Hvala, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Poštovana gospođo ministar, gospođo Matić, drago mi je da ste danas sa nama u Narodnoj skupštini da razgovaramo o sporazumima koji su nam na dnevnom redu, sporazumima koji će u svakom slučaju uticati na budućnost i na živote građana Republike Srbije.

U vezi dva, skoro mogu to da kažem sa sigurnošću, ključna segmenta, to su ekonomija, naravno neke stvari koje će uticati na otvaranje novih radnih mesta, na širenje saradnje po pitanju ekonomske i trgovinske razmene i naravno u procesu stalne i permanentne borbe protiv terorizma, gde je naša zemlja u raznim formatima i u raznim oblicima uključena sa različitim partnerima.

Ovog puta je to Sporazum sa Ruskom Federacijom za koji bi trebali da glasamo i da ga ratifikujemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Sporazum o ekonomskoj saradnji koji će uticati na bolju ekonomsku saradnju sa Islamskom Republikom Iran.

Ministar Nedimović i potpredsednik Vlade, Nedimović je govorio jutros u svom obraćanju da smo mi osamdesetih godina prošlog veka imali trgovinsku razmenu sa Iranom koja je bila više od milijardu američkih dolara i da je ovih godina, proteklih nekoliko godina, ta trgovinska razmena na nivou negde oko desetak miliona dolara. To govori naravno o toj činjenici koliko u stvari postoji puno prostora za ekonomsku saradnju, koliko postoji prostora za izvoz naših roba i usluga u jednu mnogoljudnu državu kao što je Iran, koja ima nekih osamdesetak miliona stanovnika, sa kojim imamo tradicionalno dobre i političke i ekonomske odnose i koliko postoji mogućnosti za razvoj ne samo trgovinske razmene, nego i za podsticanje turizma između dve zemlje, saradnje na naučnom planu, na planu obrazovanja i svih drugih aspekata, gde možemo da sarađujemo i naravno da uvežemo saradnju naših državnih institucija, ali i drugih.

Naravno, ono što jeste suštinski važno da se napomene u tom domenu, to je da je Srbija konačno od pre nekoliko godina jedna vrlo otvorena zemlja koja prioritetno i isključivo vodi računa o sopstvenom interesu i o sopstvenim nacionalnim interesima i da smo otvoreni za saradnju sa svim partnerima koji uvažavaju Srbiju, koji respektuju srpske interese i koji žele prvenstveno ekonomski da sarađuju sa Srbijom. Zato smo otvorili mnoga vrata, posebno od kada je 2014. godine Aleksandar Vučić postao premijer i u stvari definisao jednu sasvim novu političku i ekonomsku doktrinu naše zemlje.

Imajući u vidu da od tada počinje nagli razvoj naše ekonomije, da počinjemo da implementiramo ekonomske reforme i da od tog trenutka, od 214. godine pored ekonomskih reformi, pored fiskalne stabilizacije i reformi u sektoru, državnom, naravno podsticaj privatnom sektoru, posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, imamo jedan ogroman i dinamičan priliv stranih direktnih investicija koji je krunisan time da smo mi u 2019. godini imali nešto više od 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija sa različitih strana sveta. Naravno, naši najbliži ekonomski partneri se nalaze u EU. To je Nemačka, to je Italija, to je Austrija.

Nemačka za primer zapošljava u Srbiji negde oko 70.000 naših građana, ali nismo ni jednog trenutka propustili ni jednu priliku da sarađujemo i sa zemljama Bliskog istoka i sa zemljama Dalekog istoka, da učvršćujemo naše strateško partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom, koja je koliko su naši građani ovih dana mogli da vide i da to na kraju krajeva i osete rezultirala time da je Srbija po rang listi svetskoj na osmom mestu kada je u pitanju imunizacija po broju građana koji su imunizovani o dobili vakcine protiv Kovida 19.

U tom domenu mi smo četvrta evropska zemlja posle Islanda, Malte i Ujedinjenog Kraljevstva i to nas sada svrstava, pored jedne jake i snažne ekonomije, žilave ekonomije koja je uspela da opstane i u doba kovida velikih izazova koje smo imali u prethodnih godinu dana, imajući u vidu da kao i u drugim zemljama u regionu, EU, da nam je pretila velika nezaposlenosti, da je pretilo to da mnoga preduzeća, posebno privatna preduzeća zatvore svoja vrata, zaključaju svoje radionice, fabrike ovde usled nemogućnosti da normalno i funkcionalno rade, mi imamo situaciju, i to želim još jednom da ponovim i našim građanima i kolegama ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ni jedan jedini investitor, koji je iskazao želju 2019. godine i 2020. godine da investira u Republiku Srbiju, da ni jedan nije odustao.

Ni jedan jedini investitor nije odustao od Srbije zato što je Srbija stabilna zemlja, zato što je pokazala da se dobro nosi zahvaljujući dobrom liderstvu predsednika Aleksandra Vučića, ali i cele Vlade Republike Srbije sa ovom krizom i kako smo uspeli da početkom krize u martu mesecu prošle godine obezbedimo sasvim dovoljno opreme da zaštitimo naše građane, da zaštitimo naše zdravstvene radnike, prosvetne radnike, one kojima je bilo potrebno najviše i pomoći i zaštite, kako smo uspeli da obezbedimo sve potrepštine u trgovinskim radnjama, isto tako za naše građane, tako i sada sa ovom masovnom imunizacijom pokazujemo u stvari koliko je u ovom, kako je to predsednik Vučić pre nekoliko dana rekao - u ovom ratu koji se vodi na globalnom nivou, gde jednostavno veliki ne mare za male, nažalost, mi smo mala zemlja, ne mala, ali sa malim brojem stanovnika, ali pokazujemo koliko partnerstva koja smo pravili tokom prethodnih nekoliko godina, koliko jedna vizija liderska, koju je predsednik Vučić definisao, koliko stvaranje partnerstva sa svima onima koji su respektovali našu zemlju, a to je u ovom slučaju Narodna Republika Kina, mogu da dovedu do toga da se prvenstveno u Srbiji spašavaju životi i da budemo u celoj Evropi jedna od prvih zemalja koje će izaći iz ove krize i krenuti u dinamičan i veliki ekonomski rast.

To je ono što srpski narod, naš narod ovde u Republici Srbiji zaslužuje i to je ono za šta se predsednik Vučić zalagao sve ove godine govoreći o ekonomskim reformama, stvarajući od Srbije ekonomskog lidera i ekonomskog tigra ovog regiona u koji svi žele da ulažu, da li su to kineske kompanije, da li su to kompanije iz Južne Koreje, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina ili neke druge zemlje, Irana, Izraela, apsolutno je to za nas nebitno. Stvorili smo takvu atmosferu i napravili smo od Srbije jednu zemlju koja u celom ovom regionu važi za zemlju kao najpovoljniju destinaciju za ulaganja, za investiranje, za život i za ono što se zove oplođavanje kapitala koji se ovde ulaže.

Mislim da nismo ni sami svesni toga koliko je značajan ovaj potez i koliko je značajan bio onaj dan kada je na Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ kad su sleteli avioni „Er Srbije“, kompanije na koju svi treba da budemo ovde i u celoj državi, kada su oni sleteli sa milion doza kineskih vakcina. To je bio jasan pokazatelj da u Srbiji postoji svetlo u tunelu, da Srbija strateški promišlja, da Srbija strateški radi, da će Srbija sačuvati esenciju zdravstvenog sistema, da će sačuvati svoje stanovništvo i da će uraditi sve da naša ekonomija napreduje.

Ko je to obezbedio od svih evropskih lidera milion na sedam miliona stanovnika? Dakle, mi smo prva država u Evropi koja je počela masovnu imunizaciju. Mala Srbija. Ona Srbija koju su mnogi do 2012. godine apsolutno nipodaštavali, Srbija koja se ni za šta nije pitala, nije se pitala ni za svoje unutrašnje probleme, ni za unutrašnje stvari koje je trebala da rešava, a sada na osnovu komunikacije, na osnovu dobrih odnosa, strateških odnosa koje je Vučić pravio sa predsednikom Šijem, sa predsednikom Vladimirom Putinom, sa Trampovom administracijom dobili smo i Fajzerove vakcine, doduše u mnogo manjim količinama, dobićemo i Sputnjik vakcine, dobićemo i kineske vakcine i ova zemlja, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani, izlazi iz kovid krize za samo nekoliko meseci, ulazimo u pun kapacitet rada, proizvodnje, investicija, novih radnih mesta, podsticajem malim i mikro firmama, podsticajem mladim ovim ljudima koji završavaju fakultete i koji će da se bore na slobodnom tržištu kroz svoje preduzetničke ideje i svoje preduzetničke inicijative zahvaljujući Vučiću, zahvaljujući njegovoj viziji, zahvaljujući njegovoj hrabrosti, ne treba da se sramimo da to kažemo zato što je imao viziju kako Srbija treba da izgleda 2014. godine, kako Srbija treba da izgleda i 2025. i 2030. godine.

U ovom domenu borbe protiv terorizma, pre nego što pomenem i tu temu, važno je da napomenem da je ministar finansija Siniša Mali pre tri dana prepisao sa američkom DRS korporacijom Sporazum o podsticanju investicija koji će značiti samo u roku od dva do tri meseca novih milijardu evra podsticaja za našu privredu. Uvažene kolege i koleginice, novih milijardu evra. Mene je danas pitao jedan austrijski novinara – kako mislite da rešite deficit od četiri milijarde evra koje ste dali kao injekciju privredi tokom kovid krize i vanrednog stanja? Pa evo kroz ovih milijardu koje će doći iz SAD, kroz kapitalne investicije. Nijednog trenutka nismo prestali da gradimo autoputeve. Nijednog trenutka nismo prestali da gradimo pruge. Nijednog trenutka nismo prestali da gradimo gasovode kroz Republiku Srbiju. Nijedna infrastrukturna investicija nije stala i to je ono što će dizati Srbiju i što će nam dati jednu ogromnu prednost i vetar u leđa da budemo najbolji ne samo u ovom delu Evrope, ne u ovom regionu Zapadnog Balkana nego verovatno i u celoj Evropi kada je u pitanju ekonomija.

Što se tiče borbe protiv terorizma, ono što mogu da definitivno kažem da je Srbija uvek bila deo međunarodnih koalicija za borbu protiv terorizma i da je Srbija uvek shvatala kao jedna ozbiljna zemlja, posebno u vreme od 2014. godine do danas, koliko je borba protiv terorizma teška, koliko je ona ozbiljna i možda i to je ono što jeste kvalitet politike i ove Vlade i predsednika Aleksandra Vučića da to naravno naši građani ne osećaju u svom svakodnevnom životu i radu, ali ogroman rad, ogroman trud na spoljnopolitičkom i geopolitičkom planu i obaveštajnom planu stoji iza toga što smo mi danas bezbedni, što je ova zemlja, što je ovaj grad u kojem danas radimo i cela Srbija bezbedna, što možemo normalno da se krećemo, da funkcionišemo, da radimo, da sve radimo kao što se to radi u jednoj normalnoj i vrhunski bezbednoj zemlji.

To je rezultat jednog ogromnog napora i stvaranja savezništava sa najmoćnijim svetskim silama na polju borbe protiv terorizma. Mi smo deo velike koalicije za borbu protiv terorizma koju predvode SAD.

Mi, naravno, sarađujemo u tom domenu sa Ruskom Federacijom i rado ćemo glasati za ovaj sporazum. Ruska Federacija je uvek bila država koja se borila protiv terorizma i uvek bila jedna od perjanica u borbi protiv terorizma, možda jedna od najhrabrijih zemalja koja nikada nije imala kompromis i nikada nije gledala prvenstveno svoje interese u toj borbi.

Međutim, veliki su izazovi i velikih izazova će tek da bude, s obzirom da ta pretnja kada je u pitanju međunarodni terorizam je na 100km od nas ili možda malo više. Moram da podsetim našu javnost da mnogo više, recimo, oko dve-tri hiljade ljudi je samo iz Federacije Bosne i Hercegovine ratovalo na strani islamske države, Al Nusra Fronta, Tahrir el Šama u Siriji i u Iraku i na Sinaju, i pridruživalo se jednoj od najvećih terorističkih organizacija u svetskoj istoriji. Mogu slobodno da kažem da kada su se vraćali u svoju matičnu državu, ta država na tom državnom nivou nije ih baš osuđivala i nije definisala jasnu zakonsku regulativu koja bi podrazumevala to da to više nikada ne urade, nego su brzo pušteni na slobodu.

Zato vi imate desetine komandanata u islamskoj državi u različitim sektorima od E-rezura, do Ambara, Idliba, koji dolaze upravo iz Bosne i Hercegovine. To su ljudi koji žive na 100, 120, 130km odavde od Beograda, ali žive pored naše braće i naših ljudi, dakle, pored srpskog naroda koji živi u Republici Srpskoj i da, moram da završim sa time, da jedna od ogromnih pretnji kada je u pitanju terorizam dolazi sa područja Kosova i Metohije, gde su isto desetine i stotine ljudi odlazili u ratove i pridruživali se islamskoj državi i terorističkim organizacijama.

Mislim da je predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije uspela da glavnim svetskim igračima, u stvari, približi to kolika je ta opasnost i da se obrati jedna posebna pažnja na sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji i da sve ono što se dešava tamo od rušenja naše kulturne istorijske baštine, rušenja crkava, progona monaštva, progona pravoslavlja i hrišćanske vere tamo, ne stoji samo politička mržnja kosovskih Albanaca prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji i Srbima ovde u centralnoj Srbiji, nego je to malo više prožeto i, naravno, verskim i terorističkim aspektima i motivima.

Mislim da su posebno Amerikanci, posebno ova bivša administracija, dobro shvatili tu poruku, imajući u vidu da je Srbija tokom ovih prethodnih nekoliko godina imala definitivno zbog Aleksandra Vučića mnogo veću podršku u tom domenu odbrane Kosova i Metohije i odbrane svojih interesa i shvatanja međunarodne zajednice da Srbija ima legitimni i srpski narod ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji.

To su, naravno, osnovne poruke, uz to da sam ja siguran i, evo, videćemo se, naravno i do kraja ove godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da će američki predsednik Džo Bajden na poziv predsednika Vučića posetiti Srbiju, da će nastaviti staro prijateljstvo i da ćemo svu ovu saradnju koju imamo i sa Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom i EU nastaviti i sa SAD, nastaviti sa ovako maestralnom geostrateškom i spoljnom politikom koja za krajnji cilj i kao što možete da vidite za rezultat ima milion vakcina, spašene živote, nova radna mesta, spašavanje naših najstarijih sugrađana, maestralno organizovanje vakcinisanja na svim punktovima u celoj Srbiji. Ne deli se više Srbija, Srbija je ujedinjena, a ovi što izlaze sa ovim istraživanjima gde ne smeju da kažu, kao što to Đilas pre neki dan reče, izašlo istraživanje, pa Vučić ima 37% podrške, a oni imaju 34%, pa trebalo bi da zna, hajde da kažem, kao obrazovan čovek da kada govorite o nekom istraživanju javnog mnjenja, ono što je osnova treba da kažete ko ga je radio, kad ga je radio, u kom periodu, a to niko od njih neće da kaže.

Naravno, to jeste jedna vrsta šale. Želim da se malo i našalim u ovom teškom vremenu i teškom periodu. Mi nastavljamo dalje, nastavljamo da se borimo za zdravlje naših građana, nastavljamo da se borimo za ekonomiju i nastavljamo da podržavamo našeg predsednika Aleksandra Vučića u svemu onome u čemu nas vodi. U celom njegovom liderstvu u korist naših građana, u korist Srbije. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem kolega Marinković.
Reč ima Jovan Palalić.
Izvolite.

Hvala gospođo potpredsednice.

Kolege narodni poslanici, Srbija je u prethodnih nekoliko godina postavila ozbiljan i normativni i organizacioni okvir za borbu protiv terorizma. Suočena i svesna i položaja gde se nalazi i pretnjama koje su možemo slobodno reći u prethodnoj deceniji, kojima su bili izložene i evropske zemlje, ali i sama Srbija, sadašnja vladajuća većina koja je bila na vlasti u prehodnih nekoliko godina, donela je niz važnih akata, govorim sad o normativnom okviru i strategija, Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma, Nacionalna strategija nacionalne bezbednosti, ali i zakonodavne okvire poput Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i naravno krivične zakone.

Na vrlo jasan i konkretan način u tim aktima su definisani i pojmovi terorizma i terostističkih organizacija i akata, procedure i postupci u borbi protiv terorizma, nadležni organi i sve ono što je neophodno da se uhvatimo o koštac sa ovom pošasti o kojoj je danas više puta ponovljeno da se radi o zlu na globavnom nivou.

Sa druge strane, organizaciono Srbija je postavila jasne i konkretne organe, ojačala svoj bezbednosni sektor u odnosu na period kada je činila sve da i njena policija i njene službe i njena vojska ne predstavljaju nikakav faktor niti garant i jemac bezbednosti naših građana.

Sve ovo rezultat je jedne jasne politike da se konačno izgradi moderna, efikasna, stabilna, jaka država Srbija u interesu njenih građana. Taj preokret u političkom promišljanju je doprineo da se na ovaj način Srbija bezbednosno ojača i da se normativno uredi.

Sigurno da su izazovi terorizma kada je u pitanju Srbija višestruki, ali nesumnjivo motivacija za terorističke akte i podsticaj da se čine teroristička dela u Srbiji mogu doći prvenstveno iz razloga separatizma ili proizvodnje unutrašnje nestabilnosti, jer po samoj definiciji terorizma jeste ideologija nasilja, ali on ima jasan cilj da promeni državnu politiku, tako što će se promeniti akti na kojima je ona definisana ili tako što će se sprečiti da se donesu akti kojima bi ona bila jasno usmerena.

Nema sumnje da postoje snage i unutar Srbije, a izvan njenih granica koje bi želele da naruše njenu teritoriju ili da izazovu političku nestabilnost i tako promene utvrđeni politički kurs koji u ovom trenutku vodi Republika Srbija koji doprinosi njenom i ekonomskom i političkom i svakom drugom jačanju na prostoru Balkana, a time i jačanju sigurnosti čitavog srpskog naroda na prostoru Balkana.

U tom smislu je izuzetno važno da širimo naša partnerstva kada je u pitanju borba protiv terorizma i u tom smislu je izuzetno važna i ratifikacija ovog sporazuma sa Ruskom Federacijom.

Želim da istaknem nekoliko stvari koje se tiču naših odnosa sa Ruskom Federacijom, jer prethodnih dana ili prethodnih sedmica mnogo se u srpskoj javnosti od strane predstavnika opozicije, ali naravno i od strane nekih predstavnika Međunarodne zajednice govorilo o tome kakav je kvalitet i kakav je smisao i šta je cilj odličnih produbljenih i strateških odnosa između Srbije i Ruske Federacije.

Želim da kažem da odnosni između Republike Srbije i Ruske Federacije i odnosi između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vladimira Putina su najbolji mogući koji u ovom trenutku mogu da postoje između zemalja u Međunarodnoj zajednici.

Ti odnosi na tako visokom političkom nivou proizveli su niz saradnji u različitim oblastima koje su od isključivog interesa za razvoj Republike Srbije i za dobrobit građana Republike Srbije i u oblasti ekonomskoj, u oblasti energetskoj, u oblasti visokih tehnologija, u oblasti odbrane i bezbednosti i evo sada i u oblasti borbe protiv terorizma. Ti odnosi, tako razvijeni, tako osnaženi jesu važan temelj i važan stub nezavisne i suverene politike Republike Srbije i otuda dolaze napadi s jedne strane od ovde nazovi patriotskih pojedinaca ili organizacija koji žele da predstave te odnose kao pogoršane, loše a da je za to kriva sadašnja vlast.

S druge strane u isto vreme predstavnici međunarodne zajednice zameraju i napadaju Republiku Srbiju zašto ima ovako stabilne, jake strateške odnose sa Ruskom Federacijom. Cilj jednih i drugih, iako deluje paradoksalno, jer su napadi sa različitih pozicija ima isključivo cilj da se slomi i sruši nezavisna i suverena politika Republike Srbije, koju u ovom trenutku vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije i da se Srbija nagne isključivo na jednu stranu kako bi se njena pozicija, strateška pozicija oslabila kako ne bi mogla da zadrži svoju nezavisnu suverenu politiku i kako ne bi mogla, pre svega da zaštiti interese srpskog naroda u regionu.

Naši odnosi, naravno, produbljuju se i politički, i strateški i ekonomski, tome su doprineli odlični odnosi između dva predsednika, ali odlična saradnja koja sada uspostavljena na nivou mešovitih komiteta koji sa srpske strane vodi ministar Popović, sa ruske strane potpredsednik Vlade Jurij Borisov i u tom pravcu se razvija naša ekonomska i saradnja u oblastima koje su od interesa za obe zemlje.

Srbija vodi ovu politiku saradnje sa Ruskom Federacijom isključivo u našem srpskom interesu, jer to je način da obezbedimo i našu nezavisnost i našu vojnu snagu i bolji život naših građana. U tom smislu je važno da sačuvamo ovako dobre odnose, da se svakodnevno ti odnosi produbljuju, kao što treba da se produbljuju odnosi i sa našim partnerima u EU i partnerima u SAD, partnerima u Narodnoj Republici Kini, jer to je garant da će ovako nezavisna i suverena politika doprineti i razvoju Republike Srbije i boljem životu građana.

Nije lako voditi ovakvu politiku. Nije lako voditi ovakvu politiku kada su na delu različita svrstavanja. Ljudi traže i države traže različite načine da obezbede svoju i bezbednost i svoju ekonomsku i političku stabilnost. To je srpska politika. Takva politika je bila oduvek. Uvek je srpski put bio da se čuva sloboda, da se gradi nezavisna država, da se gradi moderna država u skladu sa interesima naših građana, da se šire partnerstva i prijateljstva, da se usvajaju napredne i tehnologije i znanja iz sveta, ali da se uvek sačuva sopstveno nasleđe, da se sačuva uvek sopstvena država i da se sačuva sopstvena nezavisnost.

Takvu politiku i temelje takve politike koju i danas vodimo i koja je uvek bila srpska politika davnu su utvrdili osnivači naše države i red je da se njih setimo uoči velikog praznika koji sutra imamo, praznika Svetog Save, Sveti Simeon Mirotočivi, Stefan Nemanja i njegov sin Sveti Sava, jer to je jedini način da Srbi na ovom prostoru ostanu svoji, slobodni, suvereni, povezani sa svetom i nadasve da imaju državu koja je u interesu srpskih građana i koja je u interesu budućnosti naše dece. Hvala.

Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Pre nego počnem da govorim o onome što je na dnevnom redu osvrnuo bih se na jedan događaj od pre nekoliko dana koji je na mene ostavio prilično dobar i pozitivan utisak. Naime, sreo sam jednog poznanika koji me je zaustavio i rekao da je aplicirao elektronskim putem za dobijanje vakcine, da su ga posle nekoliko dana pozvali, da je otišao i da je blago rečeno oduševljen celim tim procesom dobijanja zvanja i davanja na kraju vakcina. Naročito se osvrnuo i pohvalio ljubaznost, predusretljivost i maksimalni profesionalizam tih mladih ljudi koji su učestvovali u tom celokupnom procesu davanja vakcina.

Ono što je interesantno to je da taj čovek nije bio do pre par godina simpatizer naše stranke, da je apstinirao od glasanja na poslednjih nekoliko izbora, ali da je videvši kako dobre poteze vuče ova vlast u svakom suštinskim bitnom smislu odlučio da svoje poverenje i svoj glas na sledećim izborima da našoj stranci. Zbog toga, zbog ovog slučaja i sijaset drugih na svakim sledećim izborima naša stranka dobija sve više i više glasova i sve veću i veću podršku, jer narod i pored nekih loših stvari koje se dese u svakoj zemlji, svakom političkom sistemu, svakoj državi najrazvijenijoj, narod primećuje požrtvovanost, narod primećuje marljiv rad i iskrene namere ove vlasti da olakša i poboljša život naših građana na unutrašnjem i spoljno političkom planu.

Iako naši politički neistomišljenici svakodnevno osporavaju svaki dobar potez ove vlasti, odmah tražeći kontra težu, kao npr, sada nije bitno koliko se ljudi vakciniše, nego da su redovi ispred „Sajma“ ili da je direktno predsednik Republike kriv zato što je britanski soj virusa došao u našu zemlju, ili zato što se meša tobože u izbor patrijarha. Naravno, verovatno će ga optužiti za nekoliko godina da će se mešati i u izbor Pape rimskog. Uprkos tome narod se ne može prevariti i istina se ne može izvitoperiti kako god oni i koliko god oni to želeli.

Istina je sledeća. Ne može osporiti činjenica da je Srbija prva zemlja u regionu koja je dobila vakcine, da je treća ili četvrta u Evropi, a juče je bila šesta na svetu kako tvrdi Oksfordski univerzitet i da je među prvima koja ima najveći izbor vakcina, a ne kao većina zemalja, pa i najrazvijenijih u EU i u okruženju, koje imaju samo po jednu.

Napokon i od komšija Hrvata koji nisu baš skloni često da nas hvale, stižu pohvale, jer oni konstatuju činjenicu, da smo neuporedivo efikasniji i bolji u svakom segmentu borbe protiv kovida od njih iako su oni članice jednog od najrazvijenih i najbogatijih političkih sistema, kakva je EU. I da uprkos svemu moramo da naglasimo da pored sve ove borbe i svih ovih dobrih rezultata i dalje nastavljamo da postižemo izuzetno dobre rezultate i u ekonomiji, kao što je dovođenje stranih investicija u sred ove pandemije. U zdravstvu povećavamo plate i penzije, čuvamo svako radno mesto i ostvarujemo višedecenijske snove, kao što su izgradnja onog velelepnog grada na reci ili početak rada metroa u skorije vreme.

Zato svako svoga posla. Neka se oni žale, neka kritikuju, neka gledaju da ponize i unize svoju zemlju na svakom mogućem mestu, u svakoj situaciji. Ova vlast će i dalje nastaviti beskompromisnu borbu protiv kovida, borbu za bolji život naših građana u svakom segmentu i u ekonomskom i u zdravstvenom i u vojnom i svim drugim segmentima, ne obazirući se, da ne kažem na njihove duhovite opaske upućeno ovoj vlasti u koje, čak ni malo dete više ne veruje.

Napokon, kako kaže veliki ruski pisac – ukoliko krenete ka cilju i zaustavite se na svakog psa koji na vas zalaje, da bi ga gađali kamenom, nikada nećete doći do cilja, a naš cilj je moderna, poštovana i jaka Srbija, a mi prema tom cilju odavno smo prestali da koračamo, već smo počeli da trčimo. Da, se vratim sad na dnevni red.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u saradnji u oblasti borbe protiv terorizma uređuje pomenute oblike saradnje tako da one omogućuju efikasniju borbu protiv terorizma na način koji im garantuje očuvanje suvereniteta, bezbednosti, javnog i drugih nacionalnih interesa država potpisnica.

Nije potrebno posebno obrazlagati benefite koje će Republike Srbije imati od ovog sporazuma, razmena informacije o finansijskim sredstvima terorističkih grupa, o vrstama oružja, municija, eksplozivnih naprava koje teroristi koriste. Zatim, raspoloživost podataka o pripremanju terorističkih akcija, operativnih podataka u cilju lišavanja slobode lica za koje se osnovano sumnja da su spremali ili učestovali u terorističkim akcijama ili finansiraju terorizam.

Sve to ima poseban značaj ako se ima u vidu da će naše bezbednosne institucije, posebno Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija, sarađivati sa, između ostalih, Federalnom službom bezbednosti Ruske Federacije, Ministarstvom unutrašnjih poslova Rusije i Istražnim komitetom.

Ne treba se biti poseban ekspert u oblasti bezbednosti da bi se procenio značaj operativnih podataka koje našim bezbednosnim strukturama mogu da pruže bezbednosne agencije najvišeg ranga čija međunarodna mreža i korišćenje tehničkih resursa garantuju kvalitet i obuhvat podataka, što možemo videti u članu 3. sporazuma.

Sa druge strane, Sporazum sa Ruskom Federacijom, kako to stoji izričito u članu 6, garantuje zaštitu nacionalnih interesa Republike Srbije, što znači da naše bezbednosne službe mogu da uskrate podatke čija bi razmena bila suprotna bezbednosnim i nacionalnim interesima naše države. Sporazum precizira da se informacije mogu koristiti samo u svrhu koja je naznačena u zahtevu, što je kao uostalom i celokupan sporazum u skladu sa međunarodnim sporazumima i Konvencijom UN.

Donošenje zakona kojim se potvrđuje pomenuti sporazum između srpskih i ruskih bezbednosnih službi i pravosudnih organa može da zasmeta samo onim političkim grupacijama u Srbiji koje su već osvedočene u promociji nasilja u političke svrhe i koje već koriste pojedine metode političkog nasilja i terorističkih organizacija, upućujući pretnje najvišim državnim institucijama, najvišim državnim funkcionerima i pozivajući na rušenje ustavnog poretka, kao što je to nedavno uradio Mlađan Đorđević, tako što je rekao da će silom sprečiti sve naredne izbore. Ili možemo danas pročitati u štampi gde Dragan Đilas poziva na nasilne demonstracije koje će zasigurno proliti srpsku krv na ulicama ne bi li obezbedili nelegalne, neracionalne i zakonom neutemeljene zahteve vođe opozicije.

Dakle, ovaj sporazum neće biti po volji samo onim nazovi političkim snagama koje smatraju da na vlast mogu doći isključivo putem terora, nasilja i ostalim subverzivnim aktivnostima, kršeći osnovne postulate savremene demokratije, a to su da se na vlast može doći isključivo na izborima. Pritom, ne tiče ih se to što na pomenuti način ugrožavaju zdravlje i bezbednost sopstvenih građana, jer možemo da vidimo jasno uzročno-posledične veze između rušilačkih napada na Skupštinu letos i drugog pika epidemije kovida, drugog ili trećeg, nemojte me držati za reč. Da ne bude zabune, ljudi koji se ozbiljno bave politikom znaju da ni upotreba nasilja ni upotreba terora ne može da promeni plebiscitarnu podršku naroda prema onoj političkoj opciji koja garantuje prosperitet i suverenitet naše zemlje.

Sporazum sa Ruskom Federacijom i slični sporazumi, međutim, mogu da doprinesu da se stekne jasnija slika o terorističkim organizacijama, o onima koji ih finansiraju i o onima koji na domaćem terenu priželjkuju nasilje i drugim subverzivnim tehnikama pripremaju teren za izvođenje terorističkih napada i akcija.

Moram da naglasim da sporazum o kome pričamo, kao i drugi sporazumi, imaju svrhu isključivo u borbi protiv terorizma i da se tu ne radi o informacijama u vidu i u svrhu političke borbe unutar država članica potpisnica, jer to ovaj sporazum u članu 7. izrazito zabranjuje.

Iz tog razloga smatram da za ovaj sporazum treba i naši narodni poslanici da glasaju, jer je on u interesu svih građana Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku i političku pripadnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dosta toga je rečeno na temu terorizma i zajedničke borbe protiv terorizma. Globalni problem zahteva globalni odgovor, tako da u tom smislu vidim i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije koji treba da zakonom potvrdi Narodna skupština.

Ovde se radi o razmeni informacija koje se odnose na terorizam ili finansiranje terorizma, bilo na teritoriji potencijalno Srbije, Rusije ili neke treće zemlje. Zašto? Zato što je terorizam globalno zlo i u bilo kom delu sveta da postoji opasnost od terorističkog ataka, odnosno delovanja, potrebno je da se na vreme reaguje.

Ubeđen sam da i već sada funkcioniše ta linija veze, ali da je svakako sporazum i zakon nešto što daje i formalnopravni okvir tome, kao što sam ubeđen da funkcioniše linija veze po pitanju terorizma i finansiranja terorizma između gotovo svih zemalja na svetu, pa i onih koje imaju potpuno suprotstavljene političke, ekonomske i vojne interese.

Ovde se, dakle, radi o jednom uskopojasnom sporazumu i možda se na osnovu vremena koje smo mi danas posvetili tom sporazumu može steći pogrešan zaključak da se radi o sklapanju nekog šireg i sveobuhvatnijeg dogovora. Želim da istaknem da je to nešto što je sasvim prirodno, normalno i što Srbija treba da ima i sa drugim zemljama u svetu, a ne samo sa Ruskom Federacijom. To je, naravno, zaključak i ovoga što sam do sada rekao, znači neki moj lični stav po tom pitanju.

Srbija ima sa Rusijom dobre odnose u sferi bezbednosti i unutrašnjih poslova, a pošto dolazim iz Niša, u Nišu imamo Ruski humanitarni centar koji postoji i funkcioniše već deset godina i vi ste svi svesni, preko medija smo mnogo puta bili obavešteni o tome, kada su se dešavale razne krizne situacije, počev od poplava u Obrenovcu i Srbiji, da su ruski spasioci prvi došli i prvi reagovali, bez obzira što Rusija i nije tako blizu, ali logistički centar u Nišu je omogućio da oni budu prvi i da pruže svoju pomoć.

Sticajem okolnosti, kao zamenik komandanta za vanredne situacije grada Niša, dobro sam upoznat sa velikim sredstvima koja Ruska Federacija ulaže u školovanje našeg kadra iz oblasti vanrednih situacija. Mnogi naši pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova iz tog resora, rukovodioci lokalnih samouprava, svi oni koji se bave upravljanjem kriznim situacijama su bili na edukaciji uglavnom u Sankt Petersburgu i Moskvi na prestižnim akademijama iz te oblasti i to je značajna pomoć.

U ovom sporazumu koji se tiče sprečavanja terorizma takođe se osim razmene informacija predviđa i razmena iskustava, što znači i edukacija kadrova u toj oblasti.

O vojnoj saradnji dve zemlje da ne govorim. Videli smo svi, odnosno imali smo priliku da mnogo puta u medijima slušamo o pomoći u vidu vojno-tehničkih sredstava koje dobijamo od Ruske Federacije i drago mi je da je između šest tačaka dnevnog reda najveći broj današnjih govornika imao potrebu ili prosto osetio potrebu da nešto govori o upravo ovom sporazumu koji je u stvari 6. tačka dnevnog reda, znači nalazi se na kraju dnevnog reda predviđenog za danas. Verovatno zato što i građani Srbije i narodni poslanici kao njihovi ovlašćeni predstavnici sve što se tiče Srbije i Rusije smatraju bitnim i važnim, pa i jedan ovakav sporazum koji je potpuno prirodan, logičan, normalan i ne predstavlja nikakvo epohalno remek-delo. Znači, podrška sporazumu, ali to je nešto što je sasvim prirodno i logično.

Pored ove tačke postoji i jedna vrlo slična tačka dnevnog reda, a to je Sporazum između naše Vlade i Vojvodstva Luksemburga. Rekao bih da taj sporazum, u odnosu na ovaj sa Rusijom, ima mnogo širi pojas, on je širokopojasni iz oblasti bezbednosti, on se tiče razmene tajnih podataka koji su iz oblasti politike, ekonomije, vojske, bezbednosti, naučno-tehnoloških inovacija, odnosno nauke i tehnologije, namenske industrije.

Hoću da kažem da je on po svojoj suštini krupniji, bez obzira što se radi o jednoj maloj zemlji koja, verovatno ima mali potencijal da bez obzira na specifičnu težinu sporazuma doprinese nekoj saradnji sa nama. Ali, opet je zanimljivo da se radi o zemlji koja je pripadnica i NATO pakta i EU i da Sporazum sa Luksemburgom zapravo proističe i proizilazi iz takvih okvirnih sporazuma koje mi imamo i sa NATO paktom i sa EU.

Ono što sam ja pročitao u materijalu, suština je da se pri Kancelariji za koordinaciju u službi bezbednosti i čuvanje tajnih podataka formira jedan poseban registar za podatke koji dolaze sa te strane, a da se u nadležnim organima, a to su Ministarstvo vojske, unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstvo spoljnih poslova, Misija pri EU, Misija pri NATO paktu formiraju podregistri tih podataka.

Kao što sam maločas bio za to da Srbija, ne samo sa Rusijom, nego i sa drugim zemljama potpiše sporazume o razmeni podataka vezanih za terorizam, takođe smatram da, ili se nadam da je to možda već urađeno, da ovo što je sada potpisano sa Luksemburgom i što je potpisano sa NATO paktom da je već potpisano sa Rusijom i Kinom, ili ako nije da će biti potpisano i sa njima, jer naša neutralna vojna pozicija prosto nameće jedan takav način razmišljanja.

Za razliku od mnogih zemalja koje imaju odnos prema terorizmu po potrebi Srbija i Rusija se ističu time da su uvek imale konzistentan stav prema terorizmu. Za nas su teroristi uvek bili teroristi, ne postoje dobri i loši.

Sami ste svedoci, a to javnost zna, da za mnoge značajne učesnike međunarodne političke scene, znate, imate oslobodilačke pokrete, pa kada krenu da se suprotstavljaju njihovim interesima onda oni najednom postanu teroristi ili obrnuto.

Ja bih terorizam, ako dozvolite samo još u tom delu da apsolviram, podelio na dva dela. Na jedan deo koji je indukovan jednom višedecenijskom nepravdom u svetu, međunarodnim odnosima, u stepenu ekonomskog razvoja, itd., na koji na neki način može da se utiče pravednijim odnosima u međunarodnoj zajednici, da se on umanji, ublaži, itd., i onaj drugi sa kojim apsolutno nema razgovora, koji je totalno ideološki zastranio i koji kao korov treba čupati iz korena.

To je što se tiče ove dve tačke dnevnog reda. Zanimljivo je, evo tu na nam je i ministar telekomunikacija u čiju oblast spada i poštanski saobraćaj, zanimljiva je ova tačka dnevnog reda koja se tiče devete ili desete izmene Protokola Svetske poštanske konvencije.

Meni je žao, mislim da mi međunarodni poslanici imamo i direktora „Pošte Srbije“, mislim da je direktor „Pošte Srbije“ narodni poslanik, žao nam je što ona danas nije ovde, jer se radi o tački dnevnog reda koja se upravo tiče tog javnog preduzeća.

Recimo, ja nisam znao da je ta Konvencija o kojoj je danas reč u stvari stara preko 100 godina i da ona definiše da za vojne zarobljenike se ne naplaćuje poštarina, pisma idu besplatno, paketi do pet ili 10 kilograma idu besplatno. Čitajući o Konvenciji, odnosno ovoj tački dnevnog reda čovek može da sazna neke zanimljive detalje koje, recimo, na nekom drugom mestu nije mogao da nađe.

Naravno, imao bih šta da pitam ministra. Meni tamo baš nešto i nije jasno, odnosno kako sam ja zaključio postoji neko postepeno povećanje tih cena terminalnih usluga 2019, 2020, 2021, 2022. godine. Znači, gledano u jedinicama RSD vidi se da cene terminalnih usluga blago rastu, pri čemu, verovatno, se držimo principa da terminalne usluge u međunarodnom saobraćaju ne mogu da budu skuplje u odnosu na unutrašnji saobraćaj, da mora da važi pravilo jednakosti cena i da važio pravilo slobodne tranzicije. Tako sam razumeo, vi ćete da me ispravite ukoliko grešim.

Ovo što ću sada da kažem ne odnosi se na dnevni red, ali mi svi kažemo i po nešto što nam je na srcu, a ne samo vezano za tačke dnevnog reda.

Ja se ne slažem sa kolegom koji je jutros govorio o postojanju razlike u statusu narodnog poslanika, u smislu da li je na stalnom radu ili nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini.

Prava, odgovornosti i obaveze narodnog poslanika su definisane i one ne zavise od njegovog formalno pravnog statusa. Nema više poslanika i manje poslanika. Nema poslanika sa više prava, odgovornosti i obaveza i poslanika sa manje prava, odgovornosti i obaveza.

To da li će neko primati platu na fakultetu ili će zato što je prodavac u prodavnici cipela i radi kod privatnika morati da pređe na stalni rad u Skupštini, jer prosto privatnik neće da plaća nekoga ko je postao narodni poslanik i više ne radi, to jednostavno ne utiče na prava, obaveze, odgovornosti i posao narodnog poslanika.

Znači, ja mogu da prihvatim samo, i drago mi je kolega bio samokritičan, u smislu kritike upućene svojoj poslaničkog grupi, a to je da jedan deo poslanika zaista ne dolazi na sednice Narodne skupštine gotovo od početka. Za jednog koga sam ja nekada pomenuo rečeno je da ima Kovid. Prošlo je više meseci, taj Kovid je, vidimo, izlečio, bio je na otvaranju nekih infrastrukturnih objekata, ali njega i dalje nema. Prema tome, ako je to bila samokritika, onda ja tu samokritiku podržavam, i mislim da treba biti samokritičan.

Meni je drago što ovde, na ovoj ovde strani gde su poslanici Srpske napredne stranke nema takvih slučajeva i nema takve kumulacije obaveza koje ljudima koji su prihvatili da budu narodni poslanici oni nemaju vremena da se time bave, neke druge obaveze im ne dozvoljavaju da se time bave, prosto kažem, meni je drago da pripadam ovom delu ovde koji takve probleme nema.

Zaista bih još jednom zamolio sve druge da razmisle da li je korektno da neko obavlja više funkcija, desetak i da mu jedanaesta bude narodni poslanik i da pri tome ne dolazi u Narodnu skupštinu i ne obavlja tu funkciju.

Ne može da bude tačna tvrdnja neispravna da narodni poslanici koji su na stalnom radu svaki dan treba da dolaze ovde, jer kada nema zasedanja i kada nema odbora postavlja se pitanje šta oni ovde rade, odnosno šta traže. Svaki narodni poslanik treba da bude u svojoj sredini, u svom gradu, u svom mestu, u svom selu, da radi sa građanima, da radi sa lokalnom samoupravom, da možda radi u svojoj poslaničkoj kancelariji i da bude na terenu, a ne u Narodnoj skupštini. Neće građani iz Vranja, Leskovca, Pirota da dolaze ovde kod nas da nam iznose svoje probleme, nego mi treba da budemo tamo.

Prema tome, taj jutrašnji monolog o formalno-pravnom statusu radnog odnosa u Skupštini i paušalnog odnosa, odnosno da kažem nekog volonterskog, nije mi bila jasna uopšte poenta. Ako je to bila samokritika, kažem, drago mi je da ste videli potrebu da sopstvenoj poslaničkoj grupi uputite kritiku, odnosno samokritiku.

Ne bih više ništa dodao na ove teme. Ako bude prilike možda bude replike. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Pošto se malopređašnji kolega, ja ne znam ime i prezime, nisam zapamtio, osvrnuo na moje jutrašnje izlaganje, očigledno je kolega da vi niste ništa shvatili, to je prva stvar.

Druga stvar, frustracije prema pojedinim narodnim poslanicima iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije moraćete da rešavate na drugi način. To što oni nisu ovde, oni nisu na profesionalnom radu. To što niste shvatili ne znam da li niste želeli, to je sad jedna druga teza, jedna druga dimenzija. Ja sam govorio i napravio paralelu i poređenje između onoga što se dešavalo u prethodnom sazivu, a to je: da smo ovde imali jedan deo opozicije, koji je bio na stalnom radu, koji je redovno podizao putne troškove, koji je redovno podizao plate, a nije nalazio za shodno da dolazi na sednice parlamenta.

Naravno da je potpuno logično da kada nema sednica parlamenta da poslanici nemaju obavezu da budu u parlamentu i da nije jedina obaveza poslanika da bude u parlamentu, već da bude među građanima i da razgovara sa svojim građanima.

Dakle, suština je samo u sledećem. Kada su sednice parlamenta, za mene je potpuno logično da poslanici koji su na stalnom radu prisustvuju sednicama parlamenta, a sve ostalo što ste izrekli, ne znam iz kog razloga, ali imaćete priliku da tu svoju frustraciju, koju ispoljavate već ne znam koliko puta unazad, pokažete kada kolega bude prisutan, a taj kolega nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Boris Bursać.
Izvolite.