Hvala vama.

Sledeća prijavljena je Danijela Veljović.

Preostalo vreme za poslaničku grupu četiri minuta i 14 sekundi.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Budžet je najvažniji dokument koji je uvek bio pogodno mesto za sukobljavanje različitih političkih stavova. I ma koliko se vodilo računa o svim segmentima društva i o pravilnoj raspodeli novca uvek će biti mesta za kritiku. To je sasvim legitimno. Ali je isto tako legitimno istaći i dati prioritet svim njegovim dobrim stranama, a ovaj budžet ih zaista ima.

Kada bi govorila o njemu kao o nekoj osobi pripisala bih mu sledeće osobine: vedar, energičan, optimista, empatičan. Najbolja stvar kapitalnog budžeta u 2021. godine jeste da duplirane sredstava za projekte fizičke izgradnje, odnosno izgradnje fizičke infrastrukture. Rastu ulaganja u sve vidove saobraćajne infrastrukture, puteve, pruge, luke.

Kada je u pitanju ta empatična strana, onda se to sigurno odnosi na planirani rast penzija i plata u javnom sektoru, a najviše u zdravstvu. Kao što je u svom obraćanju izneo i moj kolega poslanik profesor Mijatović, preporuka Socijaldemokratske partije Srbije jeste da se sistem zarada postepeno uredi i u vidu platnih razreda i da se završe pregovori sa sindikatima oko vrednovanja radnih mesta, što je bilo nemoguće očekivati da se desi u ovo vreme pandemije.

Pozdravljam transparentnost u donošenju završnog računa, kao i planiranje i upravljanje javnim dugom. Dobro koje nam je donela ova nesrećna pandemija jeste upravo svest o važnosti ulaganja u zdravstvo. Jedan deo budžetskih dotacija planiran je za uvećanje plata medicinskom osoblju, dok drugi najveći deo predstavlja dodatna ulaganja u investicije, nabavku materijala i lekova. To je zaista velika i veoma važna stvar, jer bez zdrave nacije nema ni države.

Potpuno me raduje činjenica o konačnom buđenju kada je ekologija u pitanju. Lepa vest za Kragujevčane je da će u budućnosti lepše i lakše disati, jer je ovim budžetom predviđena promena kotlova u toplani u Kragujevcu i prelazak sa čvrstog na ekološki prihvatljivo gorivo.

Pošto dolazim iz Kragujevca ima potrebu da pohvalim i način na koji je lokalna samouprava grada uradila Nacrt zakona o budžetu. Zbog velikog interesovanja građana i nevladinog sektora jedan od pet prihvaćenih predloga je i taj da novac planiran za proslavu Nove godine, vatromet, bude preusmeren za lečenje bolesne dece. U novom budžetu grada predviđeno za to je pet miliona dinara. Jedna odlična inicijativa i predlog kako treba da rade i druge lokalne samouprave.

Socijaldemokratska partija Srbije će uvek pružati podršku u građenju razvijenog institucionalnog sistema, sistema koji će obezbediti fer uslove na tržištu, štiti ugovor, svojinu i eliminisati u najvećoj mogućoj meri korupciju. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Dijana Radović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Obradović, koleginice i kolege narodni poslanici.

U okviru današnje teme i rasprave o Predlogu zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, a s obzirom da Srbija pripada grupi evropskih zemalja sa izraženim regionalnim razlikama, izdvojila bih i istakla značajan deo sredstava u iznosu od 654 miliona dinara koji je Vlada Republike Srbije utrošila u 2019. godini za podršku mera ravnomernog regionalnog razvoja.

Nije potrebno dodatno obrazlagati neophodnost i nužnost ravnomernog regionalnog razvoja imajući u vidu i da se našim Ustavom, najvišim pravnim aktom, regionalni razvoj garantuje kao prioritet i potreba.

Ono na čemu treba da insistiramo i šta treba da nastavimo jeste da ne postoji jedinstven razvojni model koji bi se mogao primeniti na sve regionalne i lokalne zajednice, odnosno da svaka opština i svaka regionalna zajednica ima posebno specifičnosti, posebne komparativne prednosti i koje mi treba da iskoristimo i na najbolji mogući način da stavimo u funkciju razvoja.

Takođe, ono što je svima zajedničko u svim ovim opštinama i regijama jeste da je najugroženiji razvoj ipak u ruralnim područjima. Zbog toga mi treba dalje da nastavimo da insistiramo da podržavamo žensko preduzetništvo, da podržavamo žene u agro biznisu, ali takođe da znamo da je nepisano pravilo da ukoliko žena napusti seosko domaćinstvo, da se to domaćinstvo i gasi.

Ne postoji takođe potreba da ne insistiramo dalje na proizvodnji organske hrane i organskih proizvoda, jer smo imali priliku da vidimo kroz različite potražnje da je potreba za kvalitetnom i veoma zdravom hranom sada posebno aktuelna, naročito je to u onim industrijskim i razvijenim zemljama koje nemaju tu proizvodnu mogućnost da kvalitetnu hranu i proizvode. Zato je razvojna šansa Srbije proizvodnja organske hrane i mi moramo da nastavimo da podstičemo naše poljoprivredne proizvođače da proizvode organske proizvode i organsku hranu.

Zbog toga mi je posebno drago što je gospođa Obradović ovde danas sa nama prisutna, jer su principi regionalnog razvoja lokalna samouprava, odnosno decentralizacija i demetropolizacija. Lokalne samouprave su, po pitanju privrednog razvoja, izuzetno važan segment države, a to podrazumeva da građani Republike Srbije od lokalnih samouprava posebno očekuju da sve svoje resurse i kapacitet usmere ka rešavanju njihovih problema, odnosno da sve svoje resurse i kapacitete usmere ka zapošljavanju građana, podizanju nivoa standarda građana, ali takođe i unapređenju sveukupnog kvaliteta života.

Zato je bitno da regionalni razvoj koji podstičemo, razvoj koji podstičemo uopšte, posebno odgovara potrebama u lokalnim samoupravama, ali i da odgovori problemima koji su tu prisutni.

Nešto na čemu treba da insistiramo i dalje jeste da se ekonomski razvoj ne koncentriše i ne podstiče isključivo u velikim i razvijenim područjima, a to posebno zbog toga zato što je stanovništvo koje imamo u određenim delovima naše teritorije polako usled migracija nestaje i mi zbog toga treba da nastavimo da insistiramo da podstičemo regionalni razvoj u manjim sredinama i u manjim opštinama, zbog toga što u velikim gradovima imamo veliku koncentraciju i stanovnika i privrednih aktivnosti što doprinosi do velikih problema kao što su socijalni, ekonomski, ekološki, komunalni itd.

Da Vlada Republike Srbije nastavlja u kontinuitetu da podstiče i da ulaže u regionalni razvoj pokazuju i značajna sredstva koja su opredeljena budžetom Republike Srbije u 2021. godini. Tako imamo priliku da vidimo da je za podršku sprovođenja mera ravnomernog regionalnog razvoja izdvojen iznos od približno 320 miliona dinara. Tako će Kabinet ministra bez portfelja zadužen za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština na teritoriji Republike Srbije imati priliku da kroz ova sredstva kvalitetnim projektnim aktivnostima unapredi i podstakne i poljoprivredni, uslužni ili bilo koji drugi sektor devastiranih i nedovoljno razvijenih opština. Odnosno, imaće priliku da sprovede sve one aktivnosti koje će za cilj imati poboljšanje socijalno ekonomske situacije određenih geografskih oblasti.

Ono što bih posebno naznačila jeste da je izgradnja infrastrukture od velikog ako ne i presudnog značaja za stvaranje stimulativnog poslovnog okruženja. Zato bih, s obzirom da dolazim iz Zlatiborskog okruga, posebno pohvalila inicijativu za izgradnju autoputa Beograd – Sarajevo. Ovaj put će koštati nas u narednoj godini 4,5 milijardi dinara, odnosno to je samo deo sredstava koji je predviđen da se za ovu namenu uloži u narednoj godini.

Izgradnja ovog autoputa krak Požega – Sarajevo daće privredni impuls Zlatiborskom okrugu. Ovakvi infrastrukturni projekti ne samo da doprinose privrednom razvoju Užica koji je i centar, privredni centar našeg okruga, već i svim ostalim opštinama u Zlatiborskom okrugu od kojih nažalost većina pripada kategoriji nedovoljno razvijenih.

Takođe, koncept razvoja treba da objedini i sve one lokalne i regionalne potencijale kojima raspolažu lokalne samouprave i okruzi i zbog toga bih posebno naglasila da su mnogo bitne kapitalne investicije za unapređenje i razvoj turističkih potencijala i resursa, a kojih opet u ovom našem, Zlatiborskom, okrugu ima mnogo . Zlatibor, Tara, Mokra Gora, Kanjon reke Uvac, Zlatar, Pribojska banja. Sve te resurse treba da stavimo u funkciju regionalnog razvoja i da najbolji mogući način sve ove prirodne resurse iskoristimo.

Zašto je ovo bitno? Zato što neravnomeran regionalni razvoj ne samo da otežava razvoj države, već i utiče na sve segmente našeg života. Zbog toga je dobro što će Vlada Republike Srbije nastaviti u narednom periodu da podstiče ekonomski razvoj u svim delovima naše zemlje i, takođe, što su budžetom za 2021. godinu predviđena sredstva kojima će se pružiti adekvatna pomoć posebno onim opštinama koje su devastirane i nedovoljno razvijene.

Ravnomeran regionalni razvoj jeste osnova razvoja Srbije i Srbija će znatno brže unaprediti svoj privredni rast i razvoj kada postigne pozitivne efekte na nivou cele svoje teritorije. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Radović.

Reč ima narodni poslanik Lav – Grigorije Pajkić.

Izvolite.

Hvala vam, uvaženi gospodine potpredsedniče.

Poštovana ministarko Obradović, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, pre svega moram da kažem da me izuzetno raduje činjenica da ćemo imati priliku ponovo da pomognemo našim penzionerima.

Takođe me raduje da, bez obzira, da imamo jednu svetsku pošast, koja je Kovid 19, koja je ugrozila zdravstveno stanje u čitavom svetu, a zatim i ekonomskom, Srbija je uspela ponosno da ostane na nogama, i dalje ima budžet koji je na zavidnom nivou.

Dok se naši zdravstveni radnici nalaze na frontu koji je, možda mogu i da kažem, čak nije hiperbola, ali ekvivalentan frontovima naših slavnih predaka koji su imali priliku da se bore za našu državu i dok naša Vlada takođe ima jedan sopstveni front, a taj je upravo front ekonomski i dok predsednik Vučić daje sve od sebe da naša Srbija ostane na nogama, što imamo jednostavno dokaz po podacima koje smo mogli da vidimo, mi možemo da vidimo šta? Šta radi opozicija?

Da li ona daje neke konstruktivne kritike kako da se bolje snađemo u ovoj situaciji? Ne.

Mi imamo situaciju da oni smišljaju koje kakve afere, i to kakve afere, one koje targetiraju porodicu predsednika Vučića, izmišljaju koje kakvu pokretnu i nepokretnu imovinu bratu predsednika, Andreja Vučića, prate sina predsednika Vučića, Danila, što je zaista zastrašujuće.

Svestan sam, mi živimo u jednom, da kažem, demokratskom društvu i u parlamentarnoj demokratiji. Politički lideri imaju priliku da rade razne stvari da bi stekli kojekakve bodove, ali napadi na porodicu su nešto najniže što postoji. Smatram da je to jednostavno nešto što je svetinja. Na porodicu ne treba da udaramo.

Postavio sam sebi pitanje – zašto je to tako? Zašto baš porodicu saradnici Dragana Đilasa, Dragan Đilas, naravno, sam kao lider, koje kakvi ljudi koji su na platnom spisku Dragana Đilasa, od Ivana Ivanovića, do Kesića, do medija pod njegovom kontrolom, zašto baš targetiraju porodicu predsednika Vučića?

To vam je, dragi moji poslanici, zato što Dragan Đilas polazi od sebe. On zna, i imali smo priliku i drago mi je da je naša uvažena koleginica Sandra Božić pročitala mnogobrojne nekretnine brata Dragana Đilasa, Gojka. Mi vidimo da su oni svoju priliku da urade nešto za ove građane, za naše građane, da urade nešto za Srbiju iskoristili za lično bogaćenje.

E sad, imajući u vidu da oni polaze od sebe i jednostavno cifra od 619 miliona evra koja stoji iza Dragana Đilasa jednostavno jeste sramotna, ali ja kao narodni poslanik moram da kažem da je to, koliko god bila jedna konkretna cifra, pomalo i apstraktna. To je toliko veliki novac da jedna prosečna osoba, bar kao ja, ne mogu najbolje da razumem koliki je to, zapravo, novac.

Zato sam pripremio, a oprostiće mi koleginica Božić, ona je imala isto priliku da pročita jedan broj stanova Gojka Đilasa, ali ja sam odlučio da jednostavno spojim sve to zajedno, da vidimo koliko zapravo Dragan Đilas, njegovi saradnici, njegova familija, zajedno imaju pokretne i nepokretne imovine. Videćete, to je jedna kratka.

Verujte mi, moji uvaženi poslanici, SNS, naša poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, nema dovoljno minuta koliko Dragan Đilas ovde ima imovine, tako da ću se truditi da budem što brži, neke ću možda i preskakati, neke lokacije, u cilju da završimo danas.

Dakle, stan u Siminoj ulici od 91 kvadrat. Još jedan stan u Beogradu, 56 kvadrata. Stan u Dušana Radovića od 48 kvadrata. Stan u Beogradskoj, 91 kvadrat. Stan u Borislava Pekića, 43 kvadrata. Lokal u Požarevačkoj, 15 kvadrata. Stan u Gospodar Jovanovoj, 55 kvadrata. Stan u Dimitrija Tucovića, 67 kvadrata. Stan, odnosno pet stanova od 127 kvadrata svaki. Zatim, dva stana u Velisava Vujovića od po 25 metara kvadratnih. Stan u Gospodar Jevremovoj, 143 metara kvadratnih, meni je ovo jezivo, zanesem se od ovih nekretnina. Stan u Kornelija Stankovića, 61 metar kvadratnih. Stan u Svetozara Markovića, 105 kvadrata. Stan u Jevrema Grujića, 160 kvadrata. Naravno, da ne preskočimo i garažna mesta – 12 kvadrata. Još jedan stan na Starom gradu od 82 kvadrata.

Imajte na umu da sam u ove stanove uračunao i stanove koji pripadaju raznim firmama Dragana Đilasa.

Zatim, imao je jedan stan na Novom Beogradu koji pripada njegovoj majci, 57 kvadrata.

Stari grad, „Multikom grupa“, 108 kvadrata.

Opet imamo jedan od 65, pa 55, pa 91, pa 43.

Onda, imamo na Vračaru jedan isto koji znamo da je u vrednosti od 140.000 evra, ne piše kvadratura.

E sad, imamo i van Beograda, tako da nije stao samo na Beogradu. Imamo u Majdanpeku jedan od 48, još jedan u Majdanpeku 50, jedan u Boru od 41.

Zatim u Negotinu, izraziću se tačno, imamo 13.310m2 u pitanju je neki hektar, ne znam ni ja, tako da bolje da budem precizan i u tome. Negotin 198m2 , opet Negotin 197m2 , Negotin 104,985m2 , to je nekakva, šta mu dođe, njiva, više ja i ne znam šta taj čovek sve ima. Sada imamo još pet nekretnina u Zaječaru. na Senjaku 264m2. Na Novom Beogradu Multikom grupa, čitava jedna zgrada vredna 5,500 miliona evra.

(Nebojša Bakarec: Pola Srbije.)

Tačno tako, dragi kolega Bakarec.

Dedinje 579m2, kuća na Zvezdari 136m2 , još jedan stan, drugi stan, treći stan i da ja sada ne idem dalje, ali valja i da se pomene, tu imamo nekoliko firmi koje su još u njegovom vlasništvu, koje su vredne milione evra. Dva BMV, i još dva automobila, ne piše tačno koja. Eto, kratka lista. I, šta da vam kažem.

Ovo je sramota što sam ovde danas vama pročitao. Sramota je da jedan državni službenik koji treba da služi ovom narodu, posle svog mandata ima ovoliko nekretnina. Da li je ovo u redu?

Vidite, ova lista, kao što sam rekao je sramotna lista, i ovo je lista čoveka koji živi od Srbije, od građana Srbije. Ovi stanovi nisu njegovi, ovi milioni, ti stanovi pripadaju građanima Srbije, to su novci građana Srbije. To je lista čoveka koji živi od politike.

Vidite, tu je razlika između predsednika Vučića i Dragana Đilasa. Dragan Đilas, je sve vreme svoje posvetio na lično bogaćenje, a predsednik Vučić je svoje vreme posvetio da živi za Srbiju, da živi za nova radna mesta, za investicije. Tako izgleda političar koji živi za svoj narod. To je ključna razlika.

Za kraj, ako ste ikad imali priliku da se pitate kako Dragan Đilas može da spava posle svega što je uradio, evo vam dokaz, ovo odlično ovako može da leči insomniju, čitanje silnih nekretnina, ili da broji od jedan do 619 miliona evra.

Hvala vam. Živela Srbija.

Hvala, gospodine Pajkiću, i čestitke na vašem prvom izlaganju u Narodnoj skupštini.
Koleginici takođe čestitke, i vi ste danas govorili prvi put.
Sledeća prijavljena je Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, potpredsedniče.

Uvažena ministarko, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, pre svega mi je drago da imamo tu šansu, potpredsedniče, na tome vam zavidim, možete da čestitate mladim kolegama koji govore prvi put, a govore kvalitetno, što znači da smo posao iza nas uradili dobro, a da je pred nama vreme koje će biti još bolje. Čestitke i od mene u tom smislu za sve vas koji ste hrabri da u ime svoje generacije kažete ono što mislite u parlamentu Srbije, jer je to važno čuti, jer vama pripada ovo sutra u koje svi verujemo da će biti bolje.

Danas na dnevnom redu set fiskalnih zakona, među kojima je i završni račun budžeta Republike Srbije za 2019. godinu. Lepa praksa.

Završni račun, zapravo zarad javnosti Srbije, naglasiti su fakti o planiranim izvršenim rashodima budžeta za određenu godinu, i on govori o tome koliko smo realno planirali budžetska sredstva za ove budžetske korisnike i u kom obimu su ta sredstva realizovana, odnosno koliko smo efikasno namenski koristili sredstva budžeta.

Završni račun za 2019. godinu je još jedan od dobro planiranih budžeta i to u godini u kojoj je Srbija postigla, rekla bih, odlične razvojne rezultate. Napomenuću da je ukupan javni dug 31. decembra 2019. godine, iznosio 52%, što je odličan rezultat, naročito ako bismo se vratili unazad, ja to neću raditi, neka godine iza nas ostanu tamo gde jesu.

Mene, kao član odbora za privredu, naročito interesuje realizacija privrednog budžeta. U tom smislu prema budžetu za 2019. godinu, za Ministarstvo privrede bilo je planirano preko 32 milijarde dinara, izvršeno je 23,5 milijardi. Žao mi je što ministar finansija nije tu, moja uvažena koleginica Marija u tom trenutku nije bila ministar, nego je bila naša koleginica, ali bih zaista želela da dobijem odgovor na pitanje šta je to u 2019. godini, ostalo nerealizovano iz sektora Ministarstva privrede. Ne sumnjam da postoje opravdani razlozi da nije došlo do 100% realizacije, ali, zarad javnosti je i to važno i čuti i reći.

Ovoga puta bih ipak svoju diskusiju o završnom računu za 2019. godinu, povezala i sa diskusijom o Predlogu budžeta za narednu godinu. Napominjući još jednom da mi je drago da se uspostavlja praksa da završne račune za prethodnu godinu razmatramo redovno i to uz predloge budžeta za narednu godinu. To znači da sve radimo planski, a ne stihijski i da su kritike ka parlamentu samo zlonamerne, možda malo lične, ali to sad nema mnogo veze sa onim što mi radimo.

Budžet za 2021. godinu, po mom mišljenju planiran je na realnim osnovama uz balansiranje razvoja i javnog duga države. Budžetom se, ali to smo već čuli, postižu dva suštinska, odnosno dva strateška cilja. Prvi je rast investicija, posebno onih od kapitalnog interesa za Republiku Srbiju, a drugi je rast plata i penzija, čime se stimuliše tražnja, a time i javna potrošnja kao stimulator, pre svega dalje proizvodnje i ukupnog razvoja.

Šta su strateški ciljevi budžeta govorio je predsednik poslaničke grupe, moj uvaženi kolega, Đorđe Milićević, ja se neću ponavljati, ja ću se baviti delom budžeta koji se odnosi na privredu, odnosno na razvojnu politiku, koja u stvari i predstavlja zdravu komponentu razvoja i omogućava realizaciju zacrtanog privrednog rasta od 6% kako nam to kaže planirani budžet za 2021. godinu.

U odnosu na budžet za 2020. godinu, sektor u ekonomske u razvojne politike je namenjeno manje sredstava i to za 147,6 milijardi, pre svega zbog mera za ublažavanje posledica pandemije kovid, što znači da se na razdelu Ministarstva privrede nisu za 2021. godinu našla planirane mere za ublažavanje kovida i to je po meni dobar signal, nadam se da će čovečanstvo izaći iz ove krize u kojoj se trenutno nalazi.

Međutim, mere po osnovu kovida jesu planirane na razdelu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije i možda kada je Srbija u pitanju jednog ministarstva, odnosno delatnosti koja je pretrpela najveći udar i najveću štetu od pandemije korona virusom u iznosu od 1,4 milijarde, očigledno se smatralo da sektoru turizma treba pomoć u tom smislu i u narednoj godini.

Kod Kancelarije za javna ulaganja veliko je smanjenje iznosa namenjenog sanaciji posledica od elementarnih nepogoda i pretpostavljam da i to ima svoj opravdani razlog. S druge strane, najveće povećanje kod privrede se odnosi na osnivački ulog Republike Srbije u privrednim društvima u kojima će država povećati svoje udele, kao i za mere fiskalizacije, odnosno obezbeđivanja subvencija za nabavku fiskalnih kasa. Ova subvencija se planira u iznosu od tri milijarde dinara.

Jasno je da će dinamika investisticione aktivnosti u 2021. godini zavisiti od daljih povećanja proizvodnih kapaciteta privrede, odnosno, od svih privrednih investicija, a pre svega, nastavkom realizacije započetih infrastrukturnih projekta za koje se u 2021. godini, procenjuje učešće u BDP u čak 5,5%.

O investicijama neću govoriti dalje i ne bi imalo smisla posle Milutina Mrkonjića koji je juče govorio u ime poslaničke grupe SPS, suludo bi bilo da i pokušam da nešto kažem.

Kada su u pitanju pojedine namene privrednog budžeta za 2021. godinu, istakla bih nekoliko stvari. To je da su povećana sredstva za podsticaj konkurentnosti privrede za čak 58,4%. Ovo bi trebalo i hoće unaprediti domaću proizvodnju i učiniti je konkurentnom kako na domaćem, tako i na regionalnom i međunarodnom tržištu i to je važno.

Za privlačenje investicija planira se u narednoj godini čak 114,6% više sredstava i ova sredstva će biti namenjena predlaganju i sprovođenju mera, podsticanju investicija, povezivanju privrednih društava sa strateškim investitorima i radu slobodnih zona.

Ovde je najveći deo sredstava namenjen subvencijama za ulaganja od posebnog značaja za direktna ulaganja, kao i za ulaganja u proizvodnju audio-vizuelnih delova. Ovaj projekat će sprovoditi Ministarstvo privrede i Uprava za slobodne zone, zato je važno naglasiti i to.

Odvojena su sredstva za podsticaj regionalnog razvoja. Na ovom razdelu je 4,5 milijardi dinara, što treba da bude državna podrška ujednačavanju razvoja i smanjenju regionalnih razlika u Republici. Ja sam slušala ministarku Obradović, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, jako važan resor. Lepo ste rekli i ja ne sumnjam ni jednog trena da ćete stići do svake opštine u Srbiji i da ćete prepoznati sve, to sam rekla ja, obavezujući vas pri tom. Šalim se, naravno. Ali, poznavajući radoholika u vama, ja znam da ćete uraditi više od mogućeg da stignete do svakog problema koji se, nažalost, uvek javlja kada su u pitanju lokalne samouprave, jer, prosto, Srbija je takav teren, svaka je opština, da ne kažem svako selo, priča za sebe.

Za razvoj nedovoljno razvijenih opština i devastiranih područja, ovde imate i blagu pomoć, obezbeđena su određena sredstva i to na poziciji ministra bez portfelja zaduženog za razvoj, gospodina Tončeva, i ja verujem da ćete tu imati kvalitetnu saradnju.

Najbitnije kada je privreda u pitanju je da se završi proces privatizacije i da se sva ta preduzeća, gde god je to moguće, stave u funkciju razvoja, da se reše pitanja zaposlenih u ovim preduzećima. Prema nekim podacima koje imamo, Ministarstva privrede, na privatizaciju čega više od 70 preduzeća u ovom trenutku. Međutim, važno je istaći da privredni razvoj podrazumeva i društvenu odgovornost privatizovanih i novonastalih preduzeća i kompanija koje treba da ispunjavaju svoje zakonske obaveze, dakle, da posluju u regularnoj zoni i da prema radnicima ispunjavaju svoje obaveze. Naravno, tu su i nadležni državni organi koji treba o tome da brinu i ovo je sada blago nadovezivanje na ono što je moj mladi kolega rekao pre mene. Dakle, ako svi budemo radili svoj posao, sigurna sam da ćemo imati manje problema.

Teška vremena, ali država Srbija u ovom trenutku podstiče i subvencioniše privatne kompanije i preduzeća, što je takođe dobar iskorak, sve u cilju da se osnaži realan sektor, jer je to zapravo motor razvoja i to je ono što se u praksi zove realna ekonomija.

Svakako moramo više podsticati domaće preduzetnike, domaća preduzeća, obezbediti im ako treba i subvencije i povoljne kredite. Mi moramo domaću proizvodnju prilagoditi standardima Evrope, to jeste pravi razvojni put Srbije. To hoće u dobroj meri zaustaviti i odlazak mladih i stručnih kadrova, to hoće pomoći da nam se deca rađaju u Srbiji, jer, nažalost, ne možemo govoriti o budžetu a da se ne osvrnemo i na problem bele kuge i visokog mortaliteta i jednog zadatka koji je ova Vlada, koja za mene praktično ima kontinuitet, sa dobrim pojačanjem u ovom mandatu, imala kao strategiju i u prošlom mandatu i sigurna sam da će nastaviti u istom smeru.

Ono što želim još da kažem, i sa tim ću završiti, jeste socijalni aspekt ovog budžeta. U tom smislu smo juče imali i neke diskusije koje su možda bile neadekvatne, da ne upotrebim neki drugi termin jer prosto ne volim da to radim, pa smo to probali da merimo i da imputiramo Vladi Srbije da je ona nekako regionalno pristupila ovom budžetu, pa negde ima manje, negde ima više, ali ja ne stičem takav utisak.

Ja stičem utisak da je Vlada Srbije, Ministarstvo finansija pre svega, prepoznalo prioritete i da se odnosilo u skladu sa tim i planiralo budžet u skladu sa tim. Za apsolutnu je pohvalu i ja ću ponovo biti lokal patriota i nemojte mi na tome zameriti, što su izdvojena sredstva za Kancelariju za KiM u iznosu od 2,7 milijardi, ako se ne varam, gde se kaže da je to… nešto mi suflirate, dobro, sedam milijardi, ali ja govorim o kategoriji od 2,7 milijardi za unapređenje kvaliteta života. U tom delu se nismo razumeli. To je jako važno, imati svest o tome da moramo da pomognemo da se popravi kvalitet života naših ljudi koji žive u nehumanim uslovima. Nije odgovorno, više je od toga. I to demantuje svaki pokušaj da se ovoj Vladi imputira neodgovornost ili nekakav selektivni pristup u odnosu na bilo koji deo teritorije Srbije.

Marija bi od mene u svakom trenutku očekivala da ja govorim i o rodnom budžetiranju, ali su juče govorili. Ja se sećam onog perioda kada smo imale saradnju na temu da pre svega podignemo svest o tome koliko je teško biti žena u politici. Na tom putu nije bilo lako, ali nismo bile same, imale smo punu podršku i to nas je dovelo do toga da jedan procenat mojih dragih prijateljica kojima sam pomagala amaterski čak u onom prošlom mandatu, jer ste vi već bile iskusne, danas sedi u Vladi. To obećava i to sam rekla i kada smo birali Vladu.

Ja ću u raspravi u pojedinostima svakako još govoriti o budžetu.

Kada je u pitanju sve ono što bi moglo da bude kroz promene zakona, eventualno unapređenje i postojećeg stanja, time ću se baviti kao narodni poslanik u smislu da ostavljam sebi prostor da možda probam i da u par rečenica korigujem neke zakone za koje mislim da je došlo vreme da budu korigovani. Hvala vam najlepše.

Hvala vama, gospođo Paunović.
Inače, potpuno ste u pravu, zaista je veliko zadovoljstvo biti u prilici da se čestita na prvim izlaganjima mladim narodnim poslanicima, posebno kada su to izlaganja poput onog koji je imala gospođa Pupin Košćal ili gospodin Pajkić. Ali, verujte da je takođe zadovoljstvo imati priliku da se saslušaju poznati narodni poslanici, kao što ste vi ili prof. dr Vladimir Marinković, koji sada ima reč.
Gospodine Marinkoviću, nećete zameriti, pre vas ima reč ministarka, gospođa Marija Obradović.

Hvala, predsedavajući.
Evo, da se pridružim pohvalama mladim poslanicima ili, bolje rečeno, novim poslanicima, onima koji su prvi put u sali i svi su onako puni sumnji kako će oni da odgovore ovom ozbiljnom zadatku, a to je da budete glas birača, dakle, onih koji su zaokružili da vi uđete u ovu skupštinsku salu i čini se da ove prve reakcije na vaše aktivnosti su pozitivne iz svih stranaka. Dakle, evo i koleginica se pridružila, ali ono što pratim, a pratim detaljno kako javnost i mediji reaguju, jasno je da vi odlično radite svoj posao, a sve ono što sada udara na vaš mladi politički autoritet samo treba da vam potvrdi da odlično radite svoj posao i da ne treba da odustajete od toga i da su ovo neke skupe teške prve lekcije, ali što su bolnije, bićete kasnije ozbiljniji igrači u politici i u svojim strankama.
U svakom slučaju, izvinite na ovom žargonskom obraćanju, ali to mi se učinilo u ovom trenutku najslikovitije.
Da se vratimo na dnevni red. Ja sam pažljivo slušala sve poslanike koji su govorili i sada ću dati nekoliko odgovora onako grupno i hoću da vas podsetim da će ministar Siniša Mali biti ovde od 15.00 časova. Kao što sam rekla, ja sam ovde samo njegova zamena, verovatno slabo adekvatna, ali važno je da članovi Vlade slušaju u ovom trenutku šta su vaša razmišljanja, šta su zamerke građana.
U ovom trenutku se predsednik države sa ministrima Vlade Srbije i direktorima javnih preduzeća nalazi na sastanku u Palati Srbija gde razgovaraju o strateškim projektima iz oblasti infrastrukture, rudarstva, energetike i privrede. Dakle, ministar Mali biće sa vama ponovo od 15.00 časova.
Ja ću se truditi u meri u kojoj je to moguće da odgovorim na vaša pitanja, što vas ne sprečava da ponovite pitanje i zatražite detaljniju informaciju ne samo od ministra Malog, nego i ostalih ministara iz čijih oblasti ste tražili odgovore.
Koleginica Samira Ćosović u ovoj diskusiji je ukazala na nepravilnosti koje se spominju u Izveštaju DRI. Zakonski rok za otklanjanje tih nepravilnosti koje su utvrđene u Izveštaju DRI je 90 dana.
Nepravilnosti se uglavnom odnose na knjigovodstveno evidentiranje i zaista sam sada tražila informacije iz Ministarstva finansija. Timovi Ministarstva finansija rade na otklanjanju tih nepravilnosti i istih zaista neće biti u završnom računu za 2020. godinu.
Takođe, uspostavljeni su i relevantni kontrolni mehanizmi za sprečavanje nastanka i drugih nepravilnosti, ali je izuzetno važno da vi neprestano tako pažljivo pratite i ukazujete na propuste, jer sve ono što ovde vi progovorite, a mi odgovorimo ispred Vlade Srbije je zapravo jedna vrsta kontrolnog mehanizma da pokažemo da građani Srbije nisu odvojeni od zakonodavne i kontrolne vlasti u Skupštini i nas kao izvršne vlasti.
Imali ste još nekoliko pitanja i za ministra prosvete, ali mislim da će se on pojaviti tokom ove rasprave i da je zgodno da ministar Ružić vama odgovori oko kontrole zapošljavanja u prosveti. To je vrlo važno pitanje, posebno u ovom trenutku kada prosveta i svi zaposleni u tom sektoru posebno nose teret na svojim leđima, profesionalni teret, da svim mladim ljudima koji se nalaze u našim obrazovnim institucijama, koliko toliko, pomognemo i da zaista ovaj obrazovni proces privedemo kraju u maksimalnom procentu. Jako je teško u ovim uslovima onlajn nastave i studiranja i srednjoškolskog i osnovnoškolskog i predškolskog obrazovanja da možemo da napravimo maksimalan efekat. Zato je jako težak zadatak i podrška pored zdravstvenih radnika koji su apsolutni heroji našeg doba, podrška prosvetarima.
Kolega Zukorlić je govorio situaciji u Sandžaku. Tu zaista po više osnova imao nekoliko problema i tešku kompleksnu situaciju i kada opisujemo stanje u Sandžaku moramo biti maksimalno precizni.
Vrlo je opasno kada kažete da nije bilo investicija u Sandžaku. To nije tačno. To znaju i ljudi koji tamo žive, znaju i ljudi koji su dobili nova radna mesta u različitim pogonima. To jesu manji pogoni i to jesu manje investicije. To su pogoni do 50 radnih mesta, ali složićete se da i jedno radno mesto je nešto što je veoma značajno, da ne pričamo da jedno radno mesto, posebno kada su žene u pitanju, ako je tekstilna industrija, da to značajno potpomaže kućni budžet.
Da li treba još da se ulaže? Svakako da treba. I uopšte pitanja Sandžaka po više oblasti, ne samo ekonomski, nego i politički, je oblast kojoj ćemo morati vrlo detaljno da se posvetimo i o tome detaljno da razmišljamo, što ne znači da nismo činili do sada. Gospodin Zukorlić i njegov politički aktivizam i, naravno, stranka kojoj on pripada i sve ono što je činio ranije, pokazuju zaista dobru volju da, iako možda pripadamo različitim političkim organizacijama koje negde imaju i različite političke ciljeve da se svi negde na kraju slijemo ka istoj tački, da ljudi koji žive u Republici Srbiji na teritoriji Republike Srbije žive dobro, žive bolje sa višim životnim standardom, i to je ono što mogu da priznam gospodinu Zukorliću. Uvek je tražio više investicija, više puteva, bolji životni standard za ljude koji žive zaista na teritoriji Sandžaka gde ne možemo da se pohvalimo putnom infrastrukturom, a to je ono što je važno za svakodnevni život. Na tome se radi ozbiljno, to i gospodin Zukorlić zna, ali je važno da je on ozbiljan partner i konstruktivni kritičar vlasti i takav partner nam je potreban da bude naš korektiv. Tako doživljavam kritike sa vaše strane i naravno da imate prostora da budete još oštriji u tome. Zbog toga i jeste u parlamentu zato što su građani prepoznali da vi jeste njihov glas i da se glasnije čuju njihove želje i namere iz tog dela Srbije.
Pričali ste o borbi protiv korupcije, odnosno o primerima, i vaš kolega Jahja Fehratović, takođe, o slučajevima hapšenja, o različitim aferama. Ja ako sada kažem kao član Vlade da je to nedopustivo, građani će reći čuli smo mnogo puta, ali treba da neprestano pričamo o tome, treba da pričamo o novim aferama koje su otkrivene, treba da uterujemo strah u kosti onima koji planiraju da nastavljaju sa korupcijom, sa zloupotrebom službenog položaja, sa svim mogućim vrstama zloupotrebe političke moći koju ljudi imaju, posebno u malim sredinama, jer misle da Beograd, da centrala u Beogradu, žargonski rečeno, neće čuti šta se radi u našem malom mestu, pa su tako ljudi u Prijepolju, u Arilju mislili da su dovoljno daleko od Beograda, dovoljno daleko od onih koji kontrolišu i nadziru kako se troši državni novac, novac iz državnog budžeta, odnosno iz lokalne samouprave.
To je odgovor za nekoliko poslanika koji su postavili pitanje – da li kontrolišete gde završava novac i da li je korišćen za namenu koji ste vi davali iz republičkog budžeta? Mogu u ovom trenutku da garantujem za sebe, a znam i šta je politika Vlade Republike Srbije, znam koliko rade ozbiljno poslanici u skupštinskim odborima koji imaju kontrolnu ulogu i nadzornu ulogu kako se troši novac.
Tu ću se nadovezati na izlaganje Snežane Paunović koja je pitala zašto nemamo izvršenje za Ministarstvo privrede i o tome možemo da razgovaramo. Ja ću vam reći ono što je činjenica. Tri milijarde dinara nije potrošeno. Budžet je bio 20,1 milijardu dinara, realizovano, odnosno izvršeno 16,4. Dakle, tri milijarde dinara nisu potrošene, a odnose se na ugovore sa investitorima u vezi podsticaja za zapošljavanje. Ugovori su zaključeni, ali nije plaćeno. Dakle, nije povučen novac.
Moj odgovor jeste kompleksan, ali jasno vam je šta stoji iza toga i da je i ovo jedna lekcija za narednu godinu, kako treba da se ponašamo i planiramo. U svakom slučaju je dobro što novac nije bespovratno negde otišao na taj način.
Spomenuli ste rodno budžetiranje. To je ovako jedan pohvalni projekat Ženske parlamentarne mreže. Nisam sigurna da li je u ovom sazivu formirana Ženska parlamentarna mreža. Jeste, propustila sam tu informaciju. Čestitam vam na tome.
Koleginice, budite hrabre, niko neće rado da sarađuje sa Ženskom parlamentarnom mrežom, jer kada se budete uhvatile čvrsto nekog projekta kao što smo mi tražile rodno budžetiranje, kada budete tražile izmene Krivičnog zakona da se ukine zastarevanje krivičnog dela – seksualno zlostavljanje maloletnika… To su bile krupne stvari koje smo napravile i još mnogo toga. Neće baš svi sarađivati sa vama, jer će misliti da ste vi dekoracija i da ćete odustati od svojih projekata kada budete udarile u zid. Nastavite dalje, budite ozbiljne, budite posvećene. Mnoge mlade žene u vašim gradovima i opštinama gledaju u vas i žele da vide kako vi prolazite u Republičkom parlamentu, a mnoge od vas, te mlade i nove u politici, se sada nalaze u ovoj sali.
Toliko za sada, a pratićemo i dalje. Siniša Mali je ovde od 15.00 časova, pa možete još detaljnije da razgovarate o budžetu. Hvala.