Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Baroš.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni ministri sa saradnicima, dame i gospodo, na dnevnom redu današnje Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije imamo nekoliko predloga zakona koje karakteriše međunarodni element, a kojima se prevashodno ukazuje na dobre međudržavne odnose koje danas Republika Srbija ima sa Vladom Republike Francuske, sa Japanom, ali i na dobre odnose sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a kojima Srbija ukazuje na činjenicu da želi da sarađuje u oblasti kulture, u oblasti poreskih odnosa, ali i da nastavi kontinuirani infrastrukturni i uopšteno posmatrano privredni rast, razvoj i napredak.

Takođe na današnjoj sednici na dnevnom redu imamo i Predlog dopune Zakona o javnim medijskim servisima kojima se uređuje sistem javnog informisanja. Dakle, ovim Predlogom zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima uređuje se finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa koja je u opštem javnom interesu i shodno tome u postojećem zakonu nakon člana 62. dodaje se novi član 62a koji kaže: „Za obavljanje osnovne delatnosti koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa Javna medijska ustanova RTS i Javna medijska ustanova RTV do 31. decembra 2021. godine delimično se finansiraju iz budžeta Republike Srbije“.

Dakle, ovom dopunom zakona nastavlja se finansiranje RTS i RTV jednim malim delom od strane Vlade Republike Srbije, čime se dokazuje briga Vlade o opštem javnom interesu, o očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, a samim tim i briga za sve građane Republike Srbije, ali i zaposlenima na ova dva javna medijska servisa.

Ovakav kombinovani model, gde i Vlada sa, opet ponavljam, malim procentom učestvuje u finansiranju, sprečava dovođenje u pitanje obavljanje osnovne delatnosti RTS i RTV.

Obezbeđivanje sredstava za funkcionisanje ovih javnih medijskih servisa sprovodi se najčešće kroz naplatu takse, i to preko 60% i takav način finansiranja zaista je tekovina i praksa praktično svih razvijenih evropskih demokratskih zemalja, jer se na taj način omogućuje nezavisno delovanje i samostalna uređivačka politika javnih medijskih servisa.

Iako je još uvek nepopularna, taksa u našoj zemlji još uvek je praktično najjeftinija u Evropi, jeftinija nego što je, recimo, plaćaju stanovnici ili državljani u BiH gde iznosi 7,8 konvertibilnih maraka, odnosno oko 3,5 evra, da ne pričamo o Švajcarskoj i njihovih 26,83 franaka na mesečnom nivou, Austriji 25 evra, ili Nemačkoj 17,5 evra na mesečnom nivou po domaćinstvu.

Inače, kao podsetnik, napomenuo bih da je ova taksa uvedena još 2005. godine i da od tada dolazi uz račun za struju. Dakle, uvedena je 2005. godine kada su na vlasti bili danas najveći kritičari i ove vlasti i RTS i taksi i bilo kakvog vida finansiranja RTS. Najviše im smeta upravo marketinški prihod koji ostvaruje RTS, a koji nije pod njihovom direktnom ingerencijom, odnosno ne učestvuju direktno u preprodaji marketinških sekundi i minuta.

Cela Srbija zna razrađenu biznis šemu koja je jednom čoveku donela 619 miliona evra. Dakle, jedno abnormalno bogatstvo gde se čak i ljudi u ozbiljnim biznis krugovima čude kako je za tako kratko vreme neko uspeo da stekne toliku količinu bogatstva, a naročito je to osetljivo iz razloga što je to učinio dok je bio nosilac važnih političkih i javnih funkcija u Republici Srbiji.

Dakle, njegov uspon počinje 2004. godine kada je osnovao, celoj Srbiji, sada već znanu „Multikon grupu“ i u okviru nje „Dajrekt mediju“, a isto tada se učlanio i u tada vladajuću DS i tako tokom godina nizale su se funkcije. One su se čak i menjale od predstavnika Narodne kancelarije, odnosno šefa Narodne kancelarije predsednika Republike, tada Borisa Tadića, preko ministarskog mesta bez portfelja, pa do gradonačelnika grada Beograda. Menjala se i moć, menjao se i uticaj, ali ono što se nije menjalo jeste biznis šema, a i što bi se menjala kada donosi toliko bogatstva, nažalost, na nesreću građana Republike Srbije i samih zaposlenih na RTS. To je bila javna tajna. Naravno, čovek o kome pričamo, znamo svi, jeste Dragan Đilas.

Bilo je i onih koji su se drznuli da u tom vremenskom periodu iznesu svoje viđenje celokupne te, kako sam rekao, biznis šeme, ali i da postave nekoliko pitanja. Sada pokojna Verica Barać, kao predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, na konferenciji Partnerstvom protiv korupcije 2011. godine, izjavila je sledeće, citiram: „Nekako se u Srbiji podudarilo da su najmoćniji u medijskoj sferi ujedno i najbliži državnom vrhu, pa su dva vrlo bliska čoveka predsedniku Srbije gospodin Šaper i gospodin Đilas preko svojih medijskih firmi uspostavili kontrolu medijskog prostora“.

Ista je navela i imala hrabrosti da, pored ove izjave, izjavi da je ogromna količina novca za reklame medijima dolazila iz budžeta Republike Srbije i dodala da gradonačelnik Beograda Dragan Đilas sada ima dve firme preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama, ali i da se preko njih vrše i drugi ozbiljni uticaji na medije.

Zamislite danas, građani Republike Srbije, da gradonačelnik Beograda ili često nepravedno osporavan zamenik imaju, recimo, agenciju preko koje preprodaju minute „Studija B“ koji je osnovala Skupština grada Beograda ili zamislite da neko od ovde prisutnih ministara ima agenciju i da preprodaje minute RTS. Zaista, složićete se da zvuči neverovatno i nemoguće.

Takođe, dramaturg Siniša Kovačević, kao jedan od najvećih kritičara sadašnje vlasti, predsednika Aleksandra Vučića, tada kritičar RTS, njenog poslovanja i, naravno, kritičar lika i dela Dragana Đilasa sa kojim je sada dosta blizak, ukazivao je kako se finansira, odnosno kako se prodaju marketinški minuti RTS. Inače, on danas često gostuje na televizijama koje se upravo finansiraju iz nesreće RTS i svih zaposlenih na RTS.

On je opisao način sticanja tolikog bogatstva kroz prosto upućeno pitanje i pismo javnosti, pa kaže: „Zbog čega je neka privatna firma, pa da je taman i Bog njen vlasnik, morala da bude posrednik u ovoj kvantaškoj muljačini kada je to mogao da uradi marketing državne televizije zbog čega uostalom i postoji“.

Dakle, iz ovog otvorenog pisma vidimo da se toliko bogatstvo steklo prostom preprodajom. Takav vid trgovine nije ništa kompleksniji nego preprodaja paprika na Kvantašu. Potrebno je samo malo uticaja, moći, malo nemorala, a toga je gospodin Đilas imao na pretek.

Sada ću vam opisati jedan događaj iz naše prošlosti, a upravo iz perioda kada je poslovala RTS na taj način, koji se dogodio u praksi. Predsednik, tadašnji predsednik, poslovnog sistema jedne od najvećih farmaceutskih kuća u Republici Srbiji rešio je da u toj godini znatno podigne pozicije u budžetu koje se odnose na marketing i zadužio je jednog od svojih direktora da ode i da se javi na javni poziv koji je uputila RTS svim zainteresovanim subjektima. Inače, taj direktor je kasnije bio jedan od važnih političkih lokalnih subjekata.

Dakle, taj direktor u navedeno vreme iz javnog oglasa odlazi na RTS da dogovori kupovinu minuta i sekundi u najudarnijim terminima. Međutim, dočekuje ga saznanje, što kod njega izaziva zaprepašćenje da su svi minuti i sekunde u tim najgledanijim, najudarnijim terminima već unapred prodati.

Zaposlena na RTS, prosto daje, verovali ili ne, vizit-kartu agencije koja je otkupila sve minute i sekunde i upućuje čoveka da se javi na određenu adresu. Odlazi i takođe ga zaprepašćuje činjenica koju je dobio od zaposlene, inače zaposlene, pretpostavljate svi, u "Dajrekt mediji", da je vlasnik, gle čuda, njegov kolega sa fakulteta i prijatelj, gospodin Dragan Đilas.

On ga poziva i dogovara kupovinu sekundi i minuta, mada je imao problem da objasni predsedniku poslovnog sistema zašto je to kupio po tolikim cenama, jer je prosto čoveku bilo nepojmljivo i neverovatno da se tako nešto događa na RTS i jednoj državnoj ustanovi, a stanje u tim godinama na RTS možda najbolje opisuju vapaji pokojnog glavnog i odgovornog urednika, Aleksandra Tijanića, koji je tokom 2009, 2010. i 2011. godine prosto molio državne organe, predsednika Vlade Republike, da pomogne RTS jer se u slučaju da ne izađu u susret RTS će bankrotirati i ugasiće se.

On je nažalost bio i potpisnik, reći ću, štetnog ugovora RTS sa pomenutim agencijama. O njegovim pobudama, motivima, šta ga je to nateralo, nažalost to nikada nećemo saznati jer je tu tajnu odneo sa sobom.

Danas RTS i RTV predstavljaju zaista prave propagere javnog interesa i svoj rad prilagodili su stanju očuvanja i unapređenja demokratskih vrednosti društva. To se možda najbolje i vidi u ovim teškim vremenima u vezi za pošasti koja nas je zadesila, gde su upravo radnici RTS bili uvek na pravom mestu u pravo vreme, izveštavali nas istinito, tačno, pravovremeno i provereno, što je izuzetno značajno u jednoj takvoj teškoj situaciji.

Zamislite samo koja je mašinerija potrebna da se sve to isprati. Isto tako, niko ne može da ne primeti i da ne pohvali organizovanje onlajn nastave na programima RTS, koja omogućuje našim đacima da steknu neophodna akademska znanja i usavrše se u oblasti obrazovanja, velike su to i važne stvari.

Da ne govorim detaljnije o programskoj šemi, uređivačkoj politici gde se zaista u pregrštu raznih sadržaja za svakog može pronaći po nešto i to često na jezicima koji su u upotrebi u Republici Srbiji.

Iako i mi kao deo vlasti često imamo primedbe na rad medijskih javnih servisa u Srbiji, što je apsolutno i normalno, ne može sve da bude idealno. Smatram da bismo svi trebali da podržimo i RTS i RTV, kao i ovaj Predlog zakona, jer su oni ipak naši najbolji reprezenti javnog interesa.

Na današnjem dnevnom redu sednice nalazi se i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a za izgradnju auto-puta E-80 Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik, Faza 1.

Ovaj ugovor omogućuje obezbeđivanje dela sredstava za izgradnju još kilometara autoputeva u Srbiji. Konkretno ovaj auto-put nije važan samo za dalji privredni razvoj naše zemlje, nije važan samo za povezivanje brojnih regiona i okruga u našoj zemlji, za privlačenje investitora, već je značajan i sa političkog plana i u političkom aspektu. Politički jer se trasa ovog autoputa prostire od Srbije i preko teritorije naše južne pokrajine do Merdara, od Merdara do Prištine, a krajnja tačka jeste Luka Drač kojim izlazimo na Jadransko i Jonsko more.

Nema razvoja niti jedne države ukoliko se one među sobom ne povezuju, bez obzira koliko se mi voleli ili ne voleli sa ove ili one strane granice. Trasa ovog auto-puta koji prolazi kroz Srbiju i koji će iznositi ukupno 77 kilometara značajna je svakako za razvoj nekoliko okruga u Srbiji, privlačnija je investitorima, a samim tim omogućuje dalji razvoj i napredak, ali i ostanak mladih ljudi u tim delovima i tim okruzima kroz koje će ovaj auto-put prolaziti.

Iza nas ostaće 350 kilometara završenih auto-puteva, 250 kilometara koji su u izgradnji, da ih ne navodim sve. Dakle, Moravski koridor, auto-put Sremska Rača - Kuzmin, auto-put Preljina-Požega, brze pruge Beograd-Novi Sad, Pojate-Kruševac, nastavak auto-puta "Miloša Velikog" od Čačka do Požege itd.

Za vreme prethodne vlasti u tom pogledu Srbija je bila crna rupa. Svi su nas obilazili, a sam podatak da imamo na našim putevima 20 miliona vozila više nego što smo to imali recimo 2012. godine, najbolji je pokazatelj u kakvom se stanju infrastrukturnom nalaze naši putevi i koliko je zapravo Srbija napredovala i koliko se razvila.

Isto tako, na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana u otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze za dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.

Zaključenje ovog ugovora predstavljalo bi značajan doprinos u unapređenju bilateralne saradnje koju imamo sa Japanom, olakšalo bi privredna ulaganja kako naših firmi u Japan, tako i japanskih firmi u Republiku Srbiju i naravno dovelo bi do korišćenja finansijskih instrumenata za podsticanje, kao što sam rekao, viših oblika bilateralne saradnje i finansijske saradnje.

Takođe, obeležili smo 140 godina tradicionalnog prijateljstva i bilateralnih odnosa sa Japanom i činjenica je da ta saradnja i to prijateljstvo svakim danom sve više i više raste i unapređuje se, a o čemu svedoči i velika investicija koja se desila pre samo par dana u Inđiji, gde je postavljen kamen temeljac za, pričali su poslanici, japansku fabriku za proizvodnju guma "Tojo Tajers" u ukupnoj vrednosti od oko 400 miliona evra. Treba podsetiti i na veliku zainteresovanost japanskih investitora da u Novom Sadu otvore još jednu fabriku ukupne vrednosti, neverovatnih dve milijarde dolara.

Na kraju, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, kojim se uređuje koprodukciona kinematografska saradnja. A s obzirom na svetski značaj koji imaju francuski film, francuska kinematografija, i više je nego jasan značaj donošenja ovog zakona.

Na samom kraju, pozvao bih sve poslanike kao predstavnik poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu" da podržimo predloge ovih zakona i da u Danu za glasanje damo podršku daljem razvoju i kulture, očuvanju javnog interesa, demokratskih vrednosti društva, ali i podršku daljem jačanju saradnje naše zemlje sa brojnim drugim evropskim i svetskim državama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nenadu Barašu, ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)

Ukoliko ne, prelazimo na listu prijavljenih.

Prva je narodna poslanica Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, ministri sa svojim saradnicima, ja ću se danas osvrnuti na Predlog zakona koji se odnosi na Ugovor o zajmu i u tom smislu ovim Predlogom zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu zaključenim između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, omogućava se realizacija prve faze izgradnje autoputa E-80 Niš-Merdare, odnosno konkretno deonica Niš-Pločnik.

Za Srbiju je i te kako važno da se uključi u izgradnju navedene saobraćajne infrastrukture i da omogući ne samo našoj zemlji, već i zemljama u regionu, da se međusobno povežu i da ispolje sve pozitivne efekte održivog razvoja, a koji se samo uzajamnom i međusobnom saradnjom mogu postići i upravo je realizacija jednog ovakvog projekta korak napred ka tom cilju.

Autoput Niš-Merdare je, i dalje Priština, jedan je od projekata koji su predloženi u okviru Berlinskog procesa koji je, zapravo, predstavljen u diplomatsku inicijativu pokrenutu 2014. godine od strane nemačke kancalarke Angele Merkel sa ciljem da se podrži jedna mirna, stabilna i demokratska budućnost Zapadnog Balkana i da se unaprede regionalna saradnja i dalje evrointegracije u ovom regionu.

Takođe, izgradnja ovog autoputa omogućiće Srbiji izlazak na albansku luku Drač, na Jadranskom moru i na taj način, praktično, će se povezati oko pola miliona građana Srbije koji žive u Topličkom, Nišavskom, odnosno Pirotskom okrugu.

Dalje, povezivanjem između Beograda i Prištine na ovaj način šalje se poruka da zapravo postoji mogućnost da društva koja su međusobno u izvesnom sukobu jednog dana dođu do prevazilaženja tih problema, odnosno da prevaziđu međusobne sukobe i uzajamne nesuglasice i da postignu rezultate koji će na kraju ići u prilog koristi jedne i druge strane i na kraju krajeva postići razvoj Zapadnog Balkana i podići ga na jedan potpuno viši nivo u odnosu na onaj na kome se on sada nalazi.

To će uzročno-posledično uticati i na trgovinsku razmenu u ovom delu Srbije, kao i između ova dva regiona, što na širem planu direktno može uticati i na ekonomske prilike kako u našoj zemlji, tako i u zemljama u regionu.

Beograd i Priština, kao što je svima nama poznato, intenzivno pregovaraju o normalizaciji odnosa, a izgradnja autoputa može se posmatrati kao jedan od elemenata koji će tu normalizaciju odnosa svesti na jedan odgovarajući nivo, odnosno podstaći tu saradnju i u tom smislu autoput Niš-Merdare nije samo važan za razvoj privrede i povezivanje okruga, već je važan i sa jednog političkog aspekta i može se zapravo smatrati kao neka vrsta inicijative da se Srbija zapravo dovede do odgovarajućih rezultata kada je reč o odnosu sa Prištinom.

Trasa budućeg autoputa koja ide od Merošine, koja se nalazi u Nišavskom okrugu i dalje prema Topličkom okrugu, pored Prokuplja, Beljoljina, Pločnika, Kuršumlije i dalje do Merdara iznosi 77 kilometara i u tom smislu mislim da je vrlo važno da ovu trasu autoputa iskoristimo za sve političke potencijale koji postoje na ovoj deonici. Jedan od njih je Kuršumlijska banja, zatim Đavolja varoš, malopre je koleginica Snežana o tome govorila, zatim lokalitet Vinčanske kulture – Pločnik, za koji se smatra da po nekim podacima zapravo predstavlja najstarije metološko mesto na svetu i u tom smislu možda ne bi bilo loše iskoristiti ga za neki turistički potencijal u našu korist.

Na kraju, ovo je praktično put koji povezuje dva regiona Evrope i on predstavlja deo Mini Šengena, što znači da je deo i jednog ekonomskog i političkog paketa razvoja rešenja odnosa na Zapadnom Balkanu, odnosno između regiona na Zapadnom Balkanu.

Iako dolazim iz Niša, Toplički okrug je samo par desetina kilometara udaljen od njega. Naime, u Toplici živi više od 80 hiljada ljudi, a blizu šest hiljada je nezaposleno i zato izgradnju ovog dela autoputa, odnosno ovog autoputa treba posmatrati kao jednu razvojnu šansu ne samo za stanovnike Topličkog okruga, nego i za opštinu Merošina koja spada u Nišavski okrug i tu pre svega mislim na novo zapošljavanje kroz angažovanje stanovnika iz ovog dela Srbije na izgradnji autoputa, ali i zbog dolaska novih investitora koji će možda lakše, odnosno bolja saobraćajna infrastruktura ovim putem i privući.

Posle izgradnje Koridora 10 sa jedne strane i autoputa E80, o kome danas govorimo, sa druge strane Niš se povezuje i sa Jadranskim morem i postaje prava balkanska raskrsnica, što zapravo on strateški i jeste i kada imamo jednu ovakvu povezanost i Niša i Prokuplja, odnosno dva veoma važna okruga na jugu Srbije na taj način autoput prolazi ne samo pored Merošine, već i pored Oblačinskog jezera. Uz korišćenje prirodnih potencijala koji postoje u ovom delu Srbije, s obzirom na to da je ovaj deo i te kako bogat višnjom, onda mi zaista možemo reći da izgradnja ovog autoputa može stvoriti višestruku korist u svakom mogućem smislu za stanovnike ova dva okruga.

Uprkos nesumnjivom značaju koji ima izgradnja autoputa E80 moram da pomenem i to da je ostao i veliki broj kapitalnih infrastrukturnih projekata koji se odnose na jug Srbije, a koji treba u nekom narednom periodu rešiti i mislim da smo mi u rešavanje tih problema krenuli, ali možda treba intenzivirati rad na njima. Tu pre svega mislim na izmeštanje pruge iz gradskog jezgra i izgradnju obilaznica preko grada, zatim završetak projektne dokumentacije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, mislim da će vam Nišlije na tome biti vrlo zahvalne, zatim otvaranje izlaza na autoput iz Niške banje.

Sve su to stvari o kojima moramo razgovarati i koji će pre ili kasnije u velikoj meri uticati na kvalitet i standard života građana na jugu Srbije.

Nisam planirala da danas govorim o temi koja se odnosi na kulturu imajući u vidu to da je moja koleginica Nataša lepo obrazložila i argumentovala sve ono što se tiče zakona o kome danas raspravljamo, a koji se odnosi na oblast kulture, ali ja ću samo iskoristiti ovu priliku da prosto podsetim na to da Niš ima jednu od najboljih lutkarskih pozorišta ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Balkana, odnosno Evrope i mislim da je jako važno, a zamoliću ministarku da u nekoj svojoj agendi za narednu godinu posveti pažnju ovom pozorištu iz razloga što ljubitelji pozorišta i te kako znaju da cene dobar rad.

Takođe, ovom prilikom bih sugerisala na to da možda nije loše da se napravi neki plan boljeg funkcionisanja Akademskog pozorišta u Nišu. Tu zapravo sede mladi ljudi koji veruju u ono što rade i odatle kreće jedan potpuno novi nivo kulture koji će jednog dana stvoriti generacije koje će izgraditi prave društvene vrednosti koje će znati da taj vaš trud i rad iskoriste na pravi način. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Sanji Jefić Branković.
Reč ima samostalni poslanik Vladan Glišić.

Potrudiću se malo da narušim ovu idilu između poslanika i ministara u ovih mojih pet minuta opozicionih pa ću reći da neću glasati za Zakon o javnim medijskim servisima, tj. izmene i dopune ovog zakona ne zato što imam nešto protiv ovih konkretnih rešenja, već zato što je taj zakon deo jedne medijske arhitekture koja je proizašla iz strategije koja je potpuno spržila i uništila sve lokalne medijske kuće u Srbiji.

Znači, ta strategija koja je doneta do 2014. godine, za koju su 2014. godine zajedno glasali i SNS i DS, bez obzira koliko se sukobljavate sada tada ste radili na istom zadatku, to je iz prostog razloga što i jedna i druga stranka imaju politiku Evropska unija nema alternativu. To je politika koja je iz Brisela diktirala našu medijsku strategiju i dovela do toga da izbacujući državu iz medijske sfere dođemo u situaciju da su pogašene mnoge lokalne medijske kuće i da je rezultat toga bio da je preko 1.300 novinara i medijskih radnika ostalo bez posla svuda po Srbiji sem u centralnim metropolama, kao što su Beograd i Novi Sad.

Pričajući o onome što obično jeste sukob između režima i opozicije već 30 godina, a to je uređivačka politika javnih medijskih servisa, pre svega RTS i RTV, naša politička klasa potpuno zanemaruje jednu mnogo ozbiljniju dubinsku i suštinsku problematiku koja se dešava, a to je da je najveći deo Srbije u medijskom mraku jer onog trenutka kada ste sproveli brutalnu privatizaciju medija na lokalu došli smo do toga da praćenje događaja koji su značajni za jednu lokalnu zajednicu zavisi samo od profitno nezainteresovanosti privatnih vlasnika medija.

Tako smo došli u situaciju da većina Srbije danas je na neki način diskriminisana. Moji Šumadinci nemaju svoj javni medijski servis pa su na taj način diskriminisani u odnosu na naše prijatelje iz Vojvodine.

Inače u medijskoj strategiji koja je prethodila ovom setu medijskih zakona bilo je predviđeno da u Srbiji imamo šest regionalnih javnih medijskih servisa. Međutim, kada ste radili zakone za koje je glasala i SNS i DS jednostavno ste zaboravili na to. Bez obzira koliko je Brisel bio zainteresovan da mi nemamo u našim lokalnim samoupravama opštine televizije ipak je ovde naša politička klasa pokazala da ne poštuje čak ni činjenicu da recimo u EU Austrija ima čak devet regionalnih javnih medijskih servisa. Mi i dalje to nemamo.

Sada kada to pogledamo, mi jesmo jedna od zemalja koja može da se pohvali činjenicom da su nacionalne manjine izuzetno zastupljene u našoj medijskoj sferi i ispoštovane i to tako treba i da bude. Ali vidite, moji Šumadinci su i tu diskriminisani. Mi nemamo medijski servis koji se bavi našim regionalnim problemima. Nemamo medijski servis koji se bavi našim lokalnim problemima.

Čuli ste kolegu iz Ujedinjene seljačke stranke kako moli da se obrati pažnja na Svrljig, Belu Palanku. Meni je prosto čudno da jedna masovna i masivna stranka kakva je SNS koja je sveprisutna u našem društvenom životu i sve kontroliše i sve vidi, u izlaganjima poslanika te stranke ni jednom primetila ovu činjenicu da mi imamo medijski mrak u Srbiji koji nema veze sa tim ko je vlast ko je opozicija, već ima veze sa tim da smo državu i medijsku strategiju napravili onako kako Briselu odgovara, a to je da nemamo pravo da državom intervenišemo i sačuvamo i svoj medijski suverenitet i sve ono što je potrebno da bi obezbedili jedan normalan i stabilan i ravnomeran regionalni razvoj u Srbiji.

Kada vi nekim ljudima u Aranđelovcu, Svrljigu, Beloj Palanci kažete da ono što se dešava u njihovoj lokalnoj sredini ne mora medijski da bude propraćeno, vi im šaljete poruku da su oni suvišni ljudi, da jednostavno nije bitno da budu tu na tom mestu, da država Srbija nema zainteresovanost da ih logistički podrži u informativnom, medijskom i svakom drugom sadržaju, već ih prepušta osećaju da su napušteni, da mogu lako da odu odatle. I sve to bi moglo da se gleda kao neka čudna anomalija koja se desila slučajno, međutim nije slučajna.

Ona je vezana za onaj sistemski problem o kome stalno insistiram i govorim, a to je pogrešan izborni partijski model u Srbiji. Jer, zahvaljujući tome tako masovna stranka i masivna, kakva je SNS nema poslanike koji su narodni tribuni koji gledaju šta su problemi njihovog kraja i koji su samo za to zainteresovani jer način napredovanja u takvim strankama nije to što će vas podržavati vaši sugrađani već to što ćete biti simpatični ili ne simpatični svom partijskom lideru.

Znači, masovne stranke sa jakim liderskim strukturama su nešto što je i protiv suverenitet i protiv demokratije i protiv normalnog demokratskog dijaloga u društvu. Zato treba menjati izborni sistem i partijski model u Srbiji, pa ćemo i ovakve probleme moći da rešavamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Ministar kulture, Maja Gojković.

Vrlo kratko ću odgovoriti. Ne znam koliko ste se obraćali meni kao potpredsedniku Vlade Republike Srbije i ministru kulture i informisanja.
Smatram da treba da vam odgovorim na početak vašeg govora kada ste rekli da imate samo pet minuta kao opozicionar. Ako se ne varam pošto sam u jednoj ili dve sednice ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbija bila poslanica, vi ste poslanik sa liste Srpski patriotski savez, gospodina Šapića i tako ste ušli u ovaj parlament. Da ste ostali u toj poslaničkoj grupi pretpostavljam da bi imali mnogo više vremena kao poslanik opozicije ili vlasti ili svejedno, zavisno od političkog opredeljenja vaše političke stranke uz pomoć kojih glasova, odnosno glasova građana Srbije koji su glasali za Srpski patriotski savez ste ušli ove. Pet minuta ste osvojili tako što ste se izdvojili nakon izbora i postali samostalan poslanik.
Sami sebe ste definisali kao opoziciju u ovom parlamentu. Samo zbog toga sam želela da vam odgovorim. Pretpostavljam, možda će vam neko od kolega ili ako uopšte smatraju da je potrebno da vam odgovore, objasniti zašto SNS ima ovoliko poslanika ovde u parlamentu, koliko glasova je osvojila lista predvođena predsednikom naše države, gospodinom Aleksandrom Vučićem o kome govorite povremeno veoma pežurativno i loše. To nije bitno, to je vaše pravo kao neko nekoga predstavlja ovde u parlamentu, a vi ćete definisati tačno, koga posle izbora i vašeg izdvajanja iz Srpskog patriotskog saveza.
Aleksandar Vučić je izabran za predsednika Republike Srbije na neposrednim izborima glasovima građana Srbije u kojima je pobedio, pa ja ne znam koliko je dobio glasova u procentima drugi protivkandidat koji je važio za jednog od favorita na tim izborima. Mislim da je razlika između njih dvojice oko 40% glasova. Eto to sam morala da vam odgovorim jer ministri često misle da treba da govore samo o svom resoru, a zaboravljaju da su političari i da treba neki put da odgovore i na političke neistine koje se iznose u parlamentu. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku Vladan Glišić.

Naravno, sada ste nam lepo demonstrirali ono što ste radili ovde dok ste bili predsednik parlamenta. Otprilike vi i Gordana Čomić ste jednaki po onome kako ste se odnosili prema opozicionim poslanicima.

Znači, niste odgovorili na temu koja je vrlo bitna za ovaj narod, a to je pitanje lokalnih i regionalnih javnih medijskih servisa, koji su nekako nestali i celu Srbiju, koja nije Beograd i Novi Sad doveli u situaciju da je u medijskom mraku. To ste izbegli da odgovorite, ali ste zato uspeli da ubodete poene kod svog partijskog lidera koga nisam pomenuo ni prezimenom, nego sam pričao o modelu stranke kojoj pripadate i koji je pogrešan i teško opterećuje naš društveni sistem.

To što govorite da ta stranka ima tako veliku i pretežnu moć, to ne sporim. Ne sporim čak ni da imate veliki broj svojih birača koji vas podržavaju. Ne sporim čak ni da imate neke stvari koje dobro radite, ali nisam ovde da sa svojih pet minuta koje sam dobio zato što sam hteo da budem opozicioni poslanik, a to nisam mogao da budem u Srpskom patriotskom savezu, nisam ovde da vas hvalim.

Ovde sam da skrenem pažnju na to da ministar treba kao što normalni ministri reaguju, da se bavi onim što je njegov posao, a ne da se ponaša kao partijski bojovnik, pa da jedino predstavnik opozicije srpskog naroda u ovom parlamentu proziva kako se to odnosi prema, pazite, slučajno da ne uvredim njegov veliki lik i delo, predsednika vaše stranke, koji je opet i predsednik moje države. Ja njega poštujem jer je predsednik moje države, a ne zato što je predsednik vaše stranke.