Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da smo previše kritični prema našoj Narodnoj skupštini. Prateći neke druge skupštine, ima daleko veći konflikata i daleko većih incidenata nego što to ima kod nas. Ako je obaveza da usvojimo ovaj kodeks, ja ću glasati za njega.

Prvo ću da ispravim jednog kolegu, za Zakon o radu se nije glasalo iz Turske, već iz Soluna, a za guvernera se glasalo iz Bodruma. To je bila pokojna glumica. Dakle, to je bila istina, kao što je bila istina da je tom prilikom narodni poslanik koji je kasnije postao ministar policije, iako nije bio prisutan, svojim duhom kartice je bio prisutan. Takođe, u tu aferu je bio umešan i Bojan Pajtić, ali se nekako izvukao. Takođe, neke kolege koje nisu pripadale vladajućoj većini su silazile i na takav način davale kvorum prilikom glasanje za guvernera. Ali, bilo je daleko težih incidenata. Ja se sećam iznošenja ljudi gde sam predložio da se obezbeđenje posebno nagradi, s obzirom da je iznosilo narodne poslanike koji su težili i po 150 kilograma, koji nisu želeli…

Molim?

(Aleksandar Martinović: Žive vage.)

Na sreću bili su živi.

Dakle, bilo je poslanika koji nisu dali džip. Kada dođe policija da zapleni džip, oni legnu i ne daju džip. Svugde diraj, ali u džip nemoj. Od svih narodnih poslanika iz tih saziva, evo gospodin Arsić je tu pa može da posvedoči.

Bilo je narodnih poslanika koji su nosili nameštaj, slike itd. Ja se sećam svete nogice, danas svete nogice u Inđiji. Kada je Goran Ješić ukrasio pobedu demokratskih snaga, 5. oktobra donoseći u centar Inđije nogicu od fotelje iz ove Narodne skupštine.

Mnogo toga se dešavalo, a moja iskustva da zbog svog jezika i zbog svoje ironije sam često bio meta raznih napada. Sećam se da su mi malo zavrtali ruke kada sam bio opozicija, sećam se kodeksa onog kada je tadašnja vladajuća većina, pošto sam bio malo ironičan, više po njih neprijatno, onda dođu pa ti skinu ton ili se javi spiker – poštovani gledaoci, vi koji ste se kasnije uključili u program, govorio je Mirko Marjanović i tom prilikom rekao, i onda spiker čita dok god vi govorite i to je bio jako čudan kodeks ponašanja u to vreme.

Sećam se i poslednjih događaja. Sećam se kako me je jedna gospođa iz Haiki, kako se zvala ta poslanička grupa, „rasulović kompani“, sećam se kada je ovde prolazila pored mene i Atlagića, igrali su „Arjačkinje barjačkinje“, ona je iskoristila gužvu, uštinula me je, to je bilo plavo tako da sam kada sam dolazio kući gledao da se slučajno to ne vidi, jer žena može da protumači na razne načine. Evo, gospodin Atlagić je svedok.

Sećam se i gospođe koja je kasnije bila jako fina i koja je bila jako kritična prema Raduloviću i njegovom ponašanju, koja je zajedno sa njim pevala. Ne samo da je pevala, već su jednom prilikom došli ovde i ona me je pljunula, njen kolega mi je opsovao pokojnu majku. Ali, ja sam svojim političkim protivnicima sve to zaboravio. Sećam se i nekih ljudi koji su zbog tačne informacije koju sam izneo tražili me po poslaničkim klubovima da me prebiju, jer, eto, bože moj jesam ja rekao istinu, ali ta istina po „Blicu“ ili ne znam po kome, to gospodin Martinović, to ne odgovara u tom trenutku njihovim nekim tvrdnjama, pa sam ja kao nešto mnogo zgrešio, bez obzira što sam rekao istinu, bio sam predmet potražnje po poslaničkim klubovima da me nađu u kancelariji i da me prebiju. Čak su i novine to objavile. Niko nije kažnjen.

Na kraju, ja sam očekivao da posle ovog napada na stepeništu Narodne skupštine, gde je 15 ljudi sasvim iznenada, bez ikakve rasprave vas napadne dižući neki ustanak, ja sam očekivao da ću na tom stepeništu i završiti svoju karijeru. Taj čovek je prethodno uneo neku kamenčinu koja je bila kamen za kupus. Za mene je veći greh bio što je kamen za kupus proglasio svetim kosovskim kamenom, nego što je taj kamen bio neka opasnost po narodne poslanike koji su bili tu. Sećam se i njegovog obeležja – žutog prsluka, sećam se i njegovog napada, transparenata itd. Sećam se i one masonke koja je stalno nosila neke natpise itd. Svega se ja to živo sećam. Ja sam očekivao da će on sa kolegom Nogom da postavi jedan puško mitraljez i da nas na takav način spreči da uđemo u Narodnu skupštinu.

Pre izbora su organizovali neke manifestacije i sve narodne poslanike su podsetili da nam je istekao mandat i fizičkom silom pokušali da me spreče da uđem, jer, eto, oni su procenili da je zbog korone nama istekao mandat i da imaju pravo da primene silu nad nama.

Mislim ipak da je previše priča o narodnim poslanicima. Ona Agencija za borbu protiv korupcije. Pa, šta vi možete kolege da ukradete ovde u parlamentu, ali iskreno da mi kažete? Ja u mojoj kancelariji imam bunt papira, dve fascikle i dve hemijske olovke. To ne razumem u kodeksu, kako ćemo se mi materijalno okoristiti? Možda ima i neka spajalica, da ne grešim dušu.

Mnogo je te priče kao o korumpiranosti nekih poslanika. Ljudi, ja ne znam na koji način ja mogu da budem korumpiran i šta ja mogu uopšte da uradim? Niti mi učestvujemo u javnim nabavkama, niti smo u tenderima itd. Dajte malo više na Vladu, na agencije, Ministarstvo uprave, dajte bre malo na ove zaštitnike. Mi samo udaramo sami po sebi. Em smo najmanje od njih plaćeni, em onaj u agenciji ima tri puta veću platu od nas.

Ja stalno zagovaram, kodeks ponašanja treba da bude sledeći, da smo uneli, a ja nisam napisao amandman, da smo uneli da plata onih koje mi imenujemo i biramo ne može da bude veća od naše plate. Pa, ako mi možemo bez vozača, bez sekretarice itd, da radimo za platu bez paušala, od 85.000 - 90.000 dinara, neka izvole gospoda iz agencije da to rade.

Recimo, mi biramo članove Saveta REM-a, oni nemaju potrebe da dolaze, da li tri-četiri puta u toku godine dođu, a imaju primanja od 130.000 dinara pa naviše. Dakle, daleko više nego narodni poslanici. Njih niko ne vidi. Još Šolak ako da nešto dodatno pojedinim članovima, onda su tek u plusu. Mi jednostavno tučemo sami po sebi. Mislim da malo preterujemo.

Ako je kodeks ponašanja obaveza, ja ću gledati da budem manje ironičan da ne bi bio predmet neke kazne, jer su kazne izgleda drakonske. Molim, jeste li izbacili tu novčanu kaznu? To je, razumete, svud me diraj, a po džepu nemoj. Dakle, mi koji smo kažnjavani, a gospodin Martinović tu prednjači, znamo koliko to može da bude bolno.

Demokratija se ne da naturiti spolja, to mora da raste iznutra. To je proces zrenja i mi to raznim kodeksima nećemo moći da popravimo. Oni koji su nemoćni i koji budu u nekoj manjini, ja znam i sam po sebi, onda će oni biti sve drskiji u svom ponašanju i biće incidenata i dalje, bez obzira na kodeks koji mi usvajamo.

Znači, demokratija se ne da ni naturiti spolja. Ovi naši politički protivnici koji su bojkotovali ovaj parlament, i to je kodeks ponašanja. Dve godine ne dolaziš na posao, a primaš platu. E sad, ja pitam, evo, ni ovim kodeksom to nije predviđeno. Dakle, dozvoljeno, Ješić nije bio tri godine. Dobro, studirao je13 godina i verovatno je na tim studijima naučio da može da se preskoči nekoliko godina i onda tri godine nije dolazio na posao, a primao platu. Koliko smo primali mi koji smo dolazili svaki dan, pa i danima, a to gospodin Martinović, Orlić i gospodin Atlagić znaju jer njih najčešće srećem, mi dolazimo i danima kada nema zasedanja i kada nam se ne plaćaju ni putni troškovi itd. Sada, zamislite šta je kodeks ponašanja kada neko bojkotuje rad, a prima platu tri godine kao oni koji su predano radili u ovom parlamentu i pri tome su oni nevidljivi, narod ih zaboravi itd, a mi ako napravimo neku grešku onda budemo predmet osude štampe itd.

Kodeks ponašanja novinara postoji, pa vas pitam koliko košta? Znate, ja sam tužio medije i više neću, jer to se ne isplati. Dakle, tužio sam i neke medije sam dobijao četiri puta, ali ni jednom nisu skinuli tu vest, i dalje se to šeruje itd. Meni posle četiri-pet godina dosude 40.000 dinara. Taman toliko da može da se doda nešto advokatu, da se doplati. Četiri godine traje spor i više. A gospodin Đilas, on ima nežniju dušicu. Kad on tuži, to se završi za tri meseca, pravosnažna presuda, 300.000, 400.000 itd. Sada u najnovije vreme oni donesu odluku, taj isti viši sud gde je meni trebalo četiri godine da se utvrda istina i kada se utvrdila istina mediji i dalje ostavili u elektronskoj formi, to se šeruje, dakle, to kod njega sada ne možeš ni da apriore napišu onako, o Đilasu više ne sme da se piše, bilo da je istina, bilo da nije istina. Pretpostavka je nevinosti, sve dok neko ne utvrdi, neki sud, neće moći, to je sudska cenzura, to je gotovo ne zabeleženo.

Da li je to kodeks ponašanja? Zašto kodeks ponašanja ne važi za celo društvo? Zašto ne važi za sudije? Hajde da vas pitam, gde je kodeks ponašanja kada sudija prekrši pravilo, je li tako, gospodine Martinoviću, da u medije može da ide samo uz dozvolu starešine, pretpostavljenog, da ne može posebno da ide u političke emisije? Onog trenutka kada sudija uđe i politički komentariše u emisiji Olje Bećković neke političke pojave, po meni je gotovo sa nezavisnim pravosuđem i taj sudija bi trebao da bude razrešen. Nema kodeksa ponašanja ni za sudije, nam kodeksa ponašanja za tužioce.

Čekajte, bre, ja sam pisao prijave, kolega Atlagić je pisao prijave čoveka koji me je na kraju napao sa 15 huligana, pisali smo prijave, Tužilaštvo je to odbijalo. Koji je kodeks ponašanja kada je bilo očigledno na kamerama da se čovek nasilnički ponašao? Gde je kodeks ponašanja za tužioca? Mi imamo u Skupštini i pred Skupštinom valjda status službenog lica, izabrana, postavljena. To piše tako u zakonu. Onda, kada vas neko napadne i prebije, onda vi dobijete, kaže niža Tužilaštvo. Koji je to kodeks što proceni da je to bilo nasilničko ponašanje kao da me je napao tamo negde na stadionu, a ne na ulazu u Narodnu skupštinu, na radno mesto, gde mi imamo status službenog lica? Em su ga oslobađali krivičnih prijava, znači kad podneseš krivičnu prijavu protiv njega Tužilaštvo kaže – nema dovoljno dokaza, i gotova stvar. Možete kao privatno da ga gonite, iako je bilo očigledno da je to nasilničko ponašanje postojalo i u samoj Narodnoj skupštini.

E, kada vas napadne, onda se to kvalifikuje kao niže. Ej, nemojte, ovo je Boškić, sad ćemo mi malo ovako pošto smo selektirani onom čuvenom reformom, pošto smo samostalni od ove vlasti, ali nismo od one prethodne, sad ćemo mi delo da prekvalifikujemo u neko blaže krivično delo. Pa, ja pitam, da li ima kodeks ponašanja za tužioce, za sudije, za agencije, recimo za Rodoljuba Šabića koji je našljokan tamo puzio po Beogradu i nikome ništa, koji je izmislio da je napadnut, koji me tužio dva puta za istu stvar, a pri tome falsifikovao određeni tvit da bi ja nešto bio kažnjen? Da li postoji kodeks ponašanja? On ima platu tri puta veću od mene. Malo, malo, zaposlili su nekih svojih prijatelja službenika. To predsednik Administrativnog odbora zna. Da li kod njih postoji neki kodeks ponašanja?

Da li postoji kodeks ponašanja da koriste službene automobile kako koriste? Da li postoji kodeks ponašanja za lokalne vlasti, koji se ponašaju često na načine na koje se ne bi smeli ponašati? Ako nešto važi za poslanike, po meni, treba da važi i za odbornike, za pokrajinske poslanike itd. Uglavnom, ako hoćemo da usvojimo kodeks ponašanja, ja sam za to, ali se bojim da tu ne bude negde u budućnosti nekih zloupotreba. Može doći do toga da poslanici budu previše oprezni. Ima izreka koja kaže: „Često sam se kajao kada sam govorio, ali se nikada nisam kajao kada sam ćutao.“ Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Marijanu Rističeviću. Raduje nas što ste zdravi i raspoloženi.
Sledeća reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe SPS, Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženo predsedništvo, poštovani gospodine Martinoviću, kao predlagač ove važne odluke o kodeksu ponašanja narodnih poslanika u Skupštini Srbije i van nje, kodeks ili pravilnik o ponašanju je u civilizovanom svetu nešto čemu te nauči baka kada si mali, a ako nisi imao sreće da imaš baku, onda te uče roditelji, vaspitači u vrtiću, nastavno osoblje i grade jednu personu koja raste kao vaspitana ili nevaspitana.

Ja ne mogu da sa ove distance prihvatim ono što bi moglo da proizađe iz svega ovoga, a to je da smo mi neka grupa ljudi koja se ponaša van kodeksa i nekako ne u skladu sa onim što je vaspitano. Da li ima propusta? Da, naravno, ima. Da li je pametno doneti jednu ovakvu odluku? Apsolutno da.

Pošto govorim, onako kako me je potpredsednica Skupštine i najavila, kao zamenik šefa poslaničke grupe SPS, moje kolege pre mene su rekle da ćemo glasati za odluku o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, ali se potpuno slažem i sa zadovoljstvom sam slušala sve svoje prethodnike, prof. Žarka Obradovića koji je govorio o iskustvima od pre 15 i 20 godina, pa i kolegu Rističevića koji je ovde postavio, čini mi se, ključna pitanja.

Slažem se da narodni poslanici Skupštine Srbije trebaju biti prvi koji su doneli kodeks ponašanja i neka to bude model po kome će se ponašati i svi ostali, zato što mislim da javni diskurs mora da dobije neki drugi smer u odnosu na ovaj koji trenutno ima.

Branislav Nušić je bio bibliotekar u Narodnoj skupštini Srbije. Kažu da je jednom prilikom, u afektu, izvesnoj gospođi rekao da je krava. Ona ga je tužila, dobila na sudu, on je platio svoju novčanu kaznu, a onda je pitao sudiju: „Izvinite, gospodine sudija, da li je dozvoljeno kravi reći da je gospođa?“ Sudija je rekao: „Da“. On je izašao iz sudnice i rekao: „Doviđenja gospođo“. Dakle, naše vaspitanje ili nevaspitanje je osnovni element.

Poverenje građana Srbije koje je dobio svaki od nas ponaosob ili svaka lista koja je zaslužila poverenje građana da bude deo aktuelnog saziva parlamenta Srbije bila je vrlo transparentna, svi smo tamo bili imenom i prezimenom. Svi smo imali pravo da ne budemo izbor nekoga i verovatno nekog nismo bili, ali jedan ozbiljan procenat nam je ukazao poverenje, čak i u ovom delu u kome od nas očekuju da ćemo se civilizovano ponašati i zastupati građane koji su nas birali.

Kodeks koji ćemo doneti je važan i zbog svih budućih saziva Skupštine Srbije. Kamo sreće kada bi on bio neko Sveto pismo, a neće biti, i Poslovnik je u ovoj sali grubo kršen bezbroj puta u godinama iza nas. Dakle, sve polazi od čoveka.

Meni se takođe dopada što smo po preporuci, pre svega GREKO-a, implementirali neke stvari kroz amandmane u kodeks ponašanja narodnih poslanika, ali se takođe slažem da ništa tragičnije u parlamentu Srbije mi nismo čuli, šta više, svašta smo gledali po ostalim parlamentima i u okruženju, i u Evropi.

Dakle, samo ne mogu da prihvatim činjenicu da smo, ne dao Bog, najgori. Možda nismo sjajni, možda se ne dopadamo svima. Ja lično nikada, čak i ne koristim te termine koji bi mogli da budu ponižavajući, uvredljivi, ja ne bih mogla nazad u svoju porodicu sa jednom takvom izjavom, prosto mi takva stvar nije dozvoljena.

S druge strane, mogu da razumem i da se u afektu određene stvari kažu. Neke su se ovde čule, neću se ja vraćati u nazad, imala bih čega da se setim, jer ovo nije moj prvi mandat, ali je jako važno doneti jedan ovakav akt, baš sada, nekoliko je pokušaja bilo i mi smo to na radnoj grupi, čini mi se, i čuli kao konstataciju. Znate, kad nešto hoćete da uradite, vi nađete način, kad nećete, obično nađete izgovor.

Da li je ovaj dokument savršen? Verovatno da nije, on će vremenom trpeti i neke svoje korekcije i promene, i prirodno je da tako bude. Ništa ne može trajati za navek. Da li je jedna ovakva forma mogla da se usvoji i pre pet, i pre 10, i pre 15 godina, da, sigurna sam da jeste, nije bilo dobre volje, bilo je lakše posvađati se na temu nego se usaglasiti oko nečega što bi trebalo da bude primarni dokument, pa ajte da nam praksa pokaže da to nije dobro.

Prihvatila sam sugestije da kaznena politika, kada je kodeks u pitanju ne sme da bude preterano oštra i jesu u pravu, inače bih verovatno imala ambiciju da ta kaznena politika bude oštrija od ovoga što trenutno ovde stoji, a stoji da će biti narodni poslanik 30 dana, hajde da ne čitam sada to, u nekoliko navrata je to pomenuto. Za mene su to blage kazne u odnosu na jednog predstavnika naroda, međutim postoji Poslovnik koji bi to svakako mogao da nadomesti i koji će moći da nadomesti ako do toga dođe.

Da ne bih bila neko ko je sad ko zna kako rigorozan u toj kaznenoj politici, neću dalje o tome. Opet kažem, prihvatila sam sugestiju da kodeks sam po sebi ne tretira neke ko zna kako visoke kazne, ali jeste negde to novčano jedino što prepoznamo, jedino što nas, na kraju svih krajeva, zaboli.

Bojim se da 1% ljudi koji učestvuje u javnom životu i sada, zaista, ne govorim samo o poslanicima koje će tretirati ovaj kodeks, nego uopšte o učesnicima u javnom životu.

Ne možemo se ponašati na način da je nekome dozvoljeno sve, a nekome nije dozvoljeno ništa.

Ja ću sa posebnim zadovoljstvom glasati za kodeks ponašanja narodnih poslanika. Biće mi apsolutno drago što sam pripadala sazivu koji je doneo jedan ovakav dokument, jednu ovakvu odluku ali ću se naročito radovati ako ova odluka bude baza da svi učesnici u javnom životu Srbije, svi pobrojani koji pripadaju izvršnoj vlasti ili uopšte javnom životu počnu da se ponašaju u skladu, pa zašto da ne i sa ovim kodeksom, ako za neki drugi nemaju vremena i volje.

Ako je ovo zakonodavno telo, ako je ovo najveći organ po Ustavu, onda je prirodno da on bude i model. Evo, neka glasanjem za kodeks o ponašanju narodnih poslanika postavimo kodeks o ponašanju u državi Srbiji na različite teme, uključujući i ispada koje smo ovde imali, koje su nas iritirale.

U tom smislu, ono što je već rečeno, ja ću ponoviti da bi ostalo još malo vremena za moju uvaženu koleginicu Jelicu, poslanička grupa SPS, svako će glasati za kodeks ponašanja narodnih poslanika, opet kažem, sa posebnim zadovoljstvom, jer je uvek lepo učestvovati u donošenju dokumenata koji Srbiju prikazuju i kao lepšu i kao bolju i obećavaju da će to sutra biti lepše od onog juče. Hvala vam.

Zahvaljujem, zamenice predsednika poslaničke grupe SPS.
Zaista, svako ko je pročitao kodeks ponašanja i amandmane koje je prihvatio predlagač ne može da ima veće zamerke na ovaj dokument.
Reč ima narodni poslanik dr Dragana Barišić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o usvajanju kodeksa narodnih poslanika i kao neko ko je u ovom visokom Domu od 2014. godine, narodni poslanik, ponosna sam na to što ćemo, nadam se, koliko sutra, usvojiti ovaj Predlog.

Kao član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja od početka svog mandata, tačnije od 2014. godine, svedok sam toga šta se sve dešavalo u ovom visokom Domu, ali i na samom Odboru.

Kao što je kolega Martinović, predlagač ovog predloga izneo, dešavalo se mnogo toga u prethodnih nekoliko godina, a mislim da je vrhunac vulgarizacije politike bio upravo od 2016. do 2020. godine, kada su ovu salu preplavili svi oni poslanici koji su sedeli u klupama prekoputa, i trudili se da vulgarizaciju politike, čini mi se, dovedu do maksimuma.

Smatram da je ovo zaista bilo potrebno, da se konačno donese ovaj kodeks ponašanja i da će se znati da se ceni, da se dostojanstveno ponaša u ovom visokom Domu, jer to svakako zaslužuje.

Ono što želim da kažem, to je da smo u prethodnih nekoliko godina, tačnije od 2014. godine na ovamo pokušavali da usvojimo kodeks ponašanja i da smo i na sednicama Administrativnog odbora od 2014. do 2016. godine, imali par puta zasedanja, gde smo, maltene, mislili da ćemo biti na vrhuncu toga da usvojimo kodeks ponašanja, ali nekako smo uvek nailazili na kočenje sa strane onih koji su tada bili u opozicionim redovima.

Niko od njih nije osudio ponašanje i divljanje u ovoj sali, niko od njih nikada nije osudio uvrtanje ruke predsednice parlamenta, niko nije osudio upad nasilni u kabinet predsednice Skupštine, posebno su žene, narodne poslanice, bile napadane, vređane, gde su pojedine kolege, da ih baš ne imenujem, ali dolazili su u napitom stanju i ponašali se kao da su u kafani, a ne u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

To sve govori o njima, ali nije lako sedeti ovde, razmatrati o važnim zakonima, ponašati se odgovorno prema građanima koji su glasom doprineli da budete tu i da ih zastupate, a da u sred sednice, kada se, primera radi, usvaja budžet za 2016, 2017. godinu, upadne kolega u sred noći u pripitom stanju i izvređa nas sve.

Starije kolege su doživele i to da budu pljuvani, da budu vređani. Kao što reče kolega Rističević, i sa masnicama da idu svojim kućama, ali opet valjda građani to sve vide i prate na prenosima RTS-a i znaju da cene pa na izborima takve i kazne, pa znamo i gde su ti i takvi, ali i to ih ne sprečava da dalje divljaju.

Ti takvi su pokušali pre par meseci da nasilno uđu u ovaj dom, pa su rušili vrata ulaska u Narodnu skupštinu zastavom Republike Srbije, što treba da je svetinja.

Znamo i sami, kada su doživeli opravdane opomene ovde i trebali da budu udaljeni sa sednice, oni su se hvatali za zastavu, gužvali tu istu zastavu i ponašali se van svake pameti.

Ponekad sam se stvarno kao lekar psihijatar pitala da li su uračunljivi ili se samo prave ludi, ali očito je da ima tu svega.

Kao članica Odbora za administrativno-budžetska pitanja svedok sam bila i toga kada su napali kolegu Martinovića, ali i dan danas mi nije jasno i sama sam dala izjavu tužilaštvu kada je nasilnik Boško Obradović napao čoveka i udario ga mišem, da nikada to tužilaštvo nije reagovalo i osudilo taj postupak i odvelo ga tamo gde treba, a to je da odgovara za ono što je radio.

Dešavalo se mnogo toga kada su se ti poslanici iz te grupe Dveri, ja bih ih pre nazvala grupom „zveri“, ponašali krajnje nenormalno. I taj Srđan Nogo koji je i pre par meseci pretio predsedniku Vučiću i često poziva, nazivajući ga najpogrdnijim imenima, na ubistvo. Radio je sve i svašta ovde, ali, nažalost, ti organi koji treba da reaguju, nisu reagovali i dalje ne reaguju.

Dodala bih i to da smo imali priliku da čini mi se baš kada smo usvajali budžet 2016. godine, jedna grupa poslanika dođe ovde kao da se nalazi u nekoj birtiji, sa gitarama, sa kapicama, da izvodi neki performans valjda zato što su se oni, kada su formirali listu za narodne poslanike, skupljali tu u parku prekoputa. Znači, bio je oglas - ko želi da bude narodni poslanik, neka se javi i biće, ali tako su i prošli i eto gde su sada.

Opet to pokazuje da ne može ništa na silu. Tako se skupljaju i ovi iz ovih saveza, da li za Srbiju ili već kojekakvih, jer i oni, izgleda mi po njihovom uzoru, ništa nisu pametno naučili, nego se i oni po lokalnim sredinama skupljaju na taj način.

Ono što me posebno raduje jeste to da se u okviru ove odluke o kodeksu ponašanja narodnih poslanika govori o tome da smo mi servis građana i da moramo da reagujemo, da razgovaramo sa građanima. Želela bih da istaknem da moje kolege i ja iz Kruševca već dugi niz godina imamo poslaničku kancelariju i u stalnom smo kontaktu sa građanima kako Kruševca, tako i Rasinskog okruga i da smo to nasledili od čoveka koji je zaslužan zato što smo mi u Kruševcu postigli sve to, ali zbog svega toga što radimo za grad Kruševac i za Rasinski okrug i uopšte za Srbiju i za građane Srbije, vrlo često smo baš svi mi iz te grupe i žrtve i, da kažem, meta napada svih oni koji ništa nisu uradili, a to su naše komšije iz Trstenika, pogani, moram da kažem, Miroslav Aleksić, njegova drugarica Marinika Tepić i ostali, pa su evo maločas već uspeli da kritikuju govor moje koleginice Nevene Đurić kada je reč o kodeksu, ali slobodno mogu još jednom da kažem da se mi svih ovih godina od 2014. godine na ovamo trudimo da uvedemo jedan red u ovaj visoki dom i da radimo onako kako treba, da vraćamo i dalje ugled našoj Srbiji, kao što se to trudi već godinama naš predsednik Republike Aleksandar Vučić, jer su taj ugled uprljali upravo oni, oni koji su vladali do 2012. godine, Đilasovi drugari i nema razloga da se on sada ograđuje od njih, jer on je pripadao toj stranci i ne može da se krije sada iza nekih drugih saveza.

Podržavam odluku da se ovaj kodeks usvoji i ponosna sam na to što ću i sama doprineti tome da izglasamo ovu odluku, jer svakako svi mi koji sedimo ovde, koji pripadamo SNS želimo da ovaj dom bude mesto dijaloga, a nikako onoga što oni zastupaju, a to je nasilje, vulgarizacija, linč i sve ostalo. Zato ću u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem se dr Barišić.
Naredna je narodna poslanica Jelica Sretenović.
Volela bih da naglasim da imate na umu da je vašoj poslaničkoj grupi ostalo na raspolaganju tačno šest minuta.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Drage kolege poslanici, evo, došli smo do usvajanja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika i ja ću se osvrnuti i kratko prokomentarisati samo dva člana i dva stava.

Stav 1. člana 4. kaže da narodni poslanik treba da je jednak prema svim građanima, bez bilo kakve diskriminacije po pitanju starosti, nacionalnosti, etničke pripadnosti, jezika, rase, političkih i verskih uverenja, invalidnosti i različitosti.

Član 4. se obraća poslaniku u ovom slučaju, ali ja bih rekla da se obraća svakom čoveku. Bilo bi idealno da se svaki čovek bori za pravo svakog čoveka, da poštuje individualnost i različitost, da neguje kolektivni duh.

Mi smo ovde kolektiv koji ima odgovornost da doprinese boljitku života. Pa i da se razlikujemo u stavovima i razmišljanjima, neophodno je da se poštujemo. Ako ne poštujemo druge, ne možemo očekivati da budemo poštovani i ne možemo očekivati da se ono što izgovorimo uzme za ozbiljno.

Stav 4. člana 8. između ostalog kaže: „Ne koristi izraze, reči i gestikulacije koje vređaju ili omalovažavaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine“. Pa, da li je moguće da se ovakvo uputstvo daje odraslim ljudima? To bi trebalo da se podrazumeva. To je pitanje pristojnosti.

Kultura ne podrazumeva samo umetnička dela, već i bonton. Zvuči starinski, znam, ali nije loše i zgoreg ponovo ga prelistati.

Bilo bi lepo da ovaj saziv parlamenta bude upamćen po toleranciji, poštovanju, konstruktivnim diskusijama i rešenjima. Nadam se da će ovaj kodeks ponašanja uroditi plodom.

Za kraj jedna lepa vest. Stigle su mimoze na beogradske pijace. Dolaze sve ranije i ranije, kao da hoće da nas opomenu da unesemo lepotu u srca, a izbacimo bes, gnev i srdžbu.

Hvala vam.

Hvala vama.
Naredna je narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa zadovoljstvom mogu danas da konstatujem da je na dnevnom redu usvajanje etičkog kodeksa koji će proklamovati principe i načela u skladu sa kojima će se narodni poslanici ponašati, a što će nas u mnogome približiti i punopravnom članstvu u EU.

Želim da kažem da mi je zadovoljstvo što imam prilike da čujem dosta toga od starijih kolega koji su mnogo duže od mene i od nekih mlađih kolega ovde u parlamentu.

Čini mi se da će zaključak biti da su poslanici SNS, zapravo to će učiniti u ovom mandatu, ali i u prošlim mandatima, bili ti koji su znali kako da poštuju dostojanstvo ovog Visokog doma.

Odgovornost, integritet, marljivost, poštovanje ugleda parlamenta, postupanje u javnom interesu, poštenje, uzdržavanje od ostvarivanja ličnog interesa ili finansijske koristi su svakako osobine koje treba da ima svaki narodni poslanik.

Pravni okvir za donošenje etičkog kodeksa je širok i obuhvata najpre Ustav koji uređuje izbor narodnih poslanika, njihov položaj i imunitet. Zatim, Zakon o Narodnoj skupštini koji reguliše prava i dužnosti narodnih poslanika. Tu je svakako i Poslovnik o radu Narodne skupštine koji reguliše održavanje reda na sednici, ali u tom smislu možemo pomenuti i Zakon o sprečavanju korupcije koji uređuje položaj funkcionera, primanje poklona, rad, odnosno vršenje funkcije u javnom interesu itd, kao i Zakon o lobiranju koji se odnosi na dozvoljeni uticaj na javne funkcionere.

Podsetila bih vas i na istraživanje o kome danas nismo mnogo toga čuli, na istraživanje koje je uradili biblioteka Narodne skupštine iz 2013. godine, a6 na temu kodeksa ponašanja poslanika u zemljama članicama EU. Nije uopšte važno što se radi o 2013. godini, jer se radi o principima koji moraju da traju, koji čuvaju dostojanstvo Narodne skupštine. Tada je samo nekoliko zemalja EU usvojilo kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Poslanici SNS, odnosno poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, svakako će podržati usvajanje etičkog kodeksa, ne samo jer smatramo da je to korak napred ka nekom parlamentarnom dijalogu, već i zbog toga što smo i sami pokazali na mnogo primera da, pre svega, vodimo računa o javnom interesu.

Aleksandar Vučić je prvi pokazao da je spreman da interese građana i Srbije stavi na prvo mesto, i te 2014. godine kada je bio prvi spreman na mere fiskalne konsolidacije za koje je znao da će loše uticati na njegov rejting. Kao i sada u borbi protiv korone, prvi je bio u nabavci respiratora i davanju podrške zdravstvenom sistemu.

Podsetiću vas da je obećao dve nove bolnice i, evo, mi sada imamo dve bolnice koje su otvorene. Za četiri meseca smo ih dobili. One su otvorene i primile su prve pacijenta.

Da se vratimo na konkretne stvari koje se tiču etičkog kodeksa. Naravno, sve suprotno imamo na strani nekih pripadnika propale opozicije. Da li je u skladu sa etičkim kodeksom koji ćemo usvojiti to što sam ja sada izgovorila - propale opozicije? Mislim da jeste, jer je to zapravo samo činjenično stanje.

Oni su napustili parlament, ali znaju da ga kritikuju. Oni nisu gradili bolnice, ali znaju da kritikuju izgradnju bolnica. Oni nisu usvojili etički kodeks kada su imali većinu u parlamentu, a sada to znaju da kritikuju.

Ovih dana ja sam čula čak i Dragana Đilasa da je kritikovao donošenje etičkog kodeksa. Njemu se to nije mnogo svidelo i on je o tome govorio proteklih dana na svojim medijima, koje on finansira, da donosimo etički kodeks da bismo pokrili sve što nije dobro u parlamentu i državi. Da, ali ne da bismo pokrili, već da bismo otklonili.

Mislim da ne priliči da Saša Radulović svira gitaru u sali, da jede burek i jogurt, da se pri tom slika kako bi se hvalio time na društvenim mrežama, jer čega se pametan stidi ovaj drugi shvati, valjda, tek na izborima.

Ne priliči ni da Boško Obradović donese kamen i sa ostalom družinom viče, vređa, peva, čupa mikrofone, fizički nasrće na predsednicu Skupštine, zastavom Srbije udara u prozore Narodne skupštine.

Ne priliči ni da Srđan Nogo propagira verbalno nasilje, ali ni da poziva na ubistvo Aleksandra Vučića i Ane Brnabić. Neka to sve ostane za sada u prošlosti i zauvek u prošlosti, zapravo, gde i treba da bude.

Ono što i danas imamo prilike da vidimo jeste verovatno velika želja predstavnika CRTE i Otvorenog parlamenta da budu narodni poslanici, jer bi oni povukli Predlog kodeksa, jer će, citiram: „postati sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima“.

Toliko je već istrošeno to maliciozno i tendenciozno komentarisanje svega što je dobro i pozitivno, ne samo za Narodnu skupštinu Republike Srbije, već i za čitavu državu da bih volela da oni konačno ostvare svoj san, da izađu na izbore, da dobiju 60%, kako to zna dobije SNS, pa da onda vide da li je lako raditi ili je lako neosnovano optuživati.

Uz dužno poštovanje, mnogi naši politički neistomišljenici ostali su van parlamenta, jer ni cenzus nisu uspeli da pređu, ali SNS se nikada ni sa kim nije obračunavala, nego je izlazila na izbore i pobeđivala, tako da će naša poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati Predlog kodeksa, jer mi se borimo za zakonitost u radu, borimo se za etičke vrednosti, za očuvanje integriteta Narodne skupštine i, što je najvažnije, za visok stepen poverenja građana u Skupštinu i narodne poslanike. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jeleni Žarić Kovačević.
Sledeći je narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.