Zahvaljujem se narodnoj poslanici Nevenki Kostadinovoj.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o Predlogu zaključka Izveštaja Evropske komisije za Republiku Srbiju za 2020. godinu, a koji se tiče pristupanja Srbije u EU. S obzirom da je članstvo Srbije u EU jedan od naših ključnih strateških ciljeva, a uzimajući u vidu to da su ti godišnji izveštaji jako bitni za naš proces evropskih integracija, jedna grupa narodnih poslanika je uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije taj Predlog zaključka o Izveštaju Evropske komisije za Republiku Srbiju za 2020. godinu.

Vlada Republike Srbije temeljno i odgovorno sprovodi jako složen proces pristupanja Srbije EU, taj čitav proces evropskih integracija. Jako je bitno naglasiti da je proces pristupanja EU veoma složen politički proces za svaku državu kandidata.

Početak pristupnih pregovora sa EU, baš na tom političkom nivou, je započet 2014. godine na prvoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, a 2017. godine mi smo osnovali Ministarstvo za evropske integracije kako bismo unapredili efektivnost i efikasnost već postojeće Kancelarije za evropske integracije. Na taj način smo dali dodatni zakonodavni i institucionalni okvir kako bismo unapredili čitav naš proces pristupanja Srbije EU.

Srbija je od 2018. godine potpisala više bilateralnih, ali i više multilateralnih sporazuma sa zemljama članicama, sa potencijalnim kandidatima, ali i sa kandidatima koji pristupaju EU kako bi unapredila svoj položaj u procesu evropskih integracija i kako bi razmenila neka znanja i iskustva sa drugim zemljama.

Mi smo otvorili 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, dva smo privremeno zatvorili, a takođe smo predali i pet pregovaračkih pozicija za pet novih poglavlja, a dva se privode kraju. U 2019. godini, moram to da napomenem, smo jedini na prostoru zapadnog Balkana otvorili dva nova pregovaračka poglavlja što je jako bitan pomak na ovom prostoru.

Ono što je najvažnije je da je prihvaćena nova klasterska metodologija. Ta nova klasterska metodologija podrazumeva grupisanje pregovaračkih poglavlja u određene sektore. Konkretno tu imamo šest sektora, odnosno šest oblasti, kao i Poglavlje 34 i 35, koja su posebna Poglavlja.

Jako je bitno naglasiti da nema nazadovanja u procesu evropskih integracija kada je Republike Srbija u pitanju i mi smo jednom u dobrom delu ovih pregovaračkih poglavlja ostvarili veoma vidljiv napredak, a to je jako bitno, jer moram da naglasim da je naša Vlada Republike Srbije i druge naše institucije, da su radile u veoma složenim uslovima pandemije virusa Kovida-19 i opet smo ostvarili napredak u svim poljima.

Koristim ovu priliku da kao član poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Za našu decu" u Narodnoj skupštini Republike Srbije pozovem Evropsku komisiju da što pre uobliči tu novu metodologiju i da ubrza naš proces evropskih integracija, a takođe i da adekvatno valorizuje sve naše uspešne, sve naše rezultate koje smo postigli.

Najvažnija poglavlja koja se tiču svih evropskih integracija su Poglavlja 23 i 24, koja se inače po pravilu prva otvaraju i poslednja zatvaraju. Ona se tiču vladavine prava, osnovnih ljudskih sloboda ali i bezbednosti.

Kada je u pitanju Poglavlje 23, mi smo stavili jedan dobar napredak. Dobri indikatori tog napretka su zapravo sve veći broj rešenih sudskih sporova, preduzimanje koraka u cilju osnaživanja te nezavisnosti raznih kontrolnih tela, kontrolnih agencija i institucija u Republici Srbiji, kao i unapređenje položaja nacionalnih manjina, zašta što smo posebno pohvaljeni.

Bitan element ovog Poglavlja 23 je i borba protiv korupcije i organizovanog kriminaliteta, što je jedna od ključne politike naše Vlade Republike Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Što se Poglavlja 24 tiče, koje govori o bezbednosti mi imamo sve bolju saradnju sa evropskim institucijama koje se bave tom problematikom, poput Evrodžast-a, Evropol-a, CEPOL-a, ali i Fronteks-a. Moram napomenuti da smo u 2019. godini skinuti sa sive liste FATF. Taj FATF predstavlja jednu zajedničku akciju na međudržavnom nivou koja se bavi problematikom, znači pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Još jedan bitan element našeg pridruživanja Evropskoj uniji su IPA fondovi. IPA fondovi predstavljaju jedan bespovratni pretpristupni finansijski instrument koji je omogućen zemljama kandidatima, ali i zemljama koji su potencijalni kandidati za ulazak u Evropsku uniju. I našoj zemlji od 2014. godine do 2020. godine opredeljen je iznos od oko 1,5 milijardi evra za kapitalne projekte.

Bitno je naglasiti da je Evropska unija naš najveći spoljno-trgovinski partner. Mi smo kada su u pitanju te ekonomske reforme ostvarili najbolje rezultate, što govori i sam izveštaj. A, podršku svim tim ekonomskim reformama pružaju naši građani, više od dve trećine naših građana, a na osnovu naše analize, odnosno analize Ministarstva za evropske integracije koje se bazira na formulama već korišćenog u Evropskoj uniji – evro barometra.

Takođe, brojni evropski zvaničnici poput gospodina Lajčaka, gospodina Mekalistera, gospodina Borelja, gospodina Varhelja, ali i šefa delegacije Evropske unije u Srbiji, gospodina Fabricija, konstantno izražavaju pohvale na naš račun, na račun naših evropskih integracija.

Nedavno smo usvojili Kodeks o ponašanju narodnih poslovnika koji i te kako u skladu sa svim tekovinama i normama Evropske unije, a to su uglavnom vrednosti poput slobode medija, slobode govora, borbe protiv korupcije, ali i zaštite celokupnih ljudskih prava.

Ono što je najvažnije je to da su naši građani prepoznali da napredujemo u svim poljima, naročito na polju ekonomije, bezbednosti, zdravstva, privrede, međunarodnih odnosa, ali i evropskih integracija, sve to zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.

Mi smo posvećeni poštovanju ključnih vrednosti normi i tekovina Evropske unije, ali mi svakako vodimo našu suverenu i nezavisnu srpsku politiku i takođe razvijaćemo još jače odnose, još snažnije odnose i sa zemljama u regionu, ali i sa SAD i sa Rusijom, i sa Kinom i sa drugim zainteresovanim zemljama, kao i sa drugim relevantnim međunarodnim institucijama i međunarodnim organizacijama.

Mi verujemo u uspeh Srbije, mi verujemo u napredak Srbije, a mi smo već najbrže rastuća ekonomija na prostoru Zapadnog Balkana. Prema projekcijama MMF u naredne dve godine, imaćemo najveće stope rasta u Evropi. Mi moramo da radimo još snažnije, mi moramo da radimo još marljivije kako bi smo ostvarili još bolje rezultate. Zapamtite, mi ni u čemu nismo loši od drugih.

Živela Srbija.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku, Luki Kebari.

Samo da vas podsetim da to o čemu ste govorili da ste zamolili Evropsku komisiju da uobliči novu metodologiju je jedan od amandmana koji je podneo uvaženi kolega Nemanja Joksimović i koji su prihvaćeni od strane predlagača.

Da nastavimo. Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre Selakoviću, uvažene kolege narodni poslanici i građani Srbije koji nas gledaju, naravno da apsolutno podržavam evropske integracije i dosta ovoga što je navedeno u Izveštaju koji je pred nama, ali ono što me posebno raduje je ovaj napredak koji se tiče Poglavlja 23 i 24.

Naš današnji gost, naš ministar Selaković to odlično zna kakvu je situaciju zadesio u pravosuđu 2012. godine kada je preuzeo odgovornost za tadašnje Ministarstvo pravde i državne uprave. Godine 2012, da vas podsetim, nas je zateklo razoreno pravosuđe i vladavina kriminala i korupcije.

Naš, tada, ministar pravde, Nikola Selaković je zajedno sa Vladom Srbije i prvim potpredsednikom Vlade pokrenuo tri jako bitne strategije. Godine 2012. strategija reforme pravosuđa, strategija reforme državne uprave i strategija borbe protiv korupcije. Dve od te tri strategije su dale ogroman doprinos da mi danas imamo ozbiljan napredak koji se tiče Poglavlja 23 i 24.

U međuvremenu je formiran i akcioni plan i dobili smo strategiju za borbu protiv korupcije, veće nadležnosti pojedinih ministarstava, formirana specijalna odeljenja, rezultate iz godine u godinu kako u pravosuđu, tako i u korupciji. Nije bilo lako ni ministru Selakoviću ni ministarki Neli Kuburović, a nije lako ni sadašnjoj ministarki pravde, gospođi Maji Popović kojoj ovom prilikom želim svu sreću u daljem radu i da i ona da doprinos vođenja ni malo lakog resora.

Nekada, 2012. godine Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić i svi njihovi partneri koji su bili na vlasti su dali ozbiljan doprinos što se tiče Poglavlja 23 i 24, ali da ne uradimo ništa, da vladaju kriminal i korupcija i da imamo jednu užasnu situaciju u srpskom pravosuđu.

Ne kažem ja da je danas sjajna situacija u pravosuđu, ali moramo da priznamo ovde da imamo ozbiljne rezultate. Srbijom polako vlada pravda. Poslednji rezultati Vlade Srbije, a naročito otkako je predsednik Aleksandar Vučić objavio rat mafiji, proteklih nedelja imamo ozbiljne rezultate i što se tiče borbe protiv kriminala i korupcije. Srbija više nije utočište za narko-dilere, kriminal i korupciju. Srbija je utočište za pravdu.

Srbija je utočište za put evropskih integracija i za sve ono i što je rekao prilikom jučerašnjeg obraćanja na godišnjoj konferenciji za novinare, naš predsednik i lider, Aleksandar Vučić, Srbija je sada država mira i stabilnosti, Srbija je što se tiče ekonomije najbolja u Evropi, što potvrđuje i ovaj Izveštaj i to sada kada je u pitanju teška borba za zdravlje građana i u borbi protiv korona virusa. U Srbiji se podiže iz meseca u mesec, iz godine u godinu životni standard svih građana. To je samo potvrda jedne ozbiljne politike, jedne politike evropskih integracija i jedne politike mira i stabilnosti.

Zato je sve ovo dobro što je navedeno u Izveštaju što se tiče Poglavlja 23 i 24. Moje kolege su govorile daleko više o drugim poglavljima, a za mene je osnova i razvoja naše države i ekonomije upravo ovako efikasna borba protiv kriminala i korupcije, borba za nezavisno pravosuđe koje imamo i borba za mir i stabilnost.

Prema tome, naravno da ću glasati za usvajanje ovog izveštaja, a na kraju želim samo da kažem da u narednoj 2021. godini i našem predsedniku Aleksandru Vučiću i našoj Vladi Srbije i našem ministru Selakoviću i svima vama dragi poslanici i građanima Srbije želim sve najbolje vama i vašim porodicama u narednoj i svim narednim godinama, a da bi nam bilo dobro i da bi mogli da imamo jaku i stabilnu Srbiju narednih godina našu državu, ovako uspešno što potvrđuje i ovaj izveštaj, treba da vodi naš predsednik Aleksandar Vučić. Živela Srbija.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Uglješi Mrdiću.
Sledeća po spisku je koleginica Jelena Obradović.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, gospodine Selakoviću, drage kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pridruživanje i pristupanje EU je strateško opredeljenje Republike Srbije koje je utemeljeno na širokom društvenom i političkom konsenzusu.

Srbija na putu kroz EU svakako da prestavlja put razvoja i put ka modernijoj državi u kojoj je Srbija već danas visoko podigla lestvicu stabilne demokratije i stabilne ekonomije. Srbija danas ide putem mira i putem razvoja, što predstavlja svakako strateški okvir i temelj za stabilnost u čitavom regionu. Država Srbija danas radi na jačanju i na uređenju svoje države, na stvaranju najpovoljnijih uslova za dovođenje stranih investicija u ovom delu Evrope.

Evropski savet je kandidaturom Srbije za članicu još 2012. godine, a kada je proces pregovora počeo još 2014. godine, od tada pa do danas država Srbija je otvorila 18 od ukupno 35 poglavlja. Ali, ono što moramo istaći, za taj period za koji mislimo da je prošlo više od šest godina, da smo ipak ostvarili kroz reforme napredak u svim segmentima našeg društva. Ono što i posebno moramo istaći je da Srbija danas ima spremnih pet potpuno pripremljenih poglavlja za otvaranje, što znači da je i u međuvremenu Srbija radila i na drugim svojim okvirima.

Danas nakon šest godina vođenja ovakve vrste pregovora sa EU svedoci smo da je EU odlučila da otvori jednu potpuno novu metodologiju prema Srbiji, metodologiju koja se sastoji u jednom klasterskom obliku, a za Srbiju je opredeljeno šest klastera i Srbija je prihvatila tu novu metodologiju koju je u načelu usvojila EU, odnosno Evropska komisija. Ali, ono što moramo naglasiti je da će Srbija po prvi put u istoriji imati priliku da kroz saradnju sa EU i Evropskom komisijom gradi te temelje nove metodologije koja će, nadam se, i implementacijom reformi uspeti da ubrza proces evrointegracija Srbije, a sa druge strane stvoriti i jasne trase i put drugim zemljama koje se budu našle na evropskom putu.

Ako se osvrnemo na klaster Tri koji obuhvata konkurentnost, koji obuhvata socijalnu inkluziju i ekonomski rast, a u okviru koga se nalazi osam pregovaračkih poglavlja, od kojih je Srbija otvorila čak pet i zatvorila privremeno dva, a to su Poglavlje 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje i Poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, ne možemo a da se svi zajedno ne usaglasimo da je Vlada Republike Srbije uložila izuzetan napor i posvećenost u implementiranju mera i sprovođenju reformi naročito u oblasti ekonomije i monetarne politike. Ovakvi rezultati su danas predstavili model makroekonomske stabilnosti jedne zemlje koji mogu da budu model i drugim zemljama u Evropi.

Ako govorimo o rezultatima koje je napravila Republika Srbija za poslednjih pet godina, naročito u oblasti fiskalne konsolidacije, slobodno možemo istaći da je Republika Srbija lider ne samo na Zapadnom Balkanu, već lider i među najrazvijenijim evropskim zemljama po pitanju ekonomskog rasta, po pitanju borbe protiv korona virusa, po pitanju fiskalnog deficita, a takođe ako sagledamo manje i srednje razvijene zemlje Evrope slobodno možemo reći da je Republika Srbija lider u stopi javnog duga, kao i nivou BDP.

Moramo istaći da je u prvih sedam meseci ove 2020. godine Srbija imala 1,6 milijardi evra stranih investicija, što predstavlja 60% ukupnih stranih investicija na čitavom Zapadnom Balkanu. Ovakvom politikom i ovakvim rezultatima Srbija je definitivno pokazala koliko je odlučna i spremna u sprovođenju reformi u svim svojim segmentima svoga društva, koliko je spremna da ostane na putu EU. Srbija je ovakvo odgovornim radom i politikom pokazala da može sa svojim rezultatima da se nosi i sa najrazvijenijim zemljama Evrope, a isto tako je pokazala da može uspešno da se bori protiv korona virusa, da može da očuva svoj zdravstveni sistem i da gradi bolnice u najkraćem mogućem roku kada je to najpotrebnije, a takođe Srbija je pokazala da može i da pomaže drugima kada je to i učinila šaljući avione medicinske pomoći Italiji kada je to bilo najpotrebnije.

Svojom odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića Srbija je pokazala da ne samo odgovorno brine o svojoj državi, o svim svojim građanima, o svom suverenitetu i integritetu, već da i u vreme najveće svetske ekonomske krize kada sve zemlje stagniraju, kada sve zemlje padaju Srbija može da radi, gradi, stvara, raste i razvija se.

Cilj Vlade Republike Srbije je da do 2024. godine implementira sve reforme koje su ključne za napredak Srbije ka EU, a da nakon toga Srbija faktički i pristupi EU. Da li će se to dogoditi? To je svakako politička odluka, ali ono što moramo danas istaći je da kroz sve te reforme koje Srbija sprovodi na evropskom putu ono što ostaje svima nama, što ostaje državi Srbiji, svim njenim građanima, našoj deci i našoj budućnosti je jaka i stabilna država Srbija, država u kojoj svi građani imaju jednake mogućnosti, jednaka prava, država čija ekonomija raste i država koja je značajno unapredila životni standard svih svojih građana.

Vlada Republike Srbije će težiti i imati fokus i u narednom periodu da se bavi implementacijom ključnih reformi kao što je vladavina prava, kao što je javna administracija, kao što je zelena agenda i na tom evropskom putu ćemo i nastaviti.

Za kraj ću citirati reči našeg predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića – nalazimo se na evropskom putu i nastavićemo da se borimo za ubrzanje evrointegracija, ali se nećemo odricati prava i mišljenja da kažemo istinu i ponosimo se što je Srbija danas nezavisna država koja samostalno donosi odluke za bolji život svih građana Srbije. Živela Srbija.

Zahvaljujem koleginici.
Sledeći je Milan Savić.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre gospodine Selakoviću, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalazi izvešaj o napretku Srbije za 2020. godinu i kao poslanik SNS moram da istaknem da ću podržati ovakav izveštaj, ali kao predstavnik Srba sa KiM moram da iznesem par činjenica i problema, kao što su sloboda kretanja, sloboda govora i pravo na osnovna ljudska prava Srba na KiM.

Ocena da Srbija mora još napora da uloži verovatno je doneta zbog nemogućnosti sagledavanja situacije na terenu, pa bih time hteo da podsetim da je Srbija ispunila sve preuzete obaveze Briselskim sporazumom, a da je prošlo sedam godina, 92 meseca, 401 nedelja od preuzimanja obaveze formiranja zajednice srpskih opština. To je 2.810 kako je Priština preuzela obavezu formiranja zajednica srpskih opština koja čini 40% Briselskog sporazuma. To je 2.810 dana kako su tzv. vlasti u Prištini preuzele obavezu koja apsolutno znači ostanak i opstanak srpskog naroda na KiM.

Umesto procesa pomirenja mi na terenu od strane prištinskih vlasti imamo konstantne skandalozne odluke koje imaju za cilj povećavanje pritiska na preostalo srpsko stanovništvo, pa smo tako svedoci više od 70 napada za godinu dana na Srbe i njihovu imovinu, a ta pojava učestalija je od podizanja optužnice za ratne zločine ratnim komandantima OVK, pa je tako u mestu Kišnica u opštini Gračanica podignut bilbord koji veliča OVK, a Srbina Zorana Trajkovića, čija se kuća nalazi u neposrednoj blizini odmah nakon toga napala je grupa Albanaca. U tom trenutku pokušali su i da zapale spomenik Milošu Obiliću u Gračanici i srpsku zastavu u Gračanici.

Pre samo par dana kamenovana je osnovna škola u Vitini, a zapaljen je i objekat porodice Jovanović takođe u Vitini. Evo, jutros smo dobili informaciju da je po sedmi put opljačkana i obijena kuća povratnika Dragana Repanovića u mestu Osojane. To je sedmi put upravo zato što prethodnih šest puta niko nije bio kažnjen.

Jedna od metoda kojom se služe prištinske vlasti jesu i montirana suđenja za ratne zločine, koja se po već oprobanom mehanizmu, sprovode prvenstveno na Srbima povratnicima na KiM.

Naime, kada se porodica odluči i usudi na povratak na KiM po njenom dolasku pojavljuju se fantomski svedoci koje kakvih izmišljenih ratnih zločina koje po definiciji počinio neko od članova te porodice. Optuženi se bez ikakvog dokaza hapsi i sprovodi u pritvor, drži se u pritvoru bez suđenja, a i ako dođe do suđenja po ubrzanom procesu bez ikakvih dokaza i svedoka osuđuje se na kaznu zatvora.

Poslednji u nizu ovakvih događaja je Nenad Arsić koji je osuđen na šest godina zatvora bez ijednog jedinog dokaza i bez jednog jedinog svedoka.

Takođe, i gospodin Svetomir Bačević, koji je pre samo par dana uhapšen u okolini Peći, kada je sa svojom porodicom hteo da se vrati na porodično imanje, uhapšen je pod optužbom da je počinio nekakav ratni zločin.

Podsetio bih vas samo da je u pitanju čovek koji je pre ratnih sukoba na KiM bio poštar, koji je zbog zdravstvenih problema bio oslobođen služenja vojnog roka. A, gle čuda svedok protiv njega je rođeni brat ozloglašenog Agima Čekua.

Gospodin Bačević je godinama unazad odlazio u Peć, godinama unazad je boravio u Peći, obilazio svoje rođake, obilazio svoje prijatelje Srbe, svoje prijatelje Albance i tada niko nije pominjao ratni zločin u kojem je on učestovao ili u kojem je on nekakav akter.

A, gle čuda, kada se usudio da poželi da se vrati na svoje uzurpirano imanje, stvorio se odjednom nekakav svedok i on je tada postao najveći zločinac upravo samo zato što je Srbin.

Kada su u pitanju politički predstavnici Srba sa KiM, pri svakom pokušaju odbrane srpskih interesa na KiM, predstavnik Srba koji se odvaži na tako nešto ili da to pomene, po šablonu bi bilo orkestrirano, napadano od strane medija iz Prištine, a nakon toga pripremaju im se montirani sudski procesi.

Kada je nakon podizanja bilborda tzv. OVK u Kišnici, predstavnici opštine Gračanica, gospodin Srđan Popović je izjavio da je to još jedan od pritisaka na srpski narod na KiM i da je cilj unošenje nemira među srpski narod na KiM, krenula je orkestrirana kampanja prištinskih medija protiv njega. Naslovi koji su bili u novinama tih dana jesu da Popović unosi versku i rasnu netrpeljivost i da je on velikosrpski agresor.

Podsetiću vas, gospodin Popović je 2003. godine izgubio rođenog brata. Ubili su ga teroristi u centru Gračanice. Dete je bio.

Nakon napada medija, odbornik u opštini Gračanica albanske nacionalnosti, gospodin Granit Gaši podnosi gle čuda krivičnu prijavu protiv Srđana Popovića zbog tzv. unošenja verske i rasne netrpeljivosti.

Sinoć sam pominjao presudu gospodinu Ivanu Todosijeviću, predsedniku opštine Zvečan koji je u trenutku kada je osuđen zato što je rekao da u Račku nisu bili civili, već da je u Račku policija ubila teroriste, on je u tom trenutku bio ispred Srpske liste ministar u vladi Kosova. Institucije u Prištini osudile su ga na dve godine zatvora i time ga onemogućili da živi sa svojom porodicom na KiM. Morao je da napusti prostor KiM.

Da albanska strana ne zna za pomirenje čak ni u toku najveće pošasti koja je zadesila čovečanstvo, u toku pandemije korona virusa, govori i činjenica da su pre mesec dana u apoteke na severu KiM upali sanitarni i zdravstveni inspektori iz Prištine, praćeni naoružanom policijom kako bi oteli lekove koji su po njihovim nekim propisima ilegalno uneti na KiM. Dakle, to više nije pravo na bol, to više nije pravo na kretanje, to je sada pravo na lečenje. To je sada otimanje prava na goli život.

Kada je Srbija poslala vakcine na prostor severa KiM pre neki dan iz Prištine se podigla takva pompa i takva medijska hajka, kao da je iz Beograda pošao konvoj transportera i oklopnih vozila, a ne vakcina koja će pomoći u lečenju naroda na KiM, pa je Meljiza Haradinaj rekla da Srbija time krši Briselski sporazum.

Ja je sada pitam da mi pokaže jednu tačku Briselskog sporazuma koja govori da Srbija ne može da pošalje zdravstvenu opremu, lekove, zdravstvenu pomoć svom narodu na KiM. Srbi i srpski narod predvođeni Aleksandrom Vučićem, to sam više puta pričao i više puta izjavljivao, opredeljeni su za mir i suživot sa Albancima i drugim nacionalnostima na KiM. Mi smo to svojim delima pokazali, mi smo to svojim postupcima pokazali. Predsednik Aleksandar Vučić je to svojim postupcima pokazao.

Ovim putem sada albanske predstavnike iz Prištine i drugih sredina u Republici Srbiji pozivam da se okanu ratno huškačke politike u nedostatku rezultata i u želji da opravdaju svoje propale politike. Pozivam i sve društveno odgovorne ljude da svoju retoriku prilagode uslovima i situaciji na KiM koja je u ovom trenutku više nego zapaljiva. A sve one koji to ne umeju, pozivam da to nauče od čoveka koji je otišao u Srebrenicu, pozivam da to nauče od čoveka koji je u prvom naletu korona virusa poslao 1.000 PSR testova Institutu za javno zdravlje u Prištini. Pozivam ih da to uče od čoveka koji je na njihove napade da je Srbija izvršila koje kakvu agresiju time što je poslala vakcinu Srbima na KiM, rekao da on nema nikakav problem sa tim i da će on poslati vakcinu i za drugo stanovništvo na KiM, prvenstveno Albance i stanovništvo druge nacionalnosti. Pozivam ih da u miru i toleranciji i pomirenju uče od Aleksandra Vučića. Živela Srbija, živelo KiM!

Zahvaljujem narodnom poslaniku Milanu.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ispred predlagača ima potpredsednica Narodne skupštine Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju izuzetno kvalitetne rasprave bih želela u ime predlagača 15 poslanika članova Odbora za evropske integracije da sumiram. Mislim da je najbolje, pošto sam na samom početku svog izlaganja juče ujutru upravo govorila o tome, što je posle i ušlo kao amandman na ove zaključke, koliko je značajno nastaviti stalnu i nesmetanu komunikaciju sa građanima o vrednostima i o značaju evropskih integracija i EU, mislim da je dobro da razgovaramo još malo i o konkretnim benefitima tog procesa.

Naime, ukupna bilateralna razmena između Evropske unije i Republike Srbije za period 2018-2019. godine, o kojoj delimično razgovaramo, rasla je po stopi od 4,8%, a iznosila je ukupno 26,5 milijardi evra. Tokom poslednjih 10 godina bilateralna razmena je rasla impresivnih 156% i EU zaista ostaje prvi trgovinski partner, pokrivajući 63% ukupne razmene, 68% od ukupnog izvoza i 59% od ukupnog uvoza roba.

Evropska unija je zaista daleko najveći donator, investitor i trgovinski partner Republike Srbije. Evropske unija je za period od 2000. do 2018. godine obezbedila bespovratna sredstva u visini od 3,6 milijardi u oblastima od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede.

Trenutno se implementira oko 600 projekata. Svake godine EU donira oko 200 miliona evra za socijalni i ekonomski razvoj Republike Srbije.

Dvadesetdevetog maja ove godine sporazum vredan 70 miliona evra potpisali su šef delegacije EU, gospodin ambasador Sem Fabrici i ministar za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović. Reč je o bespovratnim sredstvima. To je prvi deo IPA programa za ovu godinu, a pomoć će ići za zapošljavanje, poljoprivredu, obrazovanje, zdravstvo, ruralni razvoj i socijalnu zaštitu najugroženijih.

Dvadesetsedmog maja ove godine Evropska komisija je predstavila izuzetno značajan predlog za osnivanje fonda od 750 milijardi evra za podršku evropskoj privredi koja je pogođena, ugrožena pandemijom korona virusa. Novi instrument za oporavak, nazvan - Naredna generacija Evrope, Evropske unije, ugrađen je u dugoročni budžet za period od 2021. do 2027. godine. Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Varheji Oliver je izjavio da će Srbija biti uključena u plan Evropske komisije od 750 milijardi evra za oporavak EU od pandemije korona virusa.

Krajem aprila ove godine Evropska komisija je najavila više od 3,3 milijarde evra finansijske pomoći EU za građane zapadnog Balkana, koja će se realizovati sa Evropskom investicionom bankom. Ovaj paket je namenjen ispunjenju hitnih zdravstvenih i humanitarnih potreba Kovid-19 pandemije, kao i pomoći društveno-ekonomskom oporavku.

Evropske unija je obezbedila paket mera za podršku Srbiji u borbi protiv korona virusa. Najpre finansijsku pomoć u vrednosti od 93 miliona evra, tako što je Srbiji zapravo omogućena prenamena sredstava, neutrošenih sredstava iz IPA fondova i tekućih projekata. Nadalje, 15 miliona evra za hitnu pomoć Srbiji. Tokom pandemije, obezbeđeno je takođe 200 hiljada evra pomoći u paketima hrane i higijenskih sredstava za preko 15 hiljada najugroženijih sugrađana.

Evropska unija takođe tretira zemlje zapadnog Balkana, što je izuzetno značajno, kao privilegovane partnere, pridružujući ih mehanizmima i instrumentima same unije. To podrazumeva Komitet za zdravstvenu bezbednost, sporazume o zajedničkim nabavkama, mehanizam civilne zaštite unije, Fond solidarnosti itd.

Srbija, kao zemlja kandidat, učestvuje u tzv. programu „Rescue EU“ koji je najnoviji deo mehanizama civilne zaštite Evropske unije koji može da bude aktivan za sve oblike prirodnih katastrofa. Evropska komisija finansira sva sredstva, uključujući skladištenje i transport. Srbija je konkretno od ovog programa imala koristi u prvoj polovini, negde u julu ove godine i sada pred kraj 2020. godine.

Ovde spomenut investicioni okvir za Zapadni Balkan je poseban instrument podrške Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata. Iz tog instrumenta od 2014. godine do danas Srbija je dobila bespovratnu pomoć za realizaciju šest velikih projekata na teritoriji Srbije u sektorima: saobraćaja, energetike i životne sredine, u ukupnoj vrednosti od gotovo 135 miliona evra.

Kao što je poznato, Republika Srbija realizuje programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja: Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom. Kao što je poznato, Republika Srbija realizuje programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom.

Do danas je od tih programa prekogranične saradnje bilo sprovedeno ukupno 1.151 projekat ukupne vrednosti od oko 406 miliona evra. Iz programa sa Mađarskom je na primer otvoren prelaz Bački Vinogradi-Ašothalom. Rekonstrukcija prilaznih puteva prelazima Bački Breg, Bajmok i Đala. Poboljšanje infrastrukture za odbranu od poplava na severu Vojvodine itd. Iz programa sa Rumunijom, na primer, u opštini Senta je u sklopu renoviranja crkve su osposobljene jedne od najvećih orgulja u Srbiji.

Mogla bi još dugo da pričam o tome, ali ću imati društvenu svest, kao što nas je juče zamolio predsednik parlamenta.

Pošto smo na kolegijumu danas razgovarali o tome da je za EU značajno da bude štiklirano šta smo sve uradili i da se pred kraj bavimo sami sobom, Narodnom skupštinom, izveštaj Evropske komisije ima poseban deo koji se odnosi na rad Narodne skupštine, znači ključne tačke koje se odnose na rad ove institucije koja je, podsetila bih sve vas, formirana, odnosno skupštinsko rukovodstvo izabrano 22. oktobra ove godine. Svi naši odbori su formirani, velika većina njih, skoro svi, 26. oktobra, a nova Vlada Republike Srbije je izabrana 28. oktobra ove godine.

Od tada do danas Skupština je jako ozbiljno shvatila preporuke za izveštaj Evropske komisije i uradila sledeće.

Smanjen je broj hitnih postupaka koji je iznosio 44% tokom prethodnog izveštaja, pa 19%. Ovaj novi saziv je za ova intenzivna dva meseca svega tri predloga zakona usvojio po hitnom proceduri. Svi ostali su išli po redovnoj.

Druga kritika iliti preporuka se odnosila na zapaljiv govor u Skupštini. Narodna skupština je nedavno usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Povećana je delotvornost, nezavisnost i transparentnost rada Skupštine koji se najviše tiče skupštinskog nadzora nad izvršnom vlašću. Naime, većina skupštinskih odbora je održala sednice gde su resorni ministri podnosili izveštaje o radu.

Budžet za 2020. godinu je donet na vreme, u skladu sa skupštinskim kalendarom za 2021. godinu. Vreme rasprave za budžet je duplirano prvi put ikada. Sa donošenjem budžeta smo raspravljali i o završnom računu budžeta za 2019. godinu što je izuzetno velika stvar.

Raspravljalo se i o godišnjem izveštajima nezavisnih regulatornih tela, usvojili su se zaključci matičnih odbora, a to su takođe preporuke iz izveštaja.

Što se tiče samih javnih slušanja. Jedno vreme je bilo malo javnih slušanja, to je primećeno. U prethodnom sazivu ih je bilo šest, sada je Odbor za finansije organizovao javno slušanje. To je dobar primer i nadam se da ćemo u narednom periodu imati još više.

Još jednom, preporuka konkretna je bila da se usvoji Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Radna grupa je radila na tome i Administrativni odbor je predložio, a Narodna skupština usvojila.

Dakle, da zaključim, rasprava o izveštaju Evropske komisije, o napretku Srbije u procesima evropskih integracija u Narodnoj skupštini nije imao za cilj da podstiče možda buku ili bes, već temeljnu analizu različitih politika koje predstavljaju našu budućnost. Srbija je deo evropske istorije i uvek smo u Evropi imali prijatelje kao što ih imamo i danas.

Obzirom na veliki značaj pristupnog procesa, smatramo da je vreme da se u prvi plan stavi njegova politička priroda, te da se osiguraju jače vodstvo i angažman država članica na najvišem političkom nivou.

Stoga, molim narodne poslanike da usvoje zaključke Odbora za Evropske integracije iliti članova tog Odbora. Zahvaljujem na pažnji.