Hvala vam poštovani predsedniče.
Poštovani narodni poslanici, pre svega želim da vam se izvinim što nisam juče bila ovde kada smo počinjali raspravu o ovom važnom, možda i najvažnijem setu zakona. Imala sam brojne sastanke, važne sastanke sa međunarodnim finansijskim institucijama da nastavimo neke aktivnosti na kojima radimo, da započnemo neke nove aktivnosti, pre svega u oblasti zaštite životne sredine, što i jesmo postavili programom za rad nove Vlade, koji ste vi podržali, kao jedan od osnovnih prioriteta.
Dobra stvar je što smo imali u prethodnih 48 sati dobre sastanke sa nekim postojećim investitorima koji žele da nastave ulaganje, odnosno da prošire svoje investicije u Republici Srbiji, kao i sa nekim potencijalnim novim investitorima, što je zaista velika stvar i ogromno zadovoljstvo kada vidite koje poverenje postoji prema Republici Srbiji i politici Republike Srbije, stabilnosti Republike Srbije i našim uslovima poslovanja u trenutku kada imamo ovako strašnu situaciju u čitavom svetu da zaista postoje investitori koji ne zaustavljaju svoje investicije već planiraju nove investicije u Republici Srbiji.
Konačno, danas zajednički sastanak i sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem oko najvažnijih infrastrukturnih projekata, ali takođe oko implementacije i brzine implementacije Programa „Srbija 2025“, jer to je ono od čega će na kraju zavisiti i mnogo bolji kvalitet svakodnevno života građana Republike Srbije gde god oni živeli, na čitavoj teritoriji Republike Srbije i konačno, borba za vakcine protiv Kovida 19.
Mi smo obećali da će Srbija biti među prvim zemljama. Dajemo sve od sebe da imamo što pre vakcine, a i da imamo vakcine i od proizvođača sa istoka, proizvođača sa zapada. To je neverovatna borba u kojoj vidite da toliko snage imaju ove najjače države na svetu i da će, ja se plašim postojati toliko dodatno ogroman jaz u bogatstvu između bogatih i siromašnih na ovom svetu, da je zaista neverovatno važno da Srbija nastavlja da se razvija ovim tempom u ovako teškim okolnostima.
Ako sada uspemo i primetićete to su neki narodni poslanici govorili, ako sada uspemo da iskoristimo ovo, da nadoknadimo mi taj jaz, onda ćemo i mi takođe od svih onih ostalih koji će zaostajati bićemo nešto udaljeniji, a opet bili smo u neverovatno nezgodnoj situaciji da nastavimo da zaostajemo i da zbog ove pandemije zaostajemo još više za naprednijim zemljama, što se, sva je prilika, u ovoj situaciji nama neće desiti. Teška je situacija i borimo se svaki dan i zbog toga još jednom izvinjenje što nisam uspela da stignem da budem ovde sa ministrom Malim i da vam obrazložim i budžet i set ostalih pratećih zakona.
Kada govorimo o stvarima koje ćemo uraditi koje su nama važne da prebrodimo ovu krizu i da ne ostanemo među onim zemljama koje će još više zaostajati usled ove krize, važno mi je da vam kažem jednu stvar, a to je da sam danas kao što su mnogi mogli da vide, bila na konferenciji, odnosno učestvovala na onlajn konferenciji Američke privredne komore AmChame, a to su neke od najvažnijih i najvećih kompanija koje posluju u Republici Srbiji i da je uprkos krizi korona virusom, čak dve trećine članica kompanije, koje su članice Američke privredne komore, rekle u istraživanju da planiraju dalje investicije u Republici Srbiji i to dovoljno govori o nivou njihovog poverenja, takođe da čak 56% uprkos krizi koja je uzrokovana korona virusom, očekuje povećanje obima poslovanja u Republici Srbiji, i dalje raste i da čak 30% očekuje ili planira novo zapošljavanje tokom 2021. godine.
To zaista najbolje govori o tome, koliko smo mi svi zajedno uspeli da se izborimo sa neverovatno teškom situacijom u kojoj se našao čitav svet i daje optimizam da nastavimo da radimo, da bi Srbija, da se ne bi samo izborila za mali pad ili najmanji mogući pad u Evropi, kao što ćemo imati do kraja ove godine, već da nastavimo onako kao što danas predviđaju skoro sve međunarodne finansijske institucije, a to je da rastemo dinamično u 2021. i 2022. godini i da pored toga što imamo najbolje ekonomske rezultate u 2020. godini i to ponovimo i 2021. i 2022. godine.
Zato je ovaj budžet tako koncipiran, zato mi uprkos krizi planiramo, nikada veći budžet za kapitalne investicije, zato što želimo da nastavimo našu ekonomsku dinamiku i takođe zato što želimo da tim projektima na najbolji mogući način olakšamo život našim građanima i podignemo kvalitet njihovog života, izgradnjom puteva, izgradnjom železnica.
Nadam se da ako mi implementiramo ovo sve onako kako smo planirali i imamo dobru realizaciju budžeta za 2021. godinu da ćemo mi već 2022. godine imati autoput do Požege, da ćemo, takođe, završiti prvu deonicu Moravskog koridora, dakle da ćemo imati autoput do Kruševca, da ćemo završiti put Novi Pazar – Tutin i da ćemo veliki deo deonice Kuzmin – Sremska Rača već u potpunosti završiti, ako ne i čitavu tu deonicu.
To su velike stvari, s tim da mi u Q1, u prvom kvartalu 2021. godine, krećemo sa izgradnjom Fruškogorskog koridora, da krećemo sa izgradnjom pruge deonice brze pruge Bograd – Budimpešta, dakle onog dela od Novog Sada do granice sa Suboticom, a da kraja 2021. godine završavamo brzu prugu Beograd – Novi Sad.
To je drugačija zemlja, to je zemlja sa potpuno drugačijim kvalitetom života, sa mnogo drugačijim potencijalima. Ovo danas je već neprepoznatljiva zemlja u odnosu na ono gde smo bili 2013. ili 2014. godine, ali to do 2022. godine može da bude neprepoznatljiva zemlja u odnosu na ovo gde smo mi danas i zato se toliko borimo. Za sve to moramo da nastavimo da radimo naporno i svi zajedno i, na kraju krajeva, moramo da završimo kompletnu realizaciju ovog budžeta za 2021. godinu, zato što on jeste izuzetno ambiciozan, pre svega u oblasti kapitalnih investicija.
Dve stvari koje sam takođe želela da istaknem. Nastavljamo investiciju u zdravstvu. Posebno mi je drago da tu imamo i novo povećanje plata zdravstvenim radnicima, da ćemo se truditi da tu dinamiku održimo i povećamo 2021. godine, to naravno zavisi od naše ekonomije i discipline naše Vlade i sveukupne javne uprave, ali da ćemo mi najverovatnije, po svim planovima mi moramo 2021. godine da završimo Klinički centar Srbije.
Nadam se u prvom kvartalu 2021. godine već krećemo sa rekonstrukcijom i izgradnjom Kliničkog centra Vojvodine i dajemo temelj za Klinički centar Kragujevac.
Nadam se da po svoj dinamici završavamo neke velike domove zdravlja koji su važni za naše građane, do kraja ove godine veliki Dom zdravlja Valjevo, prvi kvartal 2021. godine Dom zdravlja Novi sad i još neke opšte bolnice.
To su neverovatne stvari za kvalitet života građana Republike Srbije.
Nastavljamo sa zdravstvenom infrastrukturom. Do aprila treba da završimo rekonstrukciju Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije i zamislite da mi ni u jednom trenutku tokom ove borbe sa korona virusom nismo prekinuli radove na rekonstrukciji Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije.
Mi tokom 2021. godine treba da otvorimo Dedinje 2, najnoviju, najmoderniju u Evropi kardio vaskularnu bolnicu i treba da otpočnemo radove na izgradnji najnovije, najmodernije u Evropi dečije bolnice Tišva 2.
Mi smo već krenuli u rušenje onih objekata koji su tamo bili, iselili one porodice koje su trebale da se isele, dalji im bolje stanove, bolje kvalitete, uslove za život, krenuli u rušenje i u prvom kvartalu krećemo u izgradnju Tiršove2.
O tome govorim kada pričam da je to jedna nova Srbija, Srbija sa mnogo boljim perspektivama, Srbija koja je mnogo, mnogo bolje brine o svojim građanima i sve ovo je u stvari prevedeno u budžet za 2021. godinu.
Za životnu sredinu, ulaganje u životnu sredinu nikada nismo imali veći budžet.
Pored ovoga što imamo u budžetu mi imamo ovde mogućnost planiranja iz člana 3 – povlačenje dodatnih sredstava za projekte za životnu sredinu, ali tu nam treba velika disciplina jedinica lokalne samouprave da pripremimo projektno – tehničku dokumentaciju i da krenemo u implementaciju ovih projekata.
Rekla sam – mi imao tri jasna cilja, kada govorimo o zaštiti životne sredine u mandatu ove Vlade. Prvi su izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Tu imamo velike gradove. Nadam se da mi do kraja ove godine završavamo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u prvom našem velikom gradu gde će biti takvo postrojenje, a to je Kruševac i da ću posetiti Kruševac zajedno sa Irenom Vujović do kraja ove godine da otvorimo to postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ali, onda da krenemo u 2021. godini dva velika grada dodatno, a da ne pričamo o nekim manjim lokalnim samoupravama, a to su Beograd i Niš. Planiramo dalje Čačak i Kragujevac i to su velika, ogromna ulaganja.
Drugi veliki fokus je na upravljanju čvrstim otpadom i tu su odvojena dodatna značajna sredstva na stvari kao što su, na primer, čišćenje nelegalnih deponija, divljih deponija i proširenje onih sanitarnih deponija koje imamo, kao što je, na primer, deponija Užice gde je bio gradonačelnik poštovani narodni poslanik koji mi je i dao povod da se javim. Dakle, proširenje sanitarne deponije Užice, pravljenje novih transfernih stanica i pravljenje novih sanitarnih deponija.
Ali, ponovo, to je takođe jedan od stvari koje su odgovornost svih nas, ne samo Vlade Republike Srbije ili pokrajinske Vlade, već i jedinica lokalnih samouprava, mesnih zajednica i samih građana, gde mi moramo da naučimo da čuvamo našu Srbiju i u tom pogledu.
Onda, kvalitet zaštite vazduha, odnosno kvalitet vazduha i zaštita vazduha. I tu smo, meni je veliko zadovoljstvo da kažem, mi prošle nedelje pokrenuli novi veliki kapitalni projekat odsumporavanje bloka B Termoelektrane „Nikola Tesla“, neka investicija od otprilike 180 miliona evra. Već gradimo filtere za odsumporavanje bloka A u Termoelektrani „Nikola Tesla“. Samo između ta dva projekta vi imate investiciju od nekih 400 miliona evra, ako ne i nešto više. To su ogromne investicije u kvalitet vazduha koji udišemo i zaštitu tog vazduha.
Takođe sam imala pre dva dana dobar sastanak i sa potpredsednicom Vlade, ministarkom za rudarstvo i energetiku da razgovaramo o dodatnim projektima energetike. Danas smo o tome pričali sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem, jer ako postoji jedna stvar oko koje brinemo u smislu daljeg ekonomskog rasta, a to je da naša energetika ne prati dovoljno brzinu našeg ekonomskog rasta i da imamo problem sa izvorima energije u odnosu na to koliko nam i gasa treba, koliko nam i struje treba.
Zbog toga mi je drago da mi ubrzano radimo na završetku i Turskog toka i da ćemo, nadam se, to završiti do januara već, januara 2021. godine, da ćemo u prvom kvartalu, nadam se krenuti u izgradnju novog gasovoda ka Bugarskoj u diversifikaciju naših izvora gasa, ali takođe, u neke nove energetske projekte.
To će biti deo naše zelene tranzicije, a danas je i predsednik govorio malo o velikom projektu koji treba da znači veliku transformaciju dalje naše ekonomije i potpuno drugačije pozicioniranje Srbije, to je projekat "Jadar" litijum koji treba da dođe iz Loznice i veliko postrojenje koji treba da počne da se gradi već početkom 2022. godine.
Na tome ćemo mnogo raditi. Tu smo budžetirali određena sredstva za Krupanj, za Loznicu, infrastrukturu, saobraćajnice i železnicu. Nastavićemo da radimo na tome. To je zaista jedno potpuno drugačije pozicioniranje Srbije za budućnost.
Još jedna stvar oko koje su nas neki ljudi malo kritikovali, a to je da smo trebali više da uložimo u obrazovanje. Reći ću vam, mislim da se nikada više, kao ni u zdravstvu, infrastrukturu nije ulagalo ni u obrazovanje. Obrazovanje ostaje prioritet ove Vlade, kao što je bio prioritet prethodne Vlade.
Zamolila sam te ljude, danas sam o tome pričala i sa članicama Američke privredne komore da pogledaju budžet nešto detaljnije i da pogledaju da je to nama takav strateški prioritet, da je to jedna od onih stvari gde ne možete gledati koliko ulažemo u obrazovanje samo po tome koliki je budžet Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U većini ostalih budžeta, odnosno budžeta ostalih resora, veliki deo sredstava je usmeren upravo na obrazovanje.
Ako pogledate budžet Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikaciju, u delu za telekomunikacije, pa to je čitav onaj deo za povezivanje škola.
Nadam se da će sledeće nedelje već ovde pred narodnim poslanicima, pred vama, biti ratifikacija Sporazuma sa Evropskom investicionom bankom o investiciji od 65 miliona evra, odnosno kreditu od 65 miliona evra Evropske investicione banke samo u povezivanje škola, zato što mi do 1. septembra 2022. godine želimo u potpunosti da završimo povezivanje škola, da digitalizujemo sve naše škole.
Ako pogledate budžet Kancelarije za IT i elektronsku upravu, veliki deo tog budžeta, pa možda i najveći deo tog ukupnog budžeta je budžet koji ide za obrazovanje.
Dakle, pogledate nešto više od toga i vidite zaista koliki je strateški prioritet obrazovanja, ne samo po onom što mi ulažemo u obrazovanje, nego kako mi kao Vlada, kao jedan tim na različite načine ulažemo u obrazovanje i jačamo naš obrazovni sistem.
Na kraju krajeva, želim još jednom da vam se zahvalim na razumevanju i da vam uputim još jednom izvinjenje. Zaista nije bilo korektno od mene što nisam bila juče ovde. Trudim se da stignem na sve strane. Trudim se da se izborimo i za te vakcine, ali svakako, kao što sam obećala na početku mog mandata, trudiću se da veliki deo svog vremena provedem ovde u Narodnoj skupštini, da vas saslušam, da vam odgovorim na sva pitanja i da na najbolji mogući način nastavimo dalje zajedno razvoj Republike Srbije zato što je toliko potencijala pred nama i toliko nam se vrata otvara.
Kako dobijamo rezultate svega onoga što je urađeno 2014, 2015. i 2016. godine, sve je više potencijala i sve je više mogućnosti za našu zemlju i treba to postići, za to treba svi naporno da radimo i ja vam se zahvaljujem još jednom na vašem napornom radu i na tome što ste zaista detaljno proučili ovaj budžet i što nam postavljate i pitanja i što nam ukazujete na neke stvari koje smo možda zaboravili.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bratislav Jugović.
Izvolite.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministre, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, obzirom da sam pre nekoliko dana se istrgao iz surovih kandži virusa korona, nisam baš u najboljoj snazi i ne mogu baš tako dinamično da se obraćam kao što to inače radim i zato ću biti vrlo kratak.

Mi danas diskutujemo o završnom računu za 2019. godinu, a ministar Siniša Mali nam je lepo pojasnio da prethodne vlasti nisu ni podnosile nikakav završni račun predstavnicima naroda u parlamentu.

Dakle, Srbija u kojoj su gazdovali tajkuni nije podnosila nikakav račun narodu, Srbija u kojoj su gazdovali tajkuni, odnosno kojom su gazdovali tajkuni, imala je budžet koji je imao za cilj da bogati postanu nepristojno bogati, a da obični građani žive ispod dostojanstva.

Završni račun za 2019. godinu je pokazatelj da je odgovornost reč koja opisuje domaćinsku politiku Aleksandra Vučića.

Politika Dragana Đilasa i tajkuna koji su nekada gazdovala Srbijom i nikad više, ta politika se meri u hektarima, nekretninama i sopstvenim hektarima Dragana Đilasa i njemu najbližih saradnika, a politika Aleksandra Vučića se meri kilometrima kvadratnim fabričkim pogonima. Tu je razlika između njih i nas. Zato je odgovornost reč koja opisuje Vladu koju predvodi predsednica Vlade Ana Brnabić, a lopovluk je reč koja opisuje opoziciju kojom gazduje tajkun Dragan Đilas.

Ponosan sam što iz svog Čačka dolazim atuo-putem. Ponosan sam kao Čačanin što tokom pandemije sva ozbiljna privredna društva nisu otpustili nijednog radnika, nijednom radniku nije smanjena plata. Naprotiv, prva fabrika … koja je nedavno osnovana podsticajnim sredstvima, između ostalog, iz budžeta Republike Srbije, nije otpustila nijednog radnika. Naprotiv, zaposlili su još radnika. Povećali su plate. Prosečna plata je 80.000 dinara.

Isto to važi i za firmu „Staks“, koja je i ove godine, uprkos pandemiji, izvozila u sve kontinente sveta. Niko nije otpušten. Naprotiv, zaposleni su novi ljudi.

Fabrika „Forverk“ svakog dana traži nove radnike. Dakle, u ratu sa opakim virusom korona ceo svet će biti na gubitku. I mnogo razvijenije zemlje će biti u neuporedivo većim gubicima, nego naša zemlja. Naši gubici su minimalni samo zato što je odgovornost reč koja nas opisuje.

Želim da se zahvalim graditeljima bolnice u Batajnici. Podvig je da za četiri meseca napravite tako ogromnu bolnicu sa tako velikim kapacitetima, ali podvig je i što imamo budžet Republike Srbije tako stabilan da možemo da za četiri meseca isfinansiramo tako veliku bolnicu, a pritom finansiramo još dve bolnice na dve lokacije u Srbiji.

Mi ćemo za tri, četiri meseca, ceo svet pa i mi, izaći iz ove krize. Pobedićemo virus. Ali, ostaće ovi kapaciteti. Niko nije ulagao u zdravstvo kao ova vlast, bez lažne skromnosti. Još od vremena socijalizma, niko nije maltene ni okrečio ono što je sagrađeno u zdravstvu. Pa i te investicije u zdravstvu se mogu meriti kilometrima kvadratnim.

U jednoj neformalnoj diskusiji sa kolegom Uglješom Mrdićem primetili smo da, a i sa tim želim da završim, da prosto ostavim vreme ostalim kolegama, primetili smo kolega Uglješa Mrdić i ja da je iz budžeta puno proteklih godina uloženo u srpski film. U pitanju su velika filmska ostvarenja. Možemo da se pohvalimo sa tim filmskim ostvarenjima.

Verujte, reditelji, scenaristi, dramaturzi, naši proslavljeni glumci, oni su nam zahvalni na tome. Oni poštuju domaćinsku politiku Aleksandra Vučića, velika većina njih, samo, za razliku od one male manjine, oni su pristojni i ne galame.

Sa zadovoljstvom ću glasati za predloženi budžet i set pratećih zakona.

Hvala vam na pažnji.

Još jednom kažem, nisam baš u najjačoj snazi, ali imao sam potrebu da se obratim i da iskažem najpre zahvalnost graditeljima kada je u pitanju ova bolnica i da se zahvalim premijerki na jednoj veoma sadržajnoj diskusiji. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Kako mi je zaokruženo od poslaničke grupe SNS-a, istina, Bata Jugović dosta i često govori, ali prvi put je govorio sada u Narodnoj skupštini, tako da mu čestitam i želim uspešnu poslaničku karijeru.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Marić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Skupštine, gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, uvaženi ministre Mali, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, velika mi je čast što mogu da govorim danas u ime našeg naroda iz južne srpske pokrajine, koji je na prethodnim izborima dao najveću podršku u čitavoj zemlji predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj borbi za očuvanje i opstanak našeg naroda na KiM. Ali, nije samo srpski narod dao podršku ovoj politici, već i naša braća Goranci i Bošnjaci, koji sa nama dele istu sudbinu.

Danas raspravljamo o setu finansijskih zakona koji predstavljaju nastavak programa za još bolju i jaču Srbiju, za Srbiju koja će u svemu biti najbolja, ne samo u regionu, već u čitavoj Evropi. Ovaj set zakona je deo programa Vlade koji prate budžet za sledeću godinu koji je zapravo budžet kontinuiteta i daljeg ekonomskog rasta naše zemlje.

Sve što je Vlada postavila sebi kao zadatak je upravo ozbiljan program, neophodan da građani Republike Srbije žive bolje, kvalitetnije, ponosni na svoju državu i svoj život, da se osećaju sigurno i da znaju da će njihova deca sutra živeti u miru i blagostanju.

Ovo nisu laki zadaci i zato moramo više nego ikada do sada biti jedinstveni i svi dati svoj doprinos i maksimum, kako bi se sve planirano budžetom za sledeću godinu i realizovalo.

Uslovi usled epidemije kovid virusa u kojima svi živimo i radimo proteklih devet meseci i za koje ne znamo do kad će trajati su „forse majure“ i to nije nešto što možemo da promenimo, ali možemo na njih da utičemo. I u prethodnom periodu Vlada je pokazala veliku odgovornost u novonastalim okolnostima i zbog toga je sačuvano mnogo života, ali je očuvan i zdravstveni sistem i ekonomija, a i društvo u celini.

To ne bi bilo moguće da prethodno nije započet najveći investicioni ciklus u zdravstveni sistem u proteklih nekoliko decenija, da nisu izgrađeni novi klinički centri, obnovljeni zdravstveni centri, bolnice, domovi zdravlja, nabavljena nova medicinska oprema, da nije bilo ulaganja u kadrove kroz prijem novih lekara i zdravstvenih radnika i da nisu povećane zarade svima u zdravstvu, a ova povećanja će se nastaviti i sledeće godine. To je ono što je bio uslov da Srbija ne padne na kolena i ne vrati se tamo gde je bila pre osam godina.

Samo zahvaljujući nesebičnoj borbi, strateškom razmišljanju i dugoročnom planiranju predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je spremno dočekala ovu pošast koja je slomila višestruko jače države od naše.

Jako je važno i pohvalno što se u ovom predlogu budžeta nastavlja sa značajnim investicionim ulaganjima u naš zdravstveni sistem, uključujući i našu južnu pokrajinu. Zato je važno da svi mi kao građani damo svoj doprinos u ovoj borbi, tako što ćemo se ponašati odgovorno i pridržavati se svih onih mera koje se preporučuju kao prevencija.

Želim da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima za borbu i požrtvovanje koju su pokazali u prethodnim mesecima, ali i da im iskažem podršku za to što rade danas i što ih čeka u narednom periodu, obzirom da i sam delim svakodnevnicu sa jednim zdravstvenim radnikom, a imam ih mnogo i za prijatelje.

Zahvalio bih se i ministru Lončaru koji je junački i najodgovornije rukovodio zdravstvenim sistemom Republike Srbije u doba vanrednog stanja, kao što to radi i danas. Zato je borba protiv kovid virusa conditio sine qua non.

U narednom periodu čeka nas nastavak borbe za Kosovo i Metohiju i tu nam je potreban najširi društveni konsenzus i sabornost, kako bi svi kao jedan sačuvali naše državne i nacionalne interese po ovom pitanju. Dovoljno je reći da srpski i ostali nealbanski narod na KiM čeka sedam i po godina ili 2.792 dana na formiranje Zajednice srpskih opština, jedine obaveze koju je vlast u Prištini preuzela da ispuni Briselski sporazum. Ova jedna činjenica u moru problema govori koliko je teška borba za pronalaženje kompromisnog rešenja i za ostvarivanje prava nealbanskog naroda na KiM.

Predsednik Vučić je neko ko je uradio najviše za srpski narod na KiM, što pokazuje i ogromna podrška koju ima na Kosmetu. Nije bilo državnika u našoj novijoj istoriji koji poznaje svako mesto, selo, svaki deo Kosmeta, kao što to zna Aleksandar Vučić. Niko nije bio više puta sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji kao Aleksandar Vučić, i to kad je bilo najteže. Nikad ni jedna Vlada nije bila prisutna na terenu na Kosmetu kao prethodna Vlada.

Kancelarija za KiM koju je više od šest godina vodio Marko Đurić vratila je veru srpskom narodu u sigurniju budućnost i svojim gotovo svakodnevnim prisustvom na terenu olakšala opstanak i ostanak našem narodu na svojim ognjištima, kao što to radi i danas, na čelu sa direktorom Petrom Petkovićem.

Važno je i da naši građani na KiM znaju da će i ovim budžetom nova Vlada Republike Srbije, preko Kancelarije za KiM nastaviti sa sprovođenjem najvećeg investicionog ciklusa u zadnjih nekoliko decenija. Podsetiću da je u toku realizacija projekata ukupne vrednosti od preko 160 miliona evra.

Zarad informisanja naših građana, koliko je urađeno na KiM od dolaska SNS na vlast, istakao bih kao značajne neke od velikih projekata i ulaganja u periodu od 2014. godine zaključno sa oktobrom ove godine: izgrađeno je 226 individualnih stambenih objekata za potrebe povratnika interno raseljenih i socijalno ugroženih lica; u istu namenu izgrađene su 642 stambene jedinice, odnosno 40 zgrada, uz obezbeđenje i opremanje lokacija za izgradnju; završava se veliki zdravstveno-rekreativni kompleks Rajska banja u Banjskoj, odnosno aneks; isporučena je pomoć u građevinskom materijalu za 1.602 domaćinstva; na ime realizacije projekata razvojne infrastrukture na području naše južne pokrajine u ovom periodu uloženo je u rekonstrukciju i asfaltiranje novih puteva, mostove, nadvožnjake, proizvodne hale, sportske objekte, vodovod, kanalizacione mreže, uređenje deponija, javne parkinge, projekat izgradnje fudbalskog stadiona u Kosovskoj Mitrovici i mnoge druge koje ne bih sve izlagao, jer je spisak jako dugačak.

Dalje, podržano je preko tri hiljade poljoprivrednih domaćinstava kroz nabavku poljoprivredne mehanizacije, nabavku sadnica, izgradnju poljoprivrednih objekata, nabavkom stočnih grla, kao i preko 20 velikih kapitalnih poljoprivrednih objekata.

Završen je projekat regionalnog vodovoda za opštine Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok, a nakon skoro dve decenije. Ovo moram da istaknem zato što malo ko u ovoj zemlji zna da smo mi 19 godina u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu morali da kupujemo rezervoare za vodu i pumpe kako bi mogli da živimo normalno.

Privodi se kraju projekat izgradnje povratničkog naselja "Sunčana dolina" za smeštaj od 1.200 do 1.500 lica, gde je upravo u završnoj fazi izgradnja 135 stambenih objekata sa ukupno 355 stambenih jedinica i pratećih objekata, škole, crkve, obdaništa, pijaca i sportskih terena.

Značajna sredstva izdvojena su i u oblasti zaštite kulturne baštine, kulture i pomoći SPC. Za šest godina finansirani su projekti vezani za rad i opstanak 37 manastira i crkava, nesmetano funkcionisanje narodnih kuhinja i otkup zemljišta, ali je ulagano i u projektu u oblasti kulture.

Realizovan je niz projekata u obrazovanje za rekonstrukciju, izgradnju i opremanje mnogih predškolskih, školskih, srednjoškolskih i visoko obrazovanih ustanova.

Opremane su zdravstvene ustanove na celom Kosovu i Metohiji, ali i osposobljene po prvi put neke poput bolnice u Pasjanu, koju je i otvorio lično predsednik Aleksandar Vučić, kao i nove laboratorije za PCR test u Kosovskoj Mitrovici. Primljen je i značajan broj zdravstvenih radnika, čime je ojačan i osiguran sistem naše zdravstvene zaštite.

Predlogom budžeta o kom smo juče raspravljali i u 2021. godini nastavlja se investicioni ciklus na Kosovu i Metohiji i to sa još više kapitalnih i drugih projekata u svim oblastima, što će u mnogome dodatno poboljšati kvalitet građana u našoj južnoj srpskoj pokrajini.

Ovim budžetom nastavlja se i sa redovnim izdvajanjem sredstava za plate za sve zaposlene na Kosovu i Metohiji u javnom sektoru, koje će kao i do sada biti uvećavane kao i svim ostalim zaposlenima u Republici Srbiji.

Ovaj budžet nastavlja sa ubrzavanjem reformi čime će se zaokružiti uspostavljanje jačeg i pouzdanijeg sistema, što je preduslov za dalji ekonomski rast naše privrede. Ovo razumeju oni koji dolaze iz privrede, a sam sam proveo gotovo dve decenije upravo u privredi.

Nadam se da će biti moguće postizanje kompromisnog rešenja po pitanju Kosova i Metohije kao rezultat dogovora dve strane, ali to nažalost ne zavisi samo od nas, već i od druge strane koja kao znak spremnosti treba da ispuni prethodno preuzete obaveze, odnosno da uspostavi Zajednicu srpskih opština na Kosovu i Metohiji.

Dijalog nema alternativu. Bez dijaloga samo ostaje prostor za sukob, a sukob nije ništa drugo već unapred izgubljena bitka za obe strane. Kao dokaz o ovoj tvrdnji je i činjenica da od kada je potpisan Briselski sporazum nije bilo ozbiljnijih sukoba na Kosmetu. Da nije započet dijalog, ne bi bilo preko potrebnog mira da se Srbija konsoliduje, sprovedu teške fiskalne reforme i započne najveći investicioni ciklus u prethodnih nekoliko decenija. Da ne govorimo da ni jedna od više desetina velikih svetskih kompanija ne bi došla u Srbiju da otvori hiljade i hiljade novih radnih mesta.

Uz punu podršku za predloženi set finansijskih zakona i za budžet za 2021. godinu, s ponosom ću dati svoj glas u ime naroda sa Kosova i Metohije za kontinuitet svega onoga što je u prethodnih, više od šest godina, već urađeno i ono što je ovim predlozima zakona planirano za realizaciju.

Samo zahvaljujući Aleksandru Vučiću danas naš narod na Kosovu i Metohiji ima veru u sigurnu budućnost i budućnost svoje dece. I zato, uvažene koleginice i kolege poslanici, dok god se čuje plač novorođenčadi naše u porodilištima u Kosovskoj Mitrovici i Pasjanu, biće i Srbija na Kosovu i Metohiji. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Nataša Ljubišić.

Poštovani predsedavajući, poštovana premijerko, poštovani gospodine ministre, poštovani članovi Vlade, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu koji je sastavni deo seta zakona o budžetu za 2021. godinu.

Deo ovog Predloga zakona odnosi se na ukidanje kontrole zapošljavanja. Kontrola zapošljavanja je uvedena, podsetiću vas, krajem 2013. godine. To je između ostalog jedna od mera koje su bile sprovedene da bi se ekonomija oporavila, a faktički i da bi država imala kontrolu nad sveukupnim zapošljavanjem u javnom sektoru.

Ukidanjem kontrole zapošljavanja biće na snazi od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine. Takođe, pored toga što smo sproveli neophodne teške reforme 2014. godine kada je predsednik Aleksandar Vučić bio premijer, sproveli smo fiskalnu konsolidaciju, smanjili smo plate i penzije što je dovelo do rezultata da poslednje četiri godine mi imamo suficit u budžetu koji se nije desio dugo vremena unazad.

I pored najveće krize koja je zahvatila našu zemlju, kao što je zahvatila i ceo svet sa ovom pandemijom Kovid 19, naša zemlja je pokazala da je stabilna i jaka samim tim što će imati najmanji pada BDP-a u Evropi. Tako kažu i Međunarodni monetarni fond i Evropska komisija. Projekcije za 2021. godinu su 6% rasta BDP-a.

Kada pričamo o pomoći u pandemiji koja je država uputila i privredi i stanovništvu, možemo reći da je naša država izašla sa obimnim merama i paketom koji iznosi 700 hiljada milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra. To je oko 12,7% BDP. Retko koja zemlja je izašla sa tako jakim i snažnim merama.

Prisetimo se da smo u aprilu mesecu zarade u zdravstvu podigli za 10%, da smo tim istim zdravstvenim radnicima povećali plate, u stvari dali svakom zaposlenom u zdravstvenom sektoru 10.000 dinara, isplatili smo 100 evra svakom punoletnom građaninu koji je to želeo, naravno. Isplatili smo 4.000 dinara svakom penzioneru jednokratne pomoći, isplatićemo do kraja godine još 5.000 dinara svakom penzioneru jednokratne pomoći. Isplatili smo tri minimalne zarade svakom zaposlenom u privatnom sektoru. Država će u sledećih par dana izaći sa paketom mera pomoći turističkom sektoru i što se toga tiče, ovo je samo deo mera koje je država sprovela kako bi u ovoj krizi pokazala ozbiljnost i odgovornost prema svim građanima, a i prema celokupnoj privredi.

Pored krize, mi smo uspeli da izgradimo 350 kilometara auto-puteva. Izgradili smo dve Kovid bolnice u rekordno kratkom roku. Izgradili smo novi objekat KC u Nišu, rekonstruišemo KC Srbije u Beogradu. Imamo u planu rekonstrukciju KC Vojvodine. To su ogromni projekti.

Budžetom je predviđeno, budžetom za 2021. godinu je predviđeno da od 1. januara 2021. godine imamo povećanje penzija za 5,9%. Imamo povećanje minimalnih zarada za 6,6%. Imamo povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu od 5%. Imaćemo povećanje i u ostalom javnom sektoru od 3,5%, dok će od 1. aprila biti još 1,5% što će u ukupnom iznosu i za njih biti 5%.

Vojnici će pored toga imati povećanje dodatno od 10%. Sada kada sam tu kod vojnika, moram da se osvrnem na današnje naslovne strane štampanih medija koji su bliski opoziciji, gde u jednom naslovu se odnosi baš na to povećanje plata vojnicima, gde kaže: "Vojnici su dobili više nego zdravstveni radnici." Meni je bilo drago da sam pročitala da su vojnici dobili više, u smislu da je bilo ko u ovoj zemlji od bilo koga dobio više, jer smo u vreme bivšeg režima mogli samo da znamo ko je od koga dobio manje i ko je ostao u minusu.

Jedino ko nije ostao u minusu, nije ostao u minusu Dragan Đilas, koji je posle svoje vladavine i svog režima ostao bogatiji za 619 miliona evra, njegov brat za 35 stanova i još verovatno tu imamo poduži spisak koji će se u narednim danima, klupko će se odmotavati i dalje.

Što se tiče minimalnih zarada, podsetimo se da smo 2012. godine imali minimalac od 15.000 dinara. Godine 2021. dana 1. januara minimalac će biti 32.000 dinara, u stvari više od 32.000 dinara.

Što se tiče inflacije, sedmu godinu za redom naša inflacija je na niskom nivou, držimo stabilnu inflaciju od 1,5%. Mi danas imamo jak i stabilan dinar.

Kada je u pitanju javni dug, javni dug Republike Srbije nije prešao 60% ni u sledećem budžetu, a ni u budžetu za narednu, onu tamo 2022. godinu.

Što se tiče stope nezaposlenosti, ona se danas kreće na rekordno niskom nivou. Podsetiću vas kada je SNS došla na vlast, stopa nezaposlenosti je bila 27%. Godine 2020, na početku 2020. godine stopa nezaposlenosti je bila nešto niža od 9,4%. Kada kažemo to, onda možemo da kažemo da u Kovid krizi mi smo imali smanjenje stope nezaposlenosti. Kada su svi davali otkaze svojim radnicima, kada smo mogli po Evropi da vidimo masovna otpuštanja usred krize, naša zemlja je ostvarila najnižu stopu nezaposlenosti od 7,3%. Istorijski, najnižu stopu nezaposlenosti.

Prisetimo se kako je to bilo u vreme vlasti, bivše vlasti, bivšeg režima, imali smo pola miliona ljudi nezaposlenih. Imali smo 130.000 preduzeća koja su zatvorena, imali smo lažno obećanje od 1.000 evra, imali smo prezaduženost na maksimalnom nivou. Prisetimo se afere „Vakcine“ koja možda sada prigodna da se pomene, bivši režim izgleda da je zaboravio da je u toku njegovog mandata, da tako kažem, isto, takođe je bila pandemija svinjskog gripa. Kako su oni reagovali na to? Na koji način? Tako što su nenamenskim trošenjem sredstava građana Srbije za nabavku vakcina trošili su, znači, nenamenski su trošili novčana sredstva i na kraju sa tim vakcinama nisu ništa uradili.

Danas ti isti ljudi zagovaraju neku priču da vakcine koje država nabavlja su loše, neproverene. Jedino što država radi na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je to da će od onog trenutka kada se pojavio prvi slučaj zaraze Kovid 19 virusom u ovoj zemlji do poslednjeg trenutka naš predsednik, naša Vlada i naša zemlja se bore da što manji broj ljudi umre. Oni šta su uradili u ovoj krizi? Jedino što su uradili pozivali su ljude u sred kovid krize da izađu na ulice da imaju proteste, da se okupljaju, da krše policijski čas. To je njihov doprinos u ovoj kovid krizi.

Budžet za 2021. godinu predviđa 330 milijardi dinara u kapitalne projekte. Najviše izdvojenih sredstava do sada u kapitalne projekte. O tome su i moje kolege govorile, da se ne ponavljam. Tu su između ostalog i izgradnja Fruškogorskog koridora, izgradnja metroa u Beogradu, dovršetak pruge Beograd – Novi Sad, izgradnja Moravskog koridora, autoput Preljina – Požega i ostalo što smo već naveli.

Infrastrukturu obnavljamo u celoj Srbiji, što ćemo u narednom periodu i pokazati zato što imamo u planu da preko 60 opština dobije novi vodovod i kanalizaciju. Znači, mislimo na svaku lokalnu samoupravu, ne samo na veće centre.

Dodatnim ulaganjima u zdravstvo, što mi je jako drago, pokazujemo koliko nam je to zapravo važno. U budžetu za 2021. godinu imamo izdvojena sredstva za 22 zdravstvene ustanove, za obnovu 22 zdravstvene ustanove u Srbiji. Uprkos najvećoj krizi ikada, mi smo uspeli da privučemo 60% investicija na celom Zapadnom Balkanu. U našu zemlju se slilo 1,9 milijardi evra. Pokazali smo da smo pouzdan partner i građanima i investitorima. Pored kapitalnih projekata za 2021. godinu, mi smo opredelili sredstva i za nastavak modernizacije i opremanje vojske i policije, što će doprineti još višem nivou bezbednosti naše zemlje.

U vreme bivšeg režima Vojska Srbije sistematski uništavana, vodili su je ljudi kojima je to bila jedina namera. Podsetiću vas na to da je u vreme DS Vojska Srbije imala jedan jedini avion za koji nisu bili sigurni da li može da poleti.

Danas Vojska Srbije ima 14 aviona, novo oružje, novu opremu. Pre nekoliko dana imali smo priliku da vidimo predstavljanje novih tenkova koji su najmoderniji u ovom delu Evrope. Za vreme bivšeg režima tenkovi i oružje su služili kao staro gvožđe za topljenje i prodavanje na kilo. Vojska i policija su bile na rubu propasti.

Dolaskom Aleksandra Vučića i SNS vojska i policija su modernizovane, opremljene i spremne da odgovore na svaki bezbedonosni rizik koji se nađe pred njima. Policija je u nekoliko navrata imala povećanje plata, uloženo je u nove uniforme, opremu, vozila, zgrade. Danas je policija dostigla nivo o kojem je mogla samo da sanja za vreme bivšeg režima. Podsetiću vas da policajci nisu imali ni letnje, ni zimske uniforme. Imali su jedne koji su nosili i leti i zimi, da nisu imali nijedne, imali su jedne čizme, nisu imali letnje i zimske cipele. Imali su kola koja su prešle stotine hiljada kilometara - danas imaju novi vozni park. Imali su niže plate nego što je to dostojno da čovek koji služi u ovoj zemlji ima.

Kao što vidimo u ovom Predlogu budžeta nastaviće se osnaživanje i vojske i policije zarad ukupne bezbednosti zemlje. Čim je zemlja bezbedna tu su i nove investicije i nova radna mesta.

Želim da se osvrnem i na to da smo dolaskom SNS i Aleksandra Vučića uspostavili nikad jaču i nikad bolju saradnju sa Republikom Srpskom. Srpski narod sa druge strane Drine konačno može da se osloni na matičnu zemlju. Otvorili smo nove vrtiće, nove škole. Gradimo mostove koji nas spajaju.

Iz Predloga budžeta za 2021. godinu možemo da vidimo da su izdvojena sredstva za izgradnju aerodroma u Trebinju i izgradnju autoputa Beograd – Sarajevo, koji će još više povezati naša dva naroda i naše privrede. Srbija za ovo kratko vreme je uspela da izgradi bolnice, autoputeve, fabrike i otvori radna mesta za hiljade radnika i da vrati identitet pobedničkog naroda.

Budžet za 2021. godinu, osim što je razvojni, to je budžet budućnosti. Kada je ceo svet pogođen krizom neviđenih razmera jedna mala Srbija mudrom i odlučnom politikom uspela je da očuva državnu kasu, pri tom da privredi i stanovništvu stvori mogućnost za bolji život i bolje funkcionisanje i da naredih godina ulaže još više u projekte od ogromnog značaja za budućnost naše zemlje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Nevena Veinović.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministre, uvažene kolege i koleginice poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Kao što su moje kolege već navele, dve su najvažnije izmene u ovom zakonu. Prva se odnosi na povećanje plata u javnom sektoru, kao i zdravstvenim radnicima, a druga se odnosi na ukidanje kontrole zapošljavanja koja je u Srbiji bila na snazi od 2013. godine.

Od 1. januara naredne godine možemo da očekujemo da će zapošljavanje u javnom sektoru biti omogućeno bez prethodne saglasnosti, odnosno dozvole Vlade Republike Srbije i to po principu da će se u tekućoj kalendarskoj godini moći zaposliti do 70% lica kojima je radni odnos prestao po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini. Do toga da imamo prostora da povećavamo plate i da možemo da ukinemo kontrolu zapošljavanja dovele su nas teške ekonomske reforme koje je naša zemlja sprovela u prethodnom periodu, kao mi mere fiskalne konsolidacije i upravo zbog toga danas možemo da pričamo i o povećanju plata, i o povećanju penzija i o boljem životnom standardu.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu svakako je sastavni deo seta zakona o budžetu pa ne mogu da se ne osvrnem i na jučerašnju raspravu, ali i na budžet Republike Srbije za narednu godinu.

Moram da napomenem da je korona zaista zadala težak udarac ne samo našoj zemlji već celom svetu, ali da se naša Vlada zaista lavovski borila da te posledice koje je korona ostavila za sobom i na zdravlje ljudi, ali i na privredu sanira.

Uložen je zaista ogroman napor da se pruži adekvatna zdravstvena zaštita svim građanima naše zemlje, pa je tako za vrlo kratko vreme nabavljena dovoljna količina respiratora, dovoljna količina zaštitnih maski, dovoljna količina dezinficijenasa, kao i druge medicinske opreme, a pored svega toga za samo četiri meseca mi smo izgradili dve kovid bolnice, jednu u Kruševcu, a drugu u Batajnici, a bolnica u Batajnici je pre samo nekoliko dana primila prve pacijente.

Sa druge strane, Vlada je uložila ogroman trud da sačuva ekonomsku stabilnost naše zemlje, a da je Vlada uradila zaista dobar posao govori podatak da je Srbija imala najmanji pad BDP u Evropi u 2020. godini. To su zaista rezultati koji govore koliko je naša politika odgovorna i koliko je Srbija stabilna zemlja.

I pored pandemije koja nas je zadesila budžet za narednu godinu izdvaja 330 milijardi dinara u kapitalne investicije u našoj zemlji. Za građane Srbije to znači da ćemo mi nastaviti da gradimo i autoputeve, i škole i vrtiće, da ćemo nastaviti da rekonstruišemo i domove zdravlja i bolnice i kliničke centre, odnosno da ćemo jednostavno ispuniti sve ono što smo obećali građanima Srbije na izborima ove godine.

Ali, to znači da ćemo nastaviti sa realizacijom programa „Srbija 2025“ koja je svakako od izuzetnog značaja kako bi naša zemlja išla pravim putem.

Ono što mora da se naglasi jeste da se Srbija razvija apsolutno ravnomerno. To znači da nema tzv. beogradizacije, već da se u svako mesto i svaki grad i svaku opštinu ulaže potpuno ravnomerno i da se vodi briga o svim građanima naše zemlje.

Ja dolazim iz Subotice i mislim da je moj grad sjajan primer kako to dobra saradnja sva tri nivoa vlasti i lokalne i pokrajinske i republičke daje izuzetne rezultate, a od tih rezultata najveću korist imaju upravo građani Republike.

Budžetom za narednu godinu planirano je finansiranje pet kapitalnih investicija u mom gradu pri čemu moram da napomenem da su sve te investicije iz različitih oblasti.

Zahvaljujući SNS u mom gradu je urađeno zaista mnogo. Urađeni su projekti koji su čekali svoju realizaciju, ne godinama nego decenijama, kada kažem decenijama mislim da smo čuveni ipsilon krak koji smo konačno završili prošle godine čekali punih 29 godina.

Nažalost, situacija nije sa svim projektima koji su nam ostavljeni u amanet od bivšeg režima ista, pa je tako još uvek u toku rekonstrukcija zgrade Narodnog pozorišta u Subotici.

Zgrada Narodnog pozorišta je srušena davne 2007. godine kada su visoki funkcioneri DS obavljali važne državne funkcije, kao na primer kada je gospodin Dragan Đilas obavljao funkciju ministra za nacionalni investicioni plan u tadašnjom Vladi.

Međutim, pošto je u budžetu nestalo novca da se završe kapitalne investicije, jer je naravno glavni prioritet tadašnje vlasti da napune svoje džepove, onda su ruševine zgrade Narodnog pozorišta krasile centar moga grada čitavu deceniju, a koliko je Dragan Đilas zaista bio uspešan u tome da napuni svoje džepove upravo se saznalo i klupko se još uvek odmotava, a to znači da on u svom džepu ima 619 miliona evra i da je svojim bliskim saradnicima, ali i rodbini, omogućio da imaju preko 30 nekretnina u strogom centru Beograda koje vrede preko 25 miliona evra. E, to su uspesi gospodina Dragana Đilasa i bivše vlasti, ali ću se ja vratiti na uspehe SNS i onoga što se u mom gradu radi sada.

Budžetom za narednu godinu izdvojeno je 300 miliona dinara za osmu fazu rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta i nadam se da ćemo ovom dinamikom taj projekat, koji čekamo već više od deceniju, privesti kraju.

Sa druge strane, moram da kažem da je Subotica grad na samom severu naše zemlje, grad koji se nalazi na granici sa Mađarskom i da mi negujemo izuzetno dobre odnose sa našim komšijama, da se trudimo da budemo grad koji neguje i multietičnost i multikulturalnost i upravo zbog toga je jačanje odnosa Srbije i Mađarske od izuzetnog značaja, a to smatra i Vlada Republike Srbije, kao i Ministarstvo finansija, zato što u budžetu za narednu godinu imamo izdvojeno 40 milijardi dinara za modernizaciju pruge Subotica-Segedin.

To je projekat koji je od izuzetnog značaja za Suboticu, ali naravno i za Segedin zato što će omogućiti brži protok ljudi, roba i kapitala i omogućiti svako to dodatno jačanje odnosa sa našim severnim komšijama.

Koliko predsednik Aleksandar Vučić brine o svim građanima Republike Srbije možda najbolje govori podatak da brine od onih najmlađih pa sve do najstarijih. Osvrnula bih se pre svega na decu zato što je u mom gradu u toku rekonstrukcija doma za decu ometenu u razvoju „Kolevka“, a to je ustanova socijalne zaštite namenjena isključivo deci ometenoj u razvoju do 26 godine, koja je jedina ovakva ustanova u Vojvodini i u kojoj godinama nije ulagano.

„Kolevka“ pruža socijalnu zaštitu za više od 160 dece, 356 dana u godini, 24 časa dnevno i konačno je zaslužila da dobije i novu zgradu domovskog smeštaja i fiskulturnu salu i bazen. Vlada Republike Srbije za tu investiciju u budžetu za 2021. godinu izdvaja oko 800 miliona dinara.

Sa druge strane, nismo zaboravili ni naše najstarije, pa je tako u toku i rekonstrukcija dva objekta gerontološkog centra u Subotici. To je investicija vredna 900 miliona dinara, kako bi se omogućili bolji standardi i za život, ali i za rad onih koji u gerontološkom centru borave.

Za sam kraj mog izlaganja ostavila sam najvažniju temu, a to su svakako ulaganja u zdravstvo. Mi smo svedoci da su ulaganja u zdravstvo zaista impresivna ove godine. međutim, to mora da se nastavi i u sledećoj godini, a budžetom za 2021. godinu je svakako jasno naglašeno koliko će Srbija uložiti u zdravstvo i sve to je razlog zato što je zdravstvena zaštita građana Republike Srbije trenutno apsolutni prioritet, zato što je ljudski život neprikosnoven.

Što se tiče konkretno mog grada, moram da kažem da nas očekuju zaista važna ulaganja u zdravstvenu zaštitu, zato što će najnaseljeniji deo Subotice koji broji preko 15.000 stanovnika konačno dobiti dom zdravlja, koji do danas nije imao i za taj projekat potpuno je završena projektno-tehnička dokumentacija, pribavljene su apsolutno sve dozvole kako bi se mogla započeti ta gradnja, a budžetom za narednu godinu izdvojeno je 49 miliona dinara kako bi građani Subotice iz tog dela grada imali adekvatnu primarnu zdravstvenu zaštitu.

Ono što najviše radiju i mene, ali što će obradovati i građane Subotice jeste planirana rekonstrukcija subotičke opšte bolnice. To je predstavljeno programom Srbija 20-25 i mislim da je to zaista impresivna investicija zato što u subotičku opštu bolnicu nije ulagano decenijama. Zgrada je u potpunosti ruinirana i imali smo ulaganja u 2019. godini, pa je tako subotička bolnica dobila potpuno novu angio salu i potpuno novi centar za vantelesnu oplodnju. Međutim, ostatak zgrade je zaista u lošem stanju i zaista vapi za rekonstrukcijom.

Subotička opšta bolnica nije od izuzetnog značaja samo za građane Subotice. To je ustanova sekundarne zdravstvene zaštite koja gravitira skoro 200.000 ljudi koji žive na teritoriji Severno-bačkog okruga i zato smatram da je to najznačajnija investicija koja nas čeka u narednom periodu.

Subotica je svojim razvojem dala izuzetan doprinos razvoju naše zemlje i taj doprinos nikako nije zaboravljen, već je naprotiv nagrađen odličnom saradnjom sa Vladom Republike Srbije, brojnim investicijama i ulaganjima u kapitalne projekte koji su značajni i za našu zemlju, ali posebno značajni za naš grad, kako bi se Subotica i dalje razvijala i kako bi svojim doprinosom i dalje davala doprinos razvoju naše zemlje, a to se svakako može videti i u budžetu za narednu godinu.

Upravo zbog toga, smatram da sam navela i više nego dovoljno razloga da u danu za glasanje podržim i Predlog zakona o budžetu, ali i ostale zakone iz seta budžetskih zakona, zajedno sa ostatkom svoje poslaničke grupe. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Dejan Kesar.