Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se po tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Jutros je ministar Vulin pričao o terorizmu i rekao kako je to jedan globalni fenomen koji može da se pojavi i da se desi apsolutno bilo kad i bilo gde. Ovo je naš način da budemo deo te svetske borbe protiv terorizma i da učestvujemo aktivno u tome, jedan od prioriteta Republike Srbije je svakako obezbeđivanje trajne globalne i regionalne stabilnosti.

Kada je ovaj sporazum u pitanju, što se tiče potpisivanja samog Sporazuma, Sporazum su potpisali doskorašnji ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije, gospodin Nebojša Stefanović i ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, Sergej Lavrov, prilikom posete gospodina Lavrova Ruskoj Federaciji koja je bila 18. juna 2020. godine.

Ono što je interesantno, jeste da je baš danas ministar Selaković u jednom intervjuu izjavio da je Rusija naš tradicionalni prijatelj i partner i da to naše prijateljstvo i partnerstvo prevazilazi neke puke političke veze i da postoji interes, ali obostrani interes, da se te neke međusobne veze dodatno unaprede i dodatno osposobe nekim novim sporazumima kao što je ovaj, ali isto tako je naglasio da su naše veze međusobne veze na jako visokom nivou.

Ruska Federacija ima ogromno znanje i iskustvo kada je u pitanju borba protiv terorizma, tako da ćemo mi moći, s jedne strane i da naučimo, a s druge strane ćemo moći i da prenesemo određena znanja koja mi posedujemo.

Kolega narodni poslanik Aleksandar Marković, kao izvestilac nadležnog odbora izjavio je i naglasio je da će ovaj sporazum omogućiti bržu razmenu informacija u oblasti borbe protiv terorizma, kao i razmenu iskustava i praksi u ovoj oblasti, a to znači, implicira ono što je veoma važno za bezbednost građana naše dve zemlje.

Kada je reč o intenziviranju saradnje između Republike Srbije i Ruske Federacije kroz razmenu operativnih informacija i tih profesionalnih iskustava moramo nagliti da to jednostavno doprinosu suzbijanju bezbednosnih pretnji koje terorizam donosi sa sobom.

Smatram da će donošenje ovog zakona, dakle zakona o potvrđivanju pomenutog Sporazuma dodatno unaprediti da Srbija ostane bezbedno i sigurno mesto za sve nas, a to je upravo i ona politika za koju se zalaže i predsednik Aleksandar Vučić, ali i Srpska napredna stranka.

Zbog svega navedenog i zbog svega što sam i ja rekao, a i prethodni govornici, ja ću podržati u danu za glasanje ovaj Predlog zakona, a ujedno pozivam i kolege narodne poslanike i narodne poslanice da podrže ovaj Predlog zakona. Hvala. Živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim još jednom priliku da upozorim na eventualno nasilje jedne grupe koja sebe smatra opozicionim političkim strankama. Mislim da se radi o nekoj čudnoj družini koja je sklona nasilju i s tim u vezi govorim o političkom terorizmu.

Ova zemlja je prošla dva perioda. Jedan period je bio devedesetih godina kada su nas spolja ugrožavali. Period posle toga je bio period od 2000. godine kada su nas iznutra potkradali, ne samo potkradali već krali, krali da meru u tome nisu imali. Dakle, dok su se bavili javnim poslovima starali se o svojim biznisima i pri tome su dok su punili svoje džepove otpustili 400.000 ljudi.

Danas ti isti ljudi koji su ovu državu osiromašili, gotovo upropastili čak govore o vojnoj neutralnosti. Mi smo u njihovi vreme bili vojni neutralisti.

Dakle, ovoj državi treba još jedan period mira da bi kroz ekonomiju stekla svoju političku moć, svoj međunarodni ugled treba i da još više ojača svoju vojsku, da ono što zaradimo, što plug zaradi mač može da odradi. Nama taj period mira treba, ali ja upozoravam da oni koji su nas devedesete godine spolja ugrožavali možda ponovo imaju tu vrstu namere da kroz politički terorizam pokušaju da uruše ovu zemlju.

Oni koji spolja imaju tu nameru očigledno imaju podršku ovih iznutra koji su nas potkradali i ja verujem da će se pre beogradskih izbora čvrsto udružiti i ovi spolja koji su nas ugrožavali i ovi iznutra koji su krali i potkradali i da ima velikih indicija da će se to u narednom periodu desiti.

S tim u vezi treba preduzeti neke aktivnosti, a Tanja Fajon, vi to svakako znate, se ponaša kao neka vrsta i u nekim trenucima meni izgleda kao vođa te političke družina koja je sklona raznim nasilnim aktima i koja preti stalno nasiljem, dakle uličnim nasiljem, neredima, želeći, pre svega, da osvoji deo vlasti koji im ne pripada, koji nemaju uporište kod izbora od glasača u Republici Srbiji.

Mislim da je to ta vrsta političkog terorizma koja nam preti da eskalira u nekom narednom periodu i mislim da sve kolege ovde koje su prisutne treba da obrate pažnju na to, a ja ću moju diskusiju skratiti, s obzirom da sam već više puta govorio i da želim da druge kolege iskoriste priliku i nešto više kažu, jer ja vidim da će Rusija i Srbija biti gotovo u istoj poziciji i da oni koji ne žele Rusiji i Srbiji dobro kad hoće nešto da naude Rusiji obavezno prvo to urade na primeru u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Reč ima Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice poslanice, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, ovaj izvanredni Sporazum sa Rusijom je, naravno, preko potreban zbog njegove suštine i zbog same teme.

Dakle, kao i Rusija i Srbija je izložena osim spoljnom terorizmu izložena je i unutrašnjem terorizmu. Mislim da je to sasvim jasno. Znači, na primer, spoljni teroristi u Srbiju dolaze iz Federacije BiH, a najbolji primer kakav je teror prisutan u Federaciji BiH imali boljeg primera od pokušaja ubistva Aleksandra Vučića koji je tad bio predsednik Vlade Republike Srbije u Srebrenici. Taj slučaj terorizma, terora uopšte nije razrešen, dakle. Ali, spoljni teroristi naravno da dolaze i iz lažne države Kosovo i iz Hrvatske i iz Albanije, itd. Naravno da ovi spoljni teroristi imaju često podršku ektremnih islamskih krugova i naravno pojedinih obaveštajnih stranih službi.

Saradnja će naravno biti obostrano korisna, jer mi imamo da razmenimo različite informacije o ovim iskustvima sa unutrašnjim političkih terorizmom.

Posebno bih se osvrnuo, i drago mi je što je više kolega i naš uvodničar, dragi gospodin Marijan Rističević su se osvrnuli na unutrašnji terorizam, a ja bih to nazvao anarho terorizam u Srbiji.

Imamo sasvim jasnu situaciju od 2018. godine do danas da ekstremizam dela opozicije koju predvode Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević, Obradović, postaje sve izraženiji i on se konačno transformisao u anarho terorizam u julu 2020. godine i svi smo i predmet tog anarho terorističkog napada je bila država Srbija i to, pre svega, ova skupština kao njen najviši zakonodavni organ. Konačan prelaz u vode anarho terorizma se dogodio u julu prošle godine. To je školski primer unutrašnjeg terorizma.

Podsetiću vas na ono što se slabo isticalo. Nadležni bezbednosni organi su tada ukazali na evidentnu umešanost stranih službi u ta događanja. Možda ste zaboravili da je strani faktor bio umešan. Svedoči činjenica da je niz stranih lica, znači veliki broj, preko 20 stranih državljana je uhapšen u vezi napada na Skupštinu Republike Srbije i nasilnih događaja oko nje i to lica iz Izraela, Britanije, Tunisa, Crne Gore i najviše ih je bilo iz BiH. Kod njih je pronađena i odgovarajuća oprema i oružje koje uopšte ne potiče iz Srbije.

Boško Obradović je tada sasvim jasno, pošto ne znam kakve je halucunacije imao da će da padne vlast u Srbiji, je pozvao na državni udar. Citiram Boška Obradovića. Kaže – čitava Srbija treba odmah da krene za Beograd, sad i nikad on mora padne. Kraj.

Srđan Nogo je učinio slično istih tih dana. Kaže, večeras, ne sutra, da rešimo, policija i vojska odmah da pređu na stranu naroda.

Naravno, Nogo, Obradović, Đilas i njihovi mediji, nasilni učesnici protesta su tom prilikom kršili krivični zakon i to obilato i to o glavu krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, poglavlja napad na ustavno uređenje, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, udruživanje radi protivustavne delatnosti.

Pretnje promene ustavnog poretka na ulici u krvi i sudorevolucije su prisutne i postale su svakodnevnica u Srbiji unazad tri godine i niz lica sada uglednih ili možda neuglednih politike i van politike su pozivali na nasilnu promenu vlasti u Srbiji i to u krvi i sudorevolucija. To je činio Obradović, naravno Nogo, Jovo Bakić, Goran Marković, Dragan Velikić, Snežana Čongradin, Sergej Trifunović, Mlađan Đorđević itd.

Podsetiću šta je drugo bio nego terorizam, nasilni upad u RTS sa ciljem da se RTS zauzme i da se započne nasilni prevrat. To isto su pokušali i ispred predsedništva. Naravno, nisu uspeli. Potom su pokušali da upadnu u Skupštinu grada sa istim ciljem, a koliko su jaki pokazala je činjenica da su ih u tom nasilnom napadu i terorizmu sprečile cenjene gospođe, žene iz SNS. One su odbranile Skupštinu grada.

Isti scenario tada, u aprilu 2019. godine, su pripremali i za ovu Skupštinu, ali to nisu uspeli da ostvare, već su to ostvarili u julu 2020. godine. Sve to je čist terorizam.

Dakle, podsetiću na one mnogobrojne pretnje smrću, vešanjem Ani Brnabić, Aleksandru Vučiću, Vladimiru Đukanoviću, Srbi Filipoviću i mnogim drugim i podsetiću na one pretnje mnogobrojnim ženama koje su deo vlasti, pretnje silovanjem koje su stizale Ani Brnabić, Ireni Vujović i mnogim drugima. Funkcioner Dveri je pozvao na silovanje, citiram, svih ćerki i supruga uticajnih SNS lica. To je veliki prijatelj Boška Obradović.

Obradović i Dveri, setimo se i toga, su počinili niz nasilnih akata. Napali su i povredili dve novinarke Pinka, napali su Maju Gojković, Aleksandra Martinovića i povredili ih, Maju Pejičić.

Srđan Nogo je pozivao, nosio vešala, pozivao na vešanje Ane Brnabić i Vučića. Setimo se i paljenja knjiga i proganjanja Gorana Vesića od ove iste grupacije Đilasa i Bastaća. Setimo se i fizičkog napada, jer to je sve sled, to je sve terorizam, napada na funkcionera SNS-a i tada člana gradskog veća Beograda 2019. godine, Gavrila Kovačevića, kada su mu nanete teške telesne povrede.

Jedan od primera podsticanja na teror su i pretnje, posebno Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Izneću samo jedan od mnogobrojnih hiljada primera, zato što je ovaj čovek bio poslanik u ovom domu, bio je potpredsednik Dveri. Znači, Srđan Nogo je 25.11.2020. godine otvoreno prizvao krv na ulicama Srbije i to krv članova porodice poimence predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je tačno rekao – njegov kraj će biti vrlo tragičan, put kojim je krenuo je tragičan za celokupnu njegovu familiju, od Angeline, Anđelka, do Vukana, Danila i Milice.

Dakle, željan medijske pažnje, terorista Nogo je poimence naveo ko će sve stradati od njegove ruke, dakle, Aleksandar, Angelina, Anđelko, Vukan, Danilo i Milica. Nogo jedino nije naveo kako planira da izvede taj zločin, kao ustaše u Jasenovcu, kao nacisti u konc logorima ili kao teroristi ISIS-a.

Poseban primer je i zato što to uznemirava veliki deo javnosti i prenose mediji, to je medijski terorizam. Navešću samo primer podsticanja na teror i targetiranje ljudi su skandali sa naslovnih stranica NIN-a, i Danasa, gde su snajper novinari gloduri Ćulibrk i Petrović objavili niz fotografija i karikatura na kojima pozivaju odstreljivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dakle, da je ovo sve što sam naveo tačno, govore i navešću vam tri definicije terorizma, evo, kako UN definišu terorizam – krivična dela počinjena sa namerom da se izazove stanje terora u celoj javnosti, grupi ljudi ili određenim osobama zarad političkih ciljeva. Sve to je prisutno u Srbiji, vidimo. Evo, kako NATO definiše terorizam - nezakonita upotreba ili pretnja silom ili nasiljem protiv lica i objekata u pokušaju prinude ili zastrašivanja Vlade ili društva zarad ostvarivanja političkih, verskih i ideoloških ciljeva, jer šta su radili teroristi pred Skupštinom Srbije u julu, nego da su pokušali da ostvare svoje političke, ideološke ciljeve, terorističkim putem, naravno.

Jedan od najuglednijih stručnjaka uopšte u ovoj oblasti, dr. Radoslav Gaćinović, po njemu je definicija, to stoji u njegovom udžbeniku, šta je terorizam - to je organizovana primena nasilja ili pretnja nasiljem od strane politički motivisanih izvršilaca koji su odlučni da kroz strah, zebnju, defetizam i paniku nameću svoju volju organima vlasti i građanima. Mi to 100% imamo prisutno u Srbiji od 2018. godine.

Sada ću da pređem na jednu paralelu sa SAD. Dakle, 6. januara, svi to znamo, 2021. godine, desio se nasilni upad u zgradu Kongresa, i kao što sam osuđivao fašistički napad na ovu Skupštinu, i teroristički, tako osuđujem i upad u zgradu na Kapitol hilu. Nažalost, prilikom upada u Kongres bilo je pet mrtvih, to je jedan deo paralele, jedan policajac i četvoro demonstranata.

Podsetiću da je tokom višemesečnih napada „žutih prsluka“ na policiju i organe javnog reda u Francuskoj tokom, pa mislim, više od godinu dana, 30 najmanje građana Francuske ostalo mislim bez jednog oka, zbog toga što su pogođeni gumenim mecima. A, rezultat napada na Skupštinu Srbije u julu je bio 140 teško povređenih policajaca tokom pet dana, a policija u Srbiji nije teško povredila ni jednog jedinog demonstranta u Beogradu, već su se oni levi i desni, ovi anarho-teroristi, međusobno sukobljavali i povređivali.

Kao što znamo, iz ovog što sam rekao, Srbija nije podeljeno društvo. Srbija je stabilna, jedinstvena, a ekstremna manjina je tolerisana, pa čak možemo da kažemo i mažena i pažena. Srbija je primer demokratije i brige o građanima. Da bi takva i ostala, potreban nam je ovaj antiteroristički sporazum.

Samo da podsetim šta je povodom upada u Kongres rekao novi predsednik SAD Džozef Bajden. Citiram ga, kaže – da se niste usudili da ih nazivate demonstrantima, to je vandalska rulja, pobunjenici, i ključna stvar, kaže Džozef Bajden, domaći teroristi, to je ključna stvar.

Dakle, da li je to čula gospođa Tanja Fajon, i mnogi drugi iz EU, koji su u julu 2020. godine podržali teroriste u Beogradu i napad na Skupštinu i nazvali ih mirnim građanima, a u januaru 2021. godine, samo pola godine kasnije su osudili upad u Kongres kao teror.

Hajde da verujemo predsedniku SAD da je upad u najviše zakonodavno telo domaći terorizam. Slažemo se sa tim.

Kao što vidimo, i s tim završavam, terorizam ne podrazumeva samo ubistva, atentate i bombe, već i ono što rade Đilas, Nogo, Mlađan Đorđević, Obradović i njihovi sledbenici.

Završavam, Dostojevski je lepo rekao – tiranija je navika koja prelazi u potrebu. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u mnogo čemu se potpuno slažem sa kolegom Bakarecom što je sada rekao i o bivšem režimu i o Draganu Đilasu i o tome koji su oblici terorizma koji su bili primenjivani i prema predsedniku Republike i prema članovima njegove porodice, ali i prema građanima Republike Srbije, jer taj njihov teror su svi trpeli, svi koji se politički ne slažu sa njim, čak i ako nisu bili istaknuti funkcioneri SNS. Bilo je dovoljno samo da niste za njih. Ako niste za njih, oni su smatrali da ste protiv njih.

Na taj način su pokušavali valjda, kroz taj strah, da izazovu nerede, haos, paniku i na taj način ostvare svoje političke ciljeve. Sva sreća da građani Republike Srbije znaju ko razmišlja o interesu građana Republike Srbije i državi Republici Srbiji, pa nisu uspeli u tim namerama, jer su građani ipak svoje potpuno poverenje dali predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i SNS.

Svi ovi sporazumi možda nekome izgledaju da su haotično nabacani, ali ako pogledamo i sa kim su sklapani i u koje namene, vidi se jedna zajednička crta, a to je da Republika Srbija kroz ove međunarodne sporazume potvrđuje svoj povećani ugled u međunarodnoj zajednici i da na tome radi unazad godinama. Potpuno sam siguran da ćemo u nekoj budućnosti imati još ovakvih sporazuma koje ćemo zaključivati sa mnogim državama i međunarodnim organizacijama zahvaljujući ugledu Republike Srbije, a ugled je stečen aktivnostima i predsednika Republike Srbije i Vlade Republike Srbije.

Možda će neko da kaže da je ta priča oko terorizma i saradnje sa terorizmom nekako previše korišćena radi sticanja političkih poena. Ja s tim ne mogu da se složim. Prvo, sama teritorija na kojoj se nalazi Republika Srbija, deo sveta, govori da ovde postoje uvek težnje nekih centara da se politička situacija u Srbiji destabilizuje i da kroz destabilizaciju političke situacije u čitavom regionu, jer ako je Srbija nestabilna, ne može region da bude stabilan, ostvare određene političke ciljeve.

Ne možemo i ne smemo da dozvolimo sebi neke greške koje su mnogo moćnije i veće zemlje od Srbije činile u svojoj prošlosti. Ne postoje dobri i loši teroristi. Postoje teroristi. To što se oni bave nekom aktivnošću koja je u tom trenutku sa interesima neke od velikih zemalja, ne znači da u određenom trenutku neće da se okrenu protiv same te zemlje koja ih u tom trenutku podržava. Setite se kula bliznakinja u Njujorku. Ne postoje dobri i loši teroristi.

Da li Srbija treba da razmenjuje informacije? Da. Na prvom mestu zbog svoje bezbednosti i svojih interesa, a na drugom mestu i da da doprinos međunarodnoj zajednici u borbi protiv terorizma, jer osim ovih unutrašnjih terorista koje je predvodio Dragan Đilas, Boško Obradović i klika, postoje daleko ozbiljniji i daleko bolje organizovaniji koji ne misle dobro Srbiji. Jer, znate šta, biću možda i neskroman, ali da nije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Kosovo bi danas imalo zaokruženu svoju nezavisnost. Da nije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića dejtonska BiH bi prestala da postoji. Kad prestane da postoji dejtonska BiH, već imate nasilje, i to u komšiluku, nasilje koje u svakom trenutku može da se prelije i ovde.

I zato je potrebna saradnja sa svim službama da na prvo mesto ovde očuvamo mir, mir koji je toliko potreban svima koji žive ovde u regionu. Mir koji često ne znaju zarad političkih interesa, ostvarivanja političkih interesa, da cene pojedini političari i u zemlji i u regionu. Znate, ovima bi bilo svejedno kakva je situacija u zemlji i u regionu samo da se dočepaju vlasti, da se dočepaju državne kase i da se bogate kao što su se bogatili, jer ih ni tada nije bilo briga ni za Srbiju, ni za njene građane, ni za Kosovo i Metohiju, ni za Republiku Srpsku, ni za srpski narod koji živi u rasejanju i u regionu.

Za vreme njihove vlasti, setite se, mnogo toga je Republika Srpska, što je postignuto Dejtonskim sporazumom, izgubila i vodila je njenom potpunom nestanku. Za vreme njihove vlasti naša autonomna pokrajina proglasila je svoju nezavisnost. Za vreme njihove vlasti su postavljene granice na administrativnoj liniji između unutrašnje Srbije i naše južne pokrajine.

Šta bi njima smetalo da još po neki deo teritorije izgubimo ili da ponovo imamo Bljesak, Oluju, martovski pogrom svejedno da li na Kosovu i Metohiji, da li u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj?

Samo jednom dobrom, da kažem, saradnjom sa određenim službama koje imaju moć, koje imaju resurse možemo zajedno sa njima da na prvom mestu ovde obezbedimo mir i stabilnost. Ruska Federacija svakako jeste jedna od takvih zemalja i niko ne može da kaže da oni imaju lošu obaveštajnu službu i niko ne može da kaže da do sada nismo razmenjivali informacije i ne može Darko Trifunović, jel se tako zove onaj samoprozvani profesor, šta je, da priča kako je nama ovde u julu mesecu za Ivandan nemire organizovala Ruska Federacija i da nas na taj način bruka.

Organizovali su oni isti kojima nije u interesu da Kosovo i Metohija ostanu u Srbiji. Organizovali su oni isti koji hoće da Dejtonska Bosna i Hercegovina i opstanak srpskog naroda u Bosni i Hercegovini prestanu da postoje. Nema potrebe za nekim samoreklamerstvom ili iznošenjem paušalnih činjenica za sve ono što se dešavalo jula meseca prošle godine. Ono jeste bio pokušaj državnog udara, a videli smo kakvog je to odjeka imalo na međunarodnoj zajednici, maltene Srbija nema pravo da brani svoje građane.

Dakle, možemo da se okrenemo isključivo zemljama koje hoće da sarađuju sa Srbijom, po svakom pitanju i po pitanju bezbednosti, i to da su pojedina rukovodstva zemalja u regionu zaslepljena nekim svojim političkim ambicijama ili da bude, što je još gore, političkim opstankom, jer ti su najopasniji, ti su spremni da bi politički opstali sve i svašta da urade da bi zadržali vlast. Čuo sam nedavno da su Srbi loš narod, da smo najgori narod.

Utoliko bolje što mi danas potvrđujemo Sporazum o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srbije i Crne Gore. Znate šta, može da se nekome to ne sviđa, ali mi delimo isti prostor i Srbi i Albanci i Makedonci i Hrvati i Bošnjaci, delimo isti prostor, živimo jedni pored drugih i ne možemo svoj život da zasnivamo na međusobnim napadima, optužbama i mržnji. Nema tu sreće ni za koga. Ni za jedan narod.

Ovo je zaista jedan sporazum koji upravo to, što sam sada, rekao pokazuje da je to jedna ispravna politika. Koliko god da smo različiti moramo da naučimo da živimo jedni pored drugih.

Znate, meni je recimo, 2014, 2015. godine bilo smešno da jedna, po meni, ozbiljna zemlja, Hrvatska, zatvara saobraćaj između Srbije i Hrvatske. Valjda su smatrali da su neuspešni zato što Srbija ima rasta bruto proizvoda i da će u nekom trenutku da pretekne Hrvatsku, a ne razmišljaju o tome da ako Srbija ima razvijenu ekonomiju, da je ekonomija nešto što ne poznaje granice, da se to preliva, da će deo koristi imati i oni i njihova privreda i njihovi građani i da će zahvaljujući toj međusobnoj saradnji naši građani bolje da žive i da se samo nama političarima da pričamo ko je bolji od koga. To naše građane neće više da interesuje, da li je Srbija ispred Hrvatske ili je Hrvatska ispred Srbije, zato što bolje žive. To je samo jedan primer suludih politika kakve smo imali.

Ovaj sporazum baš pokazuje da sa takvim politikama treba prestati i da se prestaje. Mi smo sličan sporazum imali i sa Republikom Hrvatskom oko jednog dela vazdušnog prostora. Ne možemo da ne sarađujemo jedni sa drugima. Ne možemo da ne razmenjujemo informacije, na prvom mestu, i u borbi protiv organizovanog kriminala i protiv terorizma. Sve se to na kraju, ako nekog podržavate, vrati vama kao loše.

Setite se samo kako je to bilo kada je ISIS delovao po Siriji, kada su osuđivali Asada za prekomernu upotrebu sile, pretili vojnom intervencijom itd. Do kog trenutka? Dok ti isti teroristi nisu počeli na teritoriji tih zemalja da ostvaruju svoje političke ciljeve i da ubijaju građane tih zemalja. Znači, saradnja protiv terorizma svakako treba da bude prva stvar koju svaka zemlja sa kojom god može počne da ostvaruje, bez obzira da li je u nekom trenutku politički toj zemlji interes ili ne. To je na prvom mestu dobro za sve zemlje koje međusobno sarađuju.

Isto tako i ovaj sporazum između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije. verujem da će u budućnosti biti još sporazuma između čitavog regiona, kao što smo imali mini Šengen. Biće još takvih sporazuma, što samo potvrđuje da politika koju Srbija vodi unazad, sedam, osam godina, daje prave rezultate i da je Aleksandar Vučić bio u pravu kada je tvrdio da je strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU, ali da nećemo da se odričemo ni tradicionalnih prijatelja, nećemo da prestanemo da razvijamo dobre odnose sa zemljama koje su nam komšije, bez obzira šta oni u tom trenutku radili protiv nas.

Najlakše je bilo zategnuti odnose, pokvariti situaciju. Setite se samo sa proterivanjem našeg ambasadora u Crnoj Gori. Da nije bilo te mudrije politike, sasvim bi drugačiji bili odnosi sa Crnom Gorom, a samim tim i otežana situacija našim sunarodnicima koji žive u Crnoj Gori.

Na jednoj takvoj politici treba istrajati i nadam se da ćemo u budućnosti imati još ovakvih sporazuma i svakako da sve ovakve korake u budućnosti treba podržati.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Međutim, zaista moram da napravim jednu digresiju na samom izlaganju, jer moram da čestitam Vladi Republike Srbije i gospodinu predsedniku na izuzetnom zalaganju, na izvanrednoj spoljnoj politici, jer mi danas u Srbiji imamo preko milion vakcina. Ljudi, ni manje zemlje, ni više vakcina u ovom momentu. Dobićemo za koji dan još 500.000 vakcina. Naravno, govorim kada je milion vakcina, dobili smo ih iz Kine, dobićemo još 500.000 iz Rusije. Tu je i Fajzerova vakcina. Imaćemo još dve vrste vakcina. Građani Republike Srbije mogu da biraju. Mi smo jedina zemlja na svetu koja će imati pet vakcina. Tako se radi. Svaka čast. Ja se ponosim što pripadam ovoj grupaciji Aleksandar Vučić – Za našu decu, jer tako se radi. Mi radimo za građane, a ne kao nekada da građani rade za Đilasa i njegovu kliku. Sramota bilo i ne ponovilo se.

Još nešto, pre neki dan je potpisan Sporazum o izgradnji metroa, vredan 580 miliona evra. Za koji dan počinje da se gradi prva linija. Tako se radi. Grade se brze pruge, gradi se šest autoputeva, tri su već u toku, kreće izgradnja za godinu, dve dana još tri. Svaka čast.

Što se terorizma tiče, terorizam je najveća pošast i kancer ovog društva. Njega treba radikalno iskoreniti, kao i svaki kancer. Meni samo nije jasno, pošto je terorizam nasilje, kako neko normalan, znači da nije normalan, da je socio patološka ličnost, može da ubije hiljade nedužnih ljudi?

Nažalost, terorizam postoji od kako postoji sveta i veka ili ga je bilo i biće, ali može mu se stati na put, ja sam za radikalno. Što znači policija i vojska mora, kao što je bilo u Rusiji, ali idemo redom, bilo ne ponovilo se, šta da kažem, jer teror ili terorizam, terorizam nego šta.

Ono što se dogodilo ispred naše Narodne skupštine Republike Srbije, onaj klasičan terorizam, prebijeno je preko 150 policajaca, polomljene noge, pa zar se tako radi u ovoj demokratskoj i lepoj zemlji? Bili smo satanizovani godinama, 90-ih, pa do skoro 2012. godine, a onda smo došli na vlast mi koji radimo, koji stvaramo, koji peremo sliku tu, ničim izazvanu.

Šta reći za 1999. godinu? Jer to terorizam? Pa, nego šta nego je terorizam, ničim izazvano bombardovanje. Kažu - nemojte da pričate. Pa naravno da ću da pričam. Poginulo je ne zna se koliko ljudi i to uglavnom nedužnih civila, manje nego vojske. To je terorizam.

Terorizam je bujao, mislim da je danas u svetu možda malo manje terorizma nego tih nekih u prošlom veku između pedesetih i sedamdesetih godina, gde je bilo enormno mnogo terorističkih akcija. Bilo ne ponovilo se, ja ću samo nekih da setim, prosto iz pijeteta prema tim žrtvama ničim izazvanim.

Gvatemala, 1968. godine američki ambasador ubijen u atentatu. Nemačka, svi se sećamo, 11 izraelskih sportista je ubijeno za vreme Olimpijade. Holandija 1975. godine, otmica voza, 11 naftnih ministara otetih u Beču. Škotska, otet avion, koji je naravno, nestao bez traga. Tokio, pušten otrovni plin „sarin“ u podzemnu železnicu, ne zna se tačno koliko mrtvih. Njujork, 2001. godine, oteta četiri aviona, svi se toga dobro sećamo, ja sam mislila da je naučno-fantastični film, pa kada sam ukapirala šta se dešava nije mi bilo dobro, 3.200 mrtvih, ta četiri aviona, dva su direktno srušila „Bliznakinje“.

Kod nas, zahvaljujući našim službama, lično mislim da fantastično rade, jer mislim da je svaka vrsta terorizma propust institucija koje bi trebalo da čuvaju ovu zemlju, ali mislim da zaista jedan oblik terorizma je bilo i ovo što se desilo ispred Narodne skupštine. Beslan, talačka kriza u Beslamu je naziv za jedan od najtežih terorističkih napada koji su pogodili Rusiju u njenoj istoriji, sećate se, počelo je 1. septembra, zahvaljujući gospodinu Putinu, predsedniku Republike Srbije bila je okončana kriza, odnosno teroristički napad za dva dana. Prvog počeo, trećeg se završilo. Nažalost, mnogo žrtava između toga i dece, bilo ne ponovilo se.

Dve najoglašenije terorističke organizacije na svetu Al Kaida, nažalost ima matične ćelije ili svuda po svetu, čak u 35 zemalja ima svoje utočište. I IZIS, IZIS svi znamo kako je, šta je bilo u Siriji, ima svoje uporište u Iraku, ima u Siriji, ali nažalost ima i deo u Libiji, nešto u Nigeriji, ima ih dosta, i takvu pošast treba zaista suzbiti u korenu.

Što se Ruske Federacije tiče, Rusija, meni jedna od najomiljenijih zemalja, ja ljude delim na dobre i one koji to nisu, ali Rusija je nama kroz istoriju standardni prijatelj, rasla sam kroz njihovu beletristiku, ruski klasicizam, romantizam i zaista sa njima imamo neraskidive veze, tu neku slavonsku dušu. Sve me nešto lepo vezuje za njih, mnogo su nam pomogli.

Sećate se samo da je pet miliona evra, dobili smo donaciju za izgradnju Hrama Svetog Save, evo sada njihov vajar gradi skulpturu Stefana Nemanje koja će sutra biti otvorena. Ako neko nije bio, treba da poseti, izgleda veličanstveno. Stefan Nemanja koji je osnivač srpske države, pa se vidi skroz do Svetog Save, tako da je Srbija jedan predivna zemlja, a ovaj sporazum samo znači jačanje bilateralnih odnosa.

Pa zar nije dobro kada Srbija ima informacije? Informacija je pola završenog posla. Kada imate informaciju, vi imate sve. Razmena podataka. Kada imate razmenu podataka vi možete hapsiti teroriste. Onda dolazite do onoga koji finansira. Uglavnom su to prljave pare ili pranje para. Razmena podataka, razmena pomoći, razmena svega.

Živela Rusija i Srbija. Ja ću sa zadovoljstvom glasati za sve sporazume koji su na dnevnom redu. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik profesor doktor Vladimir Marinković.