Zahvaljujem.
Uvaženi potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju izuzetno kvalitetne rasprave bih želela u ime predlagača 15 poslanika članova Odbora za evropske integracije da sumiram. Mislim da je najbolje, pošto sam na samom početku svog izlaganja juče ujutru upravo govorila o tome, što je posle i ušlo kao amandman na ove zaključke, koliko je značajno nastaviti stalnu i nesmetanu komunikaciju sa građanima o vrednostima i o značaju evropskih integracija i EU, mislim da je dobro da razgovaramo još malo i o konkretnim benefitima tog procesa.
Naime, ukupna bilateralna razmena između Evropske unije i Republike Srbije za period 2018-2019. godine, o kojoj delimično razgovaramo, rasla je po stopi od 4,8%, a iznosila je ukupno 26,5 milijardi evra. Tokom poslednjih 10 godina bilateralna razmena je rasla impresivnih 156% i EU zaista ostaje prvi trgovinski partner, pokrivajući 63% ukupne razmene, 68% od ukupnog izvoza i 59% od ukupnog uvoza roba.
Evropska unija je zaista daleko najveći donator, investitor i trgovinski partner Republike Srbije. Evropske unija je za period od 2000. do 2018. godine obezbedila bespovratna sredstva u visini od 3,6 milijardi u oblastima od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede.
Trenutno se implementira oko 600 projekata. Svake godine EU donira oko 200 miliona evra za socijalni i ekonomski razvoj Republike Srbije.
Dvadesetdevetog maja ove godine sporazum vredan 70 miliona evra potpisali su šef delegacije EU, gospodin ambasador Sem Fabrici i ministar za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović. Reč je o bespovratnim sredstvima. To je prvi deo IPA programa za ovu godinu, a pomoć će ići za zapošljavanje, poljoprivredu, obrazovanje, zdravstvo, ruralni razvoj i socijalnu zaštitu najugroženijih.
Dvadesetsedmog maja ove godine Evropska komisija je predstavila izuzetno značajan predlog za osnivanje fonda od 750 milijardi evra za podršku evropskoj privredi koja je pogođena, ugrožena pandemijom korona virusa. Novi instrument za oporavak, nazvan - Naredna generacija Evrope, Evropske unije, ugrađen je u dugoročni budžet za period od 2021. do 2027. godine. Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Varheji Oliver je izjavio da će Srbija biti uključena u plan Evropske komisije od 750 milijardi evra za oporavak EU od pandemije korona virusa.
Krajem aprila ove godine Evropska komisija je najavila više od 3,3 milijarde evra finansijske pomoći EU za građane zapadnog Balkana, koja će se realizovati sa Evropskom investicionom bankom. Ovaj paket je namenjen ispunjenju hitnih zdravstvenih i humanitarnih potreba Kovid-19 pandemije, kao i pomoći društveno-ekonomskom oporavku.
Evropske unija je obezbedila paket mera za podršku Srbiji u borbi protiv korona virusa. Najpre finansijsku pomoć u vrednosti od 93 miliona evra, tako što je Srbiji zapravo omogućena prenamena sredstava, neutrošenih sredstava iz IPA fondova i tekućih projekata. Nadalje, 15 miliona evra za hitnu pomoć Srbiji. Tokom pandemije, obezbeđeno je takođe 200 hiljada evra pomoći u paketima hrane i higijenskih sredstava za preko 15 hiljada najugroženijih sugrađana.
Evropska unija takođe tretira zemlje zapadnog Balkana, što je izuzetno značajno, kao privilegovane partnere, pridružujući ih mehanizmima i instrumentima same unije. To podrazumeva Komitet za zdravstvenu bezbednost, sporazume o zajedničkim nabavkama, mehanizam civilne zaštite unije, Fond solidarnosti itd.
Srbija, kao zemlja kandidat, učestvuje u tzv. programu „Rescue EU“ koji je najnoviji deo mehanizama civilne zaštite Evropske unije koji može da bude aktivan za sve oblike prirodnih katastrofa. Evropska komisija finansira sva sredstva, uključujući skladištenje i transport. Srbija je konkretno od ovog programa imala koristi u prvoj polovini, negde u julu ove godine i sada pred kraj 2020. godine.
Ovde spomenut investicioni okvir za Zapadni Balkan je poseban instrument podrške Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata. Iz tog instrumenta od 2014. godine do danas Srbija je dobila bespovratnu pomoć za realizaciju šest velikih projekata na teritoriji Srbije u sektorima: saobraćaja, energetike i životne sredine, u ukupnoj vrednosti od gotovo 135 miliona evra.
Kao što je poznato, Republika Srbija realizuje programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja: Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom. Kao što je poznato, Republika Srbija realizuje programe prekogranične saradnje sa sedam zemalja Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom, a od nedavno i sa Severnom Makedonijom.
Do danas je od tih programa prekogranične saradnje bilo sprovedeno ukupno 1.151 projekat ukupne vrednosti od oko 406 miliona evra. Iz programa sa Mađarskom je na primer otvoren prelaz Bački Vinogradi-Ašothalom. Rekonstrukcija prilaznih puteva prelazima Bački Breg, Bajmok i Đala. Poboljšanje infrastrukture za odbranu od poplava na severu Vojvodine itd. Iz programa sa Rumunijom, na primer, u opštini Senta je u sklopu renoviranja crkve su osposobljene jedne od najvećih orgulja u Srbiji.
Mogla bi još dugo da pričam o tome, ali ću imati društvenu svest, kao što nas je juče zamolio predsednik parlamenta.
Pošto smo na kolegijumu danas razgovarali o tome da je za EU značajno da bude štiklirano šta smo sve uradili i da se pred kraj bavimo sami sobom, Narodnom skupštinom, izveštaj Evropske komisije ima poseban deo koji se odnosi na rad Narodne skupštine, znači ključne tačke koje se odnose na rad ove institucije koja je, podsetila bih sve vas, formirana, odnosno skupštinsko rukovodstvo izabrano 22. oktobra ove godine. Svi naši odbori su formirani, velika većina njih, skoro svi, 26. oktobra, a nova Vlada Republike Srbije je izabrana 28. oktobra ove godine.
Od tada do danas Skupština je jako ozbiljno shvatila preporuke za izveštaj Evropske komisije i uradila sledeće.
Smanjen je broj hitnih postupaka koji je iznosio 44% tokom prethodnog izveštaja, pa 19%. Ovaj novi saziv je za ova intenzivna dva meseca svega tri predloga zakona usvojio po hitnom proceduri. Svi ostali su išli po redovnoj.
Druga kritika iliti preporuka se odnosila na zapaljiv govor u Skupštini. Narodna skupština je nedavno usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Povećana je delotvornost, nezavisnost i transparentnost rada Skupštine koji se najviše tiče skupštinskog nadzora nad izvršnom vlašću. Naime, većina skupštinskih odbora je održala sednice gde su resorni ministri podnosili izveštaje o radu.
Budžet za 2020. godinu je donet na vreme, u skladu sa skupštinskim kalendarom za 2021. godinu. Vreme rasprave za budžet je duplirano prvi put ikada. Sa donošenjem budžeta smo raspravljali i o završnom računu budžeta za 2019. godinu što je izuzetno velika stvar.
Raspravljalo se i o godišnjem izveštajima nezavisnih regulatornih tela, usvojili su se zaključci matičnih odbora, a to su takođe preporuke iz izveštaja.
Što se tiče samih javnih slušanja. Jedno vreme je bilo malo javnih slušanja, to je primećeno. U prethodnom sazivu ih je bilo šest, sada je Odbor za finansije organizovao javno slušanje. To je dobar primer i nadam se da ćemo u narednom periodu imati još više.
Još jednom, preporuka konkretna je bila da se usvoji Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Radna grupa je radila na tome i Administrativni odbor je predložio, a Narodna skupština usvojila.
Dakle, da zaključim, rasprava o izveštaju Evropske komisije, o napretku Srbije u procesima evropskih integracija u Narodnoj skupštini nije imao za cilj da podstiče možda buku ili bes, već temeljnu analizu različitih politika koje predstavljaju našu budućnost. Srbija je deo evropske istorije i uvek smo u Evropi imali prijatelje kao što ih imamo i danas.
Obzirom na veliki značaj pristupnog procesa, smatramo da je vreme da se u prvi plan stavi njegova politička priroda, te da se osiguraju jače vodstvo i angažman država članica na najvišem političkom nivou.
Stoga, molim narodne poslanike da usvoje zaključke Odbora za Evropske integracije iliti članova tog Odbora. Zahvaljujem na pažnji.