Hvala gospođo potpredsednice.

Kolege narodni poslanici, Srbija je u prethodnih nekoliko godina postavila ozbiljan i normativni i organizacioni okvir za borbu protiv terorizma. Suočena i svesna i položaja gde se nalazi i pretnjama koje su možemo slobodno reći u prethodnoj deceniji, kojima su bili izložene i evropske zemlje, ali i sama Srbija, sadašnja vladajuća većina koja je bila na vlasti u prehodnih nekoliko godina, donela je niz važnih akata, govorim sad o normativnom okviru i strategija, Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma, Nacionalna strategija nacionalne bezbednosti, ali i zakonodavne okvire poput Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i naravno krivične zakone.

Na vrlo jasan i konkretan način u tim aktima su definisani i pojmovi terorizma i terostističkih organizacija i akata, procedure i postupci u borbi protiv terorizma, nadležni organi i sve ono što je neophodno da se uhvatimo o koštac sa ovom pošasti o kojoj je danas više puta ponovljeno da se radi o zlu na globavnom nivou.

Sa druge strane, organizaciono Srbija je postavila jasne i konkretne organe, ojačala svoj bezbednosni sektor u odnosu na period kada je činila sve da i njena policija i njene službe i njena vojska ne predstavljaju nikakav faktor niti garant i jemac bezbednosti naših građana.

Sve ovo rezultat je jedne jasne politike da se konačno izgradi moderna, efikasna, stabilna, jaka država Srbija u interesu njenih građana. Taj preokret u političkom promišljanju je doprineo da se na ovaj način Srbija bezbednosno ojača i da se normativno uredi.

Sigurno da su izazovi terorizma kada je u pitanju Srbija višestruki, ali nesumnjivo motivacija za terorističke akte i podsticaj da se čine teroristička dela u Srbiji mogu doći prvenstveno iz razloga separatizma ili proizvodnje unutrašnje nestabilnosti, jer po samoj definiciji terorizma jeste ideologija nasilja, ali on ima jasan cilj da promeni državnu politiku, tako što će se promeniti akti na kojima je ona definisana ili tako što će se sprečiti da se donesu akti kojima bi ona bila jasno usmerena.

Nema sumnje da postoje snage i unutar Srbije, a izvan njenih granica koje bi želele da naruše njenu teritoriju ili da izazovu političku nestabilnost i tako promene utvrđeni politički kurs koji u ovom trenutku vodi Republika Srbija koji doprinosi njenom i ekonomskom i političkom i svakom drugom jačanju na prostoru Balkana, a time i jačanju sigurnosti čitavog srpskog naroda na prostoru Balkana.

U tom smislu je izuzetno važno da širimo naša partnerstva kada je u pitanju borba protiv terorizma i u tom smislu je izuzetno važna i ratifikacija ovog sporazuma sa Ruskom Federacijom.

Želim da istaknem nekoliko stvari koje se tiču naših odnosa sa Ruskom Federacijom, jer prethodnih dana ili prethodnih sedmica mnogo se u srpskoj javnosti od strane predstavnika opozicije, ali naravno i od strane nekih predstavnika Međunarodne zajednice govorilo o tome kakav je kvalitet i kakav je smisao i šta je cilj odličnih produbljenih i strateških odnosa između Srbije i Ruske Federacije.

Želim da kažem da odnosni između Republike Srbije i Ruske Federacije i odnosi između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vladimira Putina su najbolji mogući koji u ovom trenutku mogu da postoje između zemalja u Međunarodnoj zajednici.

Ti odnosi na tako visokom političkom nivou proizveli su niz saradnji u različitim oblastima koje su od isključivog interesa za razvoj Republike Srbije i za dobrobit građana Republike Srbije i u oblasti ekonomskoj, u oblasti energetskoj, u oblasti visokih tehnologija, u oblasti odbrane i bezbednosti i evo sada i u oblasti borbe protiv terorizma. Ti odnosi, tako razvijeni, tako osnaženi jesu važan temelj i važan stub nezavisne i suverene politike Republike Srbije i otuda dolaze napadi s jedne strane od ovde nazovi patriotskih pojedinaca ili organizacija koji žele da predstave te odnose kao pogoršane, loše a da je za to kriva sadašnja vlast.

S druge strane u isto vreme predstavnici međunarodne zajednice zameraju i napadaju Republiku Srbiju zašto ima ovako stabilne, jake strateške odnose sa Ruskom Federacijom. Cilj jednih i drugih, iako deluje paradoksalno, jer su napadi sa različitih pozicija ima isključivo cilj da se slomi i sruši nezavisna i suverena politika Republike Srbije, koju u ovom trenutku vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije i da se Srbija nagne isključivo na jednu stranu kako bi se njena pozicija, strateška pozicija oslabila kako ne bi mogla da zadrži svoju nezavisnu suverenu politiku i kako ne bi mogla, pre svega da zaštiti interese srpskog naroda u regionu.

Naši odnosi, naravno, produbljuju se i politički, i strateški i ekonomski, tome su doprineli odlični odnosi između dva predsednika, ali odlična saradnja koja sada uspostavljena na nivou mešovitih komiteta koji sa srpske strane vodi ministar Popović, sa ruske strane potpredsednik Vlade Jurij Borisov i u tom pravcu se razvija naša ekonomska i saradnja u oblastima koje su od interesa za obe zemlje.

Srbija vodi ovu politiku saradnje sa Ruskom Federacijom isključivo u našem srpskom interesu, jer to je način da obezbedimo i našu nezavisnost i našu vojnu snagu i bolji život naših građana. U tom smislu je važno da sačuvamo ovako dobre odnose, da se svakodnevno ti odnosi produbljuju, kao što treba da se produbljuju odnosi i sa našim partnerima u EU i partnerima u SAD, partnerima u Narodnoj Republici Kini, jer to je garant da će ovako nezavisna i suverena politika doprineti i razvoju Republike Srbije i boljem životu građana.

Nije lako voditi ovakvu politiku. Nije lako voditi ovakvu politiku kada su na delu različita svrstavanja. Ljudi traže i države traže različite načine da obezbede svoju i bezbednost i svoju ekonomsku i političku stabilnost. To je srpska politika. Takva politika je bila oduvek. Uvek je srpski put bio da se čuva sloboda, da se gradi nezavisna država, da se gradi moderna država u skladu sa interesima naših građana, da se šire partnerstva i prijateljstva, da se usvajaju napredne i tehnologije i znanja iz sveta, ali da se uvek sačuva sopstveno nasleđe, da se sačuva uvek sopstvena država i da se sačuva sopstvena nezavisnost.

Takvu politiku i temelje takve politike koju i danas vodimo i koja je uvek bila srpska politika davnu su utvrdili osnivači naše države i red je da se njih setimo uoči velikog praznika koji sutra imamo, praznika Svetog Save, Sveti Simeon Mirotočivi, Stefan Nemanja i njegov sin Sveti Sava, jer to je jedini način da Srbi na ovom prostoru ostanu svoji, slobodni, suvereni, povezani sa svetom i nadasve da imaju državu koja je u interesu srpskih građana i koja je u interesu budućnosti naše dece. Hvala.

Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Pre nego počnem da govorim o onome što je na dnevnom redu osvrnuo bih se na jedan događaj od pre nekoliko dana koji je na mene ostavio prilično dobar i pozitivan utisak. Naime, sreo sam jednog poznanika koji me je zaustavio i rekao da je aplicirao elektronskim putem za dobijanje vakcine, da su ga posle nekoliko dana pozvali, da je otišao i da je blago rečeno oduševljen celim tim procesom dobijanja zvanja i davanja na kraju vakcina. Naročito se osvrnuo i pohvalio ljubaznost, predusretljivost i maksimalni profesionalizam tih mladih ljudi koji su učestvovali u tom celokupnom procesu davanja vakcina.

Ono što je interesantno to je da taj čovek nije bio do pre par godina simpatizer naše stranke, da je apstinirao od glasanja na poslednjih nekoliko izbora, ali da je videvši kako dobre poteze vuče ova vlast u svakom suštinskim bitnom smislu odlučio da svoje poverenje i svoj glas na sledećim izborima da našoj stranci. Zbog toga, zbog ovog slučaja i sijaset drugih na svakim sledećim izborima naša stranka dobija sve više i više glasova i sve veću i veću podršku, jer narod i pored nekih loših stvari koje se dese u svakoj zemlji, svakom političkom sistemu, svakoj državi najrazvijenijoj, narod primećuje požrtvovanost, narod primećuje marljiv rad i iskrene namere ove vlasti da olakša i poboljša život naših građana na unutrašnjem i spoljno političkom planu.

Iako naši politički neistomišljenici svakodnevno osporavaju svaki dobar potez ove vlasti, odmah tražeći kontra težu, kao npr, sada nije bitno koliko se ljudi vakciniše, nego da su redovi ispred „Sajma“ ili da je direktno predsednik Republike kriv zato što je britanski soj virusa došao u našu zemlju, ili zato što se meša tobože u izbor patrijarha. Naravno, verovatno će ga optužiti za nekoliko godina da će se mešati i u izbor Pape rimskog. Uprkos tome narod se ne može prevariti i istina se ne može izvitoperiti kako god oni i koliko god oni to želeli.

Istina je sledeća. Ne može osporiti činjenica da je Srbija prva zemlja u regionu koja je dobila vakcine, da je treća ili četvrta u Evropi, a juče je bila šesta na svetu kako tvrdi Oksfordski univerzitet i da je među prvima koja ima najveći izbor vakcina, a ne kao većina zemalja, pa i najrazvijenijih u EU i u okruženju, koje imaju samo po jednu.

Napokon i od komšija Hrvata koji nisu baš skloni često da nas hvale, stižu pohvale, jer oni konstatuju činjenicu, da smo neuporedivo efikasniji i bolji u svakom segmentu borbe protiv kovida od njih iako su oni članice jednog od najrazvijenih i najbogatijih političkih sistema, kakva je EU. I da uprkos svemu moramo da naglasimo da pored sve ove borbe i svih ovih dobrih rezultata i dalje nastavljamo da postižemo izuzetno dobre rezultate i u ekonomiji, kao što je dovođenje stranih investicija u sred ove pandemije. U zdravstvu povećavamo plate i penzije, čuvamo svako radno mesto i ostvarujemo višedecenijske snove, kao što su izgradnja onog velelepnog grada na reci ili početak rada metroa u skorije vreme.

Zato svako svoga posla. Neka se oni žale, neka kritikuju, neka gledaju da ponize i unize svoju zemlju na svakom mogućem mestu, u svakoj situaciji. Ova vlast će i dalje nastaviti beskompromisnu borbu protiv kovida, borbu za bolji život naših građana u svakom segmentu i u ekonomskom i u zdravstvenom i u vojnom i svim drugim segmentima, ne obazirući se, da ne kažem na njihove duhovite opaske upućeno ovoj vlasti u koje, čak ni malo dete više ne veruje.

Napokon, kako kaže veliki ruski pisac – ukoliko krenete ka cilju i zaustavite se na svakog psa koji na vas zalaje, da bi ga gađali kamenom, nikada nećete doći do cilja, a naš cilj je moderna, poštovana i jaka Srbija, a mi prema tom cilju odavno smo prestali da koračamo, već smo počeli da trčimo. Da, se vratim sad na dnevni red.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u saradnji u oblasti borbe protiv terorizma uređuje pomenute oblike saradnje tako da one omogućuju efikasniju borbu protiv terorizma na način koji im garantuje očuvanje suvereniteta, bezbednosti, javnog i drugih nacionalnih interesa država potpisnica.

Nije potrebno posebno obrazlagati benefite koje će Republike Srbije imati od ovog sporazuma, razmena informacije o finansijskim sredstvima terorističkih grupa, o vrstama oružja, municija, eksplozivnih naprava koje teroristi koriste. Zatim, raspoloživost podataka o pripremanju terorističkih akcija, operativnih podataka u cilju lišavanja slobode lica za koje se osnovano sumnja da su spremali ili učestovali u terorističkim akcijama ili finansiraju terorizam.

Sve to ima poseban značaj ako se ima u vidu da će naše bezbednosne institucije, posebno Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija, sarađivati sa, između ostalih, Federalnom službom bezbednosti Ruske Federacije, Ministarstvom unutrašnjih poslova Rusije i Istražnim komitetom.

Ne treba se biti poseban ekspert u oblasti bezbednosti da bi se procenio značaj operativnih podataka koje našim bezbednosnim strukturama mogu da pruže bezbednosne agencije najvišeg ranga čija međunarodna mreža i korišćenje tehničkih resursa garantuju kvalitet i obuhvat podataka, što možemo videti u članu 3. sporazuma.

Sa druge strane, Sporazum sa Ruskom Federacijom, kako to stoji izričito u članu 6, garantuje zaštitu nacionalnih interesa Republike Srbije, što znači da naše bezbednosne službe mogu da uskrate podatke čija bi razmena bila suprotna bezbednosnim i nacionalnim interesima naše države. Sporazum precizira da se informacije mogu koristiti samo u svrhu koja je naznačena u zahtevu, što je kao uostalom i celokupan sporazum u skladu sa međunarodnim sporazumima i Konvencijom UN.

Donošenje zakona kojim se potvrđuje pomenuti sporazum između srpskih i ruskih bezbednosnih službi i pravosudnih organa može da zasmeta samo onim političkim grupacijama u Srbiji koje su već osvedočene u promociji nasilja u političke svrhe i koje već koriste pojedine metode političkog nasilja i terorističkih organizacija, upućujući pretnje najvišim državnim institucijama, najvišim državnim funkcionerima i pozivajući na rušenje ustavnog poretka, kao što je to nedavno uradio Mlađan Đorđević, tako što je rekao da će silom sprečiti sve naredne izbore. Ili možemo danas pročitati u štampi gde Dragan Đilas poziva na nasilne demonstracije koje će zasigurno proliti srpsku krv na ulicama ne bi li obezbedili nelegalne, neracionalne i zakonom neutemeljene zahteve vođe opozicije.

Dakle, ovaj sporazum neće biti po volji samo onim nazovi političkim snagama koje smatraju da na vlast mogu doći isključivo putem terora, nasilja i ostalim subverzivnim aktivnostima, kršeći osnovne postulate savremene demokratije, a to su da se na vlast može doći isključivo na izborima. Pritom, ne tiče ih se to što na pomenuti način ugrožavaju zdravlje i bezbednost sopstvenih građana, jer možemo da vidimo jasno uzročno-posledične veze između rušilačkih napada na Skupštinu letos i drugog pika epidemije kovida, drugog ili trećeg, nemojte me držati za reč. Da ne bude zabune, ljudi koji se ozbiljno bave politikom znaju da ni upotreba nasilja ni upotreba terora ne može da promeni plebiscitarnu podršku naroda prema onoj političkoj opciji koja garantuje prosperitet i suverenitet naše zemlje.

Sporazum sa Ruskom Federacijom i slični sporazumi, međutim, mogu da doprinesu da se stekne jasnija slika o terorističkim organizacijama, o onima koji ih finansiraju i o onima koji na domaćem terenu priželjkuju nasilje i drugim subverzivnim tehnikama pripremaju teren za izvođenje terorističkih napada i akcija.

Moram da naglasim da sporazum o kome pričamo, kao i drugi sporazumi, imaju svrhu isključivo u borbi protiv terorizma i da se tu ne radi o informacijama u vidu i u svrhu političke borbe unutar država članica potpisnica, jer to ovaj sporazum u članu 7. izrazito zabranjuje.

Iz tog razloga smatram da za ovaj sporazum treba i naši narodni poslanici da glasaju, jer je on u interesu svih građana Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku i političku pripadnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dosta toga je rečeno na temu terorizma i zajedničke borbe protiv terorizma. Globalni problem zahteva globalni odgovor, tako da u tom smislu vidim i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije koji treba da zakonom potvrdi Narodna skupština.

Ovde se radi o razmeni informacija koje se odnose na terorizam ili finansiranje terorizma, bilo na teritoriji potencijalno Srbije, Rusije ili neke treće zemlje. Zašto? Zato što je terorizam globalno zlo i u bilo kom delu sveta da postoji opasnost od terorističkog ataka, odnosno delovanja, potrebno je da se na vreme reaguje.

Ubeđen sam da i već sada funkcioniše ta linija veze, ali da je svakako sporazum i zakon nešto što daje i formalnopravni okvir tome, kao što sam ubeđen da funkcioniše linija veze po pitanju terorizma i finansiranja terorizma između gotovo svih zemalja na svetu, pa i onih koje imaju potpuno suprotstavljene političke, ekonomske i vojne interese.

Ovde se, dakle, radi o jednom uskopojasnom sporazumu i možda se na osnovu vremena koje smo mi danas posvetili tom sporazumu može steći pogrešan zaključak da se radi o sklapanju nekog šireg i sveobuhvatnijeg dogovora. Želim da istaknem da je to nešto što je sasvim prirodno, normalno i što Srbija treba da ima i sa drugim zemljama u svetu, a ne samo sa Ruskom Federacijom. To je, naravno, zaključak i ovoga što sam do sada rekao, znači neki moj lični stav po tom pitanju.

Srbija ima sa Rusijom dobre odnose u sferi bezbednosti i unutrašnjih poslova, a pošto dolazim iz Niša, u Nišu imamo Ruski humanitarni centar koji postoji i funkcioniše već deset godina i vi ste svi svesni, preko medija smo mnogo puta bili obavešteni o tome, kada su se dešavale razne krizne situacije, počev od poplava u Obrenovcu i Srbiji, da su ruski spasioci prvi došli i prvi reagovali, bez obzira što Rusija i nije tako blizu, ali logistički centar u Nišu je omogućio da oni budu prvi i da pruže svoju pomoć.

Sticajem okolnosti, kao zamenik komandanta za vanredne situacije grada Niša, dobro sam upoznat sa velikim sredstvima koja Ruska Federacija ulaže u školovanje našeg kadra iz oblasti vanrednih situacija. Mnogi naši pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova iz tog resora, rukovodioci lokalnih samouprava, svi oni koji se bave upravljanjem kriznim situacijama su bili na edukaciji uglavnom u Sankt Petersburgu i Moskvi na prestižnim akademijama iz te oblasti i to je značajna pomoć.

U ovom sporazumu koji se tiče sprečavanja terorizma takođe se osim razmene informacija predviđa i razmena iskustava, što znači i edukacija kadrova u toj oblasti.

O vojnoj saradnji dve zemlje da ne govorim. Videli smo svi, odnosno imali smo priliku da mnogo puta u medijima slušamo o pomoći u vidu vojno-tehničkih sredstava koje dobijamo od Ruske Federacije i drago mi je da je između šest tačaka dnevnog reda najveći broj današnjih govornika imao potrebu ili prosto osetio potrebu da nešto govori o upravo ovom sporazumu koji je u stvari 6. tačka dnevnog reda, znači nalazi se na kraju dnevnog reda predviđenog za danas. Verovatno zato što i građani Srbije i narodni poslanici kao njihovi ovlašćeni predstavnici sve što se tiče Srbije i Rusije smatraju bitnim i važnim, pa i jedan ovakav sporazum koji je potpuno prirodan, logičan, normalan i ne predstavlja nikakvo epohalno remek-delo. Znači, podrška sporazumu, ali to je nešto što je sasvim prirodno i logično.

Pored ove tačke postoji i jedna vrlo slična tačka dnevnog reda, a to je Sporazum između naše Vlade i Vojvodstva Luksemburga. Rekao bih da taj sporazum, u odnosu na ovaj sa Rusijom, ima mnogo širi pojas, on je širokopojasni iz oblasti bezbednosti, on se tiče razmene tajnih podataka koji su iz oblasti politike, ekonomije, vojske, bezbednosti, naučno-tehnoloških inovacija, odnosno nauke i tehnologije, namenske industrije.

Hoću da kažem da je on po svojoj suštini krupniji, bez obzira što se radi o jednoj maloj zemlji koja, verovatno ima mali potencijal da bez obzira na specifičnu težinu sporazuma doprinese nekoj saradnji sa nama. Ali, opet je zanimljivo da se radi o zemlji koja je pripadnica i NATO pakta i EU i da Sporazum sa Luksemburgom zapravo proističe i proizilazi iz takvih okvirnih sporazuma koje mi imamo i sa NATO paktom i sa EU.

Ono što sam ja pročitao u materijalu, suština je da se pri Kancelariji za koordinaciju u službi bezbednosti i čuvanje tajnih podataka formira jedan poseban registar za podatke koji dolaze sa te strane, a da se u nadležnim organima, a to su Ministarstvo vojske, unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstvo spoljnih poslova, Misija pri EU, Misija pri NATO paktu formiraju podregistri tih podataka.

Kao što sam maločas bio za to da Srbija, ne samo sa Rusijom, nego i sa drugim zemljama potpiše sporazume o razmeni podataka vezanih za terorizam, takođe smatram da, ili se nadam da je to možda već urađeno, da ovo što je sada potpisano sa Luksemburgom i što je potpisano sa NATO paktom da je već potpisano sa Rusijom i Kinom, ili ako nije da će biti potpisano i sa njima, jer naša neutralna vojna pozicija prosto nameće jedan takav način razmišljanja.

Za razliku od mnogih zemalja koje imaju odnos prema terorizmu po potrebi Srbija i Rusija se ističu time da su uvek imale konzistentan stav prema terorizmu. Za nas su teroristi uvek bili teroristi, ne postoje dobri i loši.

Sami ste svedoci, a to javnost zna, da za mnoge značajne učesnike međunarodne političke scene, znate, imate oslobodilačke pokrete, pa kada krenu da se suprotstavljaju njihovim interesima onda oni najednom postanu teroristi ili obrnuto.

Ja bih terorizam, ako dozvolite samo još u tom delu da apsolviram, podelio na dva dela. Na jedan deo koji je indukovan jednom višedecenijskom nepravdom u svetu, međunarodnim odnosima, u stepenu ekonomskog razvoja, itd., na koji na neki način može da se utiče pravednijim odnosima u međunarodnoj zajednici, da se on umanji, ublaži, itd., i onaj drugi sa kojim apsolutno nema razgovora, koji je totalno ideološki zastranio i koji kao korov treba čupati iz korena.

To je što se tiče ove dve tačke dnevnog reda. Zanimljivo je, evo tu na nam je i ministar telekomunikacija u čiju oblast spada i poštanski saobraćaj, zanimljiva je ova tačka dnevnog reda koja se tiče devete ili desete izmene Protokola Svetske poštanske konvencije.

Meni je žao, mislim da mi međunarodni poslanici imamo i direktora „Pošte Srbije“, mislim da je direktor „Pošte Srbije“ narodni poslanik, žao nam je što ona danas nije ovde, jer se radi o tački dnevnog reda koja se upravo tiče tog javnog preduzeća.

Recimo, ja nisam znao da je ta Konvencija o kojoj je danas reč u stvari stara preko 100 godina i da ona definiše da za vojne zarobljenike se ne naplaćuje poštarina, pisma idu besplatno, paketi do pet ili 10 kilograma idu besplatno. Čitajući o Konvenciji, odnosno ovoj tački dnevnog reda čovek može da sazna neke zanimljive detalje koje, recimo, na nekom drugom mestu nije mogao da nađe.

Naravno, imao bih šta da pitam ministra. Meni tamo baš nešto i nije jasno, odnosno kako sam ja zaključio postoji neko postepeno povećanje tih cena terminalnih usluga 2019, 2020, 2021, 2022. godine. Znači, gledano u jedinicama RSD vidi se da cene terminalnih usluga blago rastu, pri čemu, verovatno, se držimo principa da terminalne usluge u međunarodnom saobraćaju ne mogu da budu skuplje u odnosu na unutrašnji saobraćaj, da mora da važi pravilo jednakosti cena i da važio pravilo slobodne tranzicije. Tako sam razumeo, vi ćete da me ispravite ukoliko grešim.

Ovo što ću sada da kažem ne odnosi se na dnevni red, ali mi svi kažemo i po nešto što nam je na srcu, a ne samo vezano za tačke dnevnog reda.

Ja se ne slažem sa kolegom koji je jutros govorio o postojanju razlike u statusu narodnog poslanika, u smislu da li je na stalnom radu ili nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini.

Prava, odgovornosti i obaveze narodnog poslanika su definisane i one ne zavise od njegovog formalno pravnog statusa. Nema više poslanika i manje poslanika. Nema poslanika sa više prava, odgovornosti i obaveza i poslanika sa manje prava, odgovornosti i obaveza.

To da li će neko primati platu na fakultetu ili će zato što je prodavac u prodavnici cipela i radi kod privatnika morati da pređe na stalni rad u Skupštini, jer prosto privatnik neće da plaća nekoga ko je postao narodni poslanik i više ne radi, to jednostavno ne utiče na prava, obaveze, odgovornosti i posao narodnog poslanika.

Znači, ja mogu da prihvatim samo, i drago mi je kolega bio samokritičan, u smislu kritike upućene svojoj poslaničkog grupi, a to je da jedan deo poslanika zaista ne dolazi na sednice Narodne skupštine gotovo od početka. Za jednog koga sam ja nekada pomenuo rečeno je da ima Kovid. Prošlo je više meseci, taj Kovid je, vidimo, izlečio, bio je na otvaranju nekih infrastrukturnih objekata, ali njega i dalje nema. Prema tome, ako je to bila samokritika, onda ja tu samokritiku podržavam, i mislim da treba biti samokritičan.

Meni je drago što ovde, na ovoj ovde strani gde su poslanici Srpske napredne stranke nema takvih slučajeva i nema takve kumulacije obaveza koje ljudima koji su prihvatili da budu narodni poslanici oni nemaju vremena da se time bave, neke druge obaveze im ne dozvoljavaju da se time bave, prosto kažem, meni je drago da pripadam ovom delu ovde koji takve probleme nema.

Zaista bih još jednom zamolio sve druge da razmisle da li je korektno da neko obavlja više funkcija, desetak i da mu jedanaesta bude narodni poslanik i da pri tome ne dolazi u Narodnu skupštinu i ne obavlja tu funkciju.

Ne može da bude tačna tvrdnja neispravna da narodni poslanici koji su na stalnom radu svaki dan treba da dolaze ovde, jer kada nema zasedanja i kada nema odbora postavlja se pitanje šta oni ovde rade, odnosno šta traže. Svaki narodni poslanik treba da bude u svojoj sredini, u svom gradu, u svom mestu, u svom selu, da radi sa građanima, da radi sa lokalnom samoupravom, da možda radi u svojoj poslaničkoj kancelariji i da bude na terenu, a ne u Narodnoj skupštini. Neće građani iz Vranja, Leskovca, Pirota da dolaze ovde kod nas da nam iznose svoje probleme, nego mi treba da budemo tamo.

Prema tome, taj jutrašnji monolog o formalno-pravnom statusu radnog odnosa u Skupštini i paušalnog odnosa, odnosno da kažem nekog volonterskog, nije mi bila jasna uopšte poenta. Ako je to bila samokritika, kažem, drago mi je da ste videli potrebu da sopstvenoj poslaničkoj grupi uputite kritiku, odnosno samokritiku.

Ne bih više ništa dodao na ove teme. Ako bude prilike možda bude replike. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Pošto se malopređašnji kolega, ja ne znam ime i prezime, nisam zapamtio, osvrnuo na moje jutrašnje izlaganje, očigledno je kolega da vi niste ništa shvatili, to je prva stvar.

Druga stvar, frustracije prema pojedinim narodnim poslanicima iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije moraćete da rešavate na drugi način. To što oni nisu ovde, oni nisu na profesionalnom radu. To što niste shvatili ne znam da li niste želeli, to je sad jedna druga teza, jedna druga dimenzija. Ja sam govorio i napravio paralelu i poređenje između onoga što se dešavalo u prethodnom sazivu, a to je: da smo ovde imali jedan deo opozicije, koji je bio na stalnom radu, koji je redovno podizao putne troškove, koji je redovno podizao plate, a nije nalazio za shodno da dolazi na sednice parlamenta.

Naravno da je potpuno logično da kada nema sednica parlamenta da poslanici nemaju obavezu da budu u parlamentu i da nije jedina obaveza poslanika da bude u parlamentu, već da bude među građanima i da razgovara sa svojim građanima.

Dakle, suština je samo u sledećem. Kada su sednice parlamenta, za mene je potpuno logično da poslanici koji su na stalnom radu prisustvuju sednicama parlamenta, a sve ostalo što ste izrekli, ne znam iz kog razloga, ali imaćete priliku da tu svoju frustraciju, koju ispoljavate već ne znam koliko puta unazad, pokažete kada kolega bude prisutan, a taj kolega nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Boris Bursać.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, da se mi vratimo na temu.

Pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih predloga zakona, a lično bih se osvrnuo upravo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Ulazak u XXI vek obeležen je serijom terorističkih napada, pre svega na tlu SAD-a, da bi se ti napadi potom nastavili u Evropi, ali i u ostatku sveta.

Kao neko ko se duži niz godina bavi upravo ovim fenomenom, mogu slobodno reći da je nalet terorističke beskrupuloznosti prestrašio sve članice međunarodne zajednice. Stoga je početak novog milenijuma obeležen globalno raširenim strahom od međunarodnog terorizma. Od tog momenta upravo međunarodni terorizam postaje bezbednosna pretnja prvog reda za svaku državu, bez obzira na stepen njene vojne ili ekonomske razvijenosti.

Iako terorizam nije nova pojava, nepoznata u istorijskoj prošlosti, njegovi savremeni oblici su podstakli sve relevantne subjekte međunarodnih odnosa da se terorizmom bave.

U jeku ovdašnjih, pre svega, tragičnih događaja, počev od 11. septembra, pa sve do nedavnih napada u Beču 2020. godine, sigurno možemo reći da ne postoji nijedna zemlja na kugli zemaljskoj koja je imuna na terorizam.

Savremeni bezbednosni trenutak je nakon perioda svetskih ratova i blokovske podele sveta značajno osetljiviji iz razloga što je rizik sa kojim se svakodnevno suočavaju države sada oličen stalnim pretnjama od dobro organizovanih radikalnih terorističkih grupacija.

Dakle, savremeni terorizam nesumnjivo ima globalnu dimenziju, sve je učestaliji, akcije su brutalnije, veoma često sa smrtnim ishodom, izvode ih veoma opremljene i dobro povezane terorističke organizacije. Žrtve su masovnije, a materijalna razaranja su sve većih razmera.

Stoga se sve više javlja potreba za organizovanim i snažnim suprotstavljanjem terorizmu, što nije lak zadatak. Naprotiv, možemo reći da je i teži i neizvesniji, nego kada je reč o tradicionalnim bezbednosnim pretnjama i rizicima.

S obzirom da je izveštaj EVROPOL-a za 2020. godinu još nije gotov, obično se završava negde u junu, prethodni izveštaj o terorizmu u Evropi pokazuje nam da se terorizam donekle primirio. Naime, u 2018. godini imamo 129 terorističkih napada na tlu Evrope, a 2019. godine 119. Ukoliko uzmemo u obzir da terorizam kao šumski požar brzo plane, a još se brže širi, mi ne smemo čekati neki svoj 11. septembar, već protivterorističku borbu moramo postaviti na zavidnom nivou u praksi.

Upravo ovaj Sporazum to i čini. Dakle, Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma Srbiji donosi jako bitne oblike saradnje, a sve u cilju borbe protiv terorizma, a samim tim i zaštite naših građana.

Ti oblici saradnje su jasno definisani u Sporazumu i odnose se na razmenu informacijama o terorističkim grupama, njihovim vođama, članovima, kao i njihovim aktivnostima, razmena informacija o finansijskim sredstvima terorističkih grupa, odnosno na koji način se te terorističke grupacije finansiraju, razmena informacija o vrstama oružja, municije, eksplozivnih sredstava koje te terorističke grupacije koriste.

Obe potpisnice Sporazuma stavljaju jedna drugoj na raspolaganje podatke, ili informacije koje poseduju, a koje mogu omogućiti da se spreči činjenje nekih terorističkih akata.

Obe potpisnice sporazuma stavljaju jedna drugoj na raspolaganje operativne podatke koji mogu omogućiti hapšenje jednog ili više lica za koje se sumnja da su učestvovali ili mogu učestovati u nekom terorističkom aktu ili na neki način taj akt pomažu.

Obe potpisnice sporazuma stavljaju na raspolaganje operativne podatke o nezakonitom prometu oružja, municije, eksplozivnih sredstava, otrovnih supstanci i radioaktivnih materijala.

Takođe, obe potpisnice sporazuma sarađuju u oblasti stručnog usavršavanja i edukacije osoba koje učestvuju u radu.

Obe potpisnice sporazuma međusobno sarađuju na podizanju novo bezbednosti u oblasti transporta između država i u tom cilju preduzimaju mere za primenu i razmenu odgovarajućih informacija.

Dakle, reč je o jednom izuzetno važnom sporazumu za Srbiju, jer za cilj ima očuvanje bezbednosti naše države, samim tim i naših građana.

Zato ja lično, a nadam se i moje kolege, podržavamo i glasaćemo kao i za ostale predloge u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i bezbednu Srbiju. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.