Hvala lepo, Ivana.
Ja se nadam da ćemo taj džem probati, toliko se govori o tome, bio bi red da vidimo, isprobamo kvalitet.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine predsedniče, gospođo ministarko, predlog ovih izmena zakona koji su danas na dnevnom redu koje pokriva vaše ministarstvo je očekivano. Očekivano, saglasno kompleksnosti materije koju obrađuju, ali ono o čemu ste vi govorili i što je dato u obrazloženju razloga donošenja ovog zakona, to je teška zdravstvena situacija.

Želim da kažem da u kriznim vremenima država se koncentriše na rešavanje ključnih pitanja, u ovom slučaju zdravstvenih problema, spašavanje života građana, razvoj infrastrukture koji to omogućavaju, a ona sva druga pitanja koja su takođe bitna prosto prolongira za vreme koje dolazi posle.

Otud podrška koju dobijate ovde u Narodnoj skupštini, jer se kolege koje su danas diskutovale potpuno razumeju i razloge donošenja ovog zakona, ovi zakoni su bili očekivani.

Sasvim sigurno svi jako verujemo da u to da ćemo u narednom periodu, u nekih narednih nekoliko godina biti sprovedeni zakoni koji se tiču platnih razreda, da tako kolokvijalno kažem, o čemu javnost mnogo govori.

Naravno, očekujte i kritike. To neće biti ništa čudno, pogotovo od onih koji su svojom partokratijom, svojom nesposobnošću razorili državnu javnu upravu u periodu dok su vršili vlast, ali i navukli bes građana na državu. Veliki je posao obnova poverenja u državu i jedan od važnih segmenata tog poverenja jeste i rad vašeg ministarstva.

Pored činjenice koju sam već rekao, da su ovi zakoni bili očekivani, upravo to što ste vi, to je možda jedna od najvažnijih poruka koje ste poslali, jeste da se priprema nova strategija reforme javne uprave, ja bih rekao nova strategija za novo vreme, jer zaista se mnogo u Srbiji promenilo prethodnih godina, što zahteva da se pošalje nova poruka kako će izgledati državna uprava u budućnosti. Ne samo e-uprava, ne samo digitalizacija koje su zaista podstakli nove impulse u razvoju državne uprave kako bi bila bliže građanima, nego sve ono što je u prethodnom periodu rađeno, dobro rađeno kada je u pitanju odsustvo bilo kakve politizacije, ali i jasni planovi racionalizacije državne uprave i, najvažnija stvar, i zato je bitna ta promocija kada se strategija donese, to je ponovno vraćanje poverenja u državnu upravu i kompletnu državu. To je vrlo važan zadatak vašeg ministarstva.

Ono na šta želim posebno da se koncentrišem u svom izlaganju jesu ova dva sporazuma, privredna sporazuma sa Francuskom i sa Hong Kongom koji nemaju samo ekonomsko-finansijsku i privrednu dimenziju, nego imaju ozbiljnu i važnu spoljnopolitičku dimenziju, pogotovo sporazum sa Francuskom koji se tiče strateških projekata koji otvara prostor za ozbiljniju, dublju i širu saradnju sa jednom od dve najvažnije države u Evropi. Impuls toj saradnji, to mora da se kaže javno, i trenutak kada je ona bitna najbolje je ocenio i prepoznao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić 2019. godine kada je došlo do posete predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Znate, prethodnih godina, za vreme bivše vlasti se mnogo pričalo o strateškim partnerstvima koja su oni zaključivali sa mnogim državama, to je izuzetno bitno, ali sva ta strateška partnerstva, pa i strateško partnerstvo kojim su se hvalili sa Francuskom je bilo mrtvo slovo na papiru dok nije pokrenut čitav taj proces obnavljanja tradicionalnih prijateljskih odnosa sa Francuskom.

Zašto je to bilo bitno i zašto je to bitno i zašto će biti bitno za Republiku Srbiju i zašto je to prepoznao predsednik Vučić? To se dešava u trenutku izlaska Velike Britanije iz EU kada praktično ostaje jedna velika sila, glavna sila u Evropi, Nemačka, sa kojom imamo, ja moram to da kažem, to je moje lično mišljenje, dosta ambivalentne odnose. Na privrednom nivou oni su dobri, ali na političkom nivou postoji mnogo razmimoilaženja i problema kada su u pitanju naši državni i nacionalni interesi. Na osnovu njihovih stavova i izjava koje čujemo u poslednje vreme i po pitanju KiM, ali i po pitanju BiH i Republike Srpske mi možemo u narednom periodu očekivati političke pritiske iz te države.

Zato je bilo važno napraviti i otvoriti prostor za ozbiljnu saradnju sa Francuskom, jer je Francuska zemlja sa kojom smo nekada imali odlične, prijateljske odnose koji su bili pokvareni, prvenstveno njihovom politikom. Čujem mnogo u poslednje vreme i od svojih prijatelja koje imam u Francuskoj da je to bila njihova politička greška i da oni žele da se vrate na Balkan i da je prilika za to upravo saradnja sa Srbijom koju oni smatraju jednim od stubova svoje politike u Jugoistočnoj Evropi.

Zašto kažem da je strateško partnerstvo koje je promovisala bivša vlast ostalo mrtvo slovo na papiru, a zašto sada dobija svoj pun sadržaj jesu upravo potpisana 22 sporazuma koja su se desila prilikom posete predsednika Makrona Srbiji, i u oblasti ekonomije i u oblasti energetike i u oblasti prosvete i u oblasti javne uprave, znači koje pokriva i vaše ministarstvo, i oni će dati sigurno novi impuls razvoju naše saradnje.

Ovaj sporazum je bitan zato što on ne obuhvata samo ova dva važna pitanja o kojima mi danas pričamo, to su izgradnja beogradskog metroa, i to je još jedan dokaz da će taj projekat sigurno biti realizovan, jer je Francuska ozbiljna država, i pitanje automatizacije elektrodistribucije, nego on upravo u svojim odredbama otvara mogućnost zaključivanja daljih i novih projekata, strateških projekata. Sigurno da će Francuska kao jedna od tehnološki najrazvijenijih, možda i najrazvijenija zemlja u Evropi, nama kroz ova pitanja koja se ovde u sporazumu pominju, a to su dolazak njihovih tehnologija, obuka naših kadrova i, naravno, samoinvestiranje, doprineti razvoju Srbije.

Ono što je najvažnije, saradnja sa Francuskom nama otvara prostor, proširuje strateško polje u politici u EU kako bismo mogli u narednom periodu kada budemo očekivali pritiske da saradnjom sa prijateljskim zemljama u meri u kojoj naravno i Francuska kao članica EU to može, objasnimo našu poziciju i te pritiske smanjimo.

Dobro je da se ulazi u saradnju sa važnim evropskim zemljama. Dobro je da se ta strateška partnerstva popunjavaju, ali ja bih pored ovog nivoa i odličnih ličnih odnosa koje ima predsednik Aleksandar Vučić apelovao da se ta saradnja produbljuje po svim segmentima, da se još više sama Vlada kroz rad svakog pojedinog ministarstva sa kolegama, ne samo u Francuskoj nego i druge dve važne evropske države, poput Italije i Španije, jačamo našu spoljnopolitičku poziciju u EU i time pokušamo da u najvećoj mogućoj meri u narednom periodu ublažimo pritiske.

Ne treba niko imati više nikakvu sumnju da će ti pritisci biti jaki. Oni se najavljuju ovih dana. Imate najave otvorene pojedinih zemalja ili pojedinih visokih funkcionera administracije u Vašingtonu, koja sada dolazi, da će se tražiti revizija Dejtonskog sporazuma, da će se tražiti ubrzanje čitavog procesa oko rešavanja pitanja Kosova i ti pritisci će se sigurno u najvećoj mogućoj meri sručiti prvo na predsednika Republike, a onda naravno i na čitavu Srbiju. Zato je bitno da mudrom politikom, jačanjem naše ekonomije i jačanjem naše vojne moći, ali i nacionalnog jedinstva u najvećoj mogućoj meri te pritiske ublažimo.

Drugi važan sporazum jeste sporazum sa Hong Kongom. Pored te ekonomske i finansijske dimenzije koju će da ima jer će omogućiti da se olakšaju prosto investicije kroz otklanjanje dvostrukog oporezivanja na dohodak i na imovinu, ali i izbegavanje poreske evazije, on ima još jednu važnu političku dimenziju, a to su naši prijateljski strateški odnosi sa Kinom. Jako je važno za Srbiju i to je više puta rekao i predsednik Republike i predstavnici Vlade i mi ovde u Narodnoj skupštini da je Kina jedinstvena, da je Hong Kong deo Kine i tako se to i definiše ovde u ovom sporazumu, da se definiše kao administrativni region Narodne Republike Kine.

Mi smo tu potpuno lojalan partner, bez obzira na pritiske koje trpimo, bez obzira na i naš složen spoljnopolitički položaj, za nas nikada nije bilo upitno da je Kina jedinstvena i da je Hong Kong deo Kine i da je Tajvan deo Kine jer je Kina naš partner i nas je podržala i ekonomski i politički i mi smo lojalan partner i takvi ćemo i ostati i zato su ovakvi sporazumi izuzetno važni pored toga što doprinose razvoju naše ekonomije.

Kao ozbiljna država sa politikom koju predvodi predsednik Republike i Vlada Republike Srbije širimo naša prijateljstva, širimo naša partnerstva kako bismo u najvećoj mogućoj meri ojačali našu ekonomiju, kako bismo podigli standard građana, kako bismo zaštitili našu bezbednosti, kako bismo zaštitili Srbe u regionu. Upravo ovakvi sporazumi koje zaključujemo sa dve važne zemlje doprinose tome da Srbija bude i snažnija i sigurnija i Srbi da budu bezbedni u svakoj zemlji u kojoj žive. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Jovanu Palaliću.
Reč ima narodna poslanica Milica Nikolić.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvažena ministarka, predstavnici Vlade, uvaženi građani Republike Srbije, osvrnuću se na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije za potrebe Projekta Ruma-Šabac-Loznica. Kao što se i u obrazloženju Predloga ovog zakona navodi, ovaj projekat je izuzetno značajan za razvoj i povezivanje oko 600 hiljada ljudi iz Mačvanskog i Sremskog okruga, kao i povezivanja Podrinja i Zapadne Srbije sa Vojvodinom i povezivanje Srbije sa regionom.

Ovaj značaj podvlačim i navodim zato što znam koliki je značaj autoputa „Miloš Veliki“ za moju Požegu. Decenijama se čekalo i nadalo da će se napraviti put koji će zameniti nezgodnu magistralu koja je toliko života odnela, da će se napraviti put koji će Požegu i Zlatiborski okrug povezati sa drugim delovima naše lepe zemlje.

Konačno, dolaskom SNS na vlast i radom predsednika Aleksandra Vučića jednako za svaki deo naše zemlje, ovaj san postao je stvarnost. Za godinu dana, na svetog Nikolu, iduće godine, očekuje se završetak deonice Preljina-Požega, auto-puta „Miloš Veliki“. Ova deonica je duga oko 30,9 kilometara i trenutno se odvijaju radovi na probijanju dva tunela, Laz i Munjino brdo, koji su dužine oko 2800 metara. Tunel Trbušani dužine oko 300 metara će biti treći tunel na ovoj deonici. Koliki je značaj ove deonice govori i to da je ministar Momirović već dva puta obišao ove radove i uverio se koliko ljudi svakodnevno radi na ovoj deonici neumorno, poštujući sve protivepidemijske mere, kako bi se ova deonica što pre završila, jer ona, osim ova tri tunela, obuhvata i 35 mostova, četiri nadvožnjaka, obuhvata oko dva miliona metar kubnih nasipa i tri saobraćajne petlje. Vrednost ovih radova iznosi oko 450 miliona evra.

Ovaj iznos navodim jer želim da napravim jednu paralelu, paralelu koja je jasan pokazatelj zašto narod Srbije apsolutnu podršku pruža SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću. Naime, prethodnih dana je Grad Beograd podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sumnje na korupciju u vezi gradnje mosta na Adi, za vreme bivšeg režima. Mosta na Adi koji je dužine 900 metara, a cena tog mosta je oko 400 miliona evra. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, u vreme ove skupe gradnje, rekao je da taj most i ne košta toliko, ako je uopšte, i dalje se ne zna ja mislim ta cena, ne zbog mosta, nego zbog pristupnih saobraćajnica.

Dakle, da uporedimo, 30,9 kilometara autoputa deonica Preljina-Požega košta isto kao 900 metara jednog mosta. Da li smo mi to dobili danas 30 kilometara puta besplatno? Naravno da nismo, ali smo izgleda platili jedan most mnogo više nego što je trebalo. Znam, neko će reći - ne treba porediti most i auto-put, to su različiti tipovi gradnje. Ali, koliko god bili različiti, 30,9 kilometara i 900 metara ne može da košta isto. Nadam se da će nadležni organi i ovu aferu istraživati i da će imati pune ruke posla.

U ovom svom izlaganju ću se osvrnuti na lepše teme, kao što su to koliki je značaj svih ovih puteva za našu zemlju. Svaki autoput sa sobom nosi brži i jednostavniji protok ljudi i robe, koji mnogo znači za ekonomiju i turizam oblasti kroz koje autoput prolazi. To opet znači nove investicije i nova radna mesta. Predsednik Vučić je u mojoj Požegi ove godine otvorio fabriku „Budimka“, simbol stare Jugoslavije i simbol strašnog propadanja, a danas simbol napretka i simbol novog života. Nekada je „Budimka“ otkupljivala voće i povrće iz požeškog kraja i svih okolnih mesta. Danas kada imamo autoput, proizvođač koji ubere svoj plod u Subotici za nešto više od tri sata ga može dopremiti do „Budimke“. To mnogo znači za fabrike.

Premijerka Brnabić je juče sa ministarkama iz Vlade obilazila Ovčar banju, gde su najavljeni značajni projekti i investicije. Da se od Beograda do Ovčar banje putuje tri sata kao nekada, to ulaganje možda ne bi bilo racionalno. Ali, danas, kada imamo „Miloša Velikog“ od Beograda do Ovčar banje je potrebno sat vremena, čime banja postaje realna destinacija za izlet u jednom danu. Posle Ovčar banje autoputem stižete u moju Požegu, rodno mesto Miloša Obrenovića. Nije ovaj autoput mogao da ponese lepše ime od Beograda do Požege, nego ime Miloša Velikog, tvorca naše moderne države Srbija. Živela!

Zahvaljujem narodnoj poslanici Milici Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Nenad Krstić. Izvolite.

Poštovan predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je danas na dnevnom redu set zakona prvenstveno o platama u javnom sektoru i u jedinicama lokalnih samouprava, s obzirom da dolazim iz jedne male lokalne samouprave, fokus mog obraćanja je u pravcu tom.

S obzirom da pored Zakona o budžetskom sistemu, koji je nedavno prošao, koji omogućava zapošljavanja u državnom sektoru, odnosno u državnim službama, ovaj je sledeći koji omogućava da jedinice lokalne samouprave mogu kroz povećanje plata afirmisati svoje zaposlene i eventualno zadržavanje kadrova, s obzirom da znamo da je u proteklih niz godina bio veliki odliv naših kadrova, prvenstveno iz malih opština ka većim centrima, a nadalje i van same naše države.

Hoću da predložim ministarki, s obzirom opciji kojoj pripadam, Srpskoj naprednoj stranci, a znam da i sama ministarka pripada istoj, mi smo zastupali politiku gospodina Aleksandra Vučića i na poslednjim izborima smo dobili 95% na nivou parlamentarnih i lokalnih izbora u Trgovištu i došli smo do zaključka da mora da se menja Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima.

Znam da nije tema na dnevnom redu, ali sam hteo da i ovo spomenem, s obzirom da je ova dva zakona neophodno promeniti. Lista Aleksandar Vučić – Za našu decu Trgovišta je dobila svih 100% mandata u lokalnom parlamentu i posle konstituisanja lokalne vlasti, odnosno izbora predsednika i zamenika predsednika opštine koji se biraju iz reda odbornika po funkciji prestaje odbornički mandat. Sada je Skupština opštine Trgovište uskraćena za dva mandata, s obzirom da ne može da dođe nikako do povlačenja liste, s obzirom da ni jedna druga lokalna lista nije prošla cenzus i ne može da dođe do preraspodele.

Predlog bi bio da se ili predsednik ili zamenik bira iz reda odbornika, ali da zadržavaju svoje mandate, s obzirom da se biraju i imaju pravo povratka istih u slučaju njihovih razrešenja ili smena, ili, eventualno, formiranje neke rezervne liste. Jer, ovakvom politikom koja gradi Srbiju, povećava plate, mislim da će put Trgovišta slediti još mnoge lokalne samouprave i da će imati isti problem, gde ispravnu politiku koju vodimo, a vidimo da daje puno rezultata i da Srbija ide napred, na sledećim nekim lokalnim izborima daće bog da ovakvih lokalnih samouprava ima mnogo, koji prate i zastupaju politiku koja je u ovom trenutku jedna od najispravnijih.

Nadovezao bih se još oko povećanja zarada, male opštine, poput Trgovišta, povećanjem zarada, povećanjem i proseka ukupnog bruto dohotka na tim teritorijama, tako da ovakvi potezi koje sprovodi Vlada imaju punu podršku, jer bez tih stvari ne bi mogle prvenstveno male sredine da imaju opstanak i eventualno se razvijaju.

Još jednom, ponavljam da dajemo punu podršku zakonima koji su u proceduri, vezano za povećanje plata, a i za projekte koji se predviđaju – izgradnja auto-puta Ruma-Šabac kao i metro u Beogradu. Sve je to znak da ćemo na taj način dobiti nova upošljenja domaćih privrednih subjekata i na taj način i povećati protok ljudi i kapitala, a i povećati sopstveni BDP i uposliti sopstvenu privredu. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nenadu Krstiću.
Sledeća se za reč javila narodna poslanica Nataša Jovanović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, živimo u vrlo teško vreme i svakodnevno čujemo loše vesti. Zato danas želim da govorim o nečem pozitivnom, nečem lepom.

Danas ću govoriti o značaju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Francuske, o saradnju u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji. Ono što obećavamo, to i ispunimo. Tako da će se Beograđani već 2022. godine voziti metroom.

Javno preduzeće „Beogradski metro i voz“ u julu 2020. godine su raspisali tender za izbor stručnog konsultanta za izgradnju BG metroa, ali je realno ostalo još mnogo posla, pre nego što bude započet najambiciozniji i najvažniji projekat u srpskoj prestonici. Izgradnja će započeti u decembru 2021. godine, izgradnjom depoa na Makiškom polju i biće okruglo 50 godina od kada je Beograđanima obećan metro.

Slogan SNS koji se sam nametnuo je – Drugi obećavaju, mi gradimo.

Ovo je jedan od najvećih i najvažnijih projekata koje ćemo sprovesti nakon posete predsednika Emanuela Makrona Srbiji. Zajedno francuski i srpski eksperti činiće tim koji će realizovati ovu investiciju, uz ogromnu podršku Vlade Srbije i grada Beograda.

Beogradski metro, jedan od najzahtevnijih projekata kojem pristupamo, ne bi bio moguć da nema dobrih odnosa između Srbije i Francuske, zahvaljujući predsednicima Aleksandru Vučiću i predsedniku Francuske Emanuelu Makronu.

Takođe, potpisan je i komercijalni ugovor za izgradnju Studije izvodljivosti za izgradnju beogradskog metroa, kojim realizujemo donaciju Vlade Francuske i započinje realizacija najveće infrastrukturne investicije u ovom delu Evrope.

Prve dve linije beogradskog metroa gradiće se u tri faze. Faza jedan – beogradski metro, u maksimalnoj vrednosti 454 miliona evra, a opšta automatizacija srpsko-elektrodistributivne mreže maksimalno 127 miliona. Ovo je tačno iz sporazuma prepisano – maksimalan iznos 454 miliona, tj. 127 miliona. Vidite veliku razliku.

Naši prethodnici koji su gradili, više puta je pominjan Most na Adi, nisu imali ovo maksimalno, nego su imali samo minimalno, a onda su aneksima ugovora imali maksimalne cene, koje ni dan-danas ne možemo da izbrojimo. U tome je velika, velika razlika između ove Vlade i ovih naših prethodnika.

Prva linija bi kretala od Makiškog polja preko Žarkova, Banovog brda, Beogradskog sajma, Beograd na vodi, Trga republike, Luke Beograd, Pančevačkog mosta, Ade Huje, pa sve do Glavne pošte u Mirijevu. Druga linija bi išla od Mirijeva, preko Slavije, zatim na drugu stranu, pored opštine Novi Beograd, stadiona Zemuna do okretnice. Tu je napravljen dogovor kojim će Vlada Kine i Vlada Francuske, kao i Vlada Srbije, „Alstom“ će raditi elektromehaniku, vozove, vagone, šine, kompletno električno napajanje, odnosno opremu samog metroa, dok će građevinske radove obavljati kineska kompanija. Vlada Francuske je obezbedila finansiranje dela koje radi njihova kompanija i izuzetno povoljne uslove su ponudili Francuzi, da bi „Alstom“ realizovao taj posao. Vlada Kine će obezbediti finansiranje, zajedno sa „Pauer Čajna“ za drugi deo posla.

Metro ima veliki značaj. Zagađenost raste, pa je, prema nekim procenama, četiri hiljade vozila više svake godine u Beogradu. Sada mnoga domaćinstva imaju po dva i više auta i toliko o lošem standardu stanovništva u Srbiji.

Beograd na vodi, ali i metro, izazivaju zavist, a zavist je veća što se više razvijamo i što smo uspešniji.

Još jedan dokaz da smo se za kratko vreme uzdigli i da je Srbija za kratko vreme postala lider u regionu govori i što se javljaju pojedini, da kažem anonimusi, da daju svoj komentar o Beogradu.

Zagreb je uvek imao kompleks Beograda i uvek su ga upoređivali sa nama, a jedva su čekali da dođu u glavni grad bivše velike SFRJ. Koliko njihovih estradnih umetnika se upravo ovde proslavilo, jer svi znaju da dok ne osvojiš srca Beograđana i nisu popularan u Srbiji, nisi uspeo.

Ja poručujem da nas slobodno zaobiđu takvi kao što je Dežulović, jer ne trebaju našem Beogradu i ne trebaju našoj Srbiji. Da bi komentarisao tuđe dvorište, prvo moraš da počistiš u svom. Hrvatski pisac, novinar, kolumnista, Boris Dežulović je napao i frontmena grupe Riblja čorba, a sada je stigao i odgovor legendarnog Bore Đorđevića i volela bih da ga podelim sa vama.

Dežulović je rekao svojevremeno – Beograd se sam ubio, nije ga ubio nijedan nesretnik sa Kosova ili iz Krajne, Beograd je ubio Momo Kapor, ubili su ga prvo sveštenici njegovog asfalta, kojekakvi Minimaksi, Bore Đorđevići i slični gradski otpad.

Na ove prozivke odgovorio je Bora Đorđević iz Ljubljane i sa ovom porukom legendarnog Bore Čorbe ću završiti – ne znam pomenutog, nikad čuo, moj prijatelj Popadić kaže da miševi pljuju na lavove da bi se čulo za njih. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Nataši Jovanović.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Izvolite.

Hvala uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministar, gospođo Obradović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko reči ću reći o zakonima, odnosno predlozima zakona koji tretiraju i podrazumevaju ono što je glavni cilj samog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a to je unapređenje servisa, odnosno unapređenje usluge cele državne, odnosno javne administracije naše zemlje, kada su u pitanju usluge njihove prema posebno privredi i građanima.

Podržavam sve ove izmene koje su sadržane u ovim predlozima i sve ono što će učiniti da naša javna uprava i naša državna administracija bude što bolji servis, bude što efikasnija i efektivnija kada je u pitanju njen odnos prema onima koji pune budžet našeg zemlje i koji najviše utiču na to da poslovni ambijent, ali i ambijent za život i blagostanje naših građana bude bolje, a to jeste privatni sektor. To su domaći i strani, mali, srednji i veliki preduzetnici i to je ono na šta se Vlada Republike Srbije fokusirana već nekoliko godina, to je da apsolutno i na dnevnom nivou osnažuje i poboljšava taj ambijent kako bi svi ti privrednici koji postoje, ali naravno i oni koji su novi, koji pokreću svoje inicijative, pokreću svoj biznis i vide Srbiju kao zemlju u kojoj može dobro da se radi, u kojoj može dobro da se zarađuje, da se oni motivišu i da se uradi sve kako bi oni mogli što više da zapošljavaju, kako bi mogli da proširuju svoje proizvodne pogone, kako bi mogli da na najbolji mogući način realizuju svoje privatne inicijative.

Siguran sam da ćete gospođo ministar da maksimalno unapredite rad i Nacionalne akademije, trening akademije koja upravo za cilj ima obrazovanje ljudi u državnoj administraciji, kako bi upravo oni mogli da daju bolju uslugu i građanima Republike Srbije i privredi.

Ono što jeste u stvari ključna promena onoga što je predsednik Vučić definisao kao premijer 2014. godine, u odnosu na ono što je bila državna i javna politika u prethodnom periodu, što je stavio na prvo mesto u ovoj zemlji privatni sektor i zato što je stavio ekonomiju ove zemlje u prioritet razmišljanja političkih vlasti, ali i svih drugih koji donose odluku u ovoj zemlji.

Znajući, da je to put ka ekonomskom oporavku Srbije, ka ekonomskom osnaživanju naše zemlje i naših građana i naravno ka boljoj geopolitičkoj i opšte političkoj poziciji naše zemlje. To se pokazalo kao jedan jako, jako dobar vizionarski potez od pre šest godina, koji je upravo doprineo i kroz reformu državne uprave i kroz reformu lokalnih samouprava, koji je doprineo tome da Srbija danas ima ogromnu količinu stranih direktnih investicija, da se u ovoj zemlji konačno posle 30 godina mnogo više firmi otvara, nego se zatvara i da je ovo zemlja koja je dobra i koja je prepoznata od najboljih, najjačih svetskih investitora, međunarodnih organizacija, institucija koje preporučuju ovu zemlju za ulaganje, koje preporučuju ovu zemlju kada je u pitanju razvoj i svi mogući poslovni i svi drugi aranžmani.

Ja želim da kažem i da pokušam da objasnim, prvenstveno građanima Republike Srbije koliko je značajan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske po pitanju investicija, koliko je značajno ono što je predsednik Vučić uradio kao strateški geopolitički potez, vezujući se i uspostavljajući ponovo posle više decenija odlične odnose između Srbije i Francuske.

Znate, mi nekako smo skloni tome da krivimo druge za naše greške. U ovom slučaju mislim da je odgovornost što je ta saradnja između Srbije i Francuske na neki način prekinuta i dovedena na najniži mogući nivo u istoriji tokom 90-tih godina i u prvoj dekadi 21. Veka. Odgovornost je i na jednoj i na drugoj zemlji. Odgovornost je i na jednim i na drugim političkim elitama, ali je predsednik Vučić prepoznajući značaj Francuske, prepoznajući da je Francuska jedna od 10 ekonomski najrazvijenijih zemalja na svetu, da je jedna od najuticajnijih zemalja u Evropskoj uniji ponovo uspostavio te odnose i ponovo ih vratio na onaj nivo koji su nekada imali Srbija i Francuska pre i tokom Prvog svetskog rata, posle Prvog svetskog rata kada je našu zemlju vodio Kralj Aleksandar, kada je rukovodio našom vojskom, a vojskom Francuske general Foš i svi oni drugi političari i ljudi koji su iskreno i otvoreno podržavali Srbiju, kao što to radi predsednik Makron.

Zahvaljujući predsedniku Vučiću koji mnogo energije, mnogo znanja, mnogo posvećenosti uložio u to da Srbija 2019. godine potpiše 22 sporazuma sa Francuskom i ono što je još bitnije od toga da naš narod, da naši građani mogu da vide na terenu da se ti sporazumi sprovode, mogu da vide na terenu da predsednik Makron ima razumevanja da posle 30 godina tzv. „auto-pilot spoljne politike Francuske“ kaže – ja imam razumevanja za našeg prijatelja, za našu braću u Srbiji kada su u pitanju njihovi parekselans politički problemi, a to jeste Kosovo i Metohija, da imamo njihovo razumevanje, da imamo sada njihov jedan sasvim drugačiji stav koji kaže – moram da uvažimo legitimne interese Srbije i na Kosovu i Metohiji, ali kao na ključnog igrača i ekonomskog i političkog na teritoriji zapadnog Balkana, da imao jaku podršku Francuske u procesu integracija naše zemlje u Evropsku uniju.

I nije to samo pitanje bilateralnog odnosa između Srbije i Francuske, i nije to samo pitanje ličnog, dobrog odnosa između predsednika Vučića i predsednika Makrona, to je pitanje da na taj način štitimo vitalne interese i Republike Srbije, ali i našeg naroda u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj, u Republici Severnoj Makedoniji, dakle tamo gde god žive Srbi. Jer, svedoci smo da je i naš predsednik i naša država izložena naravno normalno, i zbog naše geopolitičke pozicije i zbog svega onoga što smo uradili na ekonomskom planu, zato što je Srbija ponovo postala država koja je pobednička, koja pobeđuje u investicijama, koja pobeđuje u ekonomiji, gde se naš predsednik sa svojim timom vratio iz Vašingtona, 4. septembra, konačno, posle 30 godina poraza, iz jedne velike sile koja nam nije bila naklonjena, sa sporazumom u kojem se poštuje integritet Srbije, u kojem se poštuje Srbija kao zemlja koja je vredan, dobar, kvalitetan partner, u kojoj se ne zamera to i ne vodi joj se kao glavni greh što održava paralelne veze i održava odlične odnose sa svojim narodom u Republici Srpskoj i sa predstavnicima našeg naroda u Republici Srpskoj i BiH, u Hrvatskoj i svuda gde Srbi žive.

To je suštinski važno kada danas imamo pokušaj revizije Dejtonskog sporazuma i kako sam predsednik reče, postavio je jedno potpuno logično i jednostavno pitanje - A šta bi vi da menjate, šta bi Bisera Turković da menja? Šta bi Eliot Engel da menja? Šta bi neki liberalni krugovi u Evropi da menjaju?

Da li se odbrana i bezbednost u Dejtonskom sporazumu podrazumevaju kao nešto što je ingerencija entiteta? Da li jesu to danas? Nisu. Zahvaljujući Pediu Ešdaunu, zahvaljujući toj klici koja je tada vladala i ovde u Republici Srbiji, koja nije ni htela, koja nije imala ni znanja, koja nije imala ni patriotizma dovoljno da se odupre tome i da zajednički sa predstavnicima našeg naroda u BiH, odnosno u Republici Srpskoj radi na tome da odbrani interese Srba i u Bosni, i naravno ovde u Republici Srbiji. Za razliku od tog vremena kada je Republika Srpska gubila svoje ingerencije, kada je dan po dan, zavaljujući tim visokom predstavnicima, zahvaljujući slaboj vlasti ovde u Beogradu, nekompetentnoj vlasti u Beogradu, kada je gubila suverenitet, kada je gubila svoja prava, danas Republika Srbija otvoreno kaže - mi ćemo investirati u aerodrom u Trebinju. Mi ćemo podići fabriku u Drvaru, koji se nalazi u Federaciji BiH, ali ćemo investirati, nije nas sramota da investiramo i u Banjaluku, i u Doboj, i u Prijedor, i gde god gde Srbija i srpski narod imaju svoje interese.

Pritisci se javljaju i po pitanju KiM. Svima je jasno da nije slučajno danas Vilejem Voker, stari albanski lobista, neko ko je možda najzaslužniji za bombardovanje i NATO agresiju koja se dogodila 1999. godine na našu zemlju.

Pogledajte, on se javlja posle 20 godina i kaže da bi trebao da se osnuje međunarodni sud i za Srbe, čak je pomenuo to da bi trebao da se procesuira i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Zašto? Pa, zbog toga što je konačno zahvaljujući tim naporima predsednika Vučića, međunarodna zajednica shvatila i priznala ovim optužnicama protiv Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Seljimija i Kadri Veseljija, koji dolaze iz različitih političkih partija sa KiM, konačno je priznala to da su u stvari, da je OVK bila teroristička organizacija i da su, gotovo sve političke strukture na KiM prožete ljudima i politikom, koja je definisana u toj tzv. OVK ili ti za sav normalan i demokratski svet terorističkoj organizaciji.

Zato je važan ovaj Sporazum sa Francuskom, i zato je važan izgradnja infrastrukture koje će raditi ovde francuska kompanija, i zato je važan naš aranžman sa francuskim Vansijem koji je preuzeo i koji je uzeo koncesiju na aerodrom „Nikola Tesla“.

To su u ovom trenutku dugoročni interesi, to su dugoročni projekti, to je dugoročno prijateljstvo koje se upravo danas i na taj način stvara, kako to Aleksandar Vučić radi, gradeći autoput i Moravski koridor sa američkim „Behtelom“, gradeći Balkanski tok kada je u pitanju energetika i povezivanje sa Bugarskom i Turskim tokom, sarađujući sa Ruskom Federacijom, sa narodnom Republikom Kinom, implementirajući ono što smo definisali u tom strateškom partnerstvu, a to je zajednička saradnja na izgradnji infrastrukture, na izgradi železnice, na zajedničkom radu po pitanju investicija u energetiku i sve druge sektore.

Podsetiću građane Republike Srbije da Kina trenutno u Srbiji ima investicija u vrednosti od nekoliko miliona evra, da Nemačka zapošljava preko 60.000 ljudi ovde u Srbiji, naših građana, građana Republike Srbije i želim da kažem da su te investicije koje dođu iz Nemačke, koje dođu iz Francuske, koje dođu iz Amerike, to su investicije sa tzv. ekonomisti bi rekli prelivajućim karakterom, donose nove tehnologije, donose upravo to, nova partnerstva, nova prijateljstva. Srbija više ne treba da se plaši, Srbija više nije osetljiva kao ranije, jer je uspela toliko ekonomski da se oporavi da je mogla da investira u svoju vojsku, da je mogla da investira u ekonomiju, u zarade zaposlenih, da raste iz godine u godinu i da na taj način štiti svoje vitalne nacionalne interese, i to će raditi u budućnosti.

To je ono što građani Republike Srbije, što narod Republike Srbije prepoznaje, i zato je više jasno upravo tom narodu, i nije uopšte ni čudno kada pogledate istraživanja javnog mnjenja, gde svi ti koji kritikuju danas Vučića, koji se obračunavaju sa njim preko njegove porodice, preko njegove majke, oca, dece, prijatelja, političkih saradnika, da to rade isključivo iz razloga što imaju 0%, 1%, 2%, a da je on neko ko već šest godina svakodnevno teško radi na onome što jeste u stvari najteži posao da unapređujete zemlju ekonomski, da pokušate da uradite ono što je do pre nekoliko godina bilo nemoguće, da onaj problem koje su najveće svetske sile prepoznavale kao rešen i među njima jeste Francuska, i među njima jeste Nemačka, i među njima jesu SAD, a to jeste KiM, da se to pitanje, zahvaljujući tom njegovom radu, vrati za pregovarački sto i vrati mogućnosti Srbiji i našem narodu da spasimo dostojanstvo, da se borimo za naše interese, da se borimo za našu kulturnu, religijsku, baštinu, da se borimo za bezbednost naših ljudi za podizanje njihovih ekonomskih kapaciteta.

To je Amerika priznala, to je američka administracija priznala i siguran sam da će i ova nova da nastavi tako. Jer, niko nije toliko sumanut da ono što je dalo rezultat, Mini Šengen, ekonomska saradnja, četiri glavna civilizacijska dostignuća, slobodan protok roba, ljudi, kapitala, novca, da je to ono što jeste preduslov i ono o čemu Vučić govori šest godina, podizanje ekonomske snage stanovništva, saradnja i onda tek posle toga kada dođe do većeg blagostanja, kada dođe do boljeg života u svim zemljama i na svim teritorijama tada može da dođe, eventualno, do neke vrste, prvenstveno, pomirenja, zajedničkog rada, i naravno, dugoročne stabilnosti u ovom delu Balkana.

Tako da, želim da zaključim sa tim da bi dao priliku i mojim drugim kolegama da govore. Srbija danas ima pobednički duh, u Srbiji danas vide prijatelja i ta Francuska i Narodna Republika Kina i Ruska Federacija i Južna Korejom i UAE, i Izrael i svi hoće da sarađuju sa Srbijom, i Mađarska, gospođo Kovač, 160 miliona evra investicija od strane Mađarske i Mađarske kompanije ovde, kako reče ministar Selaković, posle sastanka sa gospodinom Orbanom i Sijartom, pre nekoliko dana. To treba potencirati i treba govoriti o tome, odlični odnosi sa zemljama višegradske grupe, sa zemljama pravoslavne kvadriterale, Rumunija, Bugarska i Grčka.

U sred ove pandemije, u sred cele ove veoma teške situacije za ceo svet, isti taj Aleksandar Vučić, oni koji su gubitnici, oni koji su u stvari doprineli tome da KiM gube na dnevnom nivou deo svog suvereniteta i mogli ste da vidite i građani su mogli da vide fotografiju kada sadašnji v.d. predsednik, a tzv. privremenih institucija na KiM, Vjosa Osmani pobednički gleda tadašnjeg ministra spoljnih poslova naše zemlje i kako se kosovska delegacija smeje posle odluke međunarodnog suda u Hagu da samoproglašena nezavisnost, tzv. Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, kako slavodobitno ga gledaju, kako on pokunjeno izlazi iz prostorije.

Danas to više nije takva Srbija. Danas je ta Srbija jasno rekla svima njima šta misli o njima kroz to kakav oni rejting imaju, a kakav rejting i kakvo poverenje ima onaj koji je najveći patriota, ima onaj koji je najviše uradio, ne govorio, nego uradio Srbiji, a to je Aleksandar Vučić.

Hvala.