Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Toma Fila.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, drage koleginice i kolege, i juče sam rekao da smo mi predstavnici naroda. Zašto sam to rekao? Uglavnom je objasnio kolega Đukanović. U ime poslaničke grupe SPS mi ćemo glasati za sve ovo što ste predložili. Nije bilo potrebno da nam čitate, jer smo to dobili u materijalima, ali ono što je dobro, što se ja nadam da ćemo usvojiti, mere Vlade Srbije za promene Ustava, i da će ovo biti poslednji put, da mi biramo vas i predsednike sudova, i Državno veće tužilaštva, „mutatis mutandis“, kad kažem za sudije odnosi se i na njih.

Slažem se sa kolegom Đukanovićem u skoro svemu što je izgovorio, jer on je i advokat pored toga, nas ima dosta advokata ovde, u SPS dvoje, ali mnogo više ovde.

Zašto vam ovo sad govorim? Hoću još nešto da kažem. Mi smo dobili predlog Vlade o kome ćemo verovatno diskutovati sigurno, ne znam kad, u kome se u pravosuđu traže izvesne izmene. Pozdravljam izmene, npr. da ne bude Vrhovni kasacioni sud, jer ne znam zašto ste to stavili, jer to su babe i žabe, kasacija i Vrhovni sud nije isto. Ne znam kako se vi niste pobunili zbog toga. Ali, dobro, to je vaš problem.

Nadam se dalje, da će sudije ovako i onako suditi, ovo i ono. Jedino što je kolega Đukanović govorio, jedino što nas zanima to je da se izbori za sudije, prvi izbor za sudije bude ovde.

Zašto da bude ovde? Zato sam ja i rekao, da smo mi predstavnici naroda, nas kontroliše nas, narod nas je izabrao, vas nije. Mi biramo vladu, mi možemo da oborimo vladu sutra ako ne valja.

Kako vi to mislite? Kako je to nalazište Venecijanske komisije koje uopšte ne mogu da razumem najbolje, da vas 10 birate sudije, radite o njima? Niste vi nezavisni, niste vi Bog, samo Bog ne mora nikoga da pita. U različitim vlastima, nije sudska vlast od Boga data. Ona je isto jedna od vrsta vlasti i neko ih mora kontrolisati.

Sada, veliko je pitanje, da se ne ponavlja ovo isto, što danas glasamo. Prvi put sam ja u parlamentu, ima ih koji su dugo. Vi ste nama pročitali imena koja smo dobili u materijalu, niste morali, dobili smo biografije, zato se nadam da više neću nikad morati da glasam za predsednike sudova, jer vi treba da ih izaberete, ne mi. Kažem „mutatis mutandis“, za koleginicu tužioca.

Takođe, slažem se da ne treba jednom izabranog sudiju za tri godine ponovo da proveravamo, i to je mešanje u nezavisnost pravosuđa. Ali, nas je 250 i nas 250 bolje valjda zna od vas 10 ko treba da bude sudija u ovoj zemlji.

Znate, kolega Đukanović je zaboravio, imali smo mi jednu reformu pravosuđa pod demokratama, koja naravno, nije uspela. Mi smo govorili, kaže naš narod – put u pakao je popločan dobrim namerama, ali nisu bile ni dobre namere. Čišćeni su sudovi, od nekoga ovako, onako. Jedna grupa je odgovarala, trošila po tri minuta, i manje od tri minuta za jednog sudiju, da ga izbaci ili unapredi. Ali, znate gde su posledice toga? Te sudije ostaju do penzije, jer vi ste stalni, niko ne može da vas pomeri, i to treba da bude tako, i da vas ne premeštaju i sl. Sve se slažem.

Sada, kako da to uradimo. Reći ću vam advokatsko iskustvo, naši članovi su bili, opet se lažem, da iz izvršne vlasti nikog ne treba da bude u Vrhovnom savetu sudstva, i isto se slažem, ako to smatrate da treba, da ne treba niko iz Skupštine, ali prvi izbor, ne. Zašto? Kako smo mi reagovali?

Naši predsednici komore su bili članovi Vrhovnog saveta sudstva, uvek pod tim i Tužilaštvo, smatram i jedno i drugo, kao ime i prezime. Inače, zajedno primate plate na istom mestu i to je mešanje koje nije dobro, ne treba u istoj zgradi da budete. Na tome sam radio dok sam bio predsednik Komore, ali nažalost, desio se raspad Jugoslavije, da ne budete zajedno nigde i da čekate vi tužioci isto na red kao i vi advokati, a ne da uđemo mi u sudnicu, a vi sedite već sa predsednikom. Vi niste na jednoj strani, a mi na drugoj, advokati, ali to je priča za neku drugu priču.

Hteo sam da kažem kako smo mi to rešavali. Kada su nam predlagali nekoga za sudiju, mi smo zvali Advokatsku komoru odakle je taj sudija, i tražili smo da se advokati izjasne, da li taj sudija treba da napreduje ili ne treba, da li je dobar ili nije i onda smo tako reagovali. Drugo je pitanje bilo naše pravo da pojedine iz vaših redova i onih redova iz Tužilaštva ne primimo u komoru, jer su bile sudije i tužioci koji su se prema nama ponašali gore nego prema optuženima. Bio je jedan tužilac za ratne zločine koga nismo hteli da čujemo da … jer su ulazili iz nevladinih organizacija kod njega, on je bio najsrećniji što je Bramerc rekao za njega da je najbolji čovek i najbolji tužilac. Nama ne treba takav u advokaturi.

Znate šta je bitno? Ako biste vi izuzeli i to, ja ovo lobiram više poslanicima nego bilo kome, jer se nadam da će razum zavladati i prevladati, da mi biramo sudije, pa ovako, mi imamo više partija, neka svako pita svoj odbor o kom čoveku se radi, a ne da ja čitam imena i nemam pojma ko su ti ljudi.

Ja verujem, apsolutno verujem, nije štos, verujem vama da su to najbolji ljudi, zašto ne bih verovao, ali bih voleo da znamo nešto o tome, a ne da mi čitate običnu biografiju. To je neki „modus operandi“.

Recimo, pominju predsednika Francuske. Predsednik Francuske Republike postavlja sudije, ali kako? Tako što dobije imena i onda se da ukaz kojim se postavljaju sudije i on se u to ne meša uopšte.

Ne mislim ja da je ova Skupština predsednik Republike i da mi treba ukazom da postavljamo sudije, nego razumom, moramo da znamo o kojim ljudima se radi. Jer, ako ne zna, ta greška je neoprostiva, traje do penzije. Znači, izabraćemo čoveka sa 30 godina a onda 35 godina ćemo morati da ga trpimo, a on će ko zna kakve greške da napravi.

Pravosuđe je posle zdravstva najvažnije. Apsolutno se slažem, treći put pominjem Đukanovića, da smo oborili vrednost pravosuđa. E, daj da ga promenimo, hajde da uradimo nešto.

Evropska komisija nam zamera da nemamo opoziciju. Ako nemamo, hajde da to pretvorimo u prednost. Mi radimo i subotom i nedeljom. Donećemo sve te propise, uradićemo sve što treba i onda neka Vlada vidi šta će da uradi sa tim.

Zato je ta linija dobra, da mi predstavljamo narod, poslanici su predstavnici naroda i zato se donosi presuda u ime naroda. Zamislite ako tih 10 ljudi budu takvu vlast imali, da li će sudije da donose presudu u ime Vrhovnog saveta sudstva, jer više nemaju nikakve veze sa narodom. Kakve veze imaju narod i oni, kad ih mi ne biramo?

Da vam skratim muke da me slušate, ja ostajem pri tome, jer nema potrebe da pominjem ono što je Đuka rekao. Apsolutno to prihvatam. Đuka, imaš ti problema oko toga što si rekao, ali hajde da podelimo zajedno taj problem, jer zajedno isto mislimo. Hvala vam lepo i izvinite, još jednom.

Zahvaljujem ovlašćenim predstavnicima.
Prelazimo na spisak prijavljenih za reč.
Prvi na spisku je narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, tužilaštva, Komisije za javne nabavke, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša i to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kako je govorio kolega advokat, čovek koji je najprepoznatljiviji u toj sferi u Srbiji, gospodin Fila, ja sam predstavnik naroda, predstavljam građane na jugoistoku Srbije i uvek govorim o problemima koji se tiču i problemima koje osećam i sam na svojoj koži.

Što se tiče svih ovih tačaka, konkretno vezano za izbor ovih predsednika sudova, tužioca, ja ću o tome reći samo nekoliko stvari, pošto čovek koji je ovde među nama, gospodin Pantić, je čovek koga u prvom delu prepoznaju i znaju svi ljudi sa jugoistoka Srbije kao iskusnog sudiju, kao poštenog sudiju, kao čoveka koji deli pravdu onako kako treba. Ja njemu sve u potpunosti verujem, a posebno za ove ljude o kojima je govorio i one ljude koji dolaze iz Nišavskog okruga.

Gospodin Pantić, koji predstavlja Visoki savet sudstva, da ne ispadne da ga hvalim ali govoriću ono što znam, je čovek koji ima svoj renome, svoje znanje i ja verujem u sve ono što ste rekli.

Zato ću podržati sve one predloge koje ste sada izneli i mislim da vam ovde, sa ovog mesta, kažem i vama i kolegama ovde u Skupštini, poslanicima, i građanima, da moramo malo u narednom periodu obezbediti i dati veću pažnju opštinama iz koje ja dolazim, opštinama koje su male, koje nemaju svoje sudove, nemaju sudeće dane, nemaju sudske jedinice. Nekad smo imali sudeće dane, a sada ni to nemamo. Zato sada dosta naših ljudi koji imaju problema vezano za neke parnice, oko međe ili tako nešto, svi ti naši ljudi koji su mahom stari ljudi, koji žive u nekim rubnim područjima naših opština, treba da dođu do Svrljiga, pa do Niša, da bi imali mogućnost da isteraju i da traže svoju pravdu, tako da se tu prave troškovi.

Bilo bi dobro da na neki način imamo razumevanja za takve sredine i da tim ljudima u takvim opštinama obezbedimo mogućnost da ne prave veće troškove, da ne gube vreme, odnosno ima veliki broj tih naših starih ljudi koji ne znaju ni da se snađu u većim mestima. Zato bi bilo dobro da iznađemo mogućnost da u narednoj godini obezbedimo makar ono elementarno pravo da naši ljudi iz naših opština koji nemaju svoje sudske jedinice, koji nemaju svoje sudove, a nemaju ni sudeće dane, da njima obezbedimo mogućnost da tamo mogu da završavaju svoj posao, u svojim matičnim opštinama. To bi bilo potrebno i to je ljudski.

Moramo na taj način razmišljati, jer je stvarno situacija veoma teška u tim malim sredinama, gde su mahom stari ljudi, gde se teško živi i da makar u tom delu njima olakšamo da mogu da ostvare svoja prava i da dobiju pravdu onako kako kaže zakon.

Još jednom, uvažene kolege, ja ću glasati za sve ove predloge. Još jednom ću podržati sve ono što je potrebno i kao predsednik i kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasaću i tražiću potrebne stvari za ove nerazvijene opštine, za brdsko-planinska područja, za naše ljude koji žive na selu i od sela.

Još jednom hvala. Ja ću podržati sve ove predloge.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Odbora Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Ja ću samo kratko.

Prvo, da se zahvalim uvaženom kolegi Tomi Fili, koji razume ovu ozbiljnu problematiku sa kojom se mi suočavamo.

Da, nisam spomenuo namerno tzv. reformu pravosuđa, koja je rađena u vreme bivše vlasti jer to nije bila reforma, to je bio skandal. To je bilo potpuno uništenje pravosuđa. To što je tada učinjeno, za narednih 30 - 40 godina ne može da se ispravi. Ne postoji nikakva šansa. Tada je pravosuđe potpuno uništeno i baš tada u tom periodu su birane sudije po partijskoj podobnosti, odnosno kako je opštinski odbor Demokratske stranke, na primer, izveštavao - on je super, radi nama kampanju od vrata do vrata, učestvovao je u akcijama itd. Tako su se birale, nažalost, sudije.

Mi i dan danas plaćamo visoku cenu toga zato što je većini sudija Ustavni sud omogućio da se vrati nazad i onda smo dobili još dodatni haos. Naravno da su ti ljudi imali potpuno pravo da traže i naknadu štete itd. Nažalost, plaćamo visoku cenu takve jedne sumanute reforme, tzv. reforme ako se to tako može nazvati, ali šta da radimo?

Ovo šta moram da se složim sa uvaženim kolegom Filom, a to je ova priča oko izbora sudija, ja ću zaista nepopravljivo… Ja sam pristalica da prvi put kada se sudija bira mora parlament da ga izabere. Znači, prvi put kada ga biramo, ne ono na prvi mandat, prvi mandat treba ukinuti. Još jednom ću ponoviti, u Ustavu postoji stalnost sudijske funkcije. Tako je u većini zemalja kojima mi težimo i u EU, zato što stalnost sudijske funkcije garantuje i njegovu nezavisnost i samostalnost itd. i egzistenciju, na kraju krajeva i valjalo bi ukinuti zaista to da se sudija bira na prvi mandat. Ne može sudija da bude na probnom radu. To je besmisleno potpuno.

Ovaj izbor sudija prvi put kada ga biramo mora da bude u parlamentu. Za sve ovo ostalo potpuno se slažem sa vama, izlišno je da parlament o tome raspravlja. Što bi mi morali, slažem se, evo danas biramo predsednike sudova, da parlament bira predsednike sudova. Nismo mi ovde ni u mogućnosti, niti smo kadri, niti možemo da vidimo da li je zaista neki sudija karijerno napredovao na ispravan način ili nije, jer većina ovde ljudi nisu možda ni pravnici, pa niti mogu baš to sve tako da sagledaju, tako da to se slažem da bi trebalo omogućiti nekom nezavisnom organu, poput sada Visokog saveta sudstva. Kako će se ono ubuduće birati, videćemo.

Ta priča da u Evropskoj uniji važi potpuno odsustvo, ne znam, politike od pravosuđa, to je sve jako lepo zamišljeno i ta tripartitna podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku je nešto sjajno i super, međutim u zemljama koje od nas to traže, prvo, kod njih to tako ne postoji. Evo imate Nemačku gde, na primer, imate organ koji se formira na nivou pokrajine, kada birate pokrajinske sudije, u kome sede političari i gde političari direktno iz političkih stranaka odlučuju čak u tom nekom pokrajinskom organu ko će biti sudija. Mi kada bismo ovde predložili nas bi razapeli u svim medijima. Zamislite da ovde neko iz političkih struktura predloži da, morali bi političari da sede i da biraju sudiju, a vidite u Nemačkoj to na pokrajinskom nivou može.

To što nama oni stalno pričaju o nezavisnosti i samostalnosti, sve je to jako lepo, ali prvo uvek kažem - primenite to u vašim zemljama. Primenite vi to u vašim zemljama, čak šta kažu – u Francuskoj npr. Makron ili predsednik Francuske, ko god da bude, samo kaže deklarativno predlaže sudije. Zamislite kada bismo mi ovde predložili – evo, neka Aleksandar Vučić deklarativno samo predlaže sudije. Mi bi bili razapeti u svim medijima. U Francuskoj je to sasvim u redu.

Znači, činjenica je da tamo postoji nezavisni organ koji tako bira sudije, predlaže ih predsedniku Francuske, a onda on zaista tako to predlaže ko će biti izabran, ali postoji činjenica da to predsednik Francuske radi. Zamislite kada bi mi u Srbiji to rekli. Recimo, neka predsednik Srbije deklarativno samo kaže, predlaže sudije. Nema šanse, nikakve zato što će nama uvek ovde da drže lekcije o tome šta je demokratski, šta nije demokratski, a u suštini to u svojim zemljama bi valjalo da primene, pa onda nama da dođu ovde.

Znate ponekad osećam da ti što dolaze nama iz tih evropskih zemalja se ponašaju kao da su dreseri. Sada mi ovde treba da budemo dresirani kako nam oni kažu, otprilike kako se vrši velika, kako se vrši mala nužda, sada to da nas uče. Nismo mi, znate, pali sa Marsa. Ipak ova zemlja ima svoju veliku tradiciju, srednjovekovnu istoriju i imala je i zakone i neku državu kada mnogi od njih još nisu imali. Malo je ovako ponižavajuće da dođu baš na takav način i da nam pričaju šta je to nezavisnost i samostalnost sudstva, jer suštinski Srbija je to kroz istoriju imala mnogo pre njih. Valjalo bi o svemu razmisliti. Ja se nadam da ovi ustavni amandmani koji su došli da će ići na javno slušanje, na javnu raspravu i da ćemo o tome svakako porazgovarati.

Ono što još moram da kažem i možda da se i više ne javljam, neke stvari moraju da se zaista spreče u našem pravosuđu. Ja ću biti iskren, konkretno, imao sam prilike i reći ću to tako javno. Konkretno, kada ste advokat u nekom predmetu i onda dešava vam se jedna neverovatna situacija, pretpostavljam da će se mnogi zgranuti, ali vi, na primer, čujete optužnicu protiv vašeg klijenta u medijima, a da niste ni obavešteni da je uopšte optužnica podignuta. Znači, vi kao advokat ne dobijete optužnicu od strane suda, niti bilo kakvo obaveštenje, a tu optužnicu vidite u medijima i citira se do detalja optužnica.

Sada me zanima - ko to radi u našim sudovima? Ima li ovde neke kontrole, ko takve stvari radi? Ljudi, to je skandal. Da ne govorim o nekim dokumentima koji su čak i poverljivi iz samog predmeta koji tako volšebno završe u nekim medijima i onda se citiraju. Tako se inače vrši, preko određenih medija, stravičan pritisak na pravosuđe, pre svega, na sudije, kako bi morale da presude zato što ako bi sudija drugačije presudio kampanju koja se vodi protiv nekih ljudi, onda bi taj sudija prošao medijskog toplog zeca, bukvalno, i to je skandalozan medijski pritisak koji se vrši na pravosuđe. Takve stvari moramo da sprečimo i nadam se da ćemo zaista, gospodine Fila, pošto ste vi doajen vaše advokature, a i svi ljudi koji se inače zalažu da imamo jedno pravosuđe u koje će građani imati poverenje i nadam se da ćemo svi zajedno raditi na tome da vratimo poverenje građana u naše pravosuđe. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Danijela Veljović.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu današnje sednice jeste izbor članova VSS, članova Državnog veća tužilaca, izbor predsednika svih sudova preko osnovnih, viših, pa do Vrhovnog kasacionog suda.

Ja ne mogu govoriti o kandidatima i o njihovoj valjanosti, jer ne dolazim iz pravosuđa, ne poznajem njihov rad i njihovu stručnost, ali zapravo verujem suštinski da su oni bili pravi izbor njihovih kolega koji poznaju njihovi profesionalizam i njihov rad.

Tu svakako dolazim do priče koja se tiče nezavisnosti sudija, što je svakako težnja oko postojanja glavnog stuba vladine prava. U julu 2016. godine u procesu pristupanja Srbije EU, otvaranjem poglavlja 23 i 24, nezavisnost sudstva je ključno pitanje koje se provlači. U jednom od izveštaja Društva sudija govori se o tome zašto je nezavisnost sudstva dugotrajan proces koji zahteva i političku volju. Kao glavne probleme kojima se treba posvetiti ističu rešenje problema mreže nadležnosti sudova, neujednačenost sudskih odluka, sporost pri rešavanju sporova uz prioritetan zahtev da sudije postupaju sa integritetom, savesno, u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.

Dakle, nezavisnost sudstva ne znači pravo sudija da mogu samovoljno da odlučuju o predmetima, već da su dužni da sude pravično na osnovu Ustava i zakona. Sudije ne mogu biti izuzete od odgovornosti kojoj podležu svi građani, a tiču se građanske, krivične, disciplinske odgovornosti.

Država je u obavezi da svoj pravosudni sistem uredi tako da spreči svaki nedozvoljeni uticaj na vršenje sudske vlasti, ali i da spreči samovolju u postupanju samog sudije u pojedinačnim predmetima. Sudija mora stalno da unapređuje svoje znanje i sposobnosti, što je i važna odbrana nezavisnosti, jer znate pravo je živa stvar i ne sme se posmatrati samo kao niz nekih dosadnih izraza koji se pojavljuju u zakonskim aktima.

Zaključak je da je potrebna iskrena posvećenost svih važnih državnih činilaca da bi došlo do vladavine prava, jer pravo na pravično suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom je osnovno pravo utvrđeno u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava, Povelju osnovnih prava EU, kao i u međunarodnim, a i nacionalnim pravnim tekstovima. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Veljović.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Preostalo vreme poslaničke grupe je dva minuta. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

S obzirom na kratkoću vremena, krenuću od in media res. Dakle, sve ono što jeste suština svih ovih zakona jeste da oslobodimo sudstvo i tužilaštvo od političkog i kriminalnog uticaja. Nažalost, na poslednjim dešavanjima u Novom Pazaru, koji su samo kulminacija onoga što se događalo prethodnih 30 godina, videli smo da je baš to tužilaštvo i to sudstvo zakazalo mnogo više nego što bi smelo da zakaže, jer da smo imali oslobođeno sudstvo i tužilaštvo od uticaja politike i kriminala ne bi se mogla dogoditi ona pucnjava ispred policijske uprave, jer je zahvaljujući upravo tim krimogenim delovima iz sudstva i tužilaštva ta osoba bila i dalje na slobodi. S obzirom na njegove prethodne krivične postupke morala je poodavno biti uhapšena i morala je poodavno biti iza rešetaka. Baš zbog toga što to tužilaštvo i to sudstvo nije reagovalo onako kako bi moralo reagovati, to ohrabruje i ohrabrivalo je kriminalce da i dalje ustraju i da dovode građanstvo u opasnost, odnosno da proizvedu stanje opšte opasnosti po sve građane.

Zato nam je preko potrebno da javno tužilaštvo, da se usvoji da svi delovi pravosuđa budu rasterećeni, oslobođeni u svakome smislu od politike, od kriminalnih uticaja. Sve to dok se ne dogodi, mi ćemo i dalje biti taoci, kao što su taoci i svi građani ove države, kao što su taoci naša deca, naši roditelji, koji ne mogu slobodno hodati ulicama, jer će neka bitanga koja bi trebala biti iza rešetaka, baš zbog tog uticaja i sprege sa tužilaštvom, biti na slobodi i dozvoliće joj se da puca onako kako je pucalo po građanima, nanoseći teške telesne povrede, odnosno ubistvo u pokušaju i običnim prolaznicima.

Zato je krajnje vreme da se sve to reši, odnosno za jedan odlučan odgovor države, državnih organa, da pokažemo da ništa nije jače od države, da ništa nije jače od vladavine prava, a da se to jedino može postići samo ako sva tri aspekta budu podjednako i snažna, to jeste policija, ali posle policije, sudstvo i tužilaštvo. Hvala.