Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Ilić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Dačiću.

Uvažena ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set zakona, ali ja ću se u svom obraćanju posvetiti zakonu o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit banke za potrebe finansiranja projekta Ruma – Šabac – Loznica.

U pitanju je projekat koji je prioritetan za Srbiju i koji će se realizovati u tri faze. Prva faza je izgradnja deonice autoputa u dužini od skoro 22 kilometra od Rume do Šapca, druga faza je izgradnja mosta preko reke Save kod grada Šapca i treća faza je izgradnja brze saobraćajnice od Šapca do Loznice u dužini od skoro 55 kilometara.

Ovaj kredit kod UniCredit banke Republika Srbija uzima u iznosu od 11 milijardi 288 miliona 640 hiljada i radi se o kreditu koji dobijamo u dinarima po jako povoljnim uslovima. Godišnja kamatna stopa je 2,7% uz dodatak tromesečno belibora koji u ovom trenutku mislim da iznosi nešto ispod 1% odnosno 0,9%, ispraviće me gospoda iz Ministarstva finansija ako grešim.

Ono što je jako bitno jeste da ovaj zajam kreće sa otplatom tek nakon isteka grejs perioda nakon, srpski rečeno isteka perioda počeka, koji se navršava 31. decembra 2022. godine. Dakle, prva rata dolazi na naplatu tek 30. juna 2023. godine i otplaćivaće se u polugodišnjim anuitetima.

Ovo je jako bitno iz razloga što te prve dve godine koje imamo kao grejs period neće stvoriti neko dodatno opterećenje bar ne u trenucima kada se borimo sa zdravstvenom i ekonomskom krizom koju je izazvao virus Kovid 19.

Značaj ovog projekta je jako bitan za Srbiju kao i za Mačvanski i Sremski okrug i za preko 600 hiljada građana koji će ovim projektom biti povezani sa ostatkom Vojvodine, ali značaj ovog projekta jeste i taj što se taj Zapadni deo Srbije povezuje sa regionom, a naročito sa BiH.

Svi mi, drage moje koleginice i kolege narodni poslanici, znamo koliko znači infrastruktura za investicije. Dobra putna infrastruktura, autoputevi, putevi, brze saobraćajnice predstavljaju jedan od osnova za privlačenje investicija, a samim tim i za razvoj jedne zemlje. Mi smo u prethodnom periodu uspeli da izgradimo preko 350 kilometara autoputa. Ne 30, ne 50 već 350 kilometara autoputeva. Toliko niko nije gradio u prethodnih 70 godina. Uspeli smo da izgradimo takođe i preko 500 kilometara regionalnih puteva i mnoge brze saobraćajnice i na kontu toga, a i svega ostalog što smo uradili u prethodnih nekoliko godina uspeli smo da Srbiju dovedemo na nivo da bude atraktivno tržište za ulaganje. Na kontu toga u 2018. i 2019. godini Srbija je bila lider u regionu po broju privučenih direktnih stranih investicija i to u apsolutnom iznosu više nego sve bivše jugoslovenske republike zajedno.

Ako u obzir uzmemo činjenicu da u komšiluku imamo jednu Hrvatsku, imamo jednu Sloveniju, koje su članice EU, morate priznati da je taj rezultat zaista impozantan.

Čak i u ovoj 2020. godini kada se čitav svet suočava sa jednom od najvećih zdravstvenih, ali i ekonomskih kriza izazvane pandemijom virusa, Kovid-19, mi beležimo direktan, odnosno drastičan porast priliva direktnih stranih investicija koji će ove godine dostići nivo od 2,9 milijardi evra, dakle, 2,9 milijardi evra, što čini preko 60% svih privučenih direktnih stranih investicija u ovom regionu.

Raduje me i činjenica da pored svih onih novčanih sredstava koje ulažemo u zdravstvo, u naš zdravstveni sistem kako bi se na što bolji, na što brži način izborili sa ovom pandemijom, i kako bi zaštitili i zdravlje i živote naših građana. Mi nastavljamo da ulažemo i u našu ekonomiju i u našu privredu. Trista trideset milijardi će biti uloženo u 2021. godini i u kapitalne investicije, u izgradnju novih autoputeva, u izgradnju novih brzih saobraćajnica, novih škola, bolnica, domova zdravlja, jer mi ne želimo da ova kriza koja nas je zadesila da nas uspori, želimo da nastavimo da ulažemo u razvoj naše zemlje.

Nažalost, kada govorim o svemu ovome ne mogu, a da ne pomenem činjenicu da postoji mnogo onih koji kritikuju sve što mi radimo za građane Srbije i za našu Srbiju. Ta gospoda, stručnjaci, iz opozicije, koje neću da nabrajam pojedinačno, već sam odlučio da ih onako skraćeno nazovem 619 i kompanija, e, pa toj gospodin 619 i kompaniji smeta to što će u budžetu za 2021. godinu 330 milijardi dinara biti izdvojeno za kapitalne investicije. Toj istoj gospodi smeta i to što se mi tobož, toliko zadužujemo da ćemo građane Srbije dovesti u tzv. dužničko ropstvo i da će oni iz godine u godinu živeti sve teže i teže. To nam govore oni koji su se za vreme dok su bili na vlasti zaduživali šakom i kapom. Zaduživali su se kako bi isplaćivali plate i penzije, ne kako bi uradili nešto dobro za ovu državu, već kako bi pokušali na svaki mogući način da se bar još malo održe na vlasti.

To govore oni koji su ovu zemlju doveli do ivice bankrotstva, oni koji su ovu zemlju ostavili sa praznim penzionim fondom, oni koji su beležili rast samo inflacije i samo stope nezaposlenosti, a o platama, penzijama, životnom standardu građana da i ne govorim. Gle čuda ta gospoda iz 619 i kompanije, danas znaju i šta treba da se radi i kako treba da se radi. Ja njima postavljam pitanje, drage moje koleginice i kolege narodni poslanici, što sve te brilijantne ideje koje im danas toliko naviru, što te ideje niste realizovali dok ste bili na vlasti? Što niste izgradili više autoputeva, što niste otvorili više fabrika, što tad niste brinuli za svoje građane, što tad niste povećavali plate i penzije? Niste, iz jednog prostog razloga što ste se, dok ste bili na vlasti rukovodili samo jednim principom, a to je kako da napunite sopstvene džepove.

U toj sveopštoj pohlepi, koja je vladala među vama, vi ste se čak gazili između sebe, gazili ste jedni druge, ali to i nije toliko strašno, ipak se vi između sebe znate najbolje, najstrašnije je što ste u toj sveopštoj pohlepi otimajući se između sebe otimali od građana Srbije. Ne samo da niste otvarali fabrike, ne samo da niste ništa izgradili, već ste uspeli da uništite sve ono čega ste se dotakli, a sve ono što niste uspeli da uništite, upropastili ste u toj meri da ste kasnije sve te fabrike i firme prodali svojim pajtašima za bagatelne pare, a naravno, uz debelu nadoknadu koja je išla u vaš džep. Tada niste brinuli o građanima Srbije, tad niste brinuli o svoj onoj deci koja plaču, jer roditelji nemaju da im daju para za nove patike, nemaju para da im daju da kupe nove knjige, nemaju para da ih pošalju na ekskurziju, a nemaju upravo iz tog razloga što ste im vi zatvorili fabrike u kojima su pošteno zarađivali svoje parče hleba. Vi takvi se danas libite da bez imalo srama kritikujete i držite pridike nekome.

Na svu sreću građani Srbije dobro vide ko se za njih bori svih ovih godina i ko radi isključivo u interesu njih i u interesu naše Srbije. Zbog toga od izbora do izbora SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem dobija sve veću i veću podršku, jer je to još jedan od dokaza da mi vodimo jednu odgovornu, ozbiljnu politiku rada i borbe za stvaranje bolje budućnosti naših građana, bolje budućnosti ove zemlje.

Čak i u ovoj godini, u ovoj teškoj godini, u ovoj zdravstvenoj, ekonomskoj krizi koja je pogodila čitav svet, mi smo dobili zaista neverovatnu podršku preko dva miliona građana Srbije. Zbog toga im neizmerno hvala.

To je samo još jedan dodatni motiv za nas da nastavimo da se borimo, da nastavimo da radimo i da nastavimo da stvaramo bolju budućnost za njih. Koliko god ti tzv. stručnjaci iz opozicije napadali bez argumenata, koliko god iznosili razne laži, klevete, koliko god izmišljali afere, koliko god vređali moje kolege narodne poslanike po svojim televizijama, po svojim novinama, portalima, ne mogu da sakriju činjenicu da je Srbija danas zemlja koja se nalazi na pravom putu, da je Srbija danas zemlja koja beleži najveći privredni rast u Evropi, a u trenucima ove teške zdravstvene i ekonomske krize, zemlja koja beleži najmanji pad privrednog rasta u Evropi.

Da se danas u Srbiji živi bolje, da su plate i penzije veće, da je stopa nezaposlenosti na istorijskom minimumu, da smo lideri u regionu po broju privučenih direktnih stranih investicija i da se cela Srbija gradi. Od severne do južne granice, širom Srbije danas imate gradilište. Čak i jug Srbije i moje Vranje iz kojeg dolazim dugo godina su bili poslednja rupa na svirali svakoj vlasti. Niko na jug Srbije, na Vranje, Leskovac, Niš nije toliko obraćao pažnju kao SNS od dolaska na vlasti 2012. godine.

Zbog toga cela Srbija se danas razvija ravnomerno, a sve to zahvaljujući politici koju vodi SNS i politici koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić. Poručujem svim tim stručnjacima iz opozicije da svaki dinar koji mi kao država uložimo u razvoj naše zemlje, bio on iz sopstvenih prihoda koje ostvarujemo kao država, bio on iz kredita koje uzimamo, usmeren je samo u jednom pravcu, isključivo za ostvarivanje samo jednog cilja, a to je stvaranje bolje budućnosti za našu zemlju, bolje budućnosti za naše građane i mi ćemo se za to boriti uvek i bez obzira na sve. Živela Srbija.

Reč ima narodna poslanica Vesna Nedović.

Poštovani predsedniče, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Francuske potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu i saradnji.

Obe strane trenutno sarađuju u realizaciji određenih projekata, a odnose se na izgradnju beogradskog metroa i automatizacije upravljanja elektrodistributivnom mrežom kroz automatizaciju srednjenaponske distributivne mreže u Republici Srbiji.

Najpre se očekuje da se saradnja ostvari u prvoj fazi projekta beogradskog metroa, uz maksimalnu vrednost od 450 miliona evra. Uvođenjem opšte automatizacije upravljanja srpskom elektrodistributivnom mrežom u maksimalnoj vrednosti od 127 miliona evra.

Finansijska podrška projekta beogradskog metroa, sastoji se iz direktnog zajma francuskog trezora u maksimalnom iznosu od 80 miliona evra bankarskog kredita za koji garantuje francuska banka za račun i u ime Vlade Republike Srbije u visini maksimalno do 374 miliona evra.

Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Francuske su se obavezale da projekti obuhvaćeni ovim sporazumom ne dovedu do korupcije.

Ovim sporazumom dodatno se podstiče ekonomska razmena i privredni razvoj Srbije.

Sporazum je potpisan 26. novembra 2020. godine. U ime Vlade Srbije potpisan je od strane ministra finansija, Siniše Malog.

Gradnja metroa počeće u Železniku. Radiće se dve linije, prva od Železnika do Mirijeva, prva faza do Pančevačkog mosta, dužine od 21,3 km i sa 23 stanice. Druga linija je od Zemuna do Mirijeva, dužine 19,2 km i 20 stanica.

U januaru 2021. godine biće potpisani ugovori o saradnji sa kineskim i francuskim kompanijama koji rade na ovom projektu. Radovi u Makiškom polju trebalo bi da krenu krajem sledeće godine.

Izgradnja infrastrukture, jedan od apsolutnih prioriteta Vlade Srbije. Beogradski metro biće najveći i najteži infrastrukturni projekat, a njegova vrednost dva puta veća od brze pruge Beograd-Budimpešta.

Projekat beogradskog metroa vredan je četiri milijarde evra, prva linija 1,8 milijardi evra, druga 2,2 milijarde evra.

Kompanija „Alstom“ radiće električne vozove, vagone, šine, kompletno elektronsko napajanje, tj. opremu samog metroa. Građevinske radove radiće kineska kompanija „Pauer Čajna“, negde oko 70% poslova, dok će ostalih 30 raditi francuska kompanija.

Francuska Vlada obezbedila je finansijska sredstva koja radi njihova kompanija po najpovoljnijim mogućim uslovima, dok će kineska Vlada za onaj deo posla koga radi „Pauer Čajna“.

Metro u Beogradu je obećavan 50 godina. Najavljen je 2008, 2009, 2010, 2012. godine, a tokom posete predsednika Emanuela Makrona Srbiji ponovo je pokrenut projekat Beogradskog metroa.

Svedoci smo svakodnevno velikih gužvi, i pored toga što se na infrastrukturi radi, a rade se rekonstrukcije bulevara, obilaznica, šire se neke ulice. Međutim, to još uvek nije dalo neki efekat u smanjenju gužvi. Beogradski metro poboljšaće prevoz građana, biće ekološki prihvatljiviji i vidno će rasteretiti saobraćajne gužve u centru grada.

Prva linija počinje od Makiša i ide preko Železnika, Banovog brda, spušta se kod Šećerane, ide uz Radničku ulicu, zatim Savskom i dolazi na Savski trg, gde se ukršta sa drugom linijom. Dalje ide ka Trgu republike, Luci Beograd, Adi Huji, Karaburmi i Mirijevu. Druga linija počinje od železničke stanice Zemun i ide ka Mirijevu.

Rade se još dve linije „BG voza“, povezaće se deo od železničke stanice Zemun ka nacionalnom stadionu, onda ka aerodromu „Nikola Tesla“, centrom Surčina i do Obrenovca.

Kao što smo navikli, sve što se gradi, a gradi se, sve što prethodni režim nije ni započeo, a nije se ni potrudio da što započne završi, naravno, nije ni mogao, jer nije završio punjenje njihovih novčanika, sada beogradski metro nije dobar, skup je, ne treba građanima Beograda, verovatno zato što nema njih i njihovih konsultantskih kuća.

Nije dobro ni to što jedan umetnik svetskog glasa odluči da se vrati u svoju zemlju, ali ne samo zbog sarme, nego zato što voli svoju zemlju i nije mu nigde tako dobro kao u njoj. Stefan Milenković vratio se u Srbiju, sa željom da ostvari svoj san, a on je da Srbija bude kao mala velika supersila violine. Stefan Milenković će kao kreativni ambasador nacionalne platforme „Srbija stvara“, između ostalog pomagati rad fondacije „Fondacija 2021“ i baviće se prosvetnim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Vrlo brzo je taj proslavljeni violinista koji iza sebe ima 30 godina internacionalne karijere postao violinista naprednjački i verovatno umetnik drugog reda.

Govor mržnje, uvreda, poniženja, ne prestaje. Svakodnevno je sve jači i jači i brutalniji, kako na našeg predsednika i njegovu porodicu, decu, ne štedeći ni najmlađe dete, napadi nisu izostali na naše mlade poslanike koji jesu i biće budućnost Srbije. Uspešni mladi ljudi, pravnici, ekonomisti, doktori, doktori nauka, lideri opozicije u jednom opozicionom sajtu borbu ovih mladih ljudi za bolje sutra ovako predstavljaju:

„Ovo sada nije cirkus. U Skupštini je uveden uvežban stroj mladih klonova koji kao da su obučavani na nekoj akademiji za idiote, bez sopstvenih reči, koji ponavljaju jedne te iste napade bezbroj puta. Oni sa najboljim ocenama pripremljeni su da do besvesti s nekih papirića pre svega veličaju svog vođu Aleksandra Vučića. Kada to odrade, kreće ekipa za demonizaciju Dragana Đilasa. Dosadno, ponavljajući iste grozomodne napade. Takvo je naređenje. Mora da se demonizuje Đilas. Mora da se veliča Vučić. To čine mlade i nove snage iz specijalnih škola u kojima se školuje fašistička baraberija. Neko će reći da koristim prejake reči. Kažem da su fašisti, tupadžije i glupaci, jer svi moraju da govore po naređenju, da do neba uzdižu svog vođu i do ludila pljuju po njegovom neprijatelju. Ti tupavci su odabrani da budu narodni poslanici po stepenu bezobzirnosti i poslušnosti.“

Svi vi koji ste pre svega časni ljudi, lojalni svojoj zemlji, dobri, pristojni, uspešni mladi ljudi, imate svoje političko opredeljenje, borite se pre svega za Srbiju, za svoju stranku i za svog predsednika Aleksandra Vučića, predstavljeni ste od nekih kao fašisti. Ali, ja uvek volim da kažem – Srbija je večna dok su joj deca verna. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić.

Hvala vam, predsedavajući.

Poštovana ministarko Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i, što je najbitnije, narode Republike Srbije, kada bih ukratko prokomentarisao ovaj set zakona o kojima danas razgovaramo, rekao bih da njime odlažemo reformu o platama zaposlenima u javnim ustanovama zbog ove globalne katastrofe koja je zahvatila sve pa i nas.

Po meni je to sasvim logična posledica i država mora pre svega da se finansijski konsoliduje da bi se reforma sprovela.

Ono što je najbitnije za naš narod to je da će od sledeće godine sve te javne ustanove slobodno same odlučivati o njihovom zapošljavanju. Jedino ograničenje koje će imati će biti to što će moći da zaposle do 70% ljudi koji su otišli iz tih ustanova prethodne godine, a za sve preko toga će morati da traže saglasnost od Vladine komisije.

Takođe, ono što je bitno za naše građane jeste da u ovom trenutku, kada sve države sveta zamrzavaju plate zaposlenima i kada ih smanjuju da bi se konsolidovali, Republika Srbija podiže plate zaposlenima u javnim ustanovama za 5% sledeće godine, a onima koji su se najviše borili protiv ove pandemije, našim lekarima i medicinskim radnicima za čitavih 10%.

Znam da smo se medicinskim radnicima i lekarima zahvalili hiljadu puta rečima, ali mi je jako drago što ćemo im se zahvaliti i povećanjem plata, jer time pokazujemo da država misli na njih, time pokazujemo da želimo da oni ostanu ovde da rade i time osiguravamo lepšu i sigurniju budućnost za našu zemlju.

Rekli smo im hiljadu puta hvala, ali ja bih se sa ove javne govornice zahvalio još jednoj grupi ljudi, a to su naši poljoprivrednici. Znate, ti poljoprivrednici rade naporno tokom čitave godine. Neki od njih rade cele godine da bi kupili samo jedan lanac zemlje i još malo proširili svoje poljoprivredno domaćinstvo. Često mi dođu u kancelariju onako prljavih ruku, pravo sa njive, još mi se izvinjavaju što su im ruke prljave, a ja im uvek kažem rečenicu koju me je otac naučio, a to je da nije bitno ako su ti ruke prljave od rada, bitno je da ti je obraz čist.

Znate, kada je ova pandemija krenula i kada smo svi požurili u prodavnice da kupimo neke osnovne namirnice oni su najzaslužniji za to što Srbiji ništa nije falilo tokom ove pandemije, iako za Kosovo i Metohiju kažemo da je srce Srbije ja ću ovde ponosno reći da su poljoprivrednici pluća naše zemlje i drago mi je što ih imam za klijente, saradnike, i naravno, prijatelje.

Da se vratimo na ovo povećanje plata. U medijima smo čuli kako ovo povećanje plata ne valja. Kako bi oni to povećali još više, iako nisu to radili kada su mogli, kako se to ne radi iz realnih osnova, kako to radimo kao izbornu kampanju, iako izbora nigde nema, ali juče dok sam radio besplatnu pravnu pomoć jedna moje koleginica je citirala Hermana Hesea koji ih je lepo opisao, kaže: "Ljudima je teško da razmišljaju, pa zato osuđuju."

Ono što je najbitnije, jeste da će svaki normalan građanin Republike Srbije shvatiti to da u ovom trenutku kada svi smanjuju plate država Srbija ih povećava i time se vidi da mi mislimo na onog malog čoveka, da nam je stalo do njega. Time narod vidi da se borimo, da radimo za njih i prestaje da se oseća zaboravljeno i zapušteno kako se nekada osećalo i jako mi je drago što se ljubav prema Republici Srbiji vratila u ovaj parlament od 2012. godine.

Znate, ministarka, ovo su za mene najlepše teme. Ovo je razlog zbog kojeg se ja bavim politikom. Smatram da za osobu koja se bavi politikom nema veće radosti, ne kada zaradi nešto od politike, već kada uradi nešto za svoju domovinu, kada iza njegovog mandata nešto ostane, kao što će ovo povećanje plata ostati iza nas.

Iako sam i suviše mlad da delim bilo kome, bilo kakve savete, ako nam svima nama to bude zvezda vodilja pri bavljenju ovim poslom samo tako ćemo osigurati da naša država nastavi da napreduje kako je to do sada činila. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milica Obradović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, drage dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo imali prilike da čujemo i u prethodnim izlaganjima, jedna od tema današnjeg plenuma jeste redefinisanje zakonskih rokova za primenu seta zakona koje se tiču plata u javnom sektoru.

Opravdani su razlozi za odlaganje ovih zakona s obzirom na kompleksnost procesa primene platnih razreda u obračunu plata u javnom sektoru. Dakle, reforma se odnosi na čak preko 400 hiljada zaposlenih u raznim ustanovama, dakle, onima koji su zaposleni u državnim organima, u javnim agencijama, kao i u jedinicama lokalne samouprave.

Ono što je cilj ovih zakona jeste da nakon njihove primene imamo prisutno nesporno načelo koje će zaživeti, a to je načelo – ista plata za isti posao.

Dakle, važno je odrediti kome su plate niske, kome su plate visoke i da se na osnovu krajnje opravdanih kriterijuma prevashodno u odnosu na složenost posla koji se obavlja, kao i u odnosu na odgovornost i rizike koje posao nosi da se odrede platni razredi za svaki posao pojedinačno.

Takođe, ono što je jako važno za primenu ovih zakona jeste da se izvrši detaljna analiza budžetiranja sredstava, kao i analiza njihovih uticaja na ukupan budžet Republike Srbije.

Ovi zakoni su i deo reforme i modernizacije javne uprave koja treba da dovede daljoj profesionalizaciji i efikasnijem radu administracije. Dakle, administracija je upravo ta snaga koja sprovodi propise i uz pomoć koje građani ostvaruju svoja prava.

Drugi segment modernizacije javne uprave koju želim danas ovde posebno da istaknem jeste uvođenje elektronske uprave, kao i povezivanje elektronske baze podataka što će omogućiti građanima da na jednom mestu mogu da ostvare sva svoja prava i obaveze koje imaju prema organima javne vlasti.

Ovakav projekat se već sprovodi u pojedinim opštinama na teritoriji naše države. Evo, u opštini Rača, u opštini iz koje ja dolazim je prethodnog ponedeljka uz prisustvo ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, uvedeno to jedinstveno upravno mesto.

Dakle, opština Rača je među prvih 11 opština i gradova u Srbiji koja je zahvaljujući svojim dovoljnim kapacitetima, zahvaljujući svojoj ranijoj razvijenošću usluga koje je pružala uspela za svoje građane da obezbedi jedno ovakvo moderno i korisno mesto za pružanje svih administrativnih usluga.

Ja se vama, ministarka, u svoje lično ime i u ime svih mojih sugrađana, s obzirom da dolazim iz opštine Rača, zahvaljujem na takvom jednom daru, jer sam sigurna da će u svim mestima u kojima se otvori – jedinstveno upravno mesto svim građanima to uštedeti i puno vremena i novca, a zasigurno i živaca koje, složićete se u ovim teškim vremenima niko nema na pretek.

Dakle, predlozi zakona o kojima danas raspravljamo su još jedan dokaz u nizu toga da država Srbija brine o svakom svom građaninu. Zašto ranije nismo imali ovakve zakone koji štite prava radnika? Do 2012. godine, u moru otpuštenih i nezaposlenih ljudi nikome nije padalo na pamet da raspravlja, a kamoli da donosi ovakve zakone.

Ljudi su radili za plate od 15.000 dinara, koliko je tada iznosila minimalna cena rada, samo da bi uspeli da prehrane svoje porodice. Za razliku od tadašnjih 25% nezaposlenosti mi smo danas 2020. godine, uspeli da dostignemo nikada nižu stopu nezaposlenosti, čitavih istorijskih 7,3%. Dakle, ponoviću, 7,3%. Minimalna cena rada danas iznosi preko 32.000 dinara.

Dakle, ova jednocifrena nezaposlenost nije proizvod i nije zaslužna zahvaljujući donošenju jedne odluke ili jednog zakona, već je to rezultat i posledica isključivo odgovornog i temeljnog rada na različitim segmentima, kako Vlade Republike Srbije, tako i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Mi danas ne govorimo samo o smanjenju nezaposlenosti, mi govorimo i o poboljšanju uslova rada.

Dakle, slika Srbije 2020. godine, je drastično promenjena u odnosu na onu koja je bila prisutna 2012. godine. Takođe, teme su se promenile. Mi smo 2012. godine, bili okupirani time da sačuvamo državu od, eventualnog, bankrota, a danas 2020. godine, mi govorimo o nikada većoj privrednoj stopi rasta, koju je naša država uspela da ostvari u ovim kriznim vremenima.

Srbija je od 2014. godine, započela jednu novu etapu u svom razvoju i to sve zahvaljujući sadašnjem predsedniku Aleksandru Vučiću. Ono čega smo se bojali, pljačkaških 2000. godina, da li ćemo primiti platu, više definitivno nije slučaj. Građani Srbije znaju da sada žive u jednoj stabilnoj i zdravoj Srbiji, a samo jedan od dokaza za to jeste i usvajanje razvojnog budžeta, koji smo ovde u Skupštini usvojili pre dve nedelje.

Na samom kraju, sumirajući sve što sam rekla, a svakako, svesni svih posledica koje Korona virus nosi sa sobom, a samim tim i otežanim funkcionisanjem svih podsistema javnog sektora ja podržavam opredeljenje da se ostavi još vremena za primenu ovih seta zakona koji se odnose na plate u javnom sektoru, kako ne bi došlo do nekih negativnih posledica, kako po budžet Republike Srbije, tako i po sve one koji su zaposleni u javnom sektoru. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona o kojima se, u suštini, pomera početak primene nekih važnih reformi za 2022. godinu. Svi ovi zakoni treba da unesu značajne promene, kako kada je reč o samoj organizaciji javnih službi, tako i kada je reč o njihovom finansiranju, pa moramo i da naglasimo da su svi ovi zakoni usklađeni sa pravnom regulativom EU, zakonima koji su danas pred poslanicima Narodne skupštine odlaže se promena pomenutih zakonskih rešenja za godinu dana i očekuje primena za 2022. godinu.

Za mudre i odgovorne ljude jedva da je potrebno ikakvo obrazloženje, ali ipak u obrazloženju pomenutih zakona jasno piše da je epidemija Kovida–19 onemogućila ili barem znatno otežala intenzivnu saradnju svih učesnika u neposrednoj primeni pomenutih reformi.

Iz tog razloga fokus zaposlenih u javnom sektoru ove godine, a tako će verovatno biti i delom sledeće godine, sve dok se donekle ne stekne taj kolektivni imunitet na ovu bolest, je na zaustavljanju aktuelne epidemije i na sprovođenju neophodnih mera u cilju zaštite stanovništva, organizacije života u uslovima koje nameće pandemija.

U situaciji kada je javni život bitno određen protiv pandemijskim merama, kao ozbiljni i odgovorni ljudi moramo da se tome posvetimo i da se promeni usvojenih reformi javnih službi vratimo kada Kovid–19 bude iza nas, a za sve to vreme, pored kritika kojima smo svakodnevno izloženi, a koji dolaze od onih kojima smeta što se Srbija na najbolji način bori sa ovim problemima, ova vladajuća nomenklatura će se na najbolji način boriti protiv svih problema gledajući da iz njih izađe što manje oštećena.

Ipak, ono na šta bih hteo da se osvrnem, a što me jako zabrinjava kao građanina ove zemlje je sledeća činjenica. Ja razumem da iz pojedinih zemalja u okruženju, da politički korektno kažem, nemaju baš prijateljski naklonjen stav prema nama i našoj zemlji. Svakodnevno stižu orkestrirani napadi.

Jasno mi je i razumem kada izvesni Boris Dežulović kaže da je Beograd kasaba, kaže da je Dubai za siromašne i da je onaj fantastični spomenik Stefanu Nemanji lažni bronzani Baron Minhauzen ili kada izvesni hrvatski novinar, kolumnista i pisac Jurica Pavličić kaže da ga Beograd podseća na sliku iz noćne more.

Ili kada poštovani predsednik Milo Đukanović, predsednik bratske nam Crne Gore, do juče deklarisani pripadnik srpskoga naroda, danas Crnogorskog, sutra već ko zna kog, kaže da isključivi krivac za poraz njegove političke opcije na neposredna završenim izborima je Vučić i Srbija i da ih krivi za poraz njegove politike, zaboravljajući pritom da naš predsednik nije niti jednom rečju, niti slovom, niti zarezom reagovao na izbore u njegovoj zemlji, za razliku od nekih drugih, poput premijera Edija Rame, ali, naravno, njega niko nije osudio.

Ili kada uvažena gospođa Medlin Olbrajt ponovo šalje poruke kako će se sada ona umešati u pregovore između Srba i Albanaca za rešavanje statusa Kosova i Metohije, naravno, ne vodeći ona suštinski računa o dobrobiti naša dva naroda koji teže, kao što vidimo i ovim dijalogom i vizionarskim inicijativama, poput Malog Šengena, uzajamnom pomirenju, jer to pomirenje za sve njih koji se u suštini brinu o tzv. dobrobiti naših naroda, pod znacima navodnika, predstavljalo je katastrofalno poraz. To pomirenje između naša dva naroda bi izmaklo šahovsku tablu na koju su geopolitičke sile svojim potezima vekovima potkusuruju, brinući samo o sopstvenim interesima. Neću da nabrajam bezbroj drugih napada na našu državu.

Zbog toga nisam preterano zabrinut, kao ni svi mi. Ko je, zaboga, od svih njih srećan ako Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi od 1%, što ne kažemo mi, već najrelevantniji međunarodne institucije koje se bave finansijama ili ako Srbija ima najviše investicija u regionu, ako gradi puteve, ako jača našu vojsku, ako pobeđuje na drugim poljima, a ne samo, kako smo navikli, u sportu. Ako čak i ovoj zdravstvenoj krizi, uzrokovanoj ovom epidemijom, gradimo bolnice, spašavamo ljude, imamo znatno manje zaraženih i smrtnih slučajeva nego mnoge razvijene zemlje u regionu i u svetu ili koga raduje činjenica da se u jeku ove epidemije Srbija može pohvaliti otvaranjem fabrike jedne od najuspešnijih kompanija na svetu, japanski „Tojo tajers“, koja će zaposliti hiljade ljudi u Srbiji i godinama doprinositi razvoju naše ekonomije? Naravno, niko, poštovani prijatelji.

Te uvrede i pogrdne reči, između ostalog, pokazuju da smo na pravom putu, na putu progresa i uspeha i to meni kao građaninu ove zemlje može samo da laska. Neka nas napadaju, a mi ćemo mudro vođenom politikom braniti naše interese na najmpomirljiviji, najmirniji način, svim legalnim i legitimnim diplomatskim sredstvima, sa pruženom rukom prijateljstva, pomoći i međusobnog uvažavanja svima koji je žele.

Vrlo rado ćemo vas dočekati kada dođete u naš dragi Beograd, da se divite onome čemu se rugate u vašim kolumnama, na portalima i društvenim mrežama dok uživate u šetnji našim promenadama, dok uživate u našoj gostoljubivosti i najposle prijateljskoj atmosferi i bezbednosti, onakvoj kakvoj se često ne možemo nadati kada dođemo kod vas u goste, jer nam ne tako retko razbijete šoferšajbnu i napišete neku gadost samo zato što imamo srpske tablice na kolima, ali, Bože moj, tu se valjda razlikujemo.

Ono što mi smeta, to je sledeća činjenica. Pored svih tih napada iz inostranstva koji ne potresaju nikog od nas preterano napokon u ovoj igri koja se zove politika, svako se trudi da nametne i ostvari svoje interese, ali našu stranku, ovu vladajuću koaliciju i predsednika države svakodnevno napadaju i naši građani, pojedinci iz opozicije, pojedini pripadnici tzv. intelektualne elite, koji u obračunu sa svojim političkim neistomišljenicima koriste takve gnusne reči, da ih me je sramota izgovoriti ili oni koji već godinama žive od toga ne bi li svom narodu naneli štetu, pozivajući se na već ustajale, dosadne floskule, koje već liče na mantre, kao što su liberalni pogled na svet, kao određena sloboda mišljenja, ali i neki izvitopereni oblik patriotizma koji je samo njima znan, pri tome apriori osuđujući svaki potez koji ova vlast uradi, ne razmišljajući ili ne uzimajući u obzir da je možda nešto dobro.

Pa, da li može da se kaže da je loše ako se završi Hram Svetog Save i onaj fantastični mozaik ili ako se izgradi neka bolnica? Pa, valjda ni to ne treba da podleže osudi ili kada nas jedni te isti ljudi pre tri meseca napadaju kako smo mi fašistička vlast, jer lišavamo naše građane slobodnog kretanja, ne bi li ih spasili, uvodeći vanredno stanje, a onda za dva meseca isti ti kažu da nismo sposobni i da učestvujemo u lišavanju života naših građana zato što ne možemo da uvedemo vanredno stanje?

Ono što želim da kažem to je da je srpski narod u našoj istoriji bezbroj puta bio slabiji znatno jer smo bili razjedinjeni i na kraju smo svi zajedno trpeli brojne konsekvence. Razumem da je osnovni cilj bavljenja politikom osvajanje i zadržavanje vlasti, ali mi kao narod moramo da definišemo napokon koji su to suštinski interesi Srbije oko kojih moramo zajedno da se integrišemo i oko kojih ne smemo imati spornih tačaka, da zajedničkim snagama svi kao jedan, i pozicija i opozicija i Akademija nauka i pripadnici intelektualne i kulturne elite i Srpska pravoslavna crkva budemo složni u rešavanju gorućih problema koji su nas sada zadesili ili koji će nas zadesiti u budućnosti.

Svestan sam da postoje ljudi koji imaju različite ideje, različite stavove i razmišljanja, ali ne može se u trenucima i bespoštedne borbe za suštinske interese Srbije, kao što je pitanje KiM, kao što je pitanje položaja Srba u regionu ili spašavanje života naših građana u toku ove epidemije, svakodnevno se biti protiv svoje zemlje ili onoga ko je trenutno na vlasti, ne obazirući se na činjenicu da se u toku te borbe radi dolaska na vlast koriste često neistine, kao što su da je zdravstveni sistem pukao, završavam uvaženi predsedavajući, i uzgred da kažem da to i nije tačno ili mnogo drugih stvari koje bi hteo kažem, ali nemam više vremena.

Razumem da se mnogi ne slažu. Razumem da misle da znaju bolje, što je apsolutno legitimno, ali napokon imali su svoju priliku. Bili su nemali broj godina na vlasti i nisu baš uspeli da pokažu da su u pravu, ali vas molim nemojte, poštovani, da držite stranu onih koji nikada prema Srbiji ništa dobro i lepo nisu mislili, da budete protiv svog naroda i države kada su najbitniji državni interesi u pitanju. Bićemo tada zbog vas mnogo slabiji i ranjiviji i umesto da ostvarimo ono od čega je i veliki Sulejman Veličanstveni strahovao kada je izjavio – ne daj Bože da se Srbi slože, ali da mi ipak se napokon složimo. Hvala.