Zahvaljujem.
Reč ima izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, gospodin Aleksandar Pantić.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, čast mi je i dužnost da vam iznesem predloge Visokog saveta sudstva i to su pre svega Predlog odluke o izboru izbornih članova VSS iz reda sudija, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlog odluke za izbor predsednika sudova, koji je Visoki savet sudstva utvrdio na sednici održanoj 8. oktobra 2019. godine i Predlog odluke za izbor predsednika sudova, koji je Visoki savet sudstva utvrdio na sednici održanoj 16. decembra 2000. godine.
Prvi, Predlog odluke o izboru izbornih članova VSS je rezultat izbora za nove članove VSS, koji su održani 7. decembra 2020. godine.
Prilikom predlaganja članova VSS imalo se u vidu, oni članovi, odnosno oni kandidati koji su dobili najviši broj glasova iz svoje, da kažem, izborne jedinice, iz svoje baze koju predstavljaju u VSS.
Nakon sprovedenih izbora nije bilo nikakvih primedbi, nikakvih pritužbi kako na sam izborni postupak, tako i na rezultate glasanja. Izbori su protekli sasvim regularno i izbore su posmatrali iz Misije OEBS, Društo sudija, Alumni kluba, Udruženja sudija i tužilaca, Odbora za ljudska prava, pravosudne baze juga, Niša, tako da su izbori bili potpuno transparentni i u prisustvu posmatrača.
Nakon sprovedenih izbora, najviše glasova po određenim listama dobili su ovi kandidati koje je Visoki savet sudstva i predložio Narodnoj skupštini, a to su: Zorana Delibašić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, sa izborne liste Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda; Marija Aranđelović Juriša, sudija Višeg suda u Beogradu, sa izborne liste viših sudova i privrednih sudova; Snežana Bjelogrlić, sudija Osnovnog suda u Ivanjici, sa liste osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Prekršajnog apelacionog suda; Žak Pavlović, sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu, takođe sa liste osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Prekršajnog apelacionog suda. To je jedina lista koja daje dva člana u VSS, što je i logično, obzirom na broj tih sudova, znači, osnovnih i prekršajnih i logično je da imaju dva predsednika u VSS. Poslednji, peti predlog VSS je Vukica Kužić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, koja je sa liste sudija iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina. To bi bili predlozi za nove članove VSS.
Vi u materijalu imate i biografije, podatke o predloženim kandidatima, ali isto tako imate i kompletni grafički prikaz rezultata nakon održanih izbora. Znači, tačno se vidi koliko je bilo kandidata za koju izbornu listu, koliko je broj glasova dobio, izraženo kako u broju glasova, tako i u procentima, tako da u materijalu možete jasno da vidite sve podatke i sve rezultate glasanja nakon sprovedenog izbornog procesa, te ja neću vam čitati i time vas opterećivati.
To bi bio prvi predlog koji je dostavio VSS i odnosi se na izbor članova VSS iz reda sudija za novi saziv VSS.
Drugi predlog koji je dostavio Visoki savet sudstva odnosi se na Predlog odluke za izbor predsednika sudova. Obzirom da imamo dva predloga odluke za izbor predsednika sudova, ovaj prvi predlog je utvrđen na sednici održanoj 8. oktobra 2019. godine.
Znači, ovaj prvi predlog je dosta davno utvrđen i on se odnosi na oglas koji je Visoki savet sudstva objavio u „Službenom glasniku“ Republike Srbije broj 18/19, od 15. marta 2019. godine i u dnevnom listu „Politika“, od 19. marta 2019. godine. Tim oglasom je oglašen izbor predsednika za 42 osnovna suda i 32 prekršajna suda.
U međuvremenu obzirom na protek vremena, odlazak u penziju određenog broja sudija i druge okolnosti, VSS je povukao četiri predloga za predsednike osnovnih sudova i dva predloga za predsednike prekršajnih sudova, tako da je konačno ostalo predlog za izbor 38 predsednika osnovnih sudova i 30 predsednika prekršajnih sudova i to su upravo ovi predlozi koji su sada pred vama i koji su konačno dati.
Sačinjavanju i donošenju Predloga odluke o izboru predsednika sudova, prethodio je jedan izborni postupak, odnosno postupak predlaganja kandidata koji je regulisan Zakonom o VSS i koji je zaista zasnovan na objektivnim kriterijumima i daje dovoljno garancije da će biti predloženi zaista oni kandidati koji to i zaslužuju, odnosno da će biti predložen onaj kandidat koji je najbolje rezultate ostvario u postupku predlaganja.
Prilikom predlaganja, prvo VSS formira komisiju koja treba da predloži kandidate VSS. Iz tri dela se sastoji rad komisije. Prvo, Komisija pribavlja ocenu rada za svakog kandidata i to od Komisije za sprovođenje postupka vrednovanja rada i utvrđivanje ocena rada sudija i predsednika sudova. Znači, prvo se dobija ocena o vrednovanju njegovog rada za posmatrani period od tri godine. Potom se ocenjuje program rada.
Svako od kandidata ko je konkurisao za predsednika suda je dužan da podnese program rada u kome će jasno da objasni probleme u tom sudu za koji konkuriše da bude predsednik, način kako on vidi mogućnost rešavanja tih problema, zatim da iznese svoje ideje za unapređenje rada tog suda. Sve to treba da sadrži jedan program rada kandidata za predsednika suda. Taj program rada ocenjuje Komisija VSS ocenom od jedan do pet.
Komisija ima tri člana. Svaki član komisije daje svoju ocenu. Potom se saberu te tri ocene, podele se sa tri, dobija se prosečna ocena, odnosno ocena za program rada kandidata koji je konkurisao za predsednika suda. Potom je Komisija obavila razgovor sa svim kandidatima za predsednike sudova. Svim kandidatima su postavljena ista pitanja i na osnovu tih pitanja Komisija utvrđuje motivisanost tog kandidata za obavljanje funkcije, njegove organizacione sposobnosti, sposobnosti rukovođenja sudom i jedan opšti utisak kako bi on predstavljao taj sud za koji konkuriše da bude predsednik.
Isto, razgovori sa kandidatima za predsednike sudova se takođe ocenjuju na isti način kao i program rada i sada imamo ocenu za program rada, imamo ocenu sa razgovora i te dve ocene se saberu, podele se sa dva i dobije se prosečna ocena. Uvek se zaokružuje na višu ocenu. Ukoliko bude 4,50 biće 5, ukoliko bude 3,50 biće 4. Znači uvek zaokružujemo na višu ocenu.
Pribavljanjem ocene njegovog rada kandidata za predsednika suda i ocenom razgovora sa njim Komisija završava svoj deo posla, sastavlja prethodnu listu kandidata u kojoj je sadržana ocena rada kandidata za predsednika suda i završna ocena sa razgovora i programa rada i to se dostavlja VSS.
Visoki savet sudstva pored toga što je dobio od Komisije, traži mišljenje svih sudija suda za koji kandidat konkuriše da bude predsednik. Znači, tog suda u kome kandidat konkuriše da bude predsednik.
Sudovi dostavljaju svoje mišljenje na osnovu rezultata glasanja na opštoj sednici, znači sve sudije tog suda glasaju za kandidate koji su se kandidovali na mesto predsednika tog suda i Visoki savez sudstva dobija to mišljenje sednice svih sudija tog suda. Visoki savet sudstva prilikom odlučivanja o kandidatu koji će biti predlog Visokog saveta ima velike argumente i velike elemente da ta odluka ispravna, pravilna i da zaista najbolji kandidat bude predlože. On ima mišljenje kolega tog kandidata koji se predlaže, ima mišljenje kolega o svim kandidatima koji su se kandidovali za mesto predsednika određenog suda ima program rada, vrednovanje programa rada, vrednovanje razgovora sa tim kandidatom i ocenu njegovog rada od strane jedne druge komisije koja se bavi sprovođenjem postupka vrednovanja, tako da Visoki savet sudstva u takvoj situaciji ima sve elemente da donese jednu ispravnu i pravilnu odluku.
Nakon provedenog tog i takvog postupka Visoki savet sudstva je na osnovu člana 13. alineja 4) Zakona o Visokom savetu sudstva na sednici održanoj 8. oktobra 2019. godine utvrdio Predlog odluke za izbor predsednika suda i predložio Narodnoj skupštini izbor 68 kandidata. Ja ću samo da pročitam biografije njihovih svih kandidata predloženih. Samo ću ukratko da pročitam koji su kandidati i za koje sudove predloženi.
Nebojša Colić sudija Osnovnog suda u Aleksincu, predložen za predsednika Osnovnog suda u Aleksincu; Zlatko Jovanović sudija Osnovnog suda u Aranđelovcu, predložen za predsednika Osnovnog suda u Aranđelovcu; Goran Čimburović sudija Osnovnog suda u Bečeju, predložen za predsednika Osnovnog suda u Bečeju, Marina Prvulović sudija osnovnog suda u Boru, predložena za predsednika osnovnog suda u Boru, Renata Pavešković sudija osnovnog suda u Velikoj Plani, predložena za predsednika Osnovnog suda u Velikoj Plani; Nenad Tadić sudija Osnovnog suda u Velikom Gradištu, predložen za predsednika Osnovnog suda u Velikom Gradištu; Cveta Kajević Grubješić sudija Osnovnog suda u Vršcu, predložena za predsednika Osnovnog suda u Vršcu; Dušan Ljutić sudija Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu, predložen za predsednika Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu; Jovan Velisavljević sudija Osnovnog suda u Despotovcu, predložen za predsednika Osnovnog suda u Despotovcu; Biljana Čolić Trajković sudija Osnovnog suda u Zaječaru, predložena za predsednika Osnovnog suda u Zaječaru; Snežana Bjelogrlić sudija Osnovnog suda u Ivanjici, predložena za predsednika Osnovnog suda u Ivanjici.
Kod Snežane Bjelogrlić moraću da zastanem i da vam dodatno objašnjenje pružim. Snežanu Bjelogrlić smo prethodno predložili za izbornog člana Visokog saveta sudstva. Kandidat za izbornog člana Visokog saveta sudstva ne može biti predsednik suda, što znači da predsednik suda ne može ni da bude član Visokog saveta sudstva. S obzirom da je ona predlog Visokog saveta sudstva za izbornog člana Visokog saveta sudstva ona ne može da bude predsednik suda, ne bi mogla da bude predsednik suda, jer predsednik suda ne može da bude član Visokog saveta sudstva. U zakonu jasno stoji da ne može da bude kandidat za člana Visokog saveta sudstva, pa samim time ako ne može da bude kandidat ne može ni da bude izabran, odnosno ne može da bude član Visokog saveta sudstva. Predloženi kandidati za izborne članove Visokog saveta sudstva stupaju na funkciju 5. aprila 2021. godine. Ona u svakom slučaju ne može da bude i predsednik suda i izborni član Visokog saveta sudstva, te da imate tu činjenicu u vidu prilikom odlučivanja o kandidatu Snežani Bjelogrlić sudiji Osnovnog suda u Ivanjici, koja je predložena za predsednika Osnovnog suda u Ivanjici.
Znači, u vreme sačinjavanja tog predloga nije ni počeo postupak izbora izbornih članova Visokog saveta sudstva, tako da je to jedna nova okolnost koju ćete vi imati u vidu prilikom odlučivanja o izboru predsednika Osnovnog suda u Ivanjici. Ukoliko bi vi nju izabrali za predsednika, ona bi u svakom slučaju morala da podnese ostavku pre stupanja na funkciju u Visoki savet sudstva, da podnese ostavku na mesto predsednika. To je veoma brzo, 5. aprila izborni članovi Visokog saveta sudstva stupaju na funkciju. Samo sam dopunio, obrazložio i objasnio, čisto da imate u vidu prilikom odlučivanja.
Sledeći predlog Visokog saveta sudstva je Nataša Ivetić sudija Osnovnog suda u Kikindi, koja se predlaže za predsednika Osnovnog suda u Kikindi; Mirjana Pavlović sudija Osnovnog suda u Knjaževcu, predlaže se za predsednika Osnovnog suda u Knjaževcu; Dragan Dimitrijević sudija Osnovnog suda u Kraljevu, predlaže se za predsednika Osnovnog suda u Kraljevu; Jelica Milanović sudija Osnovnog suda u Kuršumliji, predlaže se za predsednika Osnovnog suda u Kuršumliji; Branko Radosavljević sudija Osnovnog suda u Lazarevcu, predlaže se za predsednika Osnovnog suda u Lazarevcu; Miodrag Janković sudija Osnovnog suda u Leskovcu, predlaže se za predsednika Osnovnog suda u Leskovcu; Milica Todorović sudija Osnovnog suda u Loznici, predlaže se za predsednika Osnovnog suda Loznici; Snežana Panić sudija Osnovnog suda u Mionici, predlaže se za predsednika Osnovnog suda u Mionici; Ljiljana Milojković sudija Osnovnog suda u Negotinu, predlaže se za predsednika Osnovnog suda u Negotinu; Beba Šoškić sudija Osnovnog suda u Obrenovcu, predlaže se za predsednika Osnovnog suda u Obrenovcu; Irena Spasić sudija Osnovnog suda u Paraćinu, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Paraćinu; Bane Marković sudija Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi; Jasmina Jovanović sudija Osnovnog suda u Pirotu, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Pirotu; Dobrica Živković sudija Osnovnog suda u Požarevcu, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Požarevcu; Olga Tešović sudija Osnovnog suda u Požegi, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Požegi; Jelica Stanić sudija Osnovnog suda u Priboju, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Priboju; Mileta Bezarević sudija Osnovnog suda u Prijepolju, predlaže se za izbor predsednika Osnovnog suda u Prijepolju; Stojan Srećković sudija Osnovnog suda u Raški, predlaže se za izbor…

Gospodine Pantiću, izvinite što vas prekidam, samo da vam napomenem da sve to što sada čitate, narodni poslanici imaju u materijalu, tako da nema potrebe da kroz to prolazimo detaljno.
Ukoliko vi imate nekih obrazloženja koje narodni poslanici treba da čuju, a ne nalaze se u materijalu koji ste dostavili, ja bih zamolio da nastavimo sa tim.

U redu, ja nisam ni mislio biografije, samo imena da pobrojim.

Sva imena su dostavljena precizno.

Tačno je da imaju poslanici u materijalu naravno imena, imaju kratke biografije, tako da biografije apsolutno nema potrebe navoditi. U redu, ja sam saglasan apsolutno i meni je tako, da kažem, da skratimo.
Znači, po ovome imamo 38 predloga za predsednike osnovnih sudova i 30 predloga za predsednike prekršajnih sudova.
Na kraju, imamo još jedan predlog Visokog saveta sudstva, to je predlog predsednika sudova po oglasu koje je Visoki savet sudstva objavio u „Službenom glasniku RS, br. 27/20“ od 13. marta 2020. godine i u dnevnom listu „Politika“ od 17. marta 2020. godine kada je oglašen izbor predsednika za 17 sudova. Postupak utvrđivanja predloga kandidata za ove sudove je isti kao i po prethodnom oglasu, isto se formira, u ovom slučaju se formirane više komisije pošto se radi o sudovima različitih nivoa.
Isto je sve, znači pribavljena je ocena rada, ocena sa razgovora, ocena za program rada, pribavljeno mišljenje sednice svih sudija suda za koji se predlaže izbor predsednika i na osnovu toga Visoki savet sudstva je predložio izbor 17 predsednika sudova i od tih 17 predsednika sudova, jedan je predlog kandidata za izbor predsednika Višeg suda u Sremskoj Mitrovici. Tu je predložena Biljana Martinović Begović, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.
Zatim je predložen predsednik Privrednog suda u Nišu, gde je za predsednika predložena Snežana Pantić, sudija Privrednog suda u Nišu i dat je predlog za izbor predsednika još deset osnovnih i pet prekršajnih sudova.
Znači, po tom oglasu, Visoki savet sudstava je na sednici održanoj 16. decembra 2020. godine utvrdio Predlog odluke za izbor predsednika suda i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor 17 kandidata, čija se imena nalaze u vašim materijalima i sudovi za koje se prelažu.
To bi ukratko bili svi predlozi Visokog saveta sudstva. Smatramo da je Visoki savet sudstva zaista predložio najbolje kandidate i očekujemo da prihvatite predlog Visokog saveta sudstva. Hvala vam.

Zahvaljujem predstavnicima predlagača.

Nastavljamo sa izlaganjima ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.

Ispred poslaničke grupe SPDS, Sanja Jefić Branković ima reč.

Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru predloga odluka o kojima danas raspravljamo najpre bih pomenula prioritete Vlade u pogledu samog funkcionisanja pravosuđa kao samostalne grane vlasti.

Naime, razvoj pravosuđa predstavlja jedan od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije i podrazumeva jedan trajan proces modernizacije i usklađivanja pravosuđa sa potrebama i države i društva, a u cilju obezbeđenja jedne vladavine prava i povećanja pravne sigurnosti, kao i u svakoj drugoj zemlji tako i u Srbiji.

Razvoj pravosuđa obezbeđuje doslednu primenu principa podele vlasti u jednom demokratskom društvu u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Nezavisno, nepristrasno, odgovorno, stručno i efikasno pravosuđe neophodno je za funkcionisanje svakog društva, pa i našeg, i zato je njegova modernizacija kroz neka kreativna normativna rešenja, koja će, pre svega, biti primenjiva, kao i otvaranje ka javnosti, jedini je odgovor na visoki stepen kompleksnosti i dinamičnosti društvenih odnosa savremenog sveta u kome se nalazimo.

To podrazumeva i da nosioci pravosudnih funkcija i zaposleni u pravosuđu raspolažu odgovarajućim kompetencijama, znanjima i veštinama, a kako bi obezbedili punu primenu načela zakonitosti i predvidivosti u postupanju, uz istovremeno korišćenje savremenih metoda rada kroz primenu informacione i komunikacione tehnologije, a koji su neophodni za delotvoran, efikasan i ekonomičan rad svakog pravosuđa.

Svi navedeni aspekti trebalo bi da dovedu do povećanja poverenja građana u pravosudne institucije, da omoguće privlačenje i zadržavanje stranih investicija u Republici Srbiji kroz razumljive propise koji će se efektivno primenjivati, čime se garantuje delotvorna zaštita njihovih zakonitih interesa i obezbeđuje pravna sigurnost.

Takođe, dalje unapređenje srpskog pravosuđa potrebno je usmeriti u pravcu usvajanja najviših evropskih standarda, uz istovremeno uvažavanje pravne tradicije Republike Srbije.

U prethodnih 10 godina Republika Srbija je prolazila kroz brojne reformske procese u oblasti pravosuđa. Na primer, izmene i unapređenje i sprovođenje normativnog okvira u oblasti pravosuđa, racionalizacija mreže sudova u januaru 2014. godine, zatim preduzimanje mera radi skraćivanja dužine trajanja postupaka i smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta, posebno onih starih predmeta koji već dugi niz godina ostaju nerešeni, zatim uspostavljanje mehanizama za alternativno rešavanje sporova, ja moram da kažem da medijacija ima i te kako dobar odziv, kako od strane stranaka, tako i na rešavanje, odnosno krajnji ishod samih sporova, kao i jačanje dostupnosti pravosudnih institucija i velike transparentnosti u njihovom radu.

Podsetiću da smo od 1. januara 2014. godine počeli sa primenom nove mreže sudova koja podrazumeva novu organizaciju sudova na sudove opšte i posebne nadležnosti i od tada do danas kontinuirano se radi na unapređenju i otklanjanju nedostataka u okviru svakog od sudova opšte, odnosno posebne nadležnosti.

Danas se pred nama, između ostalog, nalazi i Predlog odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, a koji je podneo Visoki savet sudstva. Ja ću podsetiti da ovaj Visoko savet sudstva je konstituisan 6. aprila 2009. godine i ima 11 članova. Cilj njegovog postojanja jeste stvaranje nezavisnog i samostalnog organa kojim će se obezbediti i garantovati nezavisnost i samostalnost i sudija, ali i sudova.

U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe, predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao i članovi po položaju, ali i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština u skladu sa zakonom.

Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorija AP i dva ugledna i istaknuta pravnik sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Kada govorimo o VSS, pomenula bih Projekat EU „Za Srbiju, podrška VSS“ finansiran od strane EU i implementiran od strane Nemačkog društva za međunarodnu saradnju i Ministarstva pravde. Projekat je imao za cilj da doprinese napretku sistema pravosuđa u Srbiji i vladavini prava, u skladu sa zahtevima pridruživanju EU i trajao je od 15. oktobra 2018. do 15. oktobra ove godine. Prioriteti koje je ovim projektom trebalo ostvariti svakako su osnaživanje, nezavisnost, odgovornost i transparentnost pravosuđa u radu, jačanje kapaciteta Saveta, kao i njihovih radnih tela, jačanje kapaciteta Administrativne kancelarije Saveta za pružanje efektivne i efikasne stručne administrativno-tehničke i druge podrške u Savetu, kao i podrška realizaciji ciljeva i zadataka samog Saveta, a koji su definisani u njihovim strateškim dokumentima.

Kako se uticaj pandemije u velikoj meri odrazio i na funkcionisanje samih sudova, a u situaciji u kojoj je veliki broj sudija bio preopterećen kako starim predmetima koje još uvek nije mogao da reši, mislim da je pandemija virusa samo dodatno pogoršala stvari u tom kontekstu. U tom smislu, 16. novembra ove godine donet je plan otklanjanja posledica u radu sudova nakon okončanja proglašenja vanrednog stanja. Plan predviđa niz opštih, pojedinačnih i posebnih mera koje treba izvršiti do kraja godine, kako bi se sanirale posledice korona virusa u delu pravosuđa. Sprovešće ga radna grupa, koja najpre ima zadatak da odredi mere da se sudski postupci ubrzaju onoliko koliko je to moguće, kako bi se do kraja godine normalizovalo stanje u sudovima, a broj predmeta smanjio na onaj nivo koji je postojao 2019. godine.

Radna grupa je formirana uz podršku i u okviru Projekta EU „Za Srbiju“, odnosno podrška Visokom kasacionom sudu i Projekta Agencije za međunarodni razvoj, vladavina prava. Prednost je svakako u rešavanju ovih sporova imaće hitni, prioritetni i stari predmeti. Plan predviđa, ne samo opšte mere o kojima sam sada govorila, već podrazumeva i pojedinačne mere koje predsednici sudova mogu da sprovedu kako bi anulirali posledice korona virusa u smislu hitnosti i načina rešavanja samih postupaka.

Zatim, insistiraće se na korišćenju elektronskih oglasnih tabli i elektronske prodaje u izvršnim postupcima, naravno, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Prosto, moramo se prilagoditi novonastaloj situaciji i da pokušamo da način funkcionisanja sudova prilagodimo situaciji u kojoj se sada nalazimo usled korona virusa.

Dalje, uz podršku Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji, kao i delegacije EU, u narednom periodu potrebno je intenzivirati razgovore u pogledu zajedničkih planova usmerenih ka jačanju nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa uopšte. Mi se trenutno nalazimo na putu donošenja nekih veoma važnih ustavnih reformi u cilju jačanja nezavisnosti, nepristrasnosti, ali i većoj transparentnosti samog pravosuđa i to bi trebao da bude naš zajednički prioritet u nekom narednom periodu.

Kako je vladavina prava jedan od ključnih argumenata u predpristupnim pregovorima Srbije, mi se moramo fokusirati na smanjenje broja starih predmeta, na ujednačavanje sudske prakse koja će stvoriti neku vrstu pravne sigurnosti, ali i na usvajanje izmena relevantnih pravosudnih zakona koji su neophodni kako bi se unapredile garancije sudske nezavisnosti.

Na kraju, pomenula bih i to da je u poslednjih šest godina EU pružila punu podršku vladavini prava i reformi pravosuđa u Srbiji, ali i unutrašnjim poslovima, u vrednosti od preko 163 miliona evra. Samo za sektor pravosuđa EU trenutno finansira tekuću pomoć pravosudnim reformama u iznosu od 13,5 miliona evra.

Kako je Vlada Srbije početkom jula ove godine usvojila novu strategiju razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine, ali i revidirani akcioni plan za poglavlje 23, na nama je samo da preduzmemo sve one mere koje nam stoje na raspolaganju kako bismo poboljšali efikasnost kroz sva ova dokumenta koja smo doneli i koja će nam u tome pomoći. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se ponovo prijavio gospodin Panitć. Izvolite.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, propustio sam samo u vezi jednog kandidata koji je predložen za predsednika Prekršajnog suda u Kraljevu. Radi se o sudiji iz tog suda, Mariji Bažalac, da vam dam neke dodatne informacije koje mogu biti od uticaja prilikom vašeg odlučivanja za izbor predsednika Prekršajnog suda u Kraljevu.
Naime, protiv Marije Bažalac, bio je pokrenut disciplinski postupak od strane Disciplinske komisije Visokog saveta sudstva. Disciplinska komisija Visokog saveta sudstva je usvojila predlog disciplinskog tužioca za vođenje disciplinskog postupka i sudiju Mariju Bažalac proglasila odgovornom za izvršenje disciplinskog prekršaja neopravdane izmene godišnjeg rasporeda sudijskih poslova u sudu, i povreda principa slučajnog sudije suprotno zakonu iz člana 90. stav 1. alineja 17. Zakona o sudijama.
Marija Bažalac je protiv ove odluke Disciplinske komisije izjavila žalbu Visokom savetu sudstva i rešavajući po žalbi Visoki savet sudstva je na sednici održanoj dana 11. decembra 2020. godine, jednoglasno doneo rešenje koji je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Disciplinske komisije Visokog saveta sudstva od 9. oktobra 2020. godine.
Prema tome, ovo rešenje Visokog saveta sudstva je konačno i odluka protiv sudije Marije Bažalac je konačna. Protiv odluke Visokog saveta sudstva sudija Marija Božalac može da pokrene upravni spor, tužbu. Može da podnese tužbu Upravnom sudu, ali ova odluka o disciplinskom prekršaju koju čini Marija Boždavac je konačna.
Samo sam to hteo da dodam da imate i to u vidu prilikom odlučivanja o izboru predsednika Prekršajnog suda u Kraljevu. Hvala.