Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 153 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Kao što znate četvrtak je. Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, ili da postavi neko pitanje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče, drage kolege, postaviću jedno pitanje novom ministru građevinarstva vezano je za izgradnju i rekonstrukciju dela puta koji se nalazi u delu Malčanske petlje. To je deo magistralnog puta koji vodi od autoputa prema istočnoj Srbiji preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Negotinu, prema Prahovu. Inače, taj deo Malčanske petlje, o kome sam ja više puta govorio i tražio da bude odrađeno, tu treba da se odradi javna rasveta, da se osvetli. U razgovoru sa direktorom „Puteva Srbije“ početkom 2020. godine, gospodinom Drobnjakom, tada sam dobio i neka uveravanja, da će taj deo puta biti odrađen, završen, odnosno osvetljen, da će se taj deo puta oko te Malčanske petlje napraviti još jedan prelaz do Niške banje, zato što sada kada je otvoren ovaj novi autoput ulaz prema Niškoj banji ne postoji. Zato je tu u tom delu Malčanske petlje preko Proseka ima mogućnosti i odrađena je ćuprija, treba samo da se odradi eksproprijacija zemlje. Inače, projekat postoji, i to bi trebalo da se uradi.

Moje pitanje - da li će to biti urađeno u toku naredne 2021. godine?

Jedna od stvari isto što se tiče svih nas koji putujemo tim delom puta preko tog magistralnog puta prema istočnoj Srbiji jeste i oni koji žele da odu do Niša, ali da ne idu preko autoputa, a mogu da kažu da Niš kao centar jugoistoka Srbije je centar svih aktivnosti, svih nas, u Nišu je Klinički centar koji je sada odrađen, da dolazi veliki broj naših sugrađana iz cele istočne Srbije da se tamo leče, da završe nešto svoje, tu je i niški aerodrom, i da ne bi išli preko autoputa, da plaćaju te putne prelaze, bilo bi dobro, i to je još jedno moje pitanje - da li će imati mogućnost da Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja zajedno sa gradonačelnicom Niša, da se rekonstruiše taj deo puta od Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Inače, dužina tog dela puta je oko šest kilometara. Nadležnost jeste grada, odnosno lokalne samouprave, ali s druge strane ima i velika potreba što se tiče države Srbije da taj deo puta bude odrađen, zato što je tu frekvencija saobraćaja veoma velika, zato što tu ima i potrebe jer veliki broj privrednih subjekata tu funkcioniše, radi, upošljava ljude, i za sve nas koji dolazimo tim delom puta magistralnog puta istočne Srbije prema Nišu, a ne želimo da idemo preko autoputa, ovaj deo puta bi trebalo uraditi što pre, što hitnije.

Gospodin Drobnjak kada sam bio sa njim na sastanku je obećao da će to biti odrađeno u toku 2020. godine, ali zbog situacije sa koronom, problema sa pandemijom, očekujem da će to biti odrađeno u toku 2021. godine.

Još jedna od tih stvari jeste što taj deo autoputa, odnosno autoput iz Bugarske koji ide preko Niša prema Beogradu, i drugim zemljama, u tom delu puta sada je frekvencija ljudi koji dolaze iz ovih zemalja ratom zahvaćenih područja, migranti. Desio se jedan nemio događaj baš u tom delu puta koji treba da bude odrađen, tražim i da se odradi rasveta, da se osvetli i taj deo autoputa, zato je što veliki broj privrednih subjekata zapošljava se veliki broj radnika. Imali smo situaciju u subotu na nedelju, gde je dvadesetak migranata ušlo u posed jedne privatne firme koja radi, ima tehnički pregled, ima mesta gde se parkiraju kamioni, autobusi. Oni su tu ušli, i desio se nemio događaj, zato što je tu bio čuvar koji je reagovao na te ljude. Nije znao ko dolazi, imao je problema i upotrebio je vatreno oružje. Normalno, on je to uradio da bi zaštitio i sebe, jer kada naiđe 15, 20 ljudi ne znaju da stanu i tom prilikom je jednom čoveku rikošetom povređena noga.

To su ljudi koji kroz Srbiju žele da odu do EU, ali zbog situacije, zato što je područje gde je veliki broj firmi, gde ima i privatnih kuća, postoji opasnost i svi ljudi tamo su to već čuli i plaše se za svoju bezbednost.

Još jednom, moramo svi odavde da apelujemo da se iznađe mogućnost da se tim ljudima pomogne na najbolji način. Sa druge strane, i naši sugrađani koji žive u tom području ili bilo kom području ukoliko dođe do situacije kao što se desila ova, da se upotrebi sila, moramo da branimo nekako kako nije primereno kada neko gleda sa strane…

(Predsednik: Hvala Milija. Isteklo je pet minuta.)

…. kod kući i kod nas u mom dvorištu … 10,15 ljudi svako od nas mora tako da odreaguje.

Mislim da bi bilo dobro da se nađe način da obezbedimo sigurnost i tih migranata, da im damo ljudskost, ali sa druge strane moramo paziti naše ljude jer ti ljudi sutra, kao što je ovaj gospodin koji je štitio svoje mesto gde živi i gde radi, imao je problema i možda sutra može da odgovara.

Na tome treba da se radi…

(Predsednik: Milija, rekao sam da je kraj.)

… zajedno, da štitimo svakog, ali naše domaćinstvo i našu imovinu.

Sada više nisi u poslaničkoj grupi SNS, ali važi i za tebe.
Nebojša Bakarec, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, jako je dobro kada nadležni organi rade svoj posao, pa možemo da se vežemo za te informacije. Ja ću se vezati na odgovor na pitanje koje sam dobio od tužilaštva, zato što sam tamo, i vi ste, ja sam to predočio, dobili smo korisne informacije u tom odgovoru, pa ja sada opet tražimo obaveštenje od TOK-a, od Tužilaštva za organizovani kriminal o tome da li postoji, to je pravni termin, dokaz o životu „pruf of lajf“, za jedno osumnjičeno a nedostupno lice koje se navodno nalazi u Italiji, to je naravno Jadranka Drinić, sadašnja direktorka i suvlasnica i dalje „Dajrekt medije“ u postupku koji se vodi zbog krivičnog dela – zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju protiv fizičkih lica i pravnog lica „Dajrekt medije“?

Da podsetim, TOK vodi tu istragu i zbog sumnje da je RTS oštećena za 688 miliona i samo da, pošto sam vas i o tome obavestio, RTS kao Javni servis nije obavestila građane i pored informacije koju sam im ja dostavio, čemu ste bili svedoci, o odgovoru i o postupku tužilaštva u celoj ovoj istrazi, dostavio sam im pisanu informaciju, RTS nije objavila, ja samo kažem da je RTS Javni servis koji plaćaju građani i postavljam pitanje dodatno samo – da li je u interesu građana da budu obavešteni o postupku koji se vodi zbog pljačke RTS? Ja i vi štitimo RTS.

Da se vratim na ovo pitanje. Samo da vas podsetim, Jadranka Drinić je bila direktora i „Multikoma“, sada je samo direktora Šolakove „Dajrekt medije“. TOK kaže da je saslušano troje osumnjičenih, da je jedan nedostupan, gospođa Drinić, i da je saslušano čak 30 svedoka, što svedoči o sjajnom radu i niz drugih radnji je preduzelo tužilaštvo, ali moram da konstatujem da ni posle 16 meseci gospođa Drinić kao osumnjičena se nije odazvala pozivu naših i italijanskih organa.

Prosto da kažem, nevin čovek rado sarađuje sa nadležnim organima da bi skinuo sumnju sa sebe.

Ovo je nova informacija koja je za nas sve korisna, da znamo. Upravo advokat Jadranke Drinić i „Dajrekt medije“ Zdenko Tomanović je pre 16 meseci dao javnu izjavu da će njegova klijentkinja, citiram: „Jadranka Drinić nema nikakav razlog da se ne odazove pozivu“, a ipak ona se ni posle 16 meseci nije odazvala pozivu nadležnih organa. Stoga upućujem to pitanje i Zdenku Tomanoviću.

Ali, ovde se pojavljuje sledeći problem – Mi ne znamo da li je gospođa Jadranka Drinić živa. Mi hoćemo da ona bude živa, mi brinemo o ljudima i zabrinuti smo, siguran sam svi, za njenu bezbednost kao svedoka i optužene i zbog toga postavljam ovo pitanje tužilaštvu. Prosto, da vodimo računa.

Mafija najčešće likvidira, da vam ja kažem, ovakve svedoke. Glavnu korist od nestanka i nepojavljivanja Jadranke Drinić može da ima samo master majnd ove cele operacije o kojoj govorim, a to je, naravno, Dragan Đilas. Da vas podsetim, on ima dugu istoriju verbalnog i fizičkog, odnosno porodičnog nasilja.

O tome da je ona u zaista ozbiljnoj opasnosti govori sledeće. Bivši šurak Dragana Đilasa je uhapšen i osuđen zbog šverca 2,4 kg kokaina. Saradnik najbliži Dragana Đilasa i njegov partijski funkcioner, a iz Kuršumlije, je uhapšen zbog šverca 66 kg marihuane, a opet najbolji prijatelj i najbliži saradnik Đilasove potpredsednice, gospođe Tepić, je uhapšen zbog niza krivičnih dela, što držanja 1,4 kg opojnih droga, trgovine opasnim materijama, eksplozivnim materijama, oružjem. Taj njen najbliži saradnik je izjavio da je ona od njega tražila i da iseli iz Pančeva novinara Miću Milakova, što je čist fašizam.

Stoga vidite da su osnovane moje sumnje i zabrinutost za sudbinu Jadranke Drinić.

Ovo pitamo i Drana Đilasa – Dragane Đilas, da li je živa tvoja bivša direktorka Jadranka Drinić, da li možeš da učiniš da pomogneš nadležnim organima da ona dođe u kontakt sa njima, da da svoju izjavu i da bude saslušana? Pitamo njega i da li postoji dokaz da je ona uopšte živa? Hoćemo da pomognemo Jadranki Drinić, hoćemo da pomognemo našem pravosuđu. Živela Srbija. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije.

Iako Republika Srbija, uprkos svemu, nastoji da poboljša odnose kako sa albanskim pregovaračima na KiM, tako i sa Republikom Albanijom, sa suprotne strane sve je intenzivnija retorika koja nikako ne doprinosi unapređenju odnosa niti rešavanju otvorenih pitanja.

Od strane lidera kosovskih Albanaca neprekidno dolaze oštre provokacije i pretnje kojima se ističu njihove težnje za prisvajanjem ne samo delova naše teritorije, već i naše viševekovne istorije i kulture.

Ono što zabrinjava jesu potpuno isti, a sve češći zahtevi i izjave zvaničnika Republike Albanije. Može se reći da se radi o rafalnom, organizovanom napadu i provokacijama Albanaca kojima se poništavaju svi pokušaji Srbije i njenog državnog rukovodstva, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, da se dijalog nastavi i dođe do mirnog rešenja, na šta je Srbija uvek spremna.

Da podsetim, otvoreno pitanje KiM, uprkos tome što je sa svojih vekovnih ognjišta proterano preko 250 hiljada Srba, da su mnogi stradali u raznim žutim kućama i da se još uvek mnogi vode kao nestala lica, da su ubijana deca, spaljivane kuće i manastiri i rušeni krstovi sa srpskih crkava, danas imamo tvrdnju albanske strane da je to albanska baština.

Poslednji primer falsifikovanja kulturne istorije Srbije jeste pokušaj prisvajanja ostatka pravoslavne crkve u blizini Srbice u mestu Suvo Grlo, koje su upravo oni porušili.

Još ozbiljnije pretnje o kojima i mediji pišu ovih dana jesu izjave albanskog predsednika Iljira Mete koji je proglasio Medveđu, našu opštinu na jugu Srbije, albanskom teritorijom, pri tom optužujući Srbiju za tzv. raseljavanje Albanaca iz te sredine, misleći na pasivizaciju njihovih prebivališta.

Ovakve izjave predstavljaju direktno mešanje u unutrašnju politiku Srbije, a aspiracije ka delovima teritorije Republike Srbije su ovde očigledne.

Šta je istina? U opštini Medveđa, prema popisu i procenama broja stanovnika u kojoj je učestvovala i međunarodna zajednica živi oko 7,1% Albanaca. To su Albanci starosedeoci sa kojima Srbi i ostali stanovnici Medveđe lepo žive.

Drugo, albanska manjina u Medveđi često je na izborima i ima svoje predstavnike u skupštini opštine, ima nastavu na svom jeziku, svoj jezik koristi u službenim komunikacijama. Ali, u Medveđi se pored više prethodnih izbornih ciklusa u veoma kratkom roku prijavljivalo, i to na fiktivne adrese, veliki broj Albanaca koji nikada nisu živeli u Medveđi. Na nekim adresama prijavljivano je po 30 lica, ali oni nisu tu nikada živeli. Adrese su nekada bile propale i neuslovne seoske kuće u kojima decenijama niko nije živeo.

U skladu sa zakonom vršene su višestruke administrativne provere i nikada ni na jednoj od tih adresa nije pronađen ni jedan prijavljeni Albanac, čak ni da primi glasačke listiće. Oni nisu prijavljivani niti u elektrodistribuciji, niti u poreskoj upravi, niti u katastru. Oni su očito došli da promene etičku sliku Medveđe, a ne da je Medveđa njihovom pasivizacijom menja etički odnos stanovništva. Ali, trebalo je uklopiti Medveđu u izmišljenu geografsku oblast koju nazivaju preševska dolina, a tamo doline nigde nema.

Druga očigledna aspiracija prema teritoriji Srbije jesu izjave nekih Albanaca da je Albanija do Niša, nudeći da u Medveđi i Nišu izgrade spomenik Skenderbegu.

Još jedan događaj nas ne ostavlja ravnodušnim, a to je da se na aplikaciji Gugl mape atletski stadion u centru Kraljeva iznenada naziva stadionom Đurađa Kastriota Skenderbega i to na albanskom jeziku. Pitamo se da li je ovo greška ili namera?

Da podsetim koliko su samo puta poslednjih meseci Albanci prisvajali srpsku kulturnu baštinu na KiM i srpske pravoslavne svetinje, pokušavajući da falsifikuju istoriju i da prisvajanjem srpskih svetinja iz perioda Nemanjića dokažu kako su to oni gradili u 12, 13. i 14. veku. Izgleda da Albanci na celom Balkanu drže parole – Ako nemaš svoje, uzmi tuđe.

Zato pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – kako se radi o izjavama najviših zvaničnika Republike Albanije, u kojima se jasno vide aspiracije prema našim teritorijama i istoriji, čime se blokira svaki pokušaj i dobra volja Srbije da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, a radi se i o grubom i nedopustivom diplomatskom presedanu, pitam da li Vlada Republike Srbije planira da preduzme određene diplomatske aktivnosti kako bi se sprečilo vređanje Srbije i atakovanje na naš državni suverenitet i teritorijalni integritet. Zahvaljujem.