Zahvaljujem predsedniče.

Kolega Samir me je pomenuo imenom i prezimenom.

Naravno da sam imao svoje razloge kada sam govorio o poštovanju Ustava Republike Srbije i nisam smatrao da kolega Samir ima razloga u tome da se prepozna. Kada je već pomenuo, ne mislim da je to učinio zlonamerno, ali kada je već pomenuo želim da pojasnim.

Ja sam o tome više puta govorio ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Svako od nas je onog trenutka kada su verifikovani mandati potpisao zakletvu, a ta zakletva podrazumeva i poštovanje Ustava i da ćemo raditi u najboljem interesu građana Srbije.

Ustav kaže da je Srbija jedinstva i nedeljiva. I onda je za mene nezamislivo da predsednici, kao predsednici poslaničkih grupa Narodne skupštine Republike Srbije odlaze, recimo, u Prištinu i šalju zapaljive poruke upućene Vladi Republike Srbije, samo zato što incidenti koji su želeli da izazovu ovde u parlamentu i da skrenu pažnju javnosti nisu uspeli, jer su od strane predsednika naišli na jedan prag tolerancije i rasprava nastavljena u demokratskom duhu.

Dakle, to što oni imaju osećaj manje vrednosti to je njihov problem. Srbija ne želi da diskriminiše nikoga, a to što oni diskriminišu predstavnike svoje nacionalne zajednice to je već njihovo pitanje. Ja nemam problem lično sa integritetom tih narodnih poslanika, ali imam žestok problem sa onim što oni govore u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To sam jasno rekao i uvek ću skrenuti pažnju kada neko kaže da se u Gračanici slobodno viori srpska zastava. To je bio moj razlog zašto sam rekao da se mora poštovati Ustav Republike Srbije. Zahvaljujem predsedniče.

Hvala.
Gospodine Tandir, replika. Izvolite.

Hvala predsedniče.

Ja sam spomenuo poštovanog kolegu samo iz razloga da nemamo generalizaciju. Znači, ako neko iz bilo kog naroda krši Ustav ili bili koji zakon, postoje institucije ove zemlje koje u skladu sa Ustavom i zakonom treba da reaguju. Ali, to naglašavanje jasno sam akcentovao, znači manjinske zajednice u Republici Srbiji treba da znaju, ja mislim da to manjinske zajednice znaju, ja kao pripadnik manjinske zajednice to znam, vi kao pripadnik većinskog naroda isto to znate i ne postoji neki etnički zakoni, hvala Bogu, u ovoj zemlji koji nas odvajaju, jednostavno, niti sam mislio da vi mislite nešto zlonamerno, ali samo zbog diskursa i zbog građanki i građana koji nas gledaju Ustav i Zakon Republike Srbije treba da poštuju svi, a ako postoje neki koji ne poštuju, vi treba imenom i prezimenom da kažete da politička opcija, ti ljudi itd. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nevena Đurić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama je već dugoočekivani Predlog odluke o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Iako se na usvajanje kodeksa čeka već duži niz godina zbog nesuglasica i opstrukcija od strane opozicionih poslanika od 2014. godine, u Narodnoj skupštini Republike Srbije sam kodeks do danas nije usvojen.

Kodeks sadrži detaljan niz etičkih pravila kojima se definiše jasan okvir u sklopu kojeg narodni poslanici moraju obavljati svoje aktivnosti, doprinosi jačanju političkog kredibiliteta i kao formalni dokument daje jasne smernice o prihvatljivom i neprihvatljivom ponašanju narodnih poslanika, i doprinosi stvaranju političkog ambijenta koji se zasniva, pre svega, na pristojnom, na tačnom, na transparentnom, na poštenom i ispravnom ponašanju narodnih poslanika.

Usvajanje kodeksa ponašanja narodnih poslanika je i očekivano s obzirom da se Srbija nalazi na evropskom putu, u procesu pristupanja Republike Srbije EU, te se intenzivno radi na primeni evropskih standarda i usklađivanju naših principa, propisa i zakona sa zakonima EU.

Kodeks ponašanja narodnih poslanika usvaja se sa ciljem da se etički standardi narodnih poslanika podignu na jedan viši nivo čime se povećava poverenje građana Republike Srbije u parlament i nepoštovanjem tih vrednosti sadržanih u kodeksu se direktno podriva ugled Narodne skupštine Republike Srbije.

Kodeks sadrži osnovna načela, opšte etičke vrednosti i pravila ponašanja kojih se svi mi narodni poslanici moramo pridržavati u svom radu u odnosu sa drugim narodnim poslanicima, institucijama i društvom. Obuhvata javnost rada, nadzor nad primenom kodeksa, praćenje poštovanja odredbi kodeksa i mere u slučaju povrede istog.

U tom smislu svi mi smo prilikom stupanja na dužnost narodnog poslanika svečano položili zakletvu i tom prilikom se obavezali da ćemo nastupati i delovati u skladu sa Ustavom Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom o radu, u budućnosti u skladu sa kodeksom o ponašanju narodnih poslanika i svim ostalim važećim pravnim aktima.

U tom smislu svi mi u svakom trenutku moramo imati na umu da smo mi narodni poslanici, da smo legitimno izabrani predstavnici građana i da smo ovde upravo zbog njih, da u direktnom i neposrednom kontaktu sa njima i u poslaničkim kancelarija i na tribinama i na drugim mestima javnog okupljanja uvek budemo na usluzi našim građanima. Njihove ideje, njihove predloge i njihove sugestije mi moramo afirmisati pred nadležnim radnim telima. Upravo je to sadržano ovim kodeksom.

Kodeks predviđa da je poslanik u obavezi da redovno održava otvorene veze sa društvom i da sarađuje sa svim predstavnicima društva.

Jedan od osnovnih principa je i princip zalaganja za opšti interes koji podrazumeva da će narodni poslanici u svom radu nastupati i zalagati se za javni interes, za interes nacije i građana koje predstavljaju, bez ikakve težnje za zadovoljavanjem nekih ličnih, finansijskih ili materijalnih interesa za sebe, svoje bližnje ili neko drugo lice. To praktično znači da lični, materijalni, interes grupe ili interes političke partije kojoj narodni poslanik pripada ne sme biti iznad javnog interesa.

Ne sme postojati diskriminacija ni po kom osnovu i poslanik u svom nastupanju mora imati jednak odnos prema svima. To znači da je u kodeksu sadržano poštovanje ljudskih prava i zabranjuje se pozivanje i na pol i na starost i na rod i na nacionalnu i versku pripadnost i na političko opredeljenje prilikom odbrane odgovarajućih argumenata i trebamo nastupati bez ikakvog zadiranja u lični i privatni život.

Predviđeno je da se svaki narodni poslanik mora uzdržavati od upotrebe poverljivih informacija do kojih dolazi prilikom obavljanja ove funkcije takođe radi ostvarivanja lične koristi za sebe ili svoje bližnje.

Ono što je jako bitno i na šta svi posebno trebamo obratiti pažnju to je poštovanje opštih etičkih vrednosti. To je, pre svega, istina kao temeljna vrednost, zatim pravičnost i poštenje, nepristrasnost i odgovornost, integritet, otvorenost i dostupnost. Svi mi narodni poslanici svojim ličnim primerom moramo biti uzor etičkog ponašanja nosioca bilo koje javne funkcije.

Kodeks podrazumeva i da izbegavamo upotrebu reči, gestova ili drugih radnji koje mogu biti uvredljive, kojima se vređa ljudski ugled i dostojanstvo, ali i uvredljive i neprikladne izjave kojima se vređa ugled parlamenta.

Dužni smo da ne koristimo mobilne telefone ili druga sredstva, ne samo mobilne telefone, na način koji ometa tok Narodne skupštine.

Kodeksom je zabranjeno i unošenje obeležja i simbola političkih partija ili stranih država, osim simboličnih obeležja političkih partija, a toga smo bili svedoci u prethodnim danima.

Mislim da svi mi moramo imati na umu da smo poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja je nezavisna i suverena država i koja se nalazi na evropskom putu.

Kodeks propisuje i da izabrani predstavnici neće koristiti prednosti obavljanja poslaničke funkcije u cilju ostvarivanja vlastitih direktnih ili indirektnih interesa i da će poštovati sve važeće propise koji se odnose na ograničavanje istovremenog obavljanja dve ili više nespojivih funkcija.

Ukoliko bilo ko od nas ima neposredan ili posredan lični interes o temi ili o stvari o kojoj se raspravlja ili odlučuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dužan je da pre početka rasprave ili pre početka odlučivanja o tome obavesti pisanim ili usmenim putem predsednika Narodne skupštine.

Kodeks nas obavezuje da se uzdržavamo od svih aktivnosti koje se mogu okarakterisati kao podmićivanje i obavezuje nas da se aktivno uključimo u sve oblike razotkrivanja korupcije.

Kodeksom je predviđeno i da narodni poslanici neće primati poklone, osim prigodnih, simboličnih, protokolarnih poklona i o tome smo dužni da obavestimo predsednika Narodne skupštine.

Ni na koji način ne smemo podsticati druga lica da krše odredbe ovog kodeksa i sa poštovanjem moramo da se odnosimo prema svim zaposlenim licima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bez ikakve diskriminacije. Osim toga, ne smemo od drugih lica da zahtevamo da preduzimaju određene aktivnosti u cilju ostvarivanja naših interesa.

Dužan je narodni poslanik da nadoknadi svu materijalnu štetu koju je namerno ili iz krajnje nepažnje naneo Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ono što je bitno je da se od svih nas očekuje da u svom radu nastupamo javno i da podstičemo svaku otvorenost prema javnosti.

Nadzor nad primenom kodeksa ima Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i ukoliko postoji ikakva indicija o povredi kodeksa i predsednik Narodne skupštine i svi mi narodni poslanici možemo nadležnom Odboru podneti prijavu o povredi kodeksa, pri čemu Odbor odlučuje o daljim aktivnostima, da li je prijava potpuna ili nepotpuna, da li postoji potvrda o povredi odredbi kodeksa, da li su navodi podnosioca prijave osnovani ili nisu.

Odbor donosi odluku o povredi kodeksa i za nepoštovanje kodeksa izriče se mera opomene ili javne opomene koja će biti istaknuta na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije u trajanju od 30 dana.

Poslanik parlamenta u svakom trenutku i na svakom mestu, što znači i unutar i izvan parlamenta, mora da se ponaša na način koji održava ugled i dostojanstvo ovog visokog doma i da svojim aktivnostima utiče na očuvanje duha parlamenta.

Sve pomenuto me je samo dodatno inspirisalo da se osvrnem na radnje i aktivnosti kojih smo bili svedoci u prethodnom periodu i na one narodne poslanike i funkcionere čije se ponašanje i te kako kosi sa odredbama ovog kodeksa.

Da krenemo od glasnogovornice Dragana Đilasa Marinike Tepić, koja, iako je do sada promenila čak šest stranaka, ali nikada do sada nije imala ovako bogatog šefa, koji je sam priznao da poseduje 25 miliona evra u nekretninama i za čijih je 619 miliona sada već čuo ceo svet, ali pošto je on čovek o kome se ne govori, mene samo jedna stvar interesuje. Da li je on čovek o kome se ne govori samo po pitanju Mosta na Adi ili je on čovek o kome se ne govori po pitanju svake korupcionaške afere koja se vezuje za njegovo ime? U tom slučaju bi smo morali da imamo sud koji bi radio samo za njega i koji bi nama izdavao rešenja kojima nam se zabranjuje da pominjemo lik i delo tog čoveka, ali da se vratimo na Marinike Tepić.

U interesu građana Republike Srbije radi tako što svoj potpis stavi na papir i lažno optuži srpski narod za genocid u Srebrenici, jedino što ne znam koja je u tom trenutku politička partija bila u njenoj sferi interesovanja?

Svoje znanje i iskustvo je sticala napuštajući svoje stranačke kolege i partijske saradnike odmah nakon izbornih neuspeha, a svakako će ostati upamćena i kao najneuspešniji pokrajinski sekretar. Tu dolazimo do onog dela koji se odnosi na korišćenje i zloupotrebu funkcije u cilju ostvarivanja ličnih i vlastitih interesa.

Kao pokrajinski sekretar za omladinu i sport nenamenski je trošila budžetska sredstva u cilju ostvarivanja ličnih i privatnih interesa, te je tako inspekcija utvrdila da je finansirala jedan fitnes klub koji praktično i ne postoji, jer se na adresi pomenutog fitnes kluba nalazi privatna kuća u kojoj čak i nema teretane. Da li je to princip zalaganja za opšti interes, za javni interes, za interes nacije, za interes građana Republike Srbije?

Ostavila je praznu kasu i najuspešnije naše mlade sportiste bez nagrade i tu dolazimo do onog dela koji se odnosi na diskriminaciju, na jednako ponašanje prema svim građanima Republike Srbije, ali je zato davala novac za one klubove koji su u njenoj sferi interesovanja, iako su ti klubovi igrali u beton ligama.

Dalje, kada govorimo o koruptivnoj družini u opozicionim krugovima, opet se sve vezuje za glasnogovornicu Dragana Đilasa. Jedan od njenih prvih saradnika u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, narko diler i čovek koji je od ranije poznat policiji, je bio zadužen da iseli novinara iz Pančeva, jer je taj čovek za Mariniku Tepić nepodoban. Tako ona radi u interesu građana Republike Srbije.

Ono što nam nije poznato od kada tačno datira to njihovo poznanstvo i koliko je on profitirao u periodu dok je ona bila pokrajinski sekretar za omladinu i sport.

Danas ta žena presreće ljude po Srbiji, upada u krugove brojnih fabrika, javnih preduzeća, kako bi plasirala koju lažnu informaciju, jer je ipak stručnjak za sve. Žena drži konferencije za štampu ispred kovid bolnice dok se ljudi bore za život.

Kada je reč o kovid bolnici u Kruševcu, plasirala je lažne informacije i plasirala je fotografije bolnice koja je u izgradnji dan nakon što je bolnica zvanično otvorena. Ona nije jedina.

Vuk Jeremić će svakako ostati upamćen po primitivizmu i nazadnosti uticaja na javni život i građane Republike Srbije. Čovek koji je iskoristio položaj ministra spoljnih poslova Republike Srbije kako bi sebi izlobirao mesto predsednika Skupštine UN i pri tom nije ništa uradio u javnom interesu, već je tu poziciju iskoristio isključivo za ličnu promociju i kako bi nedozvoljeno sticao sredstva za svoj Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, organizacija koja je dobila tri miliona evra donacija, a da su pri tom donatori sakriveni od očiju javnosti. Da li je to princip zalaganja za opšti interes?

Ovo bismo mogli da posmatramo kao princip zalaganja za opšti interes samo po računici Miroslava Aleksića koji kad od dinara oduzima dolare dobije rezultat u evrima i koji je kao narodni poslanik bio spreman da dođe u dom Narodne skupštine samo kako bi se upisao na spisak i primio putne troškove a da pri tom ne uđe i ne diskutuje sa ostalim narodnim poslanicima, već samo povremeno iskoristi mikrofon u holu Narodne skupštine za plasiranje besmislica i za ličnu promociju.

Kao predsednik opštine Trstenik, u trenutku kada je čuo da postoje naznake za izgradnju Moravskog koridora, kupovao je parcele i sadio voćnjake. Valjda smatrao da će profitirati kasnije od prodaje tih istih parcela. Slučajno, dok je on bio predsednik opštine Trstenik, njegovi tast i tašta su bili u nadzornom i upravnom odboru jedne fabrike u Trsteniku. Tako opozicioni političari rade u interesu građana Republike Srbije.

Srpska napredna stranka u interesu građana Republike Srbije i radi i gradi. Samo u ovom trenutku, i pored cele situacije sa korona virusom, imamo čak četiri gradilišta, četiri infrastrukturna projekta. Radi se na Moravskom koridoru, radi se auto-put Ruma-Šabac-Loznica, Požega-Preljina i Kuzmin-Sremska Rača. Ni od jednog projekta se nije odustalo. Nije se odustalo ni od rekonstrukcije Infektivne klinike, čiji se završetak radova očekuje u aprilu naredne godine. Ono što je jako bitno da se nijedan investitor nije povukao ni odustao od planirane investicije.

Pored cele situacije sa korona virusom, mi podižemo plate, podižemo penzije, imamo nikad veći budžet za kapitalne investicije. Budžetom za 2021. godinu, predviđeno je povećanje penzija od 5,9%, povećanje plata u javnom sektoru od 5%, povećanje minimalne zarade od 6,6% i paralelno sa tim smanjenje opterećenja na zarade za 0,6%, što je jako značajno za poslodavce, povećanje neoporezivog dela dohotka sa 16.300 na 18.300.

Ako bih se osvrnula samo na ono što je u proteklih 10-ak dana urađeno u Republici Srbiji, jasan je pokazatelj kako SNS radi u interesu građana Republike Srbije – postavljen je kamen temeljac za novu japansku kompaniju u Inđiji „Tojo Tajers“, isplaćena je jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od 5.000 dinara, otvorena nova kovid bolnica u Kruševcu koja je izgrađena u rekordnom roku za samo četiri meseca i otvoren je državni data centar u Kragujevcu, zahvaljujući kom Srbija postaje zemlja sa najmodernijom bazom podataka.

Kada je reč o zaštiti dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, cilj je da se pre svega suzbiju sve aktivnosti i postupci svih narodnih poslanika koji urušavaju dostojanstvo ovog visokog doma. Ne smemo da dozvolimo da se ikada više ponovo nemili događaji poput vređanja, poput ponižavanja, omalovažavanja i verbalnog nasilja u ovom visokom domu. Ovo je mesto gde se isključivo govori snagom argumenata i činjenica.

Dostojanstvo ovog visokog doma narušava se kada Boško Obradović upadne ovde sa pištaljkom, kada zastavom udara u vrata Narodne skupštine, kada fizički nasrće na narodne poslanike, kada fizički nasrće na predsednicu Narodne skupštine, kada narodne poslanike gađa kompjuterskim mišem, kada cepa sakoe poslanicima, kada unosi kamen u ovaj visoki dom.

Setimo se Saše Radulovića koji je ovde dolazio sa gitarom. Dok su narodni poslanici stajali uz himnu „Bože pravde“ jer se završavalo tada jesenje zasedanje, on je u holu Narodne skupštine pevao i svirao uz pesmu „Pada vlada“.

Setimo se šta je sve radio Srđan Nogo. Pozivao je ljude da nasilno upadnu u ovaj visoki dom.

Da li je to očuvanje dostojanstva ovog visokog doma? Da se na posao, jer ovo jeste naše radno mesto, dolazi sa peintbol puškama i praćkama i da se građani Republike Srbije pozivaju da dođu na puškaranje na buduće narodne poslanike?

Dom Narodne skupštine mora biti mesto u kome se odvijaju teške i argumentovane rasprave, u kojima se diskutuje i debatuje, a ne birtija u kojoj se vređa, psuje, pljuje i dovikuje i tome moramo stati na put. To je neprimereno i nedopustivo u parlamentu, u najvišem zakonodavnom telu jedne države. Usvajanjem kodeksu ponašanja narodnih poslanika će se upravo tome stati na put, te će poslanici SNS svakako podržati predloženi kodeks ponašanja narodnih poslanika. Hvala.

Zahvaljujem.
Prelazimo na narodne poslanike po prijavama za reč.
Reč ima dr Milorad Mijatović.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime SDPS pozdravljam odluku da stavimo na raspravu kodeks ponašanja narodnih poslanika. O tome smo razgovarali i mnogo ranije, ali nije bilo političke volje da o tome raspravljamo i da ga donesemo.

U potpunosti sam siguran da ćemo mi u toku sutrašnjeg dana doneti ovaj kodeks i da će to biti jedno pravilo ponašanja.

U svom govoru želim da se osvrnem na još jedan deo našeg ponašanja, a to je na javni prostor u Republici Srbiji. Ja mogu da kažem da su zaista mnoge crvene linije pređene. Više u Srbiji ništa nije sveto. Možete sve napadati – porodicu, decu, roditelje, veru, opredeljenja, sve možete napadati, a da za to ne snosite posledice.

Nema posledica i jednostavno naš javni prostor postaje zagađeni prostor. Zašto? Zato što smo izgubili mnoge kriterijume, zato što pojedinci smatraju da mogu sebi sve da dozvole, da govore o svemu i svačemu, a da za to ne snose nikakve posledice.

I još nešto. U našoj zemlji, u Srbiji, izgleda da istina više nije bitna. Često je cilj da se laž prikaže kao istina, a istina kao laž. Ja vam mogu navesti nebrojeno mnogo primera. Čak i juče sam video jedan primer gde sam bio akter jednog događaja, gledao sam izveštaj na jednoj televiziji, neću je spomenuti, neću ni jednu televiziju spomenuti, ali sam video šta znači neprofesionalizam, šta znači tendenciozni prikaz i šta se želi da postigne – da ono što je dobro, da se prikaže kao loše i da građani imaju saznanje da mi ništa ne znamo a da oni drugi znaju bolje od nas i da rade bolje od nas.

Znate, mnoge vrednosti u jednom društvu se ne mogu uvek i propisati jednim aktom. Ovaj kodeks ponašanja može samo da nam bude jedan vodič a ne da mi mislimo da samo čitajući ovo ćemo se tako ponašati. Mnoge vrednosti se stiču u porodici, u školi, vaspitanjem samog sebe, verom u samog sebe. Znate, ako mi potcenimo znanje, potcenimo poštenje, istinu, skromnost, odgovornost, poštovanje i sve relativizujemo, kad dođemo u situaciju da nam istina više nije istina, da laž postane istina, onda čovek izgubi sve kriterijume, ne zna kako da se ponaša.

Pozdravljam odluku da sami počinjemo od našeg parlamenta, što bi se narodski reklo – da čistimo u svom dvorištu. Ali, ne samo da govorimo rečima, već da to pokazujemo i delom i ličnim primerom. Znate, lični primer je vrlo važan.

Drugo, ovaj kodeks jeste i zadatak koji imamo da bismo ušli u Evropsku uniju i kao što znate, Evropska unija nije baš tako uređena i nije jedna cvetna bašta, ali je i nešto najbolje što postoji i zato Srbija treba i mora da postane član EU, a Socijaldemokratska stranka Srbije je ta koja zaista podržava taj strateški cilj i ovog puta naglašavam – strateški cilj Srbije jeste da postane deo EU. Zašto? To je zato da bi poštovali standarde koji važe u EU.

Mi ne znamo kad ćemo postati članica EU. Mi ćemo za koji dan govoriti i o izveštaju EU koji će biti na dnevnom redu naše Skupštine, ali standardi koje ima EU, koja poštuje, moraju biti i standardi Srbije. Srbija je inače u EU i sama ta činjenica govori da smo tu mnogo uradili.

Kad kažem da EU nije uvek jedinstvena, ja sam prisustvovao u Evropskom parlamentu mnogim raspravama. Znate, tamo postoje razne radikalne grupe, leve i desne orijentacije. Tamo čujete mnogo stvari, vrlo neprijatnih, vrlo nekulturnih, ali to je manjina. Oni mogu to da kažu, ali nema plodnog tla u Evropi da to zaživi, da to cveta i da to napreduje. Tamo je većina demokratska. Poštuje se stav većine i poštuju se te vrednosti, one prave vrednosti, istine, pravičnosti, poštenja, odgovornosti, integriteta.

Pripadam grupi ljudi koja nije za zabrane. Pripadam grupi ljudi koja poštuje slobodu. Ali, rekao sam i neki dan – sloboda nije neograničena. Moja sloboda traje dotle dok ne ugrožavam nekog drugog. Poštujte tog drugog. Poštujte različitosti. Upravo to je ono što ovaj naš kodeks daje nama i daje mogućnost da mi tako delujemo.

Narodne poslanike biraju građani Srbije. A zašto ih biraju? Biraju ih da štite njihove interese. Ima još nešto što je veoma važno, što ponekad mi, narodni poslanici, zaboravljamo, češće i zastupajući samo stranačke interese. Imamo državne interese. Država Srbija je ta koja nam mora biti veoma bitna i ponekad neka uža stranačka gledanja moramo staviti u drugi plan, a u prvi plan staviti interese građana Srbije, državne interese.

Nas su građani Srbije danas izabrali. Sutra nas možda neće izabrati, mi možda sutra nećemo biti narodni poslanici i nećemo biti na nekim funkcijama. Ali, kad završimo svoje mandate, mi moramo stati pred ogledalo i reći – dajte da vidimo šta smo mi to uradili za našu zemlju, za državu Srbiju, da li smo neke od osnovnih stvari stavili u prvi plan?

Govorimo o mnogo stvari, mnogo tema se ubacuje. Ali, naš trenutni državni interes jeste borba protiv Kovida – 19. Tu moramo svi da se ujedinimo, ma koliko različito mislili o nekim stvarima, ma koliko različito gledali. Ali, sve naše snage, kapacitete, umeće, moramo upotrebiti da imamo pobedu nad Kovidom – 19.

Znate, često koristimo i jake reči. Pustimo jake reči. Ostaju rezultati iza nas. Jake reči budu pa prođu. I sam naš pesnik je rekao – Ubi me jaka reč. Nemojte jake reči. Dajte da vidimo šta ostaje iza nas, šta smo mi to uradili da bismo unapredili Srbiju, šta smo izgradili, šta ostaje iza nas.

I još nešto. Poslanici su javne ličnosti. Našim delovanjem mi dajemo primer drugima. Ja sam pristalica davanja ličnog primera. Znate, ne možete nešto naučiti, ne možete naučiti kao papagaj pa ponavljati. Vi morate imati u svojoj ličnosti, u svom vaspitanju, u svom integritetu te vrednosti. Ako te vrednosti poštujete, tada ćete i delovati.

Ja moram da naglasim da će Socijaldemokratska partija Srbije glasati za ovaj kodeks, sa zadovoljstvom. Ali, još nešto da naglasim. Mi ćemo, i do sada smo to radili, ali i ubuduće, ličnim primerom dokazivati šta znači odgovorno se ponašati, šta znači poštovati drugog. Mi smo spremni da čujemo i različita mišljenja, ali kroz razgovor, argumentima, činjenicama, da dođemo do najboljeg rešenja, jer u različitosti mišljenja stiže se do najboljeg rešenja. A za državu Srbiju, za sve nas, za građane Srbije, veoma je bitno da imamo dobra rešenja, jer ta dobra rešenja dugo traju. Loša rešenja se vrlo brzo pokažu kao loša rešenja.

Naglašavam, Socijaldemokratska partija Srbije i njena poslanička grupa će uvek ličnim primerom, dostojanstvom, braniti demokratiju, slobodu, ovaj dom i to je ono što moram da naglasim, da ćemo uvek argumentima, u pristojnoj raspravi, poštovanjem drugog, poštovanjem različitosti, dolaziti do najboljih rešenja. Hvala.

Hvala.
Reč ima prof. dr Žarko Obradović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da je dobra stvar što smo u prilici danas da razgovaramo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika i trebalo bi pre svega pohvaliti Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja što je konačno ovaj tekst stavio na raspolaganje Skupštini da o njemu razgovara. Kažem „konačno“, zato što očigledno ranije nije postojala politička volja da se ovakav jedan dokument nađe i da bude predmet razgovora na Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Mislim da je dobro da razgovaramo o sadržaju ovog dokumenta, ali i da razgovaramo o onome što Narodna skupština danas jeste i što Narodna skupština u političkom životu Republike Srbije znači.

Ovo pominjem zato što u članu 6. ovog kodeksa se govori da narodni poslanik ima obavezu da se ponaša na način da će jačati integritet Narodne skupštine i poverenje javnosti u Narodnu skupštinu kojom neće ugroziti ugled Narodne skupštine i narodnih poslanika, ali koliko god ovaj dokument bio dobar, koliko god narodni poslanici vode računa o sadržaju njegovih odredbi, moramo takođe imati na umu jednu stvar koju starije kolege, poslanici znaju iz iskustva koje imaju radeći u ovom cenjenom domu, da je jedana stvar šta mi govorimo ovde u Narodnoj skupštini, a druga je stvar šta će se pojaviti u medijima Srbije.

Znate, možete se ubiti od objašnjavanja sadržaja nekog zakona, da govorite o dobrim ili lošim stranama nekih rešenja da se trudite da ukažete šta ta rešenja znače za život ljudi, da govorite o rezultatima na jedan ili drugi način, to je sve pitanje sposobnosti narodnog poslanika i načina njegovog izražavanja, ali ne možete znati šta će pojaviti i da li će se uopšte pojaviti.

Ovo govorim zato što mislim da je dobro da mi razgovaramo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, ali i da govorimo i o Narodnoj skupštini. Moj je utisak da se zbog rezultata izbora koji su bili pre nekoliko meseci i zbog sastava Narodne skupštine Republike Srbije koju su odredili građani, to treba eksplicitno reći da se u jednom delu javnosti pokušava ova Narodna skupština pokazati kao nekompetentna, kao loša, da Narodna skupština nema sastav koji po mišljenju, da kažem tog elitnog dela tzv. javnosti, ili koja uzima sebi za pravo da tumači sve na način koji njima odgovara, iznosi takve stvari o Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Znate, ja sam poslanik dugo godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije i mislim da imam moralno pravo da dam jednu ocenu o radu parlamenta. Bio sam i poslanik u sazivima od 2001. godine do 2008. godine i prisustvovao sam nekim stvarima koje su nedostojne za narodne poslanike i nedostojne za parlament kao instituciju, ali nisam čuo nikad da je parlament tada bio kritikovan na način koji se pokušava kritikovati danas.

Postavlja se jedno logično pitanje gospodine predsedniče – da li je veći problem način na koji će poslanik izraziti neku svoju misao, neki svoj stav ili je problem recimo, krađa prilikom glasanja koja su se dešavala posle 2000. godine? Znate, mi imamo dve velike, ako mogu reći afere u parlamentu koje nikada nisu završene do kraja. Jedna je glasanje, stariji se sećaju, glasanje o Zakonu o radu, kada se čak iz Turske glasalo da bi se obezbedio taj jedan ili dva poslanika, da bi Zakon o radu bio izglasan i to je ostavljeno, pokriveno prašinom, a drugo glasanje je bilo kada se glasalo o guverneru Narodne banke Srbije.

Ja to znam, jer sam tada bio predsednik poslaničke grupe SPS i moram vam reći da mi je jedan kolega odmah nakon glasanja ukazao da su dve naše kartice iskorišćene za glasanje da bi se izabrao guverner Narodne banke. Tražio sam po Poslovniku, tadašnjem Narodne skupštine Republike Srbije, obaveza je bila predsednika da dostavi listing šefu poslaničke grupe u roku od 24 sata od trenutka kada je izvršeno glasanje. Taj sam listing dobio nakon šest meseci.

U međuvremenu sam ja naravno, podneo krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja i ta krivična prijava sedi u nekoj fioci, pored tadašnjeg predsednika, odnosno predsednice Narodne skupštine i sada postavljam sebi i vama pitanje – da li je to dostojno ponašanje narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Da li to govori o karakteru ponašanja Narodne skupštine? Ali nije bilo kritičkih reči, sem časnih izuzetaka o tome šta Narodna skupština tada radi. Da ne pominjem da nosiocima tih funkcija nije palo napamet da eventualno priznaju to pa da se ponovo proveri glasanje u Skupštini, jer skupštinska većina je postojala, ali nije postojala dobra politička volja.

Ovo govorim iz razloga što mislim da je dobro da mi razgovaramo o ovom kodeksu i mislim da je tačna formulacija navedena u sadržaju ovog kodeksa da treba da poveća svest narodnih poslanika o njihovom radu, ali mi zajedno svi treba da se potrudimo i građanima Republike Srbije da podignemo svest o značaju Narodne skupštine.

Znate, Narodna skupština je jedan jako važan organ vlasti, zakonodavna vlast. Meni se Narodna skupština da vam kažem, pogotovu dopada i iz razloga što u odnosu na izneto mišljenje nekog svog kolege, narodnog poslanika, bez obzira da li se slažete ili ne, vi ste u situaciji odmah da reagujete bez saopštenja, bez nekih daljinskih tekstova, naručenih tekstova ili nečeg trećeg. Dobra stvar je što jednostavno možete odmah da reagujete na svaku izrečenu rečenicu.

Bio sam takođe u situaciji da kao član naše delegacije u Savetu Evrope slično kao moj kolega Mijatović, prisustvujem nekim sednicama u Savetu Evrope. Evo i tu je naša potpredsednica Elvira Kovač, koja je vodila jedan Komitet za ravnopravnost i vodi u Savetu Evrope, i tamo imate priliku da vidite što šta. I onda jednostavno shvatite da po neka reč izrečena u našem parlamentu su suviše jake ili se izgovore sa određenom negativnom namerom.

Ponavljam ono što sam rekao na početku svog izlaganja, građani Srbije odlučuju ko će sedeti u ovoj Skupštini, a ne neko drugi i gde ćemo, ako nećemo ovde da iznesemo neki svoj stav i o nekom ponašanju. Stvarno je nedostojno kako ja da ne branim, primera radi, da mi ne zamere drugi, počeću od njega, kako da ne branim predsednika svoje partije, kada je, recimo, pre nekoliko godina brojali smo 250 dana bio na naslovnim stranicama nekih medija od 365 dana, koliko godina ima, pa kako da ne kažete u Narodnoj skupštini da to nije prihvatljivo ili kako ne braniti predsednika Republike kada se napada njegova porodica. Ja to pominjem zato što sam i ja bio u situaciji 2013. godine, da budem napadan, odnosno moja porodica. Pa gde ćete da kažete, ako nećete ovde? Jer, izvinite drugi objavljuju samo ono što hoće ili ono što im neko drugi kaže da treba objaviti.

Narodna skupština jeste mesto za diskusiju, jeste mesto za razgovor, jeste mesto gde narodni poslanik treba da kaže šta misli i o nekim pojavama i o određenim dešavanjima, o svemu onome što čini sadržaj života građana Republike Srbije. Mi predstavljamo građane i mi u njihovo ime nastupamo ovde. Ako nećemo ovde, gde ćemo?

Mislim da je član 7. suština ovog kodeksa ponašnja. U njemu se kaže da narodni poslanik ličnim primerom predstavlja uzor etičkog ponašanja nosilaca javne funkcije. Često sam bio u situaciji da odgovaram na pitanja zašto se u Narodnoj skupštini tako govori. Rekao sam da to govore poslanici koji nemaju šta drugo da kažu, poslanici koji ne znaju šta da kažu o nekom zakonu, oni pribegavaju iskrivljavanju istine, lažnim izjavama, grubim izjavama, vređaju pojedinca da bi izazvali pažnju na sebe.

Dobro je što se sednice Narodne skupštine Republike Srbije prenose javno. Ako su građani Republike Srbije birali narodne poslanike, onda su u situaciji da vide kako se ponašaju narodni poslanici, pa neka oni donesu odluku o tome šta misle o tim narodnim poslanicima ili o političkoj stranci koju oni predstavljaju, a ne da to donose neki drugi.

Namerno kažem neki drugi, jer neću da pominjem imena da se ovo ne bi pretvorilo u neku drugu vrstu diskusije. Parlament je važno mesto u političkom životu Republike Srbije i mi moramo da pazimo ovu narodnu skupštinu i da vodimo računa, kao što govorimo o ovom kodeksu šta i na koji način govorimo, da shvatimo da to predstavlja ne samo nas, nego i Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Mislim da je član 6. ovog kodeksa izuzetno važan, jer govori o etičkim vrednostima koje svaki narodni poslanik mora da poštuje. To su istina, pravičnost, poštenje, nepristrasnost, odgovornost, integritet, otvorenost, dostupnost. Poslanik treba da bude uvek dostupan svima onima koji se interesuju za to šta on radi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da odgovara na sva pitanja, jer on predstavlja građane i vodi računa o javnom interesu.

Moram da ponovim ovo javnom interesu, zato mi se i dopada što su određenim amandmanskim promenama unapređene odredbe ovog kodeksa, jer su uvažene i neke druge sugestije GREK-a i nekih drugih institucija koje se zalažu za unapređenje rada poslanika. Jednom rečju, mislim da smo uradili jako puno korisnih stvari da bi podigli svest i o načinu na koji poslanik treba ovde da nastupa, ali i da bi govorili o Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Moram reći da mi je interesantan i stav 3. člana 20. ovog kodeksa, koji govori, citiram - narodni poslanik ne sme da iznosi podatke, činjenice, ocene iz ličnog ili porodičnog života drugog lica koje mogu da naškode časti ili uvredi tog lica.

Apsolutno se slažem sa ovom odredbom člana, ali se postavlja jedno logično pitanje, šta ako neki mediji da objave neki podatak, pa ga poslanik onda citira? Šta ako taj podatak nije tačan, ko je onda tu nekorektan? Da li mediji koji je to objavio ili poslanik koji je to preneo? Novine će se uvek pozvati na to da ne želi da objavi izvor svojih informacija, a poslanik je objavljivanje takve informacije, odnosno prenošenjem takve informacije, apsolutno na raspolaganju javnosti. A da li je informacija tačna? To ne znamo. Jer, tačno se neke informacije, nažalost, možemo da utvrdimo samo u sudskom postupku i to ako vodite sami postupak parnični, jer znate kako, kažem, imam bogato iskustvo iza sebe, pa znam kako to izgleda u praksi, svi se zaklinju u javnost rada, u demokratiju, u pravo, da se može reći i preneti šta se hoće, ali se odlučuje na način na koji to određuju oni koji da kažem i upravljaju informacijama na nivou kada ona izađe iz Narodne skupštine Republike Srbije.

Mislim, jednom rečju, da je dobro što smo mi danas počeli ovaj razgovor o kodeksu ponašanja narodnih poslanika i mislim da Skupština treba, da poslanici u Narodnoj skupštini trebaju da razgovaraju na način da afirmišu i način svog rada i Narodnu skupštinu i teme koje se nalaze na dnevnom redu, uvek uz mogućnost da daju svoj komentar o nekim društvenim pojavama, naravno, navodeći izvor, ako koriste neke druge podatke, navodeći izvor tih podataka, jednom rečju da budu spremni da odgovaraju građanima za ono što građane interesuje, jer mimo ove sfere, mimo ove sale, mi imamo komunikaciju u okviru svoje političke stranke, kada se neko interesuje o našem radu i ti građani, takođe, zaslužuju da budu na adekvatan način predstavljeni.

Jednom rečju, mislim da je reč o dobrom dokumentu i poslanička grupa SPS će ovaj dokument podržati u danu kada budemo glasali. Želeo bih samo da dodam još nešto, ne znam da li ste imali priliku da pogledate izveštaj Evropske komisije, ima i deo koji se odnosi na parlament, o njemu ćemo razgovarati u nedelju ili ponedeljak, i tamo se govori da je parlament unapredio svoj rad.

Govorim ovo zato što stvarno je napravljen veliki pomak unapred i mi svojim, da kažem, načinom izražavanja ili obrade pojedinih tema i koristeći ovaj kodeks, odnosno primenjujući sve ono što je sadržano u kodeksu, mislim da ćemo na najbolji način pokazati da su građani imali pravo, kada su doneli svoj sud na izborima, odnosno da se stavimo svim onim budućim građanima koji budu želeli da učestvuju na izborima.

Tu bi završio svoje izlaganje, ne bi želeo da uđem u političke ocene vezano za ko, kako i na koji način predstavlja javnost Srbije, ne ovde u Narodnoj skupštini, jer za one za koje su građani procenili da treba da budu tu, oni tu i jesu, ali vidite, ima i drugi koji se predstavljaju kao politički, važni politički činioci, a nemaju podršku građana, o njima drugi put.

U svakom slučaju, mislim da je reč o dobrom dokumentu i mi ćemo iz poslaničke grupe SPS u danu za glasanje podržati ovaj dokument. Hvala vam.

Zahvaljujem, prof. dr Žarku Obradoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.