Zahvaljujem se narodnom poslaniku prof. dr Vladimiru Marinkoviću.
Sledeća je dr Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, kao što vidite imamo prilike da razgovaramo o dokumentima koji su isključivo u nadležnosti rada Skupštine Srbije i izveštaje kada govorimo o institucijama koje nazivamo nezavisnim i regulatornim, ali i o dokumentima, o aktima, kao što je današnji dokument koji treba da usvojimo, a to je kodeks, znači koji govori o tome i uređuje ponašanje narodnih poslanika u okviru rada u ovoj instituciji.

Imali smo prilike iz rasprave svih poslanika da čujemo šta su sve preživljavali narodni poslanici u okviru svog rada u različitim mandatima i u različitim sastavima ove Narodne skupštine. Imali smo prilike da vidimo da se govor mržnje vrlo lako pretvori iz verbalnog nasilja u fizičko nasilje i to je ono zašta mislim da SNS je radila na tome da jednostavno takav princip funkcionisanja u Skupštini Srbije ne sme da postoji.

Apelovali smo kao narodni poslanici da pravosuđe mora da reaguje, da tužilaštvo mora da reaguje na ove pojave u društvu, još dok ne pređe u to fizičko nasilje i to je upravo onaj deo kada govorimo o govoru mržnje, jer poštovanje ovog kodeksa je u stvari unapređenje rada narodnih poslanika koje se ogleda u demokratizaciji društva, upravo kroz javnu izgovorenu reč. I taj govor mržnje koji danas u društvu se negde prelio i usmerio ka Aleksandru Vučiću od strane Đilasa i svih njegovih satelita koji su nekada vodili ovu državu, imali šanse da demokratizuju ovo društvo i u ekonomskom pogledu, ali u ovom društvenom i političkom pogledu jednostavno je pokazalo da to nije moguće sa ljudima koji ne shvataju uopšte suštinu demokratizacije društva. Zašto kažem ne shvataju? Ja ću vas podsetiti da smo mi počeli ovim dokumentom, odnosno kodeksom da se bavimo još 2015. godine, jel tako gospodine Martinoviću?

Napravljena je jedna radna grupa, gde su u toj radnoj grupi bili učesnici i opozicionih partija, odnosno one su ušle kao poslanici jedinstvene liste Demokratske stranke, a onda su odjednom formirali pet poslaničkih grupa, odnosno pet različitih frakcija Demokratske stranke, različito su se nazivali i bili su članovi te radne grupe i pokušaj je bio da se donese zajednički dokument koji bi nosio naziv – kodeks ponašanja narodnih poslanika, i naravno odmah na početku su se sukobili zato što jednostavno ovaj princip o kome govorimo, a to je pitanje – ko predlaže ovaj dokument, se postavio kao najveći problem. Zašto predlažu predstavnici vladajuće stranke je to u stvari predstavio jedan od najvećih kamena spoticanja ovog dokumenta. Tada je bio gospodin Babić predsednik te radne grupe i tada jednostavno se uvek govorilo o tome da postoje preporuke na međunarodne organizacije koja se naziva – GREKO, koji je sastavni deo praktično Saveta Evrope i koji jednostavno prema tim preporukama mora da se ispoštuje. Zašto danas govorimo o ovakvom kodeksu koji kaže da liči na kodeks koji će usvojiti, ne znam, parlament da li Crne Gore ili nekih drugih država, govorimo upravo zbog toga što su tu postavljeni standardi međunarodni koji važe za mnoge države koje su članice Saveta Evrope.

I sada, 1949. godine je osnovan Savet Evrope i Skupština Srbije, odnosno kao delegacija Skupština Saveta Evrope je postala 2003. godine, znači da danas mi pričamo da smo deo jedne velike porodice koja je nastala posle Drugog svetskog rata, još 1949. godine koja je prošle godine obeležila 70 godina postojanja i kao članica skupština Saveta Evrope i poslanici koji učestvuju u njenom radu jednostavno su imale prilike da se susretnu i sa preporukama GREKA, odnosno međunarodne organizacije koja se sastoji iz 50 država članica, znači ovih 47 plus Kirgistan, plus SAD, koje se bave upravo standardima koji važe, ne samo za narodne poslanike, nego za sve javne funkcionere, a tiču se nekih standarda koje obuhvataju antikorupcijske mere, zakone i usklađeno sa tim zakonima.

Zašto ovo govorim? Zato što od 2015. godine, kada se prvi put obratio Savetu Evrope jedan predsednik Vlade, prema Skupštini Saveta Evrope, to je gospodin Aleksandar Vučić kada je tada imao pravo da daje svoje izlaganje o napretku Srbije upravo kada su u pitanju ljudska prava, demokratija i vladavina prava, tada su jednostavno donešena određena dokumenta, ne samo za Srbiju, već i za druge zemlje kojim putem je Srbija krenula u demokratizaciju društva i sa svojim određenim preporukama. Trinaest preporuka koje smo imali jednostavno smo korak po korak do danas ispunjavali. I onaj deo kada govorimo o novom Zakonu o Agenciji za sprečavanje korupcije i kada govorimo o novom Zakonu o lobistima i kada govorimo o ponašanju i zakone koje smo usvojili u smislu funkcionisanja i tužilaštva, i pravosuđa, i danas su jednostavno ostale, nakon jedine tri preporuke, jedna se odnosi na ovaj kodeks koja je ne ispunjena, a dva se odnose na ustavne promene koje smo inače i dobili kao predlog ovde, a to je sam način izbora sudija i ono što se odnosi na promenu funkcionisanje izbora sudija kao što je do sada definisano Ustavnom. Za to su nam potrebne ustavne promene i mnogo krupniji koraci sa kojima nam je potreban opšti konsenzus u društvu i naravno zadnji odgovor, to je odgovor građana na takva rešenja.

Zašto ovo govorim? Zato što kada govorimo o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, onda kažemo da je ovo jedan dokument koji definiše i načela, i pravila, i etičke vrednosti, i javnost u radu, i mere koje jednostavno se odnose na deo kada je u pitanju pokretanje određenih postupaka, i nepoštovanje ovog kodeksa. Već se u javnosti pojavila osuda koja govori - ne treba ići na finansijske kazne, a one ni ne postoje u ovom kodeksu. Znači, javnost mora da zna da ovde uvodimo princip suda javnosti, prezir javnosti za one poslanike koji se ne drže kodeksa. Da pokušamo u društvu da uvedemo taj institut suda javnosti kojim ćemo osuditi sve ono što je van ovog pravila ponašanja.

Moje neke kolege koje su rekle da ne shvataju zašto se donosi ovaj kodeks, jer smatraju da bonton i da etički kodeks je potpuno dovoljan za ponašanje, s jedne strane potpuno razumem zašto imaju to stanovište, zato što negde svi polazimo od sebe i kažemo ono što smo naučili kući i ono što podrazumeva bonton, to su nepisana pravila. Svako od nas, ne samo u Skupštini Srbije, nego na svom poslu, u svojoj porodici treba da poštuje. Ali, znate, život nas demantuje u svemu tome i zbog toga u politici, kao što vidite, od 2012. godine mnogo toga smo prošli i kao narodni poslanici, kao ljudi.

Vidite da jednostavno ono što se dešava u društvu, taj govor mržnje i napad na ljude koji zaista žele da promene društvo u tom delu, da pomeraju granice, ne samo u ovom ekonomskom delu kao što smo zaista mnogo toga uspeli da uradimo, ali i u ovom demokratičnom delu kada su u pitanju ljudska prava i pokretači mnogih promena u ponašanju ljudi, to ne odgovara onima koji su jednostavno do 2012. godine vodili državu na onaj način koji je pokazivao potpunu neodgovornost i prema građanima koji su birali, a i prema sami sebi. Jer, te stranke koje su osnovane pre mnogo godina sada su potpuno nestale, rasturili su se na pet-šest stranaka pojedinaca koji žele jednostavno da nastave da vladaju Srbijom.

Danas u stvari imamo najveći problem sa tim pojedincima, jer je očito da na izborima ne mogu da dobiju više od 1%, 2%,3%, čak ne mogu više od 3%. Mi smo ovde u Skupštini morali da smanjujemo cenzus, da menjamo izborni zakon, da prihvatamo odluke koje se jednostavno smatraju kao normalne za poštovanje izbornih propisa, da bi omogućili nekim pojedincima da sa svojim pokretima i strankama koje su formirali, a čak nemaju ni tih 10.000 potpisa koji su potrebni da bi imali stranku, izađu na izbore, jer su shvatili da ni tih 10.000 potpisa ne mogu da dobiju na izborima.

Mi danas imamo zbog toga najveći problem u društvu što ti pojedinci drže pojedine medije, portale, društvene mreže, na kojima jednostavno taj govor mržnje prezentuju svakodnevno. Kao što vidite, granice nema, nebo je granica. Krenu od toga na lične uvrede, pa kad vide da to jednostavno trpe politički funkcioneri i nosioci vlasti zarad boljitka javnosti, zarad boljitka društva, boljitka naše dece, da jednostavno zakoni koje donosimo daju rezultate, pre svega kroz ekonomske reforme i kroz reforme društva, i kada su u pitanju ljudska prava, i kada je u pitanju promena zakonodavstva, onda se ne zadržavaju na tome, nego idu da vređaju decu, braću, očeve, majke.

Znači, ovo što mi danas imamo, prvi put kada osećaju tu nemoć u vređanju porodice Aleksandra Vučića je u stvari pominjanje majke. Do sada nismo imali taj primer, da jednostavno se direktno ide na stub porodice, a taj stub porodice je majka. Majka koja ima 78 godina, koja je za poštovanje i da je bilo čija majka, a ne da je majka samo predsednika države, je nešto što je u našem društvu za poštovanje. Nikada nijedan političar u Srbiji mislim da nije doživeo takav napad na svoju rođenu majku. Mi sada imamo potpuno obesmišljavanje politike, obesmišljavanje govora mržnje, jer jednostavno se želi prikazati - ako ne mogu da uništim svog političkog protivnika, onda ću mu napasti okruženje, onda ću mu napasti kompletnu porodicu, ne prezajući od toga da li je to majka, otac, dete, brat ili bilo ko drugi. To je ono što mi danas u društvu moramo da osudimo.

Najgore od svega, vraćam se na početak, što ono što smo podrazumevali da bonton podrazumeva jednostavno sada u društvu više ne postoji, jer danas mi imamo problem sa tim da iskažemo jednostavno svoj prezir i sud prema ljudima koji sebi daju za pravo da ovako nešto izgovore. Nešto što je u društvu bilo nezamislivo u Srbiji, danas jednostavno postaje svakodnevnica.

Kako izaći i kako stati na put ako nečemu? Mi danas u stvari ovim dokumentom treba da napravimo jedan put kojim treba da ide ne samo parlament Srbije, nego čitava javnost. Sve institucije treba da imaju određeni kodeks ponašanja, od izvršne vlasti, do pravosuđa, do lokalnih samouprava, svi državni organi. Mi danas u stvari treba da budemo pioniri za jedan zaista dug put koji treba da da dobre rezultate, a ti dobri rezultati da u budućnosti Srbije, kada mladi budu preuzeli i naša mesta na bilo kom mestu u institucijama u Srbiji treba da znaju šta ne sme da rade. Ne smeju da se ponašaju kao oni na društvenim mrežama, koji vređaju porodice svojih neistomišljenika, ne smeju da apeluju, da govorom mržnje žele da podstiču nasilje, ne samo verbalno, nego da prerasta u fizičko.

Mi smo to imali na primeru upada u Skupštinu ovde za vreme pandemije, za vreme rigoroznih mera koje su trebale da spašavaju ljudske živote. Takođe, ne smeju da se nose time da im je sve dozvoljeno u ovom društvu. Ništa nije dozvoljeno i ništa se ne podrazumeva. Upravo zato mi danas donosimo ovaj kodeks, a očito to važi i za mnoge države koje donose pravila ponašanja, da kažu šta se sme, a šta se ne sme.

Zašto ovo govorim? Zato što poštovanje svih preporuka, kada govorimo o međunarodnim organizacijama i kada govorimo o GREKO, videćete kada dođe deo za razgovore o amandmanima koji su usvojeni na ovaj dokument, pokazuju da jednostavno rezultati ovih preporuka i onih država koje su to primenile pokazuju da nemaju problem sa ovolikim stepenom govora mržnje i verbalnim nasiljem, zato što država odmah reaguje, zato što tužilaštvo odmah reaguje, zato što izvršna vlast odmah reaguje. Ali, kod nas to, dok god postoje oni koji imaju dvostruke aršine za svoju politiku i za politiku građana Srbije, a ne mogu da dobiju na izborima podršku za to, dok god to postoji, jednostavno mi nećemo moći da izađemo iz problema kao što je problem na društvenim mrežama, kao što je vaspitanje mladih i ništa ne može da se podrazumeva. Sve moramo da pišemo.

Ako pišemo o kodeksu toga i prihvatamo da jednostavno mora da postoje pravila po kojima se ponašaju narodni poslanici, onda pre svega to radimo zbog poštovanja prema građanima koji su nas birali, zbog poštovanja prema institucijama i zbog poštovanja onoga što važi i za našu budućnost Srbije.

GREKO je međunarodna organizacija, naravno i Srbija je članica te organizacije od 1. aprila 2003. godine, koja je u svojim izveštajima dala te preporuke koje je Srbija korak po korak usvajala u svoje zakonodavstvo. Mislim da i ovaj etički kodeks koji će podrazumevati i predloge koji su dati kroz amandmane, a to je komisija za etiku, zatim poverljivo savetovanje, obuka kadrova, precizna podela nadležnosti i usklađivanje sa onim zakonima koje smo mi ovde doneli u Skupštini Srbije, pokazuje da mi donosimo zaista najsavremenije akte koji u Skupštini Srbije treba da budu usvojeni.

Svi oni koji su dali svoje mišljenje u javnosti i ne slažu se sa ovim dokumentom pokazuju da uopšte nisu čitali ovaj dokument, da uopšte nisu ni čitali preporuke međunarodnih organizacija. Inače, oni neprestano pišu kako su nezadovoljni i kako su im ugrožena ljudska prava. Znate šta, u tim međunarodnim organizacijama sede ljudi koji se zaista bave strukom i smeju se na njihova pisma koja dobijaju i od tog Đilasa i od onih njegovih kolega koji imaju pojedinačne medije, koji imaju svoje stranke, a koji nemaju birače niti one koji mogu da ih podrže na sledećim izborima.

Mi bi želeli zaista da na sledećim izborima sede ovde u klupama predstavnici nekih opozicionih partija koji znaju šta rade, jer je to u interesu svih građana Srbije. Nadamo se da će se zaista na sledećim izborima pojaviti određene stranke sa kojima će SNS moći da suočava programe za budućnost Srbije i zaista za svu našu decu koja će ići ka demokratizaciji društva, kao što to rade sve savremene države EU.

Mi smo pokazali i svojim ekonomskim rezultatima, a bogami i ovim, uskoro ćemo imati ove i predstavnike Evropskog parlamenta, gde će predsednik parlamenta moći da da čitav spisak onoga šta smo mi uradili kada je u pitanju zakonska regulativa po pitanju ljudskih prava i po pitanju demokratizacije društva i imaćemo čime da se pohvalimo i imaćemo čime da kažemo da smo mnogo toga uradili, uprkos onima koji pišu po društvenim mrežama jer ništa ne znaju i ne prate uopšte šta rade.

U Danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog, gospodine Martinoviću, sa zadovoljstvom i biće nam velika čast. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se po tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog kodeksa o ponašanju, tačnije Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Samo donošenje kodeksa je od izuzetne važnosti, ne samo za građane Republike Srbije nego i za Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer se time jača poverenje građana u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Suštinu donošenja ovog kodeksa i samog kodeksa vidim u članu 7. koji kaže – narodni poslanik ličnim primerom predstavlja uzor etičkog ponašanja nosioca javne funkcije.

Međutim, posebno bih istakao stav 3. člana 2. Predloga kodeksa koji kaže – narodni poslanik ostvaruje stalni i neposredni kontakt sa građanima. Ovo je od izuzetne važnosti zbog toga što je u ovom stavu naglašeno upravo ono za šta se SNS i predsednik Aleksandar Vučić godinama unazad zalažu i ono što godinama unazad rade.

Jedino se radom na terenu i u direktnoj komunikaciji sa građanima Republike Srbije može doći do te informacije iz prve ruke na osnovu koje mi možemo da vidimo da li smo na pravom putu, kako radimo i šta je potrebno da uradimo kako bismo još dodatno unapredili naš rad. Ali, uvek ima naravno ono ali, ovaj kodeks se odnosi isključivo na narodne poslanike, kao što su kolege prethodnici govorili, kao na primer prof. dr Vladimir Marinković, i kolega dr Aleksandar Martinović i da sad ne nabrajam ostale koleginice i kolege koji su pomenuli, ali suštinski ovo je jako važno. Pitanje je manje više isto. Šta se dešava sa onim osobama koje se bave politikom ili politikanstvom, možda bolje da tako nazovemo, koji nisu narodni poslanici, a koji se opet ne ponašaju u skladu sa ovim kodeksom?

Takođe, jako je važno pitanje šta se dešava sa konstantnim napadima ne samo na Aleksandra Vučića, već i na njegovu porodicu, napadima na funkcionere, napadima na članove SNS, na njihove porodice, ali i na naše mlade koleginice i kolege, mlade lidere koji su završili Akademiju mladih lidera SNS.

Kažu neki ljudi - polako. Eto, navikli smo da nam napadaju predsednika Vučića, navikli smo da napadaju njegovu porodicu. Kažu - mladi su mladi, ima vremena naučiće, naviknuće se, ali smatram da ne smemo da se navikavamo na takve stvari. Smatram i verujem da smo svi saglasni po ovom pitanju da je porodica svetinja i to nema veze da li se radi o porodici nekog funkcionera ili se radi o porodici osobe koja nije funkcioner. Šta je razlika? Pa, nema razlike. Porodica je porodica, porodica je svetinja, u porodicu se ne dira i tačka. Smatram da moramo u narednom periodu ozbiljno da se pozabavimo ovim problemom.

Naravno, u danu za glasanje, kao koleginice i kolege, predstavnici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj Predlog kodeksa koji se odnosi, kao što smo rekli na narodne poslanike, ali se istovremeno nadam da ćemo se u narednom periodu pozabaviti i ovim pitanjima i ovim problemima o kojima sam sad pričao.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nas pred usvajanjem vrlo važnog akta, kodeksa ponašanja narodnih poslanika ili etičkog kodeksa kako se popularno naziva i želim da izrazim i lično zadovoljstvo što sam bio član Radne grupe u više mandata, odnosno saziva Narodne skupštine.

Mi, koji smo nešto duže u poslaničkim klupama znamo da se o ovoj temi. Predsedavajući, dugo već govori. Nekoliko mandata je bilo reči o tome da javnost dugo iščekuje donošenje ovog kodeksa i drago mi je što će usvajanje etičkog kodeksa obeležiti baš ovaj saziv Narodne skupštine.

Zašto je važno da usvojimo ovaj kodeks? Zato što ćemo time dodatno ojačati parlamentarne integritet, dakle, integritet poslaničke funkcije, poverenje građana u Narodnu skupštinu, ali i vladavinu prava.

Ne moram da napominjem da je sve ono što ovaj kodeks predviđa potpuno u skladu sa međunarodnim standardima, primerima dobre parlamentarne prakse, a čuli smo od šefa naše poslaničke grupe da je bilo i primera da neki drugi preuzimaju nacrt ovog etičkog kodeksa i da ćemo time doprineti i jačanju, odnosno zaštiti javnog interesa.

Neću se osvrtati po neke ranije godine, na neke ranije mandate, na neke ranije skupštinske većine kojima su puna usta bila demokratije, demokratskih principa, demokratskih tekovina, evropskih vrednosti, evropskih standarda, vladavine prava itd, a napamet im nije padalo da usvoje ovakav jedan akt.

Neću se osvrtati ni na neke poslaničke grupe koje su u prethodnim sazivima deklarativno i načelno bile za usvajanje ovakvog etičkog kodeksa, ali su eto, volšebno u nekom trenutku odustale od učešća u radnim grupama za izradu ovog akta, čak i napala izradu etičkog kodeksa, o čemu je, takođe, govorio šef naše poslaničke grupe, što je dovelo do toga da se usvajanje ovog kodeksa ostavi za ovaj saziv.

U prošlom mandatu, kao što znate, bilo je nemoguće govoriti o ovoj temi, ili pokrenuti ovo pitanje, ako se setite kako je to izgledalo, sa raznim elementima koji su gotovo svaki dan izazivali razne incidente, neretko i fizičke incidente, i setite se, dosta kolega je danas pominjalo taksativno neke od tih incidenata i fizički napad na tadašnjeg predsednika skupštine, Maju Gojković, i fizički napad na narodne poslanike, fizički napad na predsednika tada Administrativnog odbora, Aleksandra Martinovića, na sednici Administrativnog odbora, fizički napad na kolegu Marijana Rističevića, setite se unošenja kamena u Narodnu skupštinu, setite se unošenja gitara u Narodnu skupštinu i setite se čitavog niza brutalnih uvreda, psovki i verbalnog nasilja.

Sve je to uslovilo, da kažem, donošenje jednog ovakvog akta, koji će podići nivo pristojnosti, podići nivo političke kulture u Srbiji, podići ugled Narodne skupštine, i ono što je najvažnije, podići nivo poverenja građana u institucije sistema, odnosno, u ovom slučaju, Narodne skupštine.

Izuzetno mi je drago što je po ovom pitanju postignut kompletan, da kažem, politički ili potpuni politički konsenzus, što su u radnoj grupi za izradu ovog kodeksa bili zastupljeni predstavnici svih poslaničkih grupa, i što je jednoglasno usvojen na sednici Administrativnog odbora.

Uveren sam da će proizvod usvajanja ovog kodeksa biti to da nećemo više u budućnosti svedočiti, da kažem, raznim nemilim scenama, mučnim i nedoličnim scenama, da neće biti unošenja kamenja, gitara i svega ostalog što smo gledali u nekoj prošlosti i da neće više biti besomučnog vređanja i ostalih nemilih scena, kao što sam rekao.

Spreman sam da se delimično složim sa opaskom da je ovaj kodeks možda trebalo i ranije da se usvoji, ali tu bih primenio, odnosno, oslonio bih se na jednu staru izreku koja kaže - najbolje vreme da posadiš drvo bilo je pre 20 godina. Sledeće najbolje vreme je danas odmah. Ponosan sam što će ovaj saziv usvojiti ovaj kodeks i zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veruljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, jesmo svedoci ovih dana, meseci, pa čak i godinu unazad da se među građanima Srbije stvara jedna jako negativna slika o Narodnoj skupštini Republike Srbije, o narodnim poslanicima, uopšte, ali moram da kažem da to nije počelo za vreme vlasti SNS i Aleksandra Vučića, počelo je mnogo ranije, otprilike, vrlo brzo posle petooktobarskih promena.

Tadašnji režim, valjda u nedostatku rezultata, kao što su izgradnja puteva, škola, bolnica, otvaranje fabrika, morali su nešto da ponude građanima, da se građani zabavljaju o svom jadu, dok su gubili posao socijalno, ekonomski na svaki drugi način propadali. Tako je počelo urušavanje dostojanstva Narodne skupštine.

Kada je bivši režim izgubio vlast, opet, valjda u nedostatku političkog programa, političkih ideja, nedostatka poverenja građana na izborima, na svaki način pokušava da uruši ugled i dostojanstvo Narodne skupštine, kao i svakog narodnog poslanika pojedinačno.

Napisan je ovaj kodeks predložen od strane administrativnog odbora. Možda je to trebalo i ranije da se uradi, ali ne znam zaista da li bi to davalo onaj rezultat koji očekujemo od jednog ovakvog dokumenta. On svakako daje jednu određenu bolju sliku i bolju priliku da narodni poslanici rade. Međutim, dostojanstvo Narodne skupštine nije stvar predsednika Narodne skupštine, predsedavajućeg, već svakog od nas narodnih poslanika koji učestvujemo u radu Narodne skupštine i to je u mnogo čemu regulisano Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ali kodeks, ovakav kakav jeste, daje i određena malo veća ovlašćenja za ponašanje narodnih poslanika van sednice i van zgrade Narodne skupštine. To je svakako jedan korak napred.

Zašto to kažem da bi ovaj kodeks trebalo ranije da bude donet? Evo, koji god deo pročitam ovog kodeksa, mogu da nađem primer kako se bivši režim odnosio i prema Narodnoj skupštini i prema dostojanstvu narodnog poslanika i prema uopšte značaju funkcije koju obavlja.

Evo, ja ću krenuti negde možda od sredine. U obavljanju poslaničke funkcije narodni poslanik je dužan da se s poštovanjem odnosi prema zaposlenima, bez bilo kakvih predrasuda. U obavljanju poslaničke funkcije narodni poslanik ne sme da ugrožava načelo političke neutralnosti zaposlenih.

Da li znate kako je to izgledalo u vreme Dragana Đilasa i njegove vlasti? Zaposleni u Narodnoj skupštini koji nisu hteli da potpišu pristupnicu DS izbacivani su iz svojih kancelarija, davana im je po jedna stolica da sede u hodnicima Narodna skupštine. Zamislite kršenje dostojanstva običnog čoveka od strane nosilaca vlasti? To je radio režim Dragana Đilasa.

Kada je to postalo baš previše brutalno i za njihov stomak i za njihove oči, našli su kompromisno rešenje, zaposleni koji nisu hteli da potpišu pristupnicu DS premestili su u kućicu za lift. Da objasnim šta je to. Mala prostorija u kojoj se nalazi pogonska jedinica lifta, elektromotor, sklopke, sajle, šta ti ja sve znam. Tako se odnosio prema zaposlenima u Narodnoj skupštini režim Dragana Đilasa.

Gospodine Odaloviću, ti ljudi još rade u Narodnoj skupštini i vi znate da je tačno to što govorim.

Možemo da pričamo i o tome. Evo jedan citat i voleo bih da svi državni organi donesu ili bar neke svoje kodekse ili da ubace u neka svoja podzakonska akta, ali zamislite da je u Statutu Grada Beograda pisalo sledeće: „Gradonačelnik Dragan Đilas je dužan da savesno, efikasno i ekonomično upravlja i koristi materijalna i finansijska sredstva koja su mu poverena u obavljanju gradonačelničke funkcije, kao i da sprečava njihovo nezakonito raspolaganje.“

Da li je to bilo moguće? Ne samo da nije bilo moguće da bude napisano. Ne, i ako bude napisano, nije bilo moguće pridržavati se toga. Takav je bivši režim bio.

Ili, Član 8 - Narodni poslanik je dužan da pristojno i da sa dužnom pažnjom i poštovanjem se odnosi prema građanima, uvažava druge narodne poslanike, govorom ne podstiče mržnju i nasilje.

Da podsetim svoje kolege koji su malo stariji, a da kažem ovim mlađima i građanima Srbije, pa iz ovih skupštinskih klupa se pozivalo na ukrajinski scenario, ovde u našoj Narodnoj skupštini, pa kada su videli da to nije moguće, onda su ovde u našoj Narodnoj skupštini priželjkivali i prizivali makedonski scenario.

Šta je jedan i drugi scenario? Nasilno preuzimanje vlasti. To su radili narodni poslanici bivšeg režima, narodni poslanici koji su bili na vlasti za vreme režima Dragana Đilasa.

Da li bi nam pomogao ovaj kodeks u vezi toga protiv, recimo, Balše, Kene, onog Aleksića i da ne nabrajam druge? Ja verujem da ne bi, ali bar bi imao neku osudu javnosti.

Kažu neke nevladine organizacije koje su nekako više naklonjene ka bivšem režimu, da ovaj kodeks nije dobar zato što narodni poslanik ako ga prekrši neće biti kažnjen, imaće javnu osudu. Zamislite sada da su kolega Martinović i Administrativni odbor predvideli nekakvu vrstu da li materijalne ili bilo kakve druge kazne, kako bi nas taj nevladin sektor napadao? Napadao bi nas da smo diktatori.

Kako je izgledala demokratija u vreme Dragana Đilasa? Ako narodni poslanik bude isključen sa sednice Narodne skupštine ne zato što je ugrožavao fizički ili moralno ili bilo koji drugi integritet predsedavajućeg, ministra ili bilo kog drugog narodnog poslanika, nego zato što je hteo da iskoristi svoje pravo slobode govora ovde u Narodnoj skupštini, valjda smo zato narodni poslanici, i ako neće da napusti salu posle mere isključenja, da li znate kako je izgledala njihova demokratija?

Prvo dolazi skupštinsko obezbeđenje, poziva sve narodne poslanike da izađu iz sale, poziva sve novinare da izađu iz sale, onda se pojavljuje drugi deo skupštinskog obezbeđenja, čupaju iz svih ovih kamera sve moguće kablove, znači, sala Narodne skupštine nema više nikakve veze sa ostatkom sveta i tada ide molba poslednja da napusti salu Narodne skupštine i druge kolege koje nisu htele da izađu, da napuste i oni. Ako se to ne desi, skupštinsko obezbeđenje izlazi i dolazi neko drugo, bez uniforme, bez službenih oznaka, u kožnim jaknama, patikama, sa palicama i počinju da tuku narodne poslanike. Tako je izgledala demokratija u vreme Dragana Đilasa. I video i osetio na svojoj koži.

Sada će ti mediji, te nevladine organizacije koje tada nisu htele ni slovo da kažu o ugroženosti narodnih poslanika, o ugroženosti demokratije, da pričaju kako je ovaj režim nedemokratski i kako vodi u diktaturu?

Mislim da sa ovim kodeksom možemo mnoge stvari ako ne da sprečimo, barem javno da osudimo, jer šta reći o narodnom poslaniku koji hoće… Pazite, narodni poslanik u svakom trenutku može da uđe u zgradu Narodne skupštine. Pa čak ako nije normalno doba, ako najavi sekretaru Narodne skupštine, ući će u zgradu. Zamislite narodnog poslanika koji hoće da uđe u zgradu Narodne skupštine tako što razvaljuje vrata i hoće svoje satrape da uvede unutra valjda da je ponovo pale, da se hvale kako su osvojili Narodnu skupštinu?

Imali smo i tu sliku pre nekoliko meseci ovde u Srbiji. Tada je policija opet, kao državni organ, reagovala, po meni, relativno blago, a razumem i zašto tako, zamolili su ih da napuste Narodnu skupštinu. Isto se dešavalo i sa zgradom RTS, gde smo opet videli neke poslanike, pa smo videli jednog bivšeg kolegu narodnog poslanika kako kaže na javnom servisu da Srbija ima najveću stopu smrtnosti u Evropi na 100.000 stanovnika. Dovoljno je da pogleda sajt Svetske zdravstvene organizacije da vidi da su 33 evropske zemlje ispred Srbije po stopi smrtnosti u negativnom smislu.

Bitno je da se pravi jedna lažna slika o nekakvoj diktaturi, o ugroženosti građanskih sloboda, o ugroženosti prava na okupljanje, pa čak idu i dotle da u svoje političke borbe uvlače i članove porodice, decu. Mislim da je to krajnje, poslednje, po meni čak i morbidno. Uvući decu u vašu političku borbu, pa makar to bila i deca predsednika Republike Srbije, nije normalno. To je za svaku osudu, ali šta očekivati drugo od ljudi koji su ovde uticali na mlade ljude. Na mlade ljude najlakše je uticati, nemaju dovoljno životnog iskustva, nemaju dovoljno zrelosti, uvek su puni tog avanturističkog, buntovničkog duha.

Šta je radio bivši režim koji predvodi Dragan Đilas? Tu istu decu huškali su na policiju, da se tuku sa policijom. Oni nisu bili u prvim redovima, niti su poveli svoju decu kao primer, nego tuđu. To samo pokazuje koliko je bivšem režimu stalo i do nečije dece, koja nisu njihova, i do građana Srbije i do Republike Srbije.

Ovaj kodeks sve te morbidnosti u političkom životu Republike Srbije neće da reši, ali, ako ništa drugo, barem usvajanjem ovog kodeksa možemo da očekujemo još veću osudu javnosti, građana Srbije za sve ono što je bivši režim radio upravo dok je bio na vlasti, a onda sada kada nije na vlasti i kakvu štetu pravi građanima Srbije. Već sada oni cenzus od 3%, smanjeni cenzus, ne mogu da preskoče ni sa motkom, a da ga smanjimo i na 1%, kako vode svoju političku borbu, ni to im neće biti dovoljno.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Arsiću.
Ne mogu a da ne kažem da se mnoge od ovih stvari uglavnom primenjuju na zemlje kojima treba nešto da se prigovori.
Nadam se da će predlagač, odnosno Martinović u ime predlagača, prihvatiti ove amandmane koje je gospodin Orlić predložio.
Želim, kao ilustraciju ovoga što kažem, da pročitam da je predloženi amandman, koji ćemo verovatno prihvatiti, taj da je narodni poslanik dužan da prijavi postojanja privatnog interesa koji ima u vezi sa zakonom ili nekim aktom. Da li neko misli da smo mi stvarno budale, da ne znamo da je Eliot Engel 30 godina primao pare od albanske mafije i od albanskog lobija u SAD? Uzeo je kredit za stanove koji nije vratio. Na svakoj sednici Odbora za spoljnu politiku američkog Kongresa je lobirao za priznanje kosovske nezavisnosti i on nema ekonomskog interesa ili to što važi za Srbiju ne treba da važi za Ameriku ili, tu je gospodin Marinković, to oni drugačije zovu lobiranje ili svi koji su učestvovali u bombardovanju Srbije imaju privatni ekonomski interes na Kosovu i Madlen Olbrajt, i Vilijam Voker, i Vesli Klark itd, Kušner koji je bio šef mirovne misije i Džefri Najs koji je bio tužilac u Haškom tribunalu je radio za Tačija ili Haradinaja, ne znam. Legalno sada Voker od njih prima pare. Najs ih tuži da su dužni. Samo govorim o dvostrukim aršinima, ali mi smo svega toga svesni. Ne treba da neko shvata da smo mi baš toliko glupi.
Isto tako želim da kažem apropo ovoga dopisa, a nekoga je danas spominjao ovde, „Kuće za ljudska prava i demokratiju“, koji su imali određene primedbe na ovo što smo predložili. Želim da kažem dve stvari ovde. Prvo, kaže da nema nedostataka adekvatne javne rasprave. Mene je Martinović upoznao da se o ovome priča od 2014. godine, a i ranije, pa ako za šest godina i više nije bilo vremena za javnu raspravu, ne znam kada i ko više treba da vrši javnu raspravu i, da budem potpuno jasan i precizan, ovo je akt Narodne skupštine Republike Srbije i o tome se ne vrši javna rasprava, vrši se rasprava unutar naše Narodne skupštine Republike Srbije. Koliko sam shvatio, mi ćemo svi ovde, mislim da će gotovo svi, ne znam da li se Kamberi izjasnio, Imamović, glasati za donošenje ovog kodeksa.
Sa druge strane se kaže – poslanici ne mogu da odgovaraju, jer imaju imunitet. Da se razumemo, ustavno pravo poslanika je da ne može da odgovara za izneseno mišljenje u Narodnoj skupštini, ali želim da podsetim na Poslovnik, koji jasno kaže šta se dešava u određenim slučajevima kada predsedavajući proceni i Narodna skupština da je došlo do neke povrede dostojanstva, ugleda ili do uvredljivih izraza, psovki gde se kažnjava 10% od osnovne plate, 20% od osnovne plate za dve opomene, a mislim da je 40% ili 50% za udaljenje sa sednice, pa 20 dana ne može da učestvuje u zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovde se postavlja, naravno, pitanje, što oni očigledno nisu pratili, ali zato sam i rekao da će verovatno, očekujem da ovi amandmani budu usvojeni, ali amandmanom gospodina Orlića…
(Vladimir Orlić: Prihvaćeni su.)
Već prihvaćeni? Znači, ako je prihvaćeno taj problem je skinut sa dnevnog reda, a to znači da ne samo narodni poslanik, nego da svaki građanin može da podnese prijavu, a oni ovde pišu, oni očigledno nisu upoznati sa svim ovim, a daju tako tendenciozne ocene napadajući Narodnu skupštinu koja prvi put. Mi ovo nismo morali da uradimo ovako brzo. Mi smo to zakazali zato što smo imali negativne komentare od strane nekih međunarodnih organizacija. Ispada da se mi ne posvećujemo tom pitanju. Ako je to tako, evo pokazali smo da se mi posvećujemo tom pitanju. Kad smo stavili na dnevni red, sad traže da skinemo sa dnevnog reda.
Tako da ja samo želim da kažem, da pozdravim ovo što je gospodin Martinović uradio i da još jednu stvar samo dodam, a to je da dodam da sam apsolutno saglasan Kodeks ponašanja narodnih poslanika, ali pričao sam juče o tome, svedoci smo da je za mnoge, da je potreban Kodeks ponašanja na političkoj i javnoj sceni. O tome niko ne govori i svi govore o tome šta komentarišu, šta kažu narodni poslanici, a kakve sve gadosti, bezobrazluci se čuju svakoga dana, o tome niko ne govori.
Tako da, mi ćemo ispuniti sutra na glasanju ono što mislimo da je potrebno i čime ćemo doprineti i poziciji naše zemlje i pred međunarodnim organizacijama, itd.
Ali, suštinski gledano potrebno je mnogo više odgovornosti i potrebno je, ima li bilo kakvog kodeksa za ponašanje, za prostačko ponašanje, vređanje kao što je juče bilo, kao što sam rekao, sedamdesetšestogodišnje majke Aleksandra Vučića koja nikakve veze nema sa politikom. Koji kodeks za to važi? Ne samo kodeks, ne primenjuju se ni zakoni.
Tako da, u svakom slučaju, dozvolite mi da zaključim ovu raspravu. Ja sam zato rekao na kraju sve ovo što sam rekao da ne kaže neko da mi ne želimo da pročitamo šta su oni nama napisali. Nama je i „Transparentnost Srbije“ takođe napisala, to mislim da je dobio gospodin Martinović, mislim da su neke od tih stvari uvažene.
Znači, svaku dobronamernu kritiku koja do nas dođe mi ćemo prihvatiti i razgovarati, ali samo ako je ona istinita.
Apsolutno nije tačno ovo što je navedeno u ovom dopisu, upravo je omogućeno suprotno, da svaki građanin može da podnese prijavu za kršenje ovog kodeksa.
Mi ne završavamo raspravu. Ja ne zaključujem raspravu zato što mi nismo završili još raspravu.
(Vladimir Marinković: Dajte mi repliku.)
Nema replike. Ja nisam diskutovao da bi bila replika.
Ima još oko dva sata vremena poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Imamo pre toga sutra poslanička pitanja. Nakon toga će biti glasanje.
Tako da, sad trenutno prekidamo raspravu, a nastavljamo sutra u 10,00 časova.
Hvala vam.