Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2020.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/217-20

2. dan rada

23.12.2020

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Nenad Filipović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas u ovoj raspravi Narodna skupština treba da usvoji kodeks ponašanja narodnih poslanika. To činimo iz više razloga, a jedan od njih je proces integracije Republike Srbije u EU i primena evropskih standarda. Drugi je npr. da neodgovorno ponašanje pojedinca može da pokrene stihiju, iako su mnoga takva neodgovorna ponašanja već definisana samim Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Kada čujem reč „ponašanje“, dakle, u ovoj sintagmi „kodeks ponašanja“, prava asocijacija koja mi padne na pamet je bonton. Drago mi je što je moja prethodna koleginica Jelica upotrebila ovu reč bonton, jer bonton označava pravila lepog i pristojnog ponašanja u svakodnevnom životu, a svrha bontona je da omogući pojedincu da se prijatno oseća u društvu, ali i da pri tom ne uznemirava druge, a kada u jednom društvu pravila bontona preovladaju, ona postaju zaštita od bahatih i nepristojnih ljudi.

Upravo sam ovako počeo ovu diskusiju da bih se nadovezao na jučerašnju diskusiju predsednika JS Dragana Markovića Palme, koji je o tome govorio. Danas ima sve više takvih, najblaže rečeno, nepristojnih ljudi, jer da biste pokazali svoju nepristojnost prema nekome ne morate biti više ni u kakvoj direktnoj komunikaciji sa njim, da budete fizički prisutni, već putem interneta ostvarujete još jaču komunikaciju od ove direktne, a to je javna komunikacija koju mnogo lakše možete da zloupotrebite i ona se zloupotrebljava i treba nadležni organi da se njome pozabave.

Sa te strane kada pogledate zaista je teško bilo kom narodnom poslaniku da ostane imun na svakojake javno izrečene uvrede na njegov račun ili račun njegove porodice putem raznih društvenih mreža.

Sa druge strane, obzirom da je kodeks ponašanja etički kodeks, a opšte etičke vrednosti se poklapaju delom sa moralnim vrednostima, a delom sa opštim vrednostima koje treba da poseduje svaki pojedinac, poslanička grupa JS će podržati ovaj predlog odluke, jer svaki poslanik se prilikom potpisivanja zakletve ovde u Narodnoj skupštini obavezao istini i pravdi i pravičnosti i poštenju.

Kako Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, cilj svih nas je da svojim ponašanjem branimo dostojanstvo ove iste Narodne skupštine. Takođe, moramo imati saznanje da ukoliko jedan pojedinac prekrši ovaj kodeks ponašanja podriva ugled Narodne skupštine tj. svih nas zajedno.

Naše ponašanje i ovde u Narodnoj skupštini i uopšte van Narodne skupštine, pored mnogih pritisaka koje osećaju narodni poslanici, definišu mnoge stvari u našem društvu. Pored ugleda Narodne skupštine, tu je refleksija koju ono odražava na društvo u celini. Upravo zbog toga je i potrebno doneti jedan ovakav kodeks da bismo i na ovaj način pokazali svoje opredeljenje da želimo da naše društvo postane jedno pristojno mesto gde će se svaki pojedinac osećati prijatno. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Hvala vama.
Naredni govornik je narodni poslanik, prof. dr Vladimir Marinković.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Marinković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala, gospođo Kovač, potpredsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok traje ova naša diskusija danas i ono što mogu da kažem da je bilo jako dobro i detaljno elaboriranje od strane predlagača, prof. Aleksandra Martinovića, o ovom Predlogu kodeksa ponašanja narodnih poslanika, nismo ni završili raspravu pošteno, a već imamo i osude.

Evo, zapisao sam neka „Kuća ljudskih prava“ osuđuje Martinovića, osuđuje Kodeks ponašanja, a da nismo stigli ni jedan dan da krenemo da ga primenjujemo, i da naravno podrobnije objasnimo građanima Republike Srbije koliko će on značiti za unapređenje političke kulture i unapređenje dijaloga, kako u Narodnoj skupštini, tako i u celom društvu.

Ne radi se ovde o Kodeksu ponašanja, radi se o tome da očigledno šta god Aleksandar Martinović predložio, šta god predložila SNS da to valjda unapred treba da se osudi, da to unapred ne valja, jer neki, eto, kao što je ta „Kuća ljudskih prava“, očekujem sada da se oglase i „Žene u crnom“, i tako te vrste nekih organizacija, koje će da osude ovo i da kažu da sve ono što mi radimo i ovde u parlamentu, sve što radi Vlada Republike Srbije ne valja i nije u interesu građana, jer tobože, njima pripada to ekskluzivno prvo, ekskluziva, da upravljaju državom i da oni unapređuju ono što se zove bolji uslovi i kvalitetniji život građana Republike Srbije.

Ali, na njihovu žalost, a na radost i na korist građana Republike Srbije podrška svemu onome što radi SNS, svemu onome što radi predsednik Aleksandar Vučić je ogromna, ogromna većina građana Republike Srbije, ogroman procenat ljudi koji prepoznaje ono što radi naš predsednik, ono što radi naša stranka na konkretnom planu, na dnevnom nivou po pitanju unapređenja kvaliteta njihovog života.

Sjajan je onaj danas spot koji je objavljen na društvenim mrežama predsednika Republike, koji nas sve podseća da je poslednji kvartal prošle godine, kada je u pitanju ekonomija i prvi kvartal ove godine smo završili kao prvi u Evropi, ali skromno kaže, to ne znači da građani Republike Srbije žive bolje od onih građana u Nemačkoj, ali pokazuje da najbrže napredujemo. Pokazuje da ovde ima nade, da ovde ima dovoljno ljudi koji su posvećeni i oni ljudi koji vode državu na čelu sa predsednikom da imaju i snage i energije i znanja da iskoriste sve potencijale ove države kako bi ona bila modernija, kako bi bila bolja i kako bi bila u potpunosti u službi svih građana Republike Srbije.

Tako je ovaj kodeks ponašanja narodnih poslanika dokument koji će da bude u službi, u stvari, građana naše zemlje. Jedno od najbitnijih načela ovog Kodeksa, o tome je gospodin Martinović podrobno i govori, je potpuna osuda bilo kakvog pokušaja nasilja, diskriminacije po bilo kom osnovu, verskom, nacionalnom, nivou obrazovanja, fizičkog izgleda, pola, a da ne govorim o tome koliko ćemo biti strogi, koliko ćemo se i dalje boriti protiv promovisanja fašizma, antisemitizma i svih onih najgorih anomalija koje nažalost još uvek postoje, iako živimo u 21. veku, svuda u svetu, postoje kod nas u državi i postoje i postojalo je, do duše, te pojave su postojale i u našem parlamentu.

Vi ste, potpredsednice Narodne skupštine, imali jedan veoma inspirativan govor jutros i dali jedan odličan primer koji se tiče onoga što jeste možda kolevka demokratije u celom svetu, a to je britanski parlament i ono šta je po ovom pitanju uradio Donji dom britanskog parlamenta, ali i Gornji dom kao Dom lordova, imajući u vidu, ja sam to od vas čuo da su 1996. godine doneli prvi Kodeks ponašanja njihovih poslanika, dopunili su ga 2009. godine. Ja ću podsetiti građane, ali i moje kolege narodne poslanike u jednoj vrlo interesantnoj stvari tamo, kada su oni osnovali parlament pre nekoliko vekova, videli ste da pošto su dve partije se smenjivale na vlasti, konzervativci, odnosno Torijevci i Laburisti, partija je levičarske provenijencije, oni sede jedni preko puta drugih. Interesantna je stvar na kojoj udaljenosti sede, na udaljenosti od dužine dva mača da ne bi slučajno došlo do mogućnosti u nekoj žestokoj, žustroj raspravi između poslanika različitih ideologija i različitih razmišljanja da ne dođe do fizičkog sukoba, pošto je tada bilo moguće na početku nositi mačeve i unositi oružje u parlament.

Naravno da to jeste jedan dobar primer i ono što mi želimo da sledimo i da primenimo ono što je dobro u svetskoj praksi i da učinimo sve da ono što mi radimo ovde u parlamentu kao većina, kao SNS, imajući u vidu našu orijentaciju ka ekonomskom razvoju, ka prosperitetu naše zemlje, po pitanju razvoja javnih politika uopšte, da to nametnemo kao jedan od ključnih aspekata državnog razvoja i da to nametnemo kao glavnu vrednost koja treba da bude osnova za politički rad i naravno za saradnju i odnos između političkih partija.

Jako je teško raditi u uslovima, posebno je to bilo jako teško u onom prošlom mandatu i o tome su dosta govorile moje kolege prethodni govornici kada je dolazilo do nasilja, kada je dolazilo do fizičkih napada, ali to možemo da vidimo i danas i zato sam ja lično i sigurno i moja stranka smo vrlo zabrinuti što ćemo mi ovo poštovati ovde u parlamentu, ali mene brine javni diskurs.

Mene brine ono što se jutros pojavilo u nekim dnevnim novinama, ja molim kameru da ovo pogleda, da zumira, da se snimi. Pogledajte ovu „karikaturu“. Pogledajte ovaj pokušaj svakodnevne dehumanizacije predsednika Republike, ovo valjda, ova žena, novinarka od pre nekoliko dana i članica REM je Olivera Zekić koja kleči, koju isto tako kao personu, kao ličnost, kao nekoga ko ima potpuno jednaka prava, kao i svaki drugi građanin ove zemlje i ona pokušava da se dehumanizuje na ovaj način. Pokušavaju da se dehumanizuju čitave porodice i da se napravi takav meinstrim u našoj javnosti i da postane normalno da se govori o predsedniku Republike da je on izdajnik, da je on ovakav, onakav i da se pominje čitava njegova porodica, od sina koji ima tri godine, do roditelja koji su u penziji, koji su stariji ljudi.

Mene to brine i pokrenuo bih, u svakom slučaju pridružio se svakoj inicijativi koja ima u vidu i koja će pomoći tome da se prestane i da počne sa kažnjavanjem sa onim što se zovu dezinformacije, sa onim što se zove brutalno vređanje i korišćenje javnog prostora u domenu ne, kako bi to rekli sada moderno, političke korektnosti, nego brutalnog pokušaja obračuna sa političkim protivnicima, bez bilo kakve ideje, bez bilo kakvog predloga.

Da postoji predlog, da postoji nešto konstruktivno što bi pomoglo ovoj zemlji da se lakše i brže izvuče iz ove krize koja je izazvana Kovidom-19, da postoji bilo ko od tih tzv. „opozicionih političara“ koji toliko govore, da ne kažem trube o tome kako ne valja „Beograd na vodi“, kako ne valja što smo izgradili 350 kilometara auto-puta, kako ne valja što je Vučić doveo „Tojo“ pre neki dan, japanski u Inđiju, da ni jednog trenutka za šest godina nisu uticali ni ovoliko da dođe u Srbiju neki strani investitor, da se uradi nešto na polju unapređenja poslovnog ambijenta, da neko ovde u Srbiji zaposli 10, 20 ili 50 ljudi, mi bi bili zahvalni.

Mi bi bili zahvalni na tome, kao većina, kao stranka koja trenutno ima 66% podrške građana Republike Srbije, bili bi zahvalni na pomoći. Bili bi zahvalni na konstruktivnoj kritici, na nekom novom predlogu, na ideološkim sučeljavanjima.

Da li je možda Vašington na vodi bolji od „Beograda na vodi“? Da li je bolje da dolaze američke ili kineske investicije i koje imaju više pozitivnih efekata na našu ekonomiju, na novo zapošljavanje, na nova radna mesta, na izgradnju infrastrukture, našeg obrazovnog sistema, naše nauke, našeg napredovanja uopšte? Mi bi to i te kako prihvatili.

Siguran sam, i to građani Republike Srbije mogu dobro da vide, da mi imamo ozbiljne ljude ovde, počevši sa dr Aleksandrom Martinovićem, koji mogu da pariraju u svakoj oblasti društvenog života, sa svima onima koji se smatraju našim političkim protivnicima, koji imaju dovoljno znanja, koji imaju dovoljno kompetentnosti, ali i koji imaju dovoljno borbenosti da brane ovu državu, da brane ugled ovog parlamenta i da im glavni cilj bude doprinos ka tome da se ova država modernizuje i da se ova država razvija, u smislu maksimalnog unapređenja politike, ekonomije, socijalnih prava građana, ljudskih i manjinskih prava. Sve ono što radimo u prethodnih šest godina.

Želim da kažem da mi ovde u parlamentu možemo da, koliko su to građani mogli da vide, govorimo jezikom argumenata, jezikom dobrog ponašanja i poštovanja političke kulture i tog njenog najvišeg mogućeg nivoa, po najvišim mogućim standardima. Nismo mi ništa drugačiji ni od onih parlamenata koji postoje 50 i više godina, neki i više od stotinu godina, i ne želim da priznam i ne želim da se pomirim sa tom činjenicom da kod nas nema političke kulture.

Mi smo upravo politička snaga. Srpska napredna stranka je politička snaga koja pokazuje kakav treba da bude nivo političke kulture, kako se boriti za svoju zemlju i kako biti spreman da radite u korist svoje zemlje i svojih građana, zajedno sa predstavnicima izvršne vlasti, zajedno sa predsednikom Republike, gospodinom Vučićem, kako bi podigli maksimalno ugled svoje zemlje.

Mi danas, u 2021. godini, živimo u zemlji koja ima ugled i ne želimo da dopustimo, neko od mojih prethodnika je govorio, mislim da je gospodin Obradović, da se stalno napada parlament. Pa, jeste, ali ne napada se parlament zbog parlamenta, nego se napada parlament zbog Vučića, da bi se obesmislilo, da bi se dezavuisalo sve ono što je urađeno na planu ekonomije, na planu reformi, na planu jačanja i snaženja ove države. Jer, nema drugih argumenata nego nasilje i promocija svega onoga što nije nešto što može da se podvede pod političku borbu.

Mi smo kao stranka, kao ljudi, ovde u parlamentu, potpuno spremni na bilo koju vrstu političke borbe i dijaloga, ali nas iskustvo uči, neki od vas su učestvovali u ovim razgovorima pod posredstvom kolega iz Evropskog parlamenta, za tango je potrebno dvoje. I ne možete voditi dijalog sa nekim ko unapred osuđuje dijalog, kao što su ovi ljudi danas unapred osudili Aleksandra Martinovića i ovaj predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika. To je nemoguće. Ne možete da dođete u mogućnost da upravljate državom na silu i na bilo koji drugi način, sem na način da izađete pošteno na demokratske izbore, parlamentarne, lokalne, pokrajinske i da svojim programom, svojim idejama, osvojite većinsku podršku građana Republike Srbije. To je valjda u 21. veku normalno i treba da se shvati.

Ja se nadam da će na kraju svi oni koji podrazumevaju i koji promovišu neki drugi vid i mogućnosti da se dođe do vlasti, da će to shvatiti konačno, u interesu ove zemlje i, naravno, u njihovom interesu.

Iskreno da vam kažem, nama to odgovara. Njihov rejting od 1%, 0,5%, daje nama prostor, jer samo na ovaj način građani shvataju koliko smo bolji, koliko smo uspešniji, koliko smo usmereni na rezultate i koliko smo spremni ne da se poštujemo ovde međusobno, nego da poštujemo i ove naše kolege, službenike, nameštenike, policajce, sve ljude u ovoj zemlji, boreći se protiv bilo koje vrste diskriminacije i, naravno, boreći se protiv bilo koje mogućnost da se pojavi korupcija ili bilo kakav koruptivni aspekt funkcionisanja bilo koga ovde od nas u parlamentu, pa da li je pripadnik SNS ili neke druge, apsolutno to nije bitno.

Ovo jeste jedan od aspekata i nastavka rata i bespoštedne borbe protiv korupcije koju je objavio tadašnji premijer Vučić 2014. godine, definišući nultu toleranciju prema korupciji. I tome ide u prilog i Zakon o lobiranju koji smo izglasali ovde u parlamentu, gde se jasno podvlači linija između toga šta je lobiranje, šta je korupcija, šta državni službenik može da radi, šta mu je dozvoljeno, šta mu nije dozvoljeno.

Ono za kraj što ja mogu da poručim i mojim kolegama i građanima Republike Srbije, da ćemo se mi ovde truditi maksimalno da unapređujemo dijalog, da radimo u korist naše zemlje, da donosimo što više zakona i unapredimo zakonsku regulativu kako bi naši građani živeli bolje, kako bi oni imali veće plate, kako bi naši mladi ljudi imali veći izbor kada se zapošljavaju, da imaju veći izbor gde da se školuju, kako da se školuju, na koji način, na kojim institucijama.

Radićemo i dalje na omogućavanju svih mogućih ljudskih sloboda i prava za naše građane i otvoreni smo za razgovor sa svima. To može vrlo jasno da se vidi kako je dobra, kako može da bude dobra saradnja na dobrim, kvalitetnim osnovama i temeljima i sa nacionalnim manjinama ovde u Srbiji, ali i sa zemljama u okruženju i u celom svetu koje hoće da sarađuju, koje žele i koje mogu da poštuju i uvažavaju Srbiju kao ravnopravno i suverenu zemlju. To je suštinski ono što će određivati ponašanje i parlamenta i nas narodnih poslanika u narednom periodu.

Naravno, pored toga što ćemo želeti i da učimo, da primenimo neku dobru praksu onih koji su možda u nekom delu napredniji od nas, kako je to skoro rečeno da je, recimo, crnogorski parlament odnosno njihova skupština da je prihvatila bukvalno identičan tekst ovog kodeksa ponašanja koji će biti nadam se i kod nas usvojen sutra. Znači, ne bežimo od toga da primenimo i neku drugu praksu iz Evropskog parlamenta, iz američkog Kongresa, Senata, britanskog parlamenta.

Ova država je pokazala na čelu sa predsednikom Vučićem da je otvorena, ova država je pokazala da mi želimo da učimo i da mi nemamo i ne želimo da imamo apriori bilo kakve neprijatelje. Mi stvaramo prijatelje, mi smo ponovo narod i država koja pobeđuje, koja ima uspehe i na domaćem i međunarodnom planu. Mi smo država koja zahvaljujući aktivnostima i promeni tzv. kako bi to Vučić rekao majn-seta ljudi, postali od jednog gubitnika, od jedne države koja je navikla da gubi decenijama i na geopolitičkom i na ekonomskom, i na bilo kojem drugom planu, postali smo država koja ekonomski jača svakodnevno, koja politički jača svakodnevno, koja na socijalnom planu jača svakodnevno.

Postali smo zemlja sa rezultatima i mi ćemo kao parlament, kao SNS nastaviti taj put predsednika Vučića imajući u vidu da radimo u maksimalnom interesu ove države i građana Republike Srbije. Hvala.
...
Srpski patriotski savez - SPAS

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa SPAS | Predsedava
Zahvaljujem se narodnom poslaniku prof. dr Vladimiru Marinkoviću.
Sledeća je dr Aleksandra Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, kao što vidite imamo prilike da razgovaramo o dokumentima koji su isključivo u nadležnosti rada Skupštine Srbije i izveštaje kada govorimo o institucijama koje nazivamo nezavisnim i regulatornim, ali i o dokumentima, o aktima, kao što je današnji dokument koji treba da usvojimo, a to je kodeks, znači koji govori o tome i uređuje ponašanje narodnih poslanika u okviru rada u ovoj instituciji.

Imali smo prilike iz rasprave svih poslanika da čujemo šta su sve preživljavali narodni poslanici u okviru svog rada u različitim mandatima i u različitim sastavima ove Narodne skupštine. Imali smo prilike da vidimo da se govor mržnje vrlo lako pretvori iz verbalnog nasilja u fizičko nasilje i to je ono zašta mislim da SNS je radila na tome da jednostavno takav princip funkcionisanja u Skupštini Srbije ne sme da postoji.

Apelovali smo kao narodni poslanici da pravosuđe mora da reaguje, da tužilaštvo mora da reaguje na ove pojave u društvu, još dok ne pređe u to fizičko nasilje i to je upravo onaj deo kada govorimo o govoru mržnje, jer poštovanje ovog kodeksa je u stvari unapređenje rada narodnih poslanika koje se ogleda u demokratizaciji društva, upravo kroz javnu izgovorenu reč. I taj govor mržnje koji danas u društvu se negde prelio i usmerio ka Aleksandru Vučiću od strane Đilasa i svih njegovih satelita koji su nekada vodili ovu državu, imali šanse da demokratizuju ovo društvo i u ekonomskom pogledu, ali u ovom društvenom i političkom pogledu jednostavno je pokazalo da to nije moguće sa ljudima koji ne shvataju uopšte suštinu demokratizacije društva. Zašto kažem ne shvataju? Ja ću vas podsetiti da smo mi počeli ovim dokumentom, odnosno kodeksom da se bavimo još 2015. godine, jel tako gospodine Martinoviću?

Napravljena je jedna radna grupa, gde su u toj radnoj grupi bili učesnici i opozicionih partija, odnosno one su ušle kao poslanici jedinstvene liste Demokratske stranke, a onda su odjednom formirali pet poslaničkih grupa, odnosno pet različitih frakcija Demokratske stranke, različito su se nazivali i bili su članovi te radne grupe i pokušaj je bio da se donese zajednički dokument koji bi nosio naziv – kodeks ponašanja narodnih poslanika, i naravno odmah na početku su se sukobili zato što jednostavno ovaj princip o kome govorimo, a to je pitanje – ko predlaže ovaj dokument, se postavio kao najveći problem. Zašto predlažu predstavnici vladajuće stranke je to u stvari predstavio jedan od najvećih kamena spoticanja ovog dokumenta. Tada je bio gospodin Babić predsednik te radne grupe i tada jednostavno se uvek govorilo o tome da postoje preporuke na međunarodne organizacije koja se naziva – GREKO, koji je sastavni deo praktično Saveta Evrope i koji jednostavno prema tim preporukama mora da se ispoštuje. Zašto danas govorimo o ovakvom kodeksu koji kaže da liči na kodeks koji će usvojiti, ne znam, parlament da li Crne Gore ili nekih drugih država, govorimo upravo zbog toga što su tu postavljeni standardi međunarodni koji važe za mnoge države koje su članice Saveta Evrope.

I sada, 1949. godine je osnovan Savet Evrope i Skupština Srbije, odnosno kao delegacija Skupština Saveta Evrope je postala 2003. godine, znači da danas mi pričamo da smo deo jedne velike porodice koja je nastala posle Drugog svetskog rata, još 1949. godine koja je prošle godine obeležila 70 godina postojanja i kao članica skupština Saveta Evrope i poslanici koji učestvuju u njenom radu jednostavno su imale prilike da se susretnu i sa preporukama GREKA, odnosno međunarodne organizacije koja se sastoji iz 50 država članica, znači ovih 47 plus Kirgistan, plus SAD, koje se bave upravo standardima koji važe, ne samo za narodne poslanike, nego za sve javne funkcionere, a tiču se nekih standarda koje obuhvataju antikorupcijske mere, zakone i usklađeno sa tim zakonima.

Zašto ovo govorim? Zato što od 2015. godine, kada se prvi put obratio Savetu Evrope jedan predsednik Vlade, prema Skupštini Saveta Evrope, to je gospodin Aleksandar Vučić kada je tada imao pravo da daje svoje izlaganje o napretku Srbije upravo kada su u pitanju ljudska prava, demokratija i vladavina prava, tada su jednostavno donešena određena dokumenta, ne samo za Srbiju, već i za druge zemlje kojim putem je Srbija krenula u demokratizaciju društva i sa svojim određenim preporukama. Trinaest preporuka koje smo imali jednostavno smo korak po korak do danas ispunjavali. I onaj deo kada govorimo o novom Zakonu o Agenciji za sprečavanje korupcije i kada govorimo o novom Zakonu o lobistima i kada govorimo o ponašanju i zakone koje smo usvojili u smislu funkcionisanja i tužilaštva, i pravosuđa, i danas su jednostavno ostale, nakon jedine tri preporuke, jedna se odnosi na ovaj kodeks koja je ne ispunjena, a dva se odnose na ustavne promene koje smo inače i dobili kao predlog ovde, a to je sam način izbora sudija i ono što se odnosi na promenu funkcionisanje izbora sudija kao što je do sada definisano Ustavnom. Za to su nam potrebne ustavne promene i mnogo krupniji koraci sa kojima nam je potreban opšti konsenzus u društvu i naravno zadnji odgovor, to je odgovor građana na takva rešenja.

Zašto ovo govorim? Zato što kada govorimo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, onda kažemo da je ovo jedan dokument koji definiše i načela, i pravila, i etičke vrednosti, i javnost u radu, i mere koje jednostavno se odnose na deo kada je u pitanju pokretanje određenih postupaka, i nepoštovanje ovog kodeksa. Već se u javnosti pojavila osuda koja govori - ne treba ići na finansijske kazne, a one ni ne postoje u ovom kodeksu. Znači, javnost mora da zna da ovde uvodimo princip suda javnosti, prezir javnosti za one poslanike koji se ne drže kodeksa. Da pokušamo u društvu da uvedemo taj institut suda javnosti kojim ćemo osuditi sve ono što je van ovog pravila ponašanja.

Moje neke kolege koje su rekle da ne shvataju zašto se donosi ovaj kodeks, jer smatraju da bonton i da etički kodeks je potpuno dovoljan za ponašanje, s jedne strane potpuno razumem zašto imaju to stanovište, zato što negde svi polazimo od sebe i kažemo ono što smo naučili kući i ono što podrazumeva bonton, to su nepisana pravila. Svako od nas, ne samo u Skupštini Srbije, nego na svom poslu, u svojoj porodici treba da poštuje. Ali, znate, život nas demantuje u svemu tome i zbog toga u politici, kao što vidite, od 2012. godine mnogo toga smo prošli i kao narodni poslanici, kao ljudi.

Vidite da jednostavno ono što se dešava u društvu, taj govor mržnje i napad na ljude koji zaista žele da promene društvo u tom delu, da pomeraju granice, ne samo u ovom ekonomskom delu kao što smo zaista mnogo toga uspeli da uradimo, ali i u ovom demokratičnom delu kada su u pitanju ljudska prava i pokretači mnogih promena u ponašanju ljudi, to ne odgovara onima koji su jednostavno do 2012. godine vodili državu na onaj način koji je pokazivao potpunu neodgovornost i prema građanima koji su birali, a i prema sami sebi. Jer, te stranke koje su osnovane pre mnogo godina sada su potpuno nestale, rasturili su se na pet-šest stranaka pojedinaca koji žele jednostavno da nastave da vladaju Srbijom.

Danas u stvari imamo najveći problem sa tim pojedincima, jer je očito da na izborima ne mogu da dobiju više od 1%, 2%,3%, čak ne mogu više od 3%. Mi smo ovde u Skupštini morali da smanjujemo cenzus, da menjamo izborni zakon, da prihvatamo odluke koje se jednostavno smatraju kao normalne za poštovanje izbornih propisa, da bi omogućili nekim pojedincima da sa svojim pokretima i strankama koje su formirali, a čak nemaju ni tih 10.000 potpisa koji su potrebni da bi imali stranku, izađu na izbore, jer su shvatili da ni tih 10.000 potpisa ne mogu da dobiju na izborima.

Mi danas imamo zbog toga najveći problem u društvu što ti pojedinci drže pojedine medije, portale, društvene mreže, na kojima jednostavno taj govor mržnje prezentuju svakodnevno. Kao što vidite, granice nema, nebo je granica. Krenu od toga na lične uvrede, pa kad vide da to jednostavno trpe politički funkcioneri i nosioci vlasti zarad boljitka javnosti, zarad boljitka društva, boljitka naše dece, da jednostavno zakoni koje donosimo daju rezultate, pre svega kroz ekonomske reforme i kroz reforme društva, i kada su u pitanju ljudska prava, i kada je u pitanju promena zakonodavstva, onda se ne zadržavaju na tome, nego idu da vređaju decu, braću, očeve, majke.

Znači, ovo što mi danas imamo, prvi put kada osećaju tu nemoć u vređanju porodice Aleksandra Vučića je u stvari pominjanje majke. Do sada nismo imali taj primer, da jednostavno se direktno ide na stub porodice, a taj stub porodice je majka. Majka koja ima 78 godina, koja je za poštovanje i da je bilo čija majka, a ne da je majka samo predsednika države, je nešto što je u našem društvu za poštovanje. Nikada nijedan političar u Srbiji mislim da nije doživeo takav napad na svoju rođenu majku. Mi sada imamo potpuno obesmišljavanje politike, obesmišljavanje govora mržnje, jer jednostavno se želi prikazati - ako ne mogu da uništim svog političkog protivnika, onda ću mu napasti okruženje, onda ću mu napasti kompletnu porodicu, ne prezajući od toga da li je to majka, otac, dete, brat ili bilo ko drugi. To je ono što mi danas u društvu moramo da osudimo.

Najgore od svega, vraćam se na početak, što ono što smo podrazumevali da bonton podrazumeva jednostavno sada u društvu više ne postoji, jer danas mi imamo problem sa tim da iskažemo jednostavno svoj prezir i sud prema ljudima koji sebi daju za pravo da ovako nešto izgovore. Nešto što je u društvu bilo nezamislivo u Srbiji, danas jednostavno postaje svakodnevnica.

Kako izaći i kako stati na put ako nečemu? Mi danas u stvari ovim dokumentom treba da napravimo jedan put kojim treba da ide ne samo parlament Srbije, nego čitava javnost. Sve institucije treba da imaju određeni kodeks ponašanja, od izvršne vlasti, do pravosuđa, do lokalnih samouprava, svi državni organi. Mi danas u stvari treba da budemo pioniri za jedan zaista dug put koji treba da da dobre rezultate, a ti dobri rezultati da u budućnosti Srbije, kada mladi budu preuzeli i naša mesta na bilo kom mestu u institucijama u Srbiji treba da znaju šta ne sme da rade. Ne smeju da se ponašaju kao oni na društvenim mrežama, koji vređaju porodice svojih neistomišljenika, ne smeju da apeluju, da govorom mržnje žele da podstiču nasilje, ne samo verbalno, nego da prerasta u fizičko.

Mi smo to imali na primeru upada u Skupštinu ovde za vreme pandemije, za vreme rigoroznih mera koje su trebale da spašavaju ljudske živote. Takođe, ne smeju da se nose time da im je sve dozvoljeno u ovom društvu. Ništa nije dozvoljeno i ništa se ne podrazumeva. Upravo zato mi danas donosimo ovaj kodeks, a očito to važi i za mnoge države koje donose pravila ponašanja, da kažu šta se sme, a šta se ne sme.

Zašto ovo govorim? Zato što poštovanje svih preporuka, kada govorimo o međunarodnim organizacijama i kada govorimo o GREKO, videćete kada dođe deo za razgovore o amandmanima koji su usvojeni na ovaj dokument, pokazuju da jednostavno rezultati ovih preporuka i onih država koje su to primenile pokazuju da nemaju problem sa ovolikim stepenom govora mržnje i verbalnim nasiljem, zato što država odmah reaguje, zato što tužilaštvo odmah reaguje, zato što izvršna vlast odmah reaguje. Ali, kod nas to, dok god postoje oni koji imaju dvostruke aršine za svoju politiku i za politiku građana Srbije, a ne mogu da dobiju na izborima podršku za to, dok god to postoji, jednostavno mi nećemo moći da izađemo iz problema kao što je problem na društvenim mrežama, kao što je vaspitanje mladih i ništa ne može da se podrazumeva. Sve moramo da pišemo.

Ako pišemo o kodeksu toga i prihvatamo da jednostavno mora da postoje pravila po kojima se ponašaju narodni poslanici, onda pre svega to radimo zbog poštovanja prema građanima koji su nas birali, zbog poštovanja prema institucijama i zbog poštovanja onoga što važi i za našu budućnost Srbije.

GREKO je međunarodna organizacija, naravno i Srbija je članica te organizacije od 1. aprila 2003. godine, koja je u svojim izveštajima dala te preporuke koje je Srbija korak po korak usvajala u svoje zakonodavstvo. Mislim da i ovaj etički kodeks koji će podrazumevati i predloge koji su dati kroz amandmane, a to je komisija za etiku, zatim poverljivo savetovanje, obuka kadrova, precizna podela nadležnosti i usklađivanje sa onim zakonima koje smo mi ovde doneli u Skupštini Srbije, pokazuje da mi donosimo zaista najsavremenije akte koji u Skupštini Srbije treba da budu usvojeni.

Svi oni koji su dali svoje mišljenje u javnosti i ne slažu se sa ovim dokumentom pokazuju da uopšte nisu čitali ovaj dokument, da uopšte nisu ni čitali preporuke međunarodnih organizacija. Inače, oni neprestano pišu kako su nezadovoljni i kako su im ugrožena ljudska prava. Znate šta, u tim međunarodnim organizacijama sede ljudi koji se zaista bave strukom i smeju se na njihova pisma koja dobijaju i od tog Đilasa i od onih njegovih kolega koji imaju pojedinačne medije, koji imaju svoje stranke, a koji nemaju birače niti one koji mogu da ih podrže na sledećim izborima.

Mi bi želeli zaista da na sledećim izborima sede ovde u klupama predstavnici nekih opozicionih partija koji znaju šta rade, jer je to u interesu svih građana Srbije. Nadamo se da će se zaista na sledećim izborima pojaviti određene stranke sa kojima će SNS moći da suočava programe za budućnost Srbije i zaista za svu našu decu koja će ići ka demokratizaciji društva, kao što to rade sve savremene države EU.

Mi smo pokazali i svojim ekonomskim rezultatima, a bogami i ovim, uskoro ćemo imati ove i predstavnike Evropskog parlamenta, gde će predsednik parlamenta moći da da čitav spisak onoga šta smo mi uradili kada je u pitanju zakonska regulativa po pitanju ljudskih prava i po pitanju demokratizacije društva i imaćemo čime da se pohvalimo i imaćemo čime da kažemo da smo mnogo toga uradili, uprkos onima koji pišu po društvenim mrežama jer ništa ne znaju i ne prate uopšte šta rade.

U Danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog, gospodine Martinoviću, sa zadovoljstvom i biće nam velika čast. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.
...
Srpska napredna stranka

Vuk Mirčetić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se po tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog kodeksa o ponašanju, tačnije Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Samo donošenje kodeksa je od izuzetne važnosti, ne samo za građane Republike Srbije nego i za Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer se time jača poverenje građana u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Suštinu donošenja ovog kodeksa i samog kodeksa vidim u članu 7. koji kaže – narodni poslanik ličnim primerom predstavlja uzor etičkog ponašanja nosioca javne funkcije.

Međutim, posebno bih istakao stav 3. člana 2. Predloga kodeksa koji kaže – narodni poslanik ostvaruje stalni i neposredni kontakt sa građanima. Ovo je od izuzetne važnosti zbog toga što je u ovom stavu naglašeno upravo ono za šta se SNS i predsednik Aleksandar Vučić godinama unazad zalažu i ono što godinama unazad rade.

Jedino se radom na terenu i u direktnoj komunikaciji sa građanima Republike Srbije može doći do te informacije iz prve ruke na osnovu koje mi možemo da vidimo da li smo na pravom putu, kako radimo i šta je potrebno da uradimo kako bismo još dodatno unapredili naš rad. Ali, uvek ima naravno ono ali, ovaj kodeks se odnosi isključivo na narodne poslanike, kao što su kolege prethodnici govorili, kao na primer prof. dr Vladimir Marinković, i kolega dr Aleksandar Martinović i da sad ne nabrajam ostale koleginice i kolege koji su pomenuli, ali suštinski ovo je jako važno. Pitanje je manje više isto. Šta se dešava sa onim osobama koje se bave politikom ili politikanstvom, možda bolje da tako nazovemo, koji nisu narodni poslanici, a koji se opet ne ponašaju u skladu sa ovim kodeksom?

Takođe, jako je važno pitanje šta se dešava sa konstantnim napadima ne samo na Aleksandra Vučića, već i na njegovu porodicu, napadima na funkcionere, napadima na članove SNS, na njihove porodice, ali i na naše mlade koleginice i kolege, mlade lidere koji su završili Akademiju mladih lidera SNS.

Kažu neki ljudi - polako. Eto, navikli smo da nam napadaju predsednika Vučića, navikli smo da napadaju njegovu porodicu. Kažu - mladi su mladi, ima vremena naučiće, naviknuće se, ali smatram da ne smemo da se navikavamo na takve stvari. Smatram i verujem da smo svi saglasni po ovom pitanju da je porodica svetinja i to nema veze da li se radi o porodici nekog funkcionera ili se radi o porodici osobe koja nije funkcioner. Šta je razlika? Pa, nema razlike. Porodica je porodica, porodica je svetinja, u porodicu se ne dira i tačka. Smatram da moramo u narednom periodu ozbiljno da se pozabavimo ovim problemom.

Naravno, u danu za glasanje, kao koleginice i kolege, predstavnici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj Predlog kodeksa koji se odnosi, kao što smo rekli na narodne poslanike, ali se istovremeno nadam da ćemo se u narednom periodu pozabaviti i ovim pitanjima i ovim problemima o kojima sam sad pričao.

Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nas pred usvajanjem vrlo važnog akta, kodeksa ponašanja narodnih poslanika ili etičkog kodeksa kako se popularno naziva i želim da izrazim i lično zadovoljstvo što sam bio član Radne grupe u više mandata, odnosno saziva Narodne skupštine.

Mi, koji smo nešto duže u poslaničkim klupama znamo da se o ovoj temi. Predsedavajući, dugo već govori. Nekoliko mandata je bilo reči o tome da javnost dugo iščekuje donošenje ovog kodeksa i drago mi je što će usvajanje etičkog kodeksa obeležiti baš ovaj saziv Narodne skupštine.

Zašto je važno da usvojimo ovaj kodeks? Zato što ćemo time dodatno ojačati parlamentarne integritet, dakle, integritet poslaničke funkcije, poverenje građana u Narodnu skupštinu, ali i vladavinu prava.

Ne moram da napominjem da je sve ono što ovaj kodeks predviđa potpuno u skladu sa međunarodnim standardima, primerima dobre parlamentarne prakse, a čuli smo od šefa naše poslaničke grupe da je bilo i primera da neki drugi preuzimaju nacrt ovog etičkog kodeksa i da ćemo time doprineti i jačanju, odnosno zaštiti javnog interesa.

Neću se osvrtati po neke ranije godine, na neke ranije mandate, na neke ranije skupštinske većine kojima su puna usta bila demokratije, demokratskih principa, demokratskih tekovina, evropskih vrednosti, evropskih standarda, vladavine prava itd, a napamet im nije padalo da usvoje ovakav jedan akt.

Neću se osvrtati ni na neke poslaničke grupe koje su u prethodnim sazivima deklarativno i načelno bile za usvajanje ovakvog etičkog kodeksa, ali su eto, volšebno u nekom trenutku odustale od učešća u radnim grupama za izradu ovog akta, čak i napala izradu etičkog kodeksa, o čemu je, takođe, govorio šef naše poslaničke grupe, što je dovelo do toga da se usvajanje ovog kodeksa ostavi za ovaj saziv.

U prošlom mandatu, kao što znate, bilo je nemoguće govoriti o ovoj temi, ili pokrenuti ovo pitanje, ako se setite kako je to izgledalo, sa raznim elementima koji su gotovo svaki dan izazivali razne incidente, neretko i fizičke incidente, i setite se, dosta kolega je danas pominjalo taksativno neke od tih incidenata i fizički napad na tadašnjeg predsednika skupštine, Maju Gojković, i fizički napad na narodne poslanike, fizički napad na predsednika tada Administrativnog odbora, Aleksandra Martinovića, na sednici Administrativnog odbora, fizički napad na kolegu Marijana Rističevića, setite se unošenja kamena u Narodnu skupštinu, setite se unošenja gitara u Narodnu skupštinu i setite se čitavog niza brutalnih uvreda, psovki i verbalnog nasilja.

Sve je to uslovilo, da kažem, donošenje jednog ovakvog akta, koji će podići nivo pristojnosti, podići nivo političke kulture u Srbiji, podići ugled Narodne skupštine, i ono što je najvažnije, podići nivo poverenja građana u institucije sistema, odnosno, u ovom slučaju, Narodne skupštine.

Izuzetno mi je drago što je po ovom pitanju postignut kompletan, da kažem, politički ili potpuni politički konsenzus, što su u radnoj grupi za izradu ovog kodeksa bili zastupljeni predstavnici svih poslaničkih grupa, i što je jednoglasno usvojen na sednici Administrativnog odbora.

Uveren sam da će proizvod usvajanja ovog kodeksa biti to da nećemo više u budućnosti svedočiti, da kažem, raznim nemilim scenama, mučnim i nedoličnim scenama, da neće biti unošenja kamenja, gitara i svega ostalog što smo gledali u nekoj prošlosti i da neće više biti besomučnog vređanja i ostalih nemilih scena, kao što sam rekao.

Spreman sam da se delimično složim sa opaskom da je ovaj kodeks možda trebalo i ranije da se usvoji, ali tu bih primenio, odnosno, oslonio bih se na jednu staru izreku koja kaže - najbolje vreme da posadiš drvo bilo je pre 20 godina. Sledeće najbolje vreme je danas odmah. Ponosan sam što će ovaj saziv usvojiti ovaj kodeks i zahvaljujem na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veruljub Arsić.

Izvolite.