Zahvaljujem, zamenice predsednika poslaničke grupe SPS.
Zaista, svako ko je pročitao kodeks ponašanja i amandmane koje je prihvatio predlagač ne može da ima veće zamerke na ovaj dokument.
Reč ima narodni poslanik dr Dragana Barišić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o usvajanju kodeksa narodnih poslanika i kao neko ko je u ovom visokom Domu od 2014. godine, narodni poslanik, ponosna sam na to što ćemo, nadam se, koliko sutra, usvojiti ovaj Predlog.

Kao član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja od početka svog mandata, tačnije od 2014. godine, svedok sam toga šta se sve dešavalo u ovom visokom Domu, ali i na samom Odboru.

Kao što je kolega Martinović, predlagač ovog predloga izneo, dešavalo se mnogo toga u prethodnih nekoliko godina, a mislim da je vrhunac vulgarizacije politike bio upravo od 2016. do 2020. godine, kada su ovu salu preplavili svi oni poslanici koji su sedeli u klupama prekoputa, i trudili se da vulgarizaciju politike, čini mi se, dovedu do maksimuma.

Smatram da je ovo zaista bilo potrebno, da se konačno donese ovaj kodeks ponašanja i da će se znati da se ceni, da se dostojanstveno ponaša u ovom visokom Domu, jer to svakako zaslužuje.

Ono što želim da kažem, to je da smo u prethodnih nekoliko godina, tačnije od 2014. godine na ovamo pokušavali da usvojimo kodeks ponašanja i da smo i na sednicama Administrativnog odbora od 2014. do 2016. godine, imali par puta zasedanja, gde smo, maltene, mislili da ćemo biti na vrhuncu toga da usvojimo kodeks ponašanja, ali nekako smo uvek nailazili na kočenje sa strane onih koji su tada bili u opozicionim redovima.

Niko od njih nije osudio ponašanje i divljanje u ovoj sali, niko od njih nikada nije osudio uvrtanje ruke predsednice parlamenta, niko nije osudio upad nasilni u kabinet predsednice Skupštine, posebno su žene, narodne poslanice, bile napadane, vređane, gde su pojedine kolege, da ih baš ne imenujem, ali dolazili su u napitom stanju i ponašali se kao da su u kafani, a ne u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

To sve govori o njima, ali nije lako sedeti ovde, razmatrati o važnim zakonima, ponašati se odgovorno prema građanima koji su glasom doprineli da budete tu i da ih zastupate, a da u sred sednice, kada se, primera radi, usvaja budžet za 2016, 2017. godinu, upadne kolega u sred noći u pripitom stanju i izvređa nas sve.

Starije kolege su doživele i to da budu pljuvani, da budu vređani. Kao što reče kolega Rističević, i sa masnicama da idu svojim kućama, ali opet valjda građani to sve vide i prate na prenosima RTS-a i znaju da cene pa na izborima takve i kazne, pa znamo i gde su ti i takvi, ali i to ih ne sprečava da dalje divljaju.

Ti takvi su pokušali pre par meseci da nasilno uđu u ovaj dom, pa su rušili vrata ulaska u Narodnu skupštinu zastavom Republike Srbije, što treba da je svetinja.

Znamo i sami, kada su doživeli opravdane opomene ovde i trebali da budu udaljeni sa sednice, oni su se hvatali za zastavu, gužvali tu istu zastavu i ponašali se van svake pameti.

Ponekad sam se stvarno kao lekar psihijatar pitala da li su uračunljivi ili se samo prave ludi, ali očito je da ima tu svega.

Kao članica Odbora za administrativno-budžetska pitanja svedok sam bila i toga kada su napali kolegu Martinovića, ali i dan danas mi nije jasno i sama sam dala izjavu tužilaštvu kada je nasilnik Boško Obradović napao čoveka i udario ga mišem, da nikada to tužilaštvo nije reagovalo i osudilo taj postupak i odvelo ga tamo gde treba, a to je da odgovara za ono što je radio.

Dešavalo se mnogo toga kada su se ti poslanici iz te grupe Dveri, ja bih ih pre nazvala grupom „zveri“, ponašali krajnje nenormalno. I taj Srđan Nogo koji je i pre par meseci pretio predsedniku Vučiću i često poziva, nazivajući ga najpogrdnijim imenima, na ubistvo. Radio je sve i svašta ovde, ali, nažalost, ti organi koji treba da reaguju, nisu reagovali i dalje ne reaguju.

Dodala bih i to da smo imali priliku da čini mi se baš kada smo usvajali budžet 2016. godine, jedna grupa poslanika dođe ovde kao da se nalazi u nekoj birtiji, sa gitarama, sa kapicama, da izvodi neki performans valjda zato što su se oni, kada su formirali listu za narodne poslanike, skupljali tu u parku prekoputa. Znači, bio je oglas - ko želi da bude narodni poslanik, neka se javi i biće, ali tako su i prošli i eto gde su sada.

Opet to pokazuje da ne može ništa na silu. Tako se skupljaju i ovi iz ovih saveza, da li za Srbiju ili već kojekakvih, jer i oni, izgleda mi po njihovom uzoru, ništa nisu pametno naučili, nego se i oni po lokalnim sredinama skupljaju na taj način.

Ono što me posebno raduje jeste to da se u okviru ove odluke o kodeksu ponašanja narodnih poslanika govori o tome da smo mi servis građana i da moramo da reagujemo, da razgovaramo sa građanima. Želela bih da istaknem da moje kolege i ja iz Kruševca već dugi niz godina imamo poslaničku kancelariju i u stalnom smo kontaktu sa građanima kako Kruševca, tako i Rasinskog okruga i da smo to nasledili od čoveka koji je zaslužan zato što smo mi u Kruševcu postigli sve to, ali zbog svega toga što radimo za grad Kruševac i za Rasinski okrug i uopšte za Srbiju i za građane Srbije, vrlo često smo baš svi mi iz te grupe i žrtve i, da kažem, meta napada svih oni koji ništa nisu uradili, a to su naše komšije iz Trstenika, pogani, moram da kažem, Miroslav Aleksić, njegova drugarica Marinika Tepić i ostali, pa su evo maločas već uspeli da kritikuju govor moje koleginice Nevene Đurić kada je reč o kodeksu, ali slobodno mogu još jednom da kažem da se mi svih ovih godina od 2014. godine na ovamo trudimo da uvedemo jedan red u ovaj visoki dom i da radimo onako kako treba, da vraćamo i dalje ugled našoj Srbiji, kao što se to trudi već godinama naš predsednik Republike Aleksandar Vučić, jer su taj ugled uprljali upravo oni, oni koji su vladali do 2012. godine, Đilasovi drugari i nema razloga da se on sada ograđuje od njih, jer on je pripadao toj stranci i ne može da se krije sada iza nekih drugih saveza.

Podržavam odluku da se ovaj kodeks usvoji i ponosna sam na to što ću i sama doprineti tome da izglasamo ovu odluku, jer svakako svi mi koji sedimo ovde, koji pripadamo SNS želimo da ovaj dom bude mesto dijaloga, a nikako onoga što oni zastupaju, a to je nasilje, vulgarizacija, linč i sve ostalo. Zato ću u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem se dr Barišić.
Naredna je narodna poslanica Jelica Sretenović.
Volela bih da naglasim da imate na umu da je vašoj poslaničkoj grupi ostalo na raspolaganju tačno šest minuta.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Drage kolege poslanici, evo, došli smo do usvajanja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika i ja ću se osvrnuti i kratko prokomentarisati samo dva člana i dva stava.

Stav 1. člana 4. kaže da narodni poslanik treba da je jednak prema svim građanima, bez bilo kakve diskriminacije po pitanju starosti, nacionalnosti, etničke pripadnosti, jezika, rase, političkih i verskih uverenja, invalidnosti i različitosti.

Član 4. se obraća poslaniku u ovom slučaju, ali ja bih rekla da se obraća svakom čoveku. Bilo bi idealno da se svaki čovek bori za pravo svakog čoveka, da poštuje individualnost i različitost, da neguje kolektivni duh.

Mi smo ovde kolektiv koji ima odgovornost da doprinese boljitku života. Pa i da se razlikujemo u stavovima i razmišljanjima, neophodno je da se poštujemo. Ako ne poštujemo druge, ne možemo očekivati da budemo poštovani i ne možemo očekivati da se ono što izgovorimo uzme za ozbiljno.

Stav 4. člana 8. između ostalog kaže: „Ne koristi izraze, reči i gestikulacije koje vređaju ili omalovažavaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine“. Pa, da li je moguće da se ovakvo uputstvo daje odraslim ljudima? To bi trebalo da se podrazumeva. To je pitanje pristojnosti.

Kultura ne podrazumeva samo umetnička dela, već i bonton. Zvuči starinski, znam, ali nije loše i zgoreg ponovo ga prelistati.

Bilo bi lepo da ovaj saziv parlamenta bude upamćen po toleranciji, poštovanju, konstruktivnim diskusijama i rešenjima. Nadam se da će ovaj kodeks ponašanja uroditi plodom.

Za kraj jedna lepa vest. Stigle su mimoze na beogradske pijace. Dolaze sve ranije i ranije, kao da hoće da nas opomenu da unesemo lepotu u srca, a izbacimo bes, gnev i srdžbu.

Hvala vam.

Hvala vama.
Naredna je narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa zadovoljstvom mogu danas da konstatujem da je na dnevnom redu usvajanje etičkog kodeksa koji će proklamovati principe i načela u skladu sa kojima će se narodni poslanici ponašati, a što će nas u mnogome približiti i punopravnom članstvu u EU.

Želim da kažem da mi je zadovoljstvo što imam prilike da čujem dosta toga od starijih kolega koji su mnogo duže od mene i od nekih mlađih kolega ovde u parlamentu.

Čini mi se da će zaključak biti da su poslanici SNS, zapravo to će učiniti u ovom mandatu, ali i u prošlim mandatima, bili ti koji su znali kako da poštuju dostojanstvo ovog Visokog doma.

Odgovornost, integritet, marljivost, poštovanje ugleda parlamenta, postupanje u javnom interesu, poštenje, uzdržavanje od ostvarivanja ličnog interesa ili finansijske koristi su svakako osobine koje treba da ima svaki narodni poslanik.

Pravni okvir za donošenje etičkog kodeksa je širok i obuhvata najpre Ustav koji uređuje izbor narodnih poslanika, njihov položaj i imunitet. Zatim, Zakon o Narodnoj skupštini koji reguliše prava i dužnosti narodnih poslanika. Tu je svakako i Poslovnik o radu Narodne skupštine koji reguliše održavanje reda na sednici, ali u tom smislu možemo pomenuti i Zakon o sprečavanju korupcije koji uređuje položaj funkcionera, primanje poklona, rad, odnosno vršenje funkcije u javnom interesu itd, kao i Zakon o lobiranju koji se odnosi na dozvoljeni uticaj na javne funkcionere.

Podsetila bih vas i na istraživanje o kome danas nismo mnogo toga čuli, na istraživanje koje je uradili biblioteka Narodne skupštine iz 2013. godine, a6 na temu kodeksa ponašanja poslanika u zemljama članicama EU. Nije uopšte važno što se radi o 2013. godini, jer se radi o principima koji moraju da traju, koji čuvaju dostojanstvo Narodne skupštine. Tada je samo nekoliko zemalja EU usvojilo kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Poslanici SNS, odnosno poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, svakako će podržati usvajanje etičkog kodeksa, ne samo jer smatramo da je to korak napred ka nekom parlamentarnom dijalogu, već i zbog toga što smo i sami pokazali na mnogo primera da, pre svega, vodimo računa o javnom interesu.

Aleksandar Vučić je prvi pokazao da je spreman da interese građana i Srbije stavi na prvo mesto, i te 2014. godine kada je bio prvi spreman na mere fiskalne konsolidacije za koje je znao da će loše uticati na njegov rejting. Kao i sada u borbi protiv korone, prvi je bio u nabavci respiratora i davanju podrške zdravstvenom sistemu.

Podsetiću vas da je obećao dve nove bolnice i, evo, mi sada imamo dve bolnice koje su otvorene. Za četiri meseca smo ih dobili. One su otvorene i primile su prve pacijenta.

Da se vratimo na konkretne stvari koje se tiču etičkog kodeksa. Naravno, sve suprotno imamo na strani nekih pripadnika propale opozicije. Da li je u skladu sa etičkim kodeksom koji ćemo usvojiti to što sam ja sada izgovorila - propale opozicije? Mislim da jeste, jer je to zapravo samo činjenično stanje.

Oni su napustili parlament, ali znaju da ga kritikuju. Oni nisu gradili bolnice, ali znaju da kritikuju izgradnju bolnica. Oni nisu usvojili etički kodeks kada su imali većinu u parlamentu, a sada to znaju da kritikuju.

Ovih dana ja sam čula čak i Dragana Đilasa da je kritikovao donošenje etičkog kodeksa. Njemu se to nije mnogo svidelo i on je o tome govorio proteklih dana na svojim medijima, koje on finansira, da donosimo etički kodeks da bismo pokrili sve što nije dobro u parlamentu i državi. Da, ali ne da bismo pokrili, već da bismo otklonili.

Mislim da ne priliči da Saša Radulović svira gitaru u sali, da jede burek i jogurt, da se pri tom slika kako bi se hvalio time na društvenim mrežama, jer čega se pametan stidi ovaj drugi shvati, valjda, tek na izborima.

Ne priliči ni da Boško Obradović donese kamen i sa ostalom družinom viče, vređa, peva, čupa mikrofone, fizički nasrće na predsednicu Skupštine, zastavom Srbije udara u prozore Narodne skupštine.

Ne priliči ni da Srđan Nogo propagira verbalno nasilje, ali ni da poziva na ubistvo Aleksandra Vučića i Ane Brnabić. Neka to sve ostane za sada u prošlosti i zauvek u prošlosti, zapravo, gde i treba da bude.

Ono što i danas imamo prilike da vidimo jeste verovatno velika želja predstavnika CRTE i Otvorenog parlamenta da budu narodni poslanici, jer bi oni povukli Predlog kodeksa, jer će, citiram: „postati sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima“.

Toliko je već istrošeno to maliciozno i tendenciozno komentarisanje svega što je dobro i pozitivno, ne samo za Narodnu skupštinu Republike Srbije, već i za čitavu državu da bih volela da oni konačno ostvare svoj san, da izađu na izbore, da dobiju 60%, kako to zna dobije SNS, pa da onda vide da li je lako raditi ili je lako neosnovano optuživati.

Uz dužno poštovanje, mnogi naši politički neistomišljenici ostali su van parlamenta, jer ni cenzus nisu uspeli da pređu, ali SNS se nikada ni sa kim nije obračunavala, nego je izlazila na izbore i pobeđivala, tako da će naša poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati Predlog kodeksa, jer mi se borimo za zakonitost u radu, borimo se za etičke vrednosti, za očuvanje integriteta Narodne skupštine i, što je najvažnije, za visok stepen poverenja građana u Skupštinu i narodne poslanike. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jeleni Žarić Kovačević.
Sledeći je narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas u ovoj raspravi Narodna skupština treba da usvoji kodeks ponašanja narodnih poslanika. To činimo iz više razloga, a jedan od njih je proces integracije Republike Srbije u EU i primena evropskih standarda. Drugi je npr. da neodgovorno ponašanje pojedinca može da pokrene stihiju, iako su mnoga takva neodgovorna ponašanja već definisana samim Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Kada čujem reč „ponašanje“, dakle, u ovoj sintagmi „kodeks ponašanja“, prava asocijacija koja mi padne na pamet je bonton. Drago mi je što je moja prethodna koleginica Jelica upotrebila ovu reč bonton, jer bonton označava pravila lepog i pristojnog ponašanja u svakodnevnom životu, a svrha bontona je da omogući pojedincu da se prijatno oseća u društvu, ali i da pri tom ne uznemirava druge, a kada u jednom društvu pravila bontona preovladaju, ona postaju zaštita od bahatih i nepristojnih ljudi.

Upravo sam ovako počeo ovu diskusiju da bih se nadovezao na jučerašnju diskusiju predsednika JS Dragana Markovića Palme, koji je o tome govorio. Danas ima sve više takvih, najblaže rečeno, nepristojnih ljudi, jer da biste pokazali svoju nepristojnost prema nekome ne morate biti više ni u kakvoj direktnoj komunikaciji sa njim, da budete fizički prisutni, već putem interneta ostvarujete još jaču komunikaciju od ove direktne, a to je javna komunikacija koju mnogo lakše možete da zloupotrebite i ona se zloupotrebljava i treba nadležni organi da se njome pozabave.

Sa te strane kada pogledate zaista je teško bilo kom narodnom poslaniku da ostane imun na svakojake javno izrečene uvrede na njegov račun ili račun njegove porodice putem raznih društvenih mreža.

Sa druge strane, obzirom da je kodeks ponašanja etički kodeks, a opšte etičke vrednosti se poklapaju delom sa moralnim vrednostima, a delom sa opštim vrednostima koje treba da poseduje svaki pojedinac, poslanička grupa JS će podržati ovaj predlog odluke, jer svaki poslanik se prilikom potpisivanja zakletve ovde u Narodnoj skupštini obavezao istini i pravdi i pravičnosti i poštenju.

Kako Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, cilj svih nas je da svojim ponašanjem branimo dostojanstvo ove iste Narodne skupštine. Takođe, moramo imati saznanje da ukoliko jedan pojedinac prekrši ovaj kodeks ponašanja podriva ugled Narodne skupštine tj. svih nas zajedno.

Naše ponašanje i ovde u Narodnoj skupštini i uopšte van Narodne skupštine, pored mnogih pritisaka koje osećaju narodni poslanici, definišu mnoge stvari u našem društvu. Pored ugleda Narodne skupštine, tu je refleksija koju ono odražava na društvo u celini. Upravo zbog toga je i potrebno doneti jedan ovakav kodeks da bismo i na ovaj način pokazali svoje opredeljenje da želimo da naše društvo postane jedno pristojno mesto gde će se svaki pojedinac osećati prijatno. Hvala.

Hvala vama.
Naredni govornik je narodni poslanik, prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, gospođo Kovač, potpredsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok traje ova naša diskusija danas i ono što mogu da kažem da je bilo jako dobro i detaljno elaboriranje od strane predlagača, prof. Aleksandra Martinovića, o ovom Predlogu kodeksa ponašanja narodnih poslanika, nismo ni završili raspravu pošteno, a već imamo i osude.

Evo, zapisao sam neka „Kuća ljudskih prava“ osuđuje Martinovića, osuđuje Kodeks ponašanja, a da nismo stigli ni jedan dan da krenemo da ga primenjujemo, i da naravno podrobnije objasnimo građanima Republike Srbije koliko će on značiti za unapređenje političke kulture i unapređenje dijaloga, kako u Narodnoj skupštini, tako i u celom društvu.

Ne radi se ovde o Kodeksu ponašanja, radi se o tome da očigledno šta god Aleksandar Martinović predložio, šta god predložila SNS da to valjda unapred treba da se osudi, da to unapred ne valja, jer neki, eto, kao što je ta „Kuća ljudskih prava“, očekujem sada da se oglase i „Žene u crnom“, i tako te vrste nekih organizacija, koje će da osude ovo i da kažu da sve ono što mi radimo i ovde u parlamentu, sve što radi Vlada Republike Srbije ne valja i nije u interesu građana, jer tobože, njima pripada to ekskluzivno prvo, ekskluziva, da upravljaju državom i da oni unapređuju ono što se zove bolji uslovi i kvalitetniji život građana Republike Srbije.

Ali, na njihovu žalost, a na radost i na korist građana Republike Srbije podrška svemu onome što radi SNS, svemu onome što radi predsednik Aleksandar Vučić je ogromna, ogromna većina građana Republike Srbije, ogroman procenat ljudi koji prepoznaje ono što radi naš predsednik, ono što radi naša stranka na konkretnom planu, na dnevnom nivou po pitanju unapređenja kvaliteta njihovog života.

Sjajan je onaj danas spot koji je objavljen na društvenim mrežama predsednika Republike, koji nas sve podseća da je poslednji kvartal prošle godine, kada je u pitanju ekonomija i prvi kvartal ove godine smo završili kao prvi u Evropi, ali skromno kaže, to ne znači da građani Republike Srbije žive bolje od onih građana u Nemačkoj, ali pokazuje da najbrže napredujemo. Pokazuje da ovde ima nade, da ovde ima dovoljno ljudi koji su posvećeni i oni ljudi koji vode državu na čelu sa predsednikom da imaju i snage i energije i znanja da iskoriste sve potencijale ove države kako bi ona bila modernija, kako bi bila bolja i kako bi bila u potpunosti u službi svih građana Republike Srbije.

Tako je ovaj kodeks ponašanja narodnih poslanika dokument koji će da bude u službi, u stvari, građana naše zemlje. Jedno od najbitnijih načela ovog Kodeksa, o tome je gospodin Martinović podrobno i govori, je potpuna osuda bilo kakvog pokušaja nasilja, diskriminacije po bilo kom osnovu, verskom, nacionalnom, nivou obrazovanja, fizičkog izgleda, pola, a da ne govorim o tome koliko ćemo biti strogi, koliko ćemo se i dalje boriti protiv promovisanja fašizma, antisemitizma i svih onih najgorih anomalija koje nažalost još uvek postoje, iako živimo u 21. veku, svuda u svetu, postoje kod nas u državi i postoje i postojalo je, do duše, te pojave su postojale i u našem parlamentu.

Vi ste, potpredsednice Narodne skupštine, imali jedan veoma inspirativan govor jutros i dali jedan odličan primer koji se tiče onoga što jeste možda kolevka demokratije u celom svetu, a to je britanski parlament i ono šta je po ovom pitanju uradio Donji dom britanskog parlamenta, ali i Gornji dom kao Dom lordova, imajući u vidu, ja sam to od vas čuo da su 1996. godine doneli prvi Kodeks ponašanja njihovih poslanika, dopunili su ga 2009. godine. Ja ću podsetiti građane, ali i moje kolege narodne poslanike u jednoj vrlo interesantnoj stvari tamo, kada su oni osnovali parlament pre nekoliko vekova, videli ste da pošto su dve partije se smenjivale na vlasti, konzervativci, odnosno Torijevci i Laburisti, partija je levičarske provenijencije, oni sede jedni preko puta drugih. Interesantna je stvar na kojoj udaljenosti sede, na udaljenosti od dužine dva mača da ne bi slučajno došlo do mogućnosti u nekoj žestokoj, žustroj raspravi između poslanika različitih ideologija i različitih razmišljanja da ne dođe do fizičkog sukoba, pošto je tada bilo moguće na početku nositi mačeve i unositi oružje u parlament.

Naravno da to jeste jedan dobar primer i ono što mi želimo da sledimo i da primenimo ono što je dobro u svetskoj praksi i da učinimo sve da ono što mi radimo ovde u parlamentu kao većina, kao SNS, imajući u vidu našu orijentaciju ka ekonomskom razvoju, ka prosperitetu naše zemlje, po pitanju razvoja javnih politika uopšte, da to nametnemo kao jedan od ključnih aspekata državnog razvoja i da to nametnemo kao glavnu vrednost koja treba da bude osnova za politički rad i naravno za saradnju i odnos između političkih partija.

Jako je teško raditi u uslovima, posebno je to bilo jako teško u onom prošlom mandatu i o tome su dosta govorile moje kolege prethodni govornici kada je dolazilo do nasilja, kada je dolazilo do fizičkih napada, ali to možemo da vidimo i danas i zato sam ja lično i sigurno i moja stranka smo vrlo zabrinuti što ćemo mi ovo poštovati ovde u parlamentu, ali mene brine javni diskurs.

Mene brine ono što se jutros pojavilo u nekim dnevnim novinama, ja molim kameru da ovo pogleda, da zumira, da se snimi. Pogledajte ovu „karikaturu“. Pogledajte ovaj pokušaj svakodnevne dehumanizacije predsednika Republike, ovo valjda, ova žena, novinarka od pre nekoliko dana i članica REM je Olivera Zekić koja kleči, koju isto tako kao personu, kao ličnost, kao nekoga ko ima potpuno jednaka prava, kao i svaki drugi građanin ove zemlje i ona pokušava da se dehumanizuje na ovaj način. Pokušavaju da se dehumanizuju čitave porodice i da se napravi takav meinstrim u našoj javnosti i da postane normalno da se govori o predsedniku Republike da je on izdajnik, da je on ovakav, onakav i da se pominje čitava njegova porodica, od sina koji ima tri godine, do roditelja koji su u penziji, koji su stariji ljudi.

Mene to brine i pokrenuo bih, u svakom slučaju pridružio se svakoj inicijativi koja ima u vidu i koja će pomoći tome da se prestane i da počne sa kažnjavanjem sa onim što se zovu dezinformacije, sa onim što se zove brutalno vređanje i korišćenje javnog prostora u domenu ne, kako bi to rekli sada moderno, političke korektnosti, nego brutalnog pokušaja obračuna sa političkim protivnicima, bez bilo kakve ideje, bez bilo kakvog predloga.

Da postoji predlog, da postoji nešto konstruktivno što bi pomoglo ovoj zemlji da se lakše i brže izvuče iz ove krize koja je izazvana Kovidom-19, da postoji bilo ko od tih tzv. „opozicionih političara“ koji toliko govore, da ne kažem trube o tome kako ne valja „Beograd na vodi“, kako ne valja što smo izgradili 350 kilometara auto-puta, kako ne valja što je Vučić doveo „Tojo“ pre neki dan, japanski u Inđiju, da ni jednog trenutka za šest godina nisu uticali ni ovoliko da dođe u Srbiju neki strani investitor, da se uradi nešto na polju unapređenja poslovnog ambijenta, da neko ovde u Srbiji zaposli 10, 20 ili 50 ljudi, mi bi bili zahvalni.

Mi bi bili zahvalni na tome, kao većina, kao stranka koja trenutno ima 66% podrške građana Republike Srbije, bili bi zahvalni na pomoći. Bili bi zahvalni na konstruktivnoj kritici, na nekom novom predlogu, na ideološkim sučeljavanjima.

Da li je možda Vašington na vodi bolji od „Beograda na vodi“? Da li je bolje da dolaze američke ili kineske investicije i koje imaju više pozitivnih efekata na našu ekonomiju, na novo zapošljavanje, na nova radna mesta, na izgradnju infrastrukture, našeg obrazovnog sistema, naše nauke, našeg napredovanja uopšte? Mi bi to i te kako prihvatili.

Siguran sam, i to građani Republike Srbije mogu dobro da vide, da mi imamo ozbiljne ljude ovde, počevši sa dr Aleksandrom Martinovićem, koji mogu da pariraju u svakoj oblasti društvenog života, sa svima onima koji se smatraju našim političkim protivnicima, koji imaju dovoljno znanja, koji imaju dovoljno kompetentnosti, ali i koji imaju dovoljno borbenosti da brane ovu državu, da brane ugled ovog parlamenta i da im glavni cilj bude doprinos ka tome da se ova država modernizuje i da se ova država razvija, u smislu maksimalnog unapređenja politike, ekonomije, socijalnih prava građana, ljudskih i manjinskih prava. Sve ono što radimo u prethodnih šest godina.

Želim da kažem da mi ovde u parlamentu možemo da, koliko su to građani mogli da vide, govorimo jezikom argumenata, jezikom dobrog ponašanja i poštovanja političke kulture i tog njenog najvišeg mogućeg nivoa, po najvišim mogućim standardima. Nismo mi ništa drugačiji ni od onih parlamenata koji postoje 50 i više godina, neki i više od stotinu godina, i ne želim da priznam i ne želim da se pomirim sa tom činjenicom da kod nas nema političke kulture.

Mi smo upravo politička snaga. Srpska napredna stranka je politička snaga koja pokazuje kakav treba da bude nivo političke kulture, kako se boriti za svoju zemlju i kako biti spreman da radite u korist svoje zemlje i svojih građana, zajedno sa predstavnicima izvršne vlasti, zajedno sa predsednikom Republike, gospodinom Vučićem, kako bi podigli maksimalno ugled svoje zemlje.

Mi danas, u 2021. godini, živimo u zemlji koja ima ugled i ne želimo da dopustimo, neko od mojih prethodnika je govorio, mislim da je gospodin Obradović, da se stalno napada parlament. Pa, jeste, ali ne napada se parlament zbog parlamenta, nego se napada parlament zbog Vučića, da bi se obesmislilo, da bi se dezavuisalo sve ono što je urađeno na planu ekonomije, na planu reformi, na planu jačanja i snaženja ove države. Jer, nema drugih argumenata nego nasilje i promocija svega onoga što nije nešto što može da se podvede pod političku borbu.

Mi smo kao stranka, kao ljudi, ovde u parlamentu, potpuno spremni na bilo koju vrstu političke borbe i dijaloga, ali nas iskustvo uči, neki od vas su učestvovali u ovim razgovorima pod posredstvom kolega iz Evropskog parlamenta, za tango je potrebno dvoje. I ne možete voditi dijalog sa nekim ko unapred osuđuje dijalog, kao što su ovi ljudi danas unapred osudili Aleksandra Martinovića i ovaj predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika. To je nemoguće. Ne možete da dođete u mogućnost da upravljate državom na silu i na bilo koji drugi način, sem na način da izađete pošteno na demokratske izbore, parlamentarne, lokalne, pokrajinske i da svojim programom, svojim idejama, osvojite većinsku podršku građana Republike Srbije. To je valjda u 21. veku normalno i treba da se shvati.

Ja se nadam da će na kraju svi oni koji podrazumevaju i koji promovišu neki drugi vid i mogućnosti da se dođe do vlasti, da će to shvatiti konačno, u interesu ove zemlje i, naravno, u njihovom interesu.

Iskreno da vam kažem, nama to odgovara. Njihov rejting od 1%, 0,5%, daje nama prostor, jer samo na ovaj način građani shvataju koliko smo bolji, koliko smo uspešniji, koliko smo usmereni na rezultate i koliko smo spremni ne da se poštujemo ovde međusobno, nego da poštujemo i ove naše kolege, službenike, nameštenike, policajce, sve ljude u ovoj zemlji, boreći se protiv bilo koje vrste diskriminacije i, naravno, boreći se protiv bilo koje mogućnost da se pojavi korupcija ili bilo kakav koruptivni aspekt funkcionisanja bilo koga ovde od nas u parlamentu, pa da li je pripadnik SNS ili neke druge, apsolutno to nije bitno.

Ovo jeste jedan od aspekata i nastavka rata i bespoštedne borbe protiv korupcije koju je objavio tadašnji premijer Vučić 2014. godine, definišući nultu toleranciju prema korupciji. I tome ide u prilog i Zakon o lobiranju koji smo izglasali ovde u parlamentu, gde se jasno podvlači linija između toga šta je lobiranje, šta je korupcija, šta državni službenik može da radi, šta mu je dozvoljeno, šta mu nije dozvoljeno.

Ono za kraj što ja mogu da poručim i mojim kolegama i građanima Republike Srbije, da ćemo se mi ovde truditi maksimalno da unapređujemo dijalog, da radimo u korist naše zemlje, da donosimo što više zakona i unapredimo zakonsku regulativu kako bi naši građani živeli bolje, kako bi oni imali veće plate, kako bi naši mladi ljudi imali veći izbor kada se zapošljavaju, da imaju veći izbor gde da se školuju, kako da se školuju, na koji način, na kojim institucijama.

Radićemo i dalje na omogućavanju svih mogućih ljudskih sloboda i prava za naše građane i otvoreni smo za razgovor sa svima. To može vrlo jasno da se vidi kako je dobra, kako može da bude dobra saradnja na dobrim, kvalitetnim osnovama i temeljima i sa nacionalnim manjinama ovde u Srbiji, ali i sa zemljama u okruženju i u celom svetu koje hoće da sarađuju, koje žele i koje mogu da poštuju i uvažavaju Srbiju kao ravnopravno i suverenu zemlju. To je suštinski ono što će određivati ponašanje i parlamenta i nas narodnih poslanika u narednom periodu.

Naravno, pored toga što ćemo želeti i da učimo, da primenimo neku dobru praksu onih koji su možda u nekom delu napredniji od nas, kako je to skoro rečeno da je, recimo, crnogorski parlament odnosno njihova skupština da je prihvatila bukvalno identičan tekst ovog kodeksa ponašanja koji će biti nadam se i kod nas usvojen sutra. Znači, ne bežimo od toga da primenimo i neku drugu praksu iz Evropskog parlamenta, iz američkog Kongresa, Senata, britanskog parlamenta.

Ova država je pokazala na čelu sa predsednikom Vučićem da je otvorena, ova država je pokazala da mi želimo da učimo i da mi nemamo i ne želimo da imamo apriori bilo kakve neprijatelje. Mi stvaramo prijatelje, mi smo ponovo narod i država koja pobeđuje, koja ima uspehe i na domaćem i međunarodnom planu. Mi smo država koja zahvaljujući aktivnostima i promeni tzv. kako bi to Vučić rekao majn-seta ljudi, postali od jednog gubitnika, od jedne države koja je navikla da gubi decenijama i na geopolitičkom i na ekonomskom, i na bilo kojem drugom planu, postali smo država koja ekonomski jača svakodnevno, koja politički jača svakodnevno, koja na socijalnom planu jača svakodnevno.

Postali smo zemlja sa rezultatima i mi ćemo kao parlament, kao SNS nastaviti taj put predsednika Vučića imajući u vidu da radimo u maksimalnom interesu ove države i građana Republike Srbije. Hvala.