krajem juna 2007, kao ni u mnogo navrata kada se to činilo u poslednjim minutima ili čak sekundama predviđenog roka za redovno zasedanje Skupštine, dakle, daleko izvan zakonskih rokova.
Dakle, daleko izvan zakonskih rokova danas, kao što vidite tih problema apsolutno nemamo. Sve funkcioniše kao sat, a obezbedili smo i ove godine, kao i prethodne dvostruko vreme za raspravu o budžetu. Takvu praksu nećete pronaći u godinama za kojima neki očigledno čeznu. Nek ta pitanja ostanu njima za dalje razmišljanje, mi nastavljamo sa spiskom.
Reč ima prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dakle, došao je dan polaganja ili svođenja računa i jako je dobro što smo imali prilike da pored ministra finansija, ovde imamo i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sve ono što smo čuli od ministarke ohrabruje da će naredni period biti izuzetno dinamičniji u pogledu onoga na šta se odnosi rad, saradnja i koordinacija ministarstva prema lokalnim samoupravama.

Ono što bi bilo važno, pored svih ovih naznaka, da ministarstvo malo vodi računa i o tome kako će se ta sredstva koja se dobijaju i implementirati. Zašto? Zato što smo do sada mnogo puta imali, govoriću sada sa naše lokalne perspektive, jer ste nam vi kazali da je jako važno i to da dođemo do svakog građanina, vrlo često zloupotreba budžeta i to ostane na tome.

Sada imamo DRI koja je utvrdila da je samo gradonačelnik Novog Pazara i gradsko veće bez ikakvih normalnih rešenja iz Centra za socijalni rad nenamenski potrošila milion i sedamsto hiljada dinara.

Naravno, to su stvari koje se tiču zloupotrebe sredstava kada je u pitanju najosetljivija kategorija građana, socijalno ugroženih ljudi. Dodatno se narušava njihovo dostojanstvo.

Zatim, vrlo je nelogično da projektna dokumentacija za izgradnju dva mosta preko reke Raške koja nije ni Dunav, ni Sava, gde mostovi nisu nekoliko stotina metara, već 20, 30 metara, košta 110.000 evra. Dakle, to je sve nešto što je jako proverljivo i govorim o dokazima.

Zatim, čuli ste da se ovih dana razotkrivaju razne afere. Vrlo je nenormalno da recimo jedan lokalni vrtić naplaćuje iz budžeta grada hranu za decu koja se tamo hrane i koja po visini košta 27 obroka u toku dana da ta deca jedu. Ili, da krečenje jedne tako male ustanove košta 8.000 evra. Ili da se na svaki način ispumpava i ono što dođe od sredstava iz Vlade ili na drugi način i narod se još više zloupotrebljava, posebno one osetljive kategorije, deca, roditelji, socijalno ugroženi.

Mi smo do sada imali DRI da utvrdi, neke druge institucije, međutim da nikakvih sankcija nema prema počiniocima tih zločina, dapače, i ono što se sada otkriva 2012, 2013. godine, novinari su istraživali i dokazivali, međutim, umesto da dobiju podršku institucija oni su dobijali krivične prijave od tajkuna, kriminalaca i zbog sprege lokalnih vlasti sa delovima tužilaštva, sa delovima policije i morali su plaćati kazne itd.

Ovde je reč o nenormalnim kriminalima i zato bi i ministarstvo i cela Vlada, a posebno zbog odluke da se ova Vlada mora uhvatiti u koštac sa korupcijom, sa kriminalom, mnogo više raditi da se sve to spreči kako bismo na pošten način sve ono što se dobije od sredstava mogli da implementiramo i da građani kao krajnji korisnici svega toga imaju neke benefite. Ne vredi da država i daje, iako treba mnogo više da daje, ako to ništa ne dođe do krajnjih korisnika.

Šta imaju građani od Novog Pazara što je neko uzeo novac za izgradnju možda dva mosta. Za taj novac se mogu izgraditi dva mosta, ako je ceo novac potrošen pod znacima navoda samo da se izradi projektna dokumentacija za njihovu izgradnju, pa ćemo u narednih 20 godina još čekati da se izgrade ti mostovi. Pa će doći nova generacija, kao što smo mi generacija koji smo doživeli da u prethodnih 30 godina se ama ništa nije konkretno opipljivo dogodilo što bi bio zamah, što bi bila snaga, što bi digao moral mladim ljudima da izgrađuju svoju budućnost, budućnost svojih porodica upravo na tim mestima, već nečinjenjem svih organa u stvari se ohrabruju kriminalci i oni koji su u korupciji da i dalje ustrajavaju i da se pokazuje mladim generacijama da je to možda put kako oni trebaju da ostvaruju svoju budućnost.

Zato nam je neizmerno važno da se krene, da se ono što se započelo sa hapšenjima kriminalaca, posebno onih koji zloupotrebljavaju budžet građana, nastavi i da se do kraja sve to implementira. Na koncu, i time ću završiti. Želim da pozdravim odluku o povećanju plata, posebno medicinskom sektoru, jer je svaki od nas građana u prethodnom periodu direktno ili indirektno mogao da vidi, da doživi i da se uveri da je taj deo naših ljudi najzaslužniji i da on zapravo zaslužuje mnogo, mnogo veće plate i naravno svaku vrstu zahvalnosti društva u odnosu na ono koje danas uživa. Zato je ova odluka zaista važna i posebno je treba uvažavati i posebno ustrajavati da u buduće se svakog puta medicinskim radnicima još više daje na značaju u pogledu njihovih primanja. Hvala.