Zahvaljujem, gospođo Kralj.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, složiću se sa prethodnim kolegama govornicima koji su istakli da danas kada govorimo o izboru sudija ne možemo samo da posmatramo tu temu usko kao kadrovsko rešenje već moramo da pitanje sudstva sagledamo iz više uglova i da razgovaramo na tu temu sa svakog aspekta našeg života.

Iako je ovo moj prvi mandat u proteklih nekoliko meseci svaku priliku sam koristio da govorim o tome šta u našem sudstvu, u pravosuđu, u delu tužilaštva je dobro ili nije dobro i šta je ono što smeta, pre svega, građanima naše zemlje koji su glasali za nas i koje mi ovde predstavljamo.

Sve ono što se dešavalo, i mislim da su i mnogi drugi ljudi iz vaše struke i profesije govorili, negde kao koren problema vide onu reformu pravosuđa iz 2009. godine, vi me ispravite ako grešim, kada je u dva dana više od 1.000 ljudi ostalo bez posla bez nekog valjanog obrazloženja, opravdanja, pa su onda neke od tih ljudi opet vraćali na radna mesta i negde koren problema, kažu, da potiče od tada.

Ako uzmemo u obzir da je Demokratska stranka sve u državi u tom periodu posmatrala kao svoje privatno vlasništvo, da li se radi o opštini, gradu, republici, da li se radi o budžetu pokrajine ili se radi o budžetu grada Beograda, nameće se pitanje i da li je istina ono što su neki njihovi bivši funkcioneri govorili da su o sudijama odlučivali i za njih lobirali na svojim stranačkim organima u okviru opštinskih odbora DS. To nasleđe koje se ima u pojedinim segmentima može se videti i danas.

Kada govorimo o pravosuđu ne možemo da se ne osvrnemo na to da se dešavaju situacije u kojima neke stavi za koje očekujemo da će dobiti sudski epilog ipak se ne dese.

Sve što se dešavalo u proteklom periodu, a tiče se i monstruoznih i pretnji i kampanja i poziva na ubistvo i silovanje, kako premijerke Ane Brnabić ili ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, nigde nije dobilo neki sudski epilog ili se bilo ko oglasio ko bi morao da zaštiti prava građana. Da posmatramo samo ta dva čoveka, Anu Brnabić, premijerku, i Aleksandra Vučića kao dva građanina Srbije niko se do sada nije našao da zaštiti njihova prava.

Moram da se osvrnem na stvari koje se dešavaju unazad, intenzivno nekoliko nedelja, gde na društvenim mrežama se ljudi utrkuju ko će na monstruozniji način izabrati čin kako oduzeti život Aleksandru Vučiću ili njegovom sinu Danilu Vučiću ili nekom drugom članu njihove porode. I dalje se niko na to ne obazire, niko ne reaguje. Iako mi vi kažete da to nije vaša nadležnost ili da to ne može neko da reši ili kako god to ide ajte onda da nađemo neko univerzalno rešenje, neki predlog da se te stvari menjaju kako bi se svi građani u našoj zemlji sačuvali od takvih vidova pretnji, nasilja, ugrožavanja života.

Iz ove sale i sa ovog mesta diskutovao sam zajedno sa svojim kolegama o činjenici koja se pojavila u našim medijima koja je preneta iz Mađarske gde se opet niko nije obazirao, a činjenica je da je plaćeni ubica za koga se više i ne zna koliko ljudi je ubio i koliko procesa se vodi protiv njega izjavi da je čak u dve kriminalne grupe dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. Danima se niko na to nije obazirao, danima o tome niko nije govori, danima o tome niko nije pričao i tek nakon mog postavljenog pitanja sa ovog mesta, koje imam pravo kao narodni poslanik, ja sam dobio dva štura odgovora Tužilaštva u koje želim da poverujem kao, pre svega, građanin Srbije da će se nešto uraditi na tom planu, po tom pitanju. Odgovor glasi – u vezi zahteva za obaveštenje i objašnjenje koje je narodni poslanik Aleksandar Mirković izneo na sednici Narodne skupštine 8. decembra obaveštavam vas da Tužilaštvo za organizovani kriminal preduzima određene radnje u cilju dobijanja određenih informacija o iskazu koji je dao Čaba Der.

Verujem da postoji tajnovitost u procesu, verujem da neke druge informacije i ne možemo dobiti kao odgovor, ali ja se samo nadam da ćemo u narednom periodu bez insistiranja ili mene kao poslanika ili bilo kog drugog poslanika dobiti konkretne podatke šta se u tom slučaju dešava i šta se u tom slučaju radi.

Ono što mene zabrinjava kao neko ko pripada Srpskoj naprednoj stranci i funkcioner je Srpske napredne stranke, ako posmatramo poslanički mandat kao funkciju, jeste činjenica da smo mi kao glineni golubovi, i o tome moje kolege pričaju iz sednice u sednicu.

Dakle, u ovoj sali, ljude koje vidite i koji sede iza mene ili oko mene, ili sa moje leve strane, ne možete naći jednog poslanika koji nije bio žrtva nekog vida nasilja. Dakle, nije nasilje samo fizičko nasilje, već i psihičko nasilje, upućivanje pretnji putem društvenih mreža, na ulici ili kako god.

Ne znam koji ste put u sali, ali verujem da ste u ovom mandatu prvi put, i evo, kada prelazim pogledom po ovoj sali ne mogu da nađem jednog kolegu koji to nije pretrpeo, ali niko koji im je te pretnje uputio nije za to sankcionisan.

Postavlja se nekako pravilo u našem društvu da ako ste protiv Srpske napredne stranke, protiv Aleksandra Vučića, ste vi zaštićeni, a svi koji podržavaju politiku Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića su legitimna meta.

Moramo se složiti da to nije normalno. Ne tražim ja posebnu pravdu za bilo koga od nas, samo tražim jednakost za sve nas i tražim da se bilo kome od nas, da li on pripadao poziciji ili opoziciji neugrožavaju osnovna ljudska prava, pravo na život.

Kada govorimo o ovome, i zašto pričamo o dvostrukim aršinima, ja sam, takođe, sa ovog mesta više puta diskutovao o aferama koje su potresle grad Beograd. Ja sam gradski odbornik, šef odborničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini grada tema afera u Beogradu mi je jako poznata svaka, od pronevere sredstava, duga od 1,2 milijarde evra koju nam je ostavio Dragan Đilas iza sebe, do afera o kojima smo pričali i glasno govorili i koje ni posle tri, četiri ili posle pet godina nisu dobile sudski epilog.

Sa ovog mesta sam govorio i o aferi podzemnih kontejnera, gde je pronevereno šest miliona evra, za koju niko nikada nije odgovarao, postojali su neki sudski procesi, to se sve razvlačilo, od 2016. 2017. godine, na tome se zaćutalo. Kojom metodom mi dođemo do toga da nakon tri godine i dalje nemamo neko rešenje i nemamo situaciju da odgovorni za to snose posledice i konsekvence. Nije to jedina afera u kojoj je proneveren toliki novac. U rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra, takođe je pronevereno šest miliona evra, svi mediji su o tome pisali, čak su ljudi bili uhapšeni, poveo se proces, međutim, evo, danas je 2021. godina, i dalje nema sudskog epiloga.

Kada nas građani sa pravom pitaju, sve ste u pravu. Nisu ti novci tako mogli da ispare. Imate i čak i reviziju DRI koja pokazuje da su jasno kršene procedure, da je jasno proneveren novac. Građani kada pitaju zašto neko nije uhapšen, jako je teško dati razuman odgovor i dati pravi odgovor, obrazloženje zašto je to tako.

Apsolutno se slažem da je sudstvo nezavisno i ne želim da bilo ko ovo protumači kao pritisak na sudstvo, ali ako smo već ovde u parlamentu i diskutujemo o ovako jako važnim temama, moramo da prenesemo i ono što građani pitaju, jer mi, pre svega, ovde predstavljamo njih.

U prilog ovome što govorim pokazuju i činjenice da su 2017. godine, čini mi se, tokom jednog od protesta Pokreta Dveri Boška Obradovića ispred Televizije Pink besomučno napadnute i prebijene dve novinarke, Gordana Uzelac i Mara Dragović. Čovek koji je uhapšen na raznorazne načine je pokušao da sebe sačuva, da se izvadi iz tog procesa. Evo, i dan danas, ako sam ja pogrešio, voleo bih da me neko ispravi, da li je neko osuđen za to prebijanje te dve novinarke? Nažalost, nije i pitam se kada će biti i na koliku kaznu?

Tokom protesta jednog dela opozicije i incidenata koje su izazivali napadom na i policiju i svako ko se nalazio iz njihovog ugla sa suprotne strane, hapšeni su mnogi ljudi, ali, evo, ni do dana današnjeg nismo dobili nijednu informaciju ko je i na koju kaznu zatvorsku osuđen, ako je zatvorska u pitanju, a ako je prekršajna, na koliko je to novca.

Moramo da postavimo stvari tako da ljudi koji danas predstavljaju opoziciju u Srbiji nemaju taj osećaj da su bogom dani i da mogu sve i da ni za šta ne snose bilo kakve konsekvence.

Nedaleko odavde rušili su gradilište na Trgu, tukli se sa saobraćajnim znacima, napadali radnike gradskog preduzeća, iživljavali se nad njima, imenom, prezimenom, fotografisali, ponosili se time i niko bukvalno od njih nije sankcionisan.

U julu mesecu ispred ovog doma dešavale su se katastrofalne stvari i tu moramo pre svega kao društvo, kao državne institucije, pre svega, da vodimo računa o tome kako se neko delo definiše i koja je težina tog dela.

Ovde ispred ovog doma je fizički povređeno više od 120 policajaca, što lakše, što teže. Jednom policajcu su polomljene obe noge. Ti policajci su napadani kamenicama koje su težile i više od pet kilograma.

Ako mi kažete da huligan baci kamenicu na čoveka koja teži više od pet kilograma, to definišete kao bunt ili kao nekakav protest ili remećenje javnog reda i mira, ja ne mogu sa vama nikako da se složim, jer kada nekog gađate sa takvom kamenicom, jedino što pokušavate jeste da mu oduzmete život i ako to nije pokušaj ubistva, ja ne znam šta je?

Eto, prošlo je toliko meseci i dalje ne znam šta se desilo sa tim i dalje ne znam kakav je konačan sud i šta se dešava u procesima koji su se vodili i da li su se vodili protiv ljudi koji su to radili.

Takođe, u više navrata smo govorili o narušenim pravima dece jednog čoveka koji je voljom građana legitimno izabran za predsednika naše zemlje. Zanima me šta se dešava sa narušenim pravima deteta Aleksandra Vučića, Danila Vučića, da pođemo od toga, koga uhode, prate, špijuniraju, zloupotrebljavaju, slikaju i satanizuju ga iz dana u dan. Hajde samo što to rade po društvenim mrežama, to je stvar nekog čoveka, mada je i to apsolutno nedopustivo, ali kada sliku Danila Vučića na medijima koji su pod direktnim uticajem Dragana Đilasa stavite i osuđene kriminalce i ljude koji su po liku i delu prepoznati samo po zlodelima nekim iz kriminalnog miljea, šta se tu dešava? Da li neko oseća potrebu da tada reaguje i da zaštiti njegovo pravo? Te stvari su jako ozbiljne i što više se pravimo da ih ne vidimo, stvara se sve veći problem.

Ovih dana, to jest juče, čini mi se, ili prekjuče pročitao sam vest da je novinarka Olivera Jovićević iz protesta povukla tužbu protiv Sergeja Trifunovića, koji je na svojim društvenim mrežama, zajedno sa svojim sledbenicima, izneo gnusne optužbe koje je teško i ponoviti, ali citiraću da ta žena, ne znam, samo radi za nekakve pare ili kako god, aludirajući direktno, pričajući o nekakvoj prostituciji.

Nakon 15 meseci ništa se nije desilo povodom tog pitanja. Nije počet ni proces. Obrazlagano je da nisu uspeli da mu nađu adresu, da nisu uspeli da mu uruče tužbu, a on je na svojim društvenim mrežama prikazao tu tužbu i nastavio da je vređa i omalovažava na taj način.

Pre nekoliko godina smo imali čitavo utrkivanje tog dela opozicije ko će više da izvređa premijerku Anu Brnabić, otvoreno pozivali na silovanje premijerke Ane Brnabić. Šta se desilo sa tim? Imenom i prezimenom, to je radio Željko Veselinović, potrčko Dragana Đilasa, koji iza sebe ima takve afere koje više liče na cirkus Montija Pajtona, nego na nešto ozbiljnije. Čovek je od svog tasta kupio pokvareni auto da bi pare ostale u kući. Da, da, parama sindikata. Izmislio je da im je potreban auto, a onda je pokvaren auto kupio od svog tasta. Takav čovek je otvoreno pozivao na silovanje premijerke Ane Brnabić. Da li je sankcionisan? Da li je snosio nekakvu posledicu?

Proteklih nekoliko dana našu zemlju potresa jako bolna i jako ružna tema, jedna stvar koja je nedopustiva i teško pojmljiva zdravom razumu. Radi se o silovanju glumice i svega što se dešavalo u toj školici glume ili kako se već zove. Nažalost, imamo deo ljudi koji u našoj zemlji, sva sreća, manjina su, ali koji od definitivno žrtvi prave krivce i pitaju se zašto to nije ranije prijavljeno, šta je tu bilo, zašto je ta devojka nastavila da ide i šta se tu dešavalo. Takve monstruozne teze samo opravdavaju postupke još većeg monstruma koji je to učinio.

Moramo svi da shvatimo jednu stvar. Dokle god mi tolerišemo u našem društvu ponašanje ljudi koji danas ili sutra pretenduju da vode i Beograd i Srbiju, dokle god njihove pozive na silovanje i ubistva guramo pod tepih i pravimo se da ne vidimo, a sudstvo, tužilaštvo ili bilo ko ne reaguje na to, nemojte se čuditi što onda neki ljudi u našoj zemlji imaju tu svest i pitaju se – pa, šta ja onda da ja očekujem, koja su onda moja prava?

Nije ovo više pitanje ni politike, ni različitih političkih stranaka. Nije više pitanje ni pozicije i opozicije, ni to da li ćemo nastaviti mi kao SNS u narednom periodu da budemo na vlasti na nivou Republike ili da li će Aleksandar Vučić biti predsednik, već je ovo sada pitanje društva i zemlje koju ostavljamo generacijama koje dolaze.

Sa time ću završiti, moj jedan od prethodnih govornika je govorio o tome, znate, ako je neophodno da vam neki mediji ili da vam neko od nas poslanika ukaže na aferu gde je grad Beograd i Dragan Đilas direktno uplatio za konsultantske usluge više od dva miliona evra firmi koja se bavi izgradnjom brodova, prodajom rezervnih delova, a da nema nikakve veze sa građevinskom industrijom. Pa zar mi to treba da kažemo i da mi na to sugerišemo, a da niko od nadležnih institucija na to ne reaguje? I onda nam još sud zabrani da o tome govorimo.

Takve stvari nisu dobre i takve stvari samo otežavaju sve ono što mi kao društvo želimo, a to je da od naše Srbije stvorimo još lepše i još bolje mesto za život i naše dece i generacija koje dolaze.

Ja sam uveren, sa time završavam, da će ove sudije koje danas budemo izabrali obavljati dobro svoj posao, ali teme o kojima smo mi svi govorili ovde i o kojima će govoriti kolege koji će posle mene diskutovati, pokazuju nam da sprega svih grana u našoj državi mora biti jača u interesu naše države i u interesu građana, jer je država tu da vodi računa o svakom čoveku u našoj zemlji ma gde god on živeo. Sa time završavam.

Hvala vam. Nadam se da ćemo u narednom periodu imati manje potrebe za ovakvim diskusijama i manje potrebe da se prisećamo svih ovih stvari gde je moralo mnogo bolje da se odreaguje, jer to naša zemlja zaslužuje, to naša deca i naše generacije koje dolaze zaslužuju. Hvala vam. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Dejan Kesar ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani građani Srbije, smatram da su moje kolege u prethodnom delu posebne sednice na jedan veoma detaljan i iscrpan način obrazložile svoje predložene zakone iz oblasti bezbednosti i saobraćaja, tako da ću se ja, na svoje posebno zadovoljstvo, posebno osvrnuti na Predlog odluka o izboru sudija.

Na početku svog izlaganja želeo bih, pre svega, da napomenem da danas govorimo o sudijama koje se biraju prvi put na sudijsku funkciju, i to kao sudije Upravnog suda u Beogradu, privrednih sudova u Nišu i Kragujevcu, kao i Osnovnog suda u Ivanjici.

Danas govorimo i o sudijama koje su predložene od strane Visokog saveta sudstva i to nakon sprovedenog zakonom utvrđenom postupka, a sve u skladu sa Zakonom o sudijama i Zakonom o Visokom savetu sudstva. U tom sprovedenom postupku, za koji smatram da je sproveden na veoma transparentan način, je jasno utvrđeno da se radi o licima koje poseduju, pre svega, stručnost, dostojnost, kao i da su osposobljeni da obavljaju jednu od najzahtevnijih funkcija u oblasti pravde i pravosuđa, a to je biti nosilac sudijske funkcije.

Pre svega, moram da kažem da sudije jesu lica koja svojim aktivnim delovanjem odlučuju o nečijem pravu, odlučuju o nečijoj slobodi i u zakonom utvrđenom postupku odlučuju da li je nečije pravo povređeno i da li je povređena norma koju je zakonodavac predvideo kao zabranjenu. Ali, isto tako, svojim aktivnim delovanjem sudije odlučuju i o privatnom interesu, privatnoj svojini, kao i interesu države i njenih organa i organizacija, a sve u skladu sa Ustavom i zakonom.

Zašto spominjem Ustav? Želeo bih da podsetim građane Srbije da je Ustavom predviđena vodoravna podela vlasti koja uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. I upravo ta sudska vlast je treća grana vlasti, koja ima za cilj da zaštiti sva prava i slobode građana od narušavanja vlasti, a glavna oruđa u tome jesu Ustav i zakon.

Ali, ono što je najvažnije jeste da pravosuđe i nosioci pravosudnih funkcija budu i ostanu nezavisni i to je ono čemu teže sve demokratske države, a to je nezavisno pravosuđe. Ali, ono što je veoma opasno jeste kada država pokuša da suspenduje podelu vlasti, kada država želi da direktno kontroliše pravosuđe i nosioce pravosudnih funkcija, što je bio slučaj krajem 2009. godine i početkom 2010. godine, kada je tadašnji režim, predvođen Demokratskom strankom, sproveo jednu od najdiskutabilnijih reformi pravosuđa u modernoj istoriji Srbije.

Pod izgovorom reformi unapređenja pravosuđa, sprovedeno je nikad viđena seča sudija, seča preko 800 sudija, koja je rezultirala katastrofalnim posledicama kako po naše pravosuđe, tako i po ugled Republike Srbije u evropskim institucijama koje prate napredak u oblasti pravde i pravosuđa.

Tadašnje Ministarstvo pravde i tadašnji čelnici Ministarstva pravde, po nalogu tadašnje Demokratske stranke, raspisuju konkurs za opšti izbor sudija u tadašnje, odnosno i sadašnje osnovne, više i apelacione sudove, konkurs koji u tom trenutku niti je bio neophodan, niti je bio u skladu sa Ustavom, a koji je iza sebe ostavio 800 sudija bez posla.

Dragi građani Srbije, tih 800 sudija u tom trenutku ostalo je na ulici i za sve njih je važilo isto i veoma sramno obrazloženje tadašnjeg Visokog saveta sudstva, a to je da su oni bili nedostojni, nedostojni zato što se o njihovoj stručnosti nije raspravljalo na osnovu svih dokumenata koji su bili dostupni tadašnjim sudovima, o njihovom radnom učinku, već se uzimalo u obzir mišljenje tadašnjih članova Visokog saveta sudstva, a tadašnji članovi VSS i tadašnji čelnici Ministarstva pravde jesu, pre svega, ljudi koji su bili indoktrinirani političkom ideologijom i programom tadašnje DS kako da se pravosuđe postavi pod skute političkog uticaja.

Zašto im je to bilo potrebno, pitaju se svi? Bilo im je malo da tada imaju većinu u Narodnoj skupštini. Bilo im je malo da imaju u svojim rukama Vladu, pa su želeli da kontrolišu pravosuđe i nosioce pravosudnih funkcija, odnosno sudije i tužioce. U tom trenutku nisu mislili o posledicama koje će proizvesti po karijere tih sudija, po porodične odnose tih sudija, po njihovo zdravlje, a ono što je najvažnije, po pravosuđe, koje je doživelo katastrofalne posledice.

Moram da napomenem da pojedine sudije, nažalost, u toku reizbora su preminule i nisu dočekale svoju moralnu i profesionalnu satisfakciju da budu vraćene na posao koji im je po zakonu pripadao. Pojedine sudije su obolele od različitih bolesti, koje su bile, pre svega, rezultat njihovog stresa i njihove zabrinutosti za egzistenciju svojih porodica.

Moram da vas podsetim da su se dešavali slučajevi kada su oba bračna druga koji su bili zaposleni u pravosuđu bili okarakterisani od strane VSS kao nedostojni. A, isto tako, pojedine sudije su u toku reizbora napredovale za čak dva stepena, odnosno napredovale su iz osnovnih u apelacione sudove, iako je pravilo po prirodi da sudija napreduje iz stepena u stepen.

Sada moram da vam pročitam nešto na šta želim da građani Srbije posebno obrate pažnju. Godine 2010. u javnosti se pojavljuje dokument koji je Društvo sudija Srbije dostavilo dnevnom listu "Politika", iz koga se jasno vidi kako su pravljeni spiskovi sudija u opštini Vlasotince, na osnovu preporuke lokalnog odbora DS. Zatim se iz istog dokumenta jasno vidi da su prednost pri izboru imala ona lica, a molim vas da obratite pažnju, koje su funkcioneri DS ocenili kao simpatizere stranke. Na kraju, što je još tragičnije, da je isti dokument bio overen pečatom opštine Vlasotince.

Zamislite onda kako je sprovođen izbor sudija u većim gradovima, kao što je npr. Beograd, kao što je Niš, Kragujevac, Novi Sad itd.

Nakon toga sledi jedna veoma duga i neizvesna borba 800 delilaca pravde sa sistemom koji je u tom trenutku već doneo odluke, a te odluke su bile, blago rečeno, katastrofalne. Uvedena je nova pravosudna mreža, koja je umesto tadašnjih opštinskih i okružnih sudova uvela osnovne više i apelacione sudove, a na teritoriji grada Beograda osnovan je samo jedan osnovni sud za grad koji u tom trenutku ima dva miliona građana.

Tadašnje sudije u parničnim odeljenjima u tom trenutku primaju preko 1.000 predmeta. Zbog postojećeg velikog broja predmeta i zbog priliva novog broja predmeta zakazuju se ročišta dva ili tri puta godišnje, dva ili tri puta godišnje, a stranke čekaju na presudu i preko 10 godina. U tom trenutku se u pravosuđu događa kolaps, kolaps iz koga ni dan danas pravosuđe ne može da izađe. Advokatska profesija u tom trenutku je bila potpuno blokirana. Zbog priliva novog broja predmeta, a ne svojom voljom, odlagana su suđena za dve ili više godina.

Znate šta je još tragičnije? Tragičnije je to što smo svi ovde prisutni građani Republike Srbije platili 44 miliona evra na ime oštete, a po osnovu razlike u zaradama, naknade u zaradama i naknade štete po različitim osnovama, 44 miliona evra našeg novca zbog želje da u nečijoj biografiji piše da je on reformisao pravosuđe i sve vreme reizbora od 2009. do 2012. godine, kada je Ustavni sud imao sluha da vrati te iste sudije na posao, Evropska komisija, Venecijanska komisija govori ljudima iz Ministarstva i Visokog saveta sudstva da je taj postupak bio netransparentan. Netransparentan zato što se nisu koristili dostupni podaci tadašnjih sudova prilikom reizbora, već su korišćeni neki drugi dokumenti. Opet kažem, srećom, 2012. godine je Ustavni sud imao sluha da se te sudije vrate na posao i da obavljaju onaj posao koji im je zakonom pripadao.

Nakon toga čelnici tadašnje DS, čelnici Ministarstva pravde, kažu da te vraćene sudije imaju članske karte SNS, i to pričaju oni koji su direktno uticali da pojedine sudije postavljaju na mesto u tadašnjim osnovnim, višim i apelacionim sudovima, jer oni su u tom trenutku zaboravili da donose presude u ime naroda, već su želeli da pojedine presude donose u ime DS.

Takođe, želeo bih da istaknem, što je velika razlika između sadašnje i prethodne vlasti, što smo mi na jedan transparentan način izabrali sve članove Visokog savet sudstva i Državnog veća tužilaca i na jednoj od prethodnih sednica 50 vršioca dužnosti predsednika sudova smo izabrali za predsednike sudova kako bi obavljali sve poslove u skladu sa zakonom.

Na kraju bih hteo da zamolim građane Srbije da nikada više ne dozvolimo da nam se desi ovakav ponor pravosuđa kao te 2010. godine, da ne dozvolimo da nam o pravdi i pravu pričaju oni koji su direktno želeli da kontrolišu sudove i sudije, kao i tužioce, a vas gospodo iz opozicije ili kako se već nazivate pod tim opskurnim medijima - nemojte nikada više da pričate o reformama, jer su za vas reforme poligon za ostvarivanje ličnih frustracija, a čelnike Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva iz 2009. godine bih na kraju pitao - da li nakon ovoga, drage sudije, vi sebe smatrate dostojnim? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bratislav Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani građani Republike Srbije, odnosno građanke i građani Republike Srbije, iskoristio bih priliku da srpskom rodu u zemlji i rasejanju, čestitam školsku slavu Svetog Savu i to što danas na Svetog Savu biramo sudije i to je neka simbolika. Međutim, da li mi zapravo biramo sudije, formalno mi ih biramo, ali ja mislim da mi samo potvrđujemo odluku Visokog saveta sudstva.

Uvaženi kolega narodni poslanik Vladimir Đukanović, advokat po profesiji, vrstan pravnik, predsednik Odbora za pravosuđe, izvršio je jednu anketu na društvenoj mreži Telegram i ja imam rezultate te ankete. Od 206 anketiranih, većina su bili poslanici, poslanici su predstavnici naroda, čisto da podsetim javnost, presude se donose u ime naroda, pa ću vam reći rezultate te ankete. Na pitanje - imate li poverenje u pravosuđe, delimično imam poverenje 44% ispitanih. Ponavljam, većina njih su narodni poslanici. Prvo ide: nemam poverenje 33%, delimično ima poverenje 44% i imam poverenje, najgori rezultat, 23%. Dakle, građani i građanke Republike Srbije, kao i narodni poslanici koji žive sa tim građanima, ovo je saziv gde narodni poslanici dolaze iz naroda, a ne iz nekih tajkunskih kabineta, pre svega, mi znamo kako diše narod, nemaju poverenje u pravosuđe. Za taj rezultat možemo da zahvalimo Snežani Malović, Đilasovoj i Tadićevoj ministarki.

Kolega prethodni govornik je sve to lepo objasnio. On je i pravnik. On je to onako taksativno sve obrazložio šta se zapravo dešavalo.

Iako mi imamo volju i želju da sve to ispravimo, da ovi rezultati budu drugačiji, da zapravo građani imaju poverenje u pravosuđe, takva šteta je naneta srpskom pravosuđu da se ponekad pitam da li mi to možemo da ispravimo, ali svako pravilo ima izuzetak. Ja mislim da je ova skupštinska većina izuzetak po mnogo čemu, pa ćemo mi to vremenom ispraviti, ali red je da podsetimo kakva je zaista situacija.

Druga stvar, mi biramo sudije. Koleginica iz SPS Dubravka Kralj je rekla, čini mi se, da nemamo uvid u biografije. Ko treba da bude sudija? Ja mislim da sudija treba da bude neko ko je ugledan advokat, sa 20 godina karijere i da su to ljudi od iskustva koji mogu da odgovore ovim izazovima, jer je pravosuđe stub jednog uređenog društva, jedan od stubova države.

Sudija je veća vlast, dragi građani Republike Srbije, od bilo kog narodnog poslanika. Sudija je nesmenljiv.

Zašto neće advokati sa 20 godina karijere da konkurišu da budu sudije? Možda bismo mi njih i izabrali, da li je tako? Ja bih se ovde bunio i tražio da takvi budu sudije, glasao bih protiv vaših predloga da imate takve predloge, ali vi ih nemate, gospodo, zato što je plata sudije u osnovnom sudu 1.000 evra, a u nerazvijenijim zemljama u okruženju plata sudije u osnovnom sudu je 1.700 evra. To je demagogija kada mi govorimo da sudije imaju neke pristojne plate. Pristojne za obične građane, to je tačno, ali ako hoćemo da imamo efikasno pravosuđe, sudije ne mogu da imaju platu 1.000 evra.

Takođe, i ministri, hajde neću da pričam o nama narodnim poslanicima, to neka govore drugi, ali i ministri, predsednik, šef države nemaju plate koje su adekvatne zadatku koji treba da obave. S tim što predstavnici naroda, ministri, pa i šef države ako negde malo pogreše, oni doživljavaju veliku osudu naroda, oni na izborima plaćaju skupu cenu, a sudija ako pogreši, to plate građani Republike Srbije.

O ovome možemo da pričamo koliko god hoćete i mogu ja ovde i da mudrujem, ali nije to moja uloga.

Međutim, ne postoji niko ko je pristojan čovek a da neće da se složi sa mnom da su plate u pravosuđu jako male i da zapravo konkurišu ljudi koji u advokaturi ne mogu da zarade ta primanja, a svi znamo da advokati zarađuju više od 1.000 evra mesečno. Nama su za sudije i u pravosuđu potrebni najbolji, ne samo sa znanjem, nego najbolji i po moralu i karakteru.

Dakle, ja sam vam pročitao ove rezultate. Nadam se da će se oni popraviti. Na vama je iz VSS da se borite za status sudije u finansijskom smislu da bi konkurencija onih koji se kandiduju bila jača i da bismo mi birali najbolje.

Zahvalio bih se poslaniku Vladimiru Đukanoviću što je uradio ovu anketu. On je ovo uradio na društvenoj mreži „Telegram“ i što mi zapravo imamo uvid, to do sada ni jedan poslanik nije uradio. Znate zašto nije uradio? Pa, zato što poslanici iz prethodnih saziva, odnosno prethodnih vlasti, ne iz prethodnih saziva izvinjavam se, iz prethodnih vlasti, su poslanici koji su predstavljali tajkune, a ne narod.

Dakle, ja ću glasati za ovaj predlog VSS zato što verujem da su oni izabrali najbolje od onih koji su konkurisali, ali da bismo imali na tom konkursu što bolje kandidate, sudije moraju imati neuporedivo veće plate. Hvala puno. Živela Srbija.

Hvala.
Narodna poslanica Rajka Matović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Saveta visokog sudstva, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama se nalaze odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na funkciju. Nadam se da će savesno i časno obavljati funkciju na koju ih biramo.

Sudstvo, kao treća grana vlasti, je nezavisno i mora da bude stub jedne pravne države. To je jedan od prioriteta SNS - jako stabilno i nezavisno sudstvo.

Mi za razliku od prethodne vlasti biramo sudije na osnovu njihovih biografija, a ne na osnovu partijskih knjižica.

Takođe, ovom prilikom bih apelovala na ažurnost tužilaštva. Isto tako smatram da bi ove institucije morale da reaguju kada se u pojedinim medijima, koji su uglavnom pod kontrolom jednog tajkuna, iznose najgnusnije laži i neistine o predsedniku Republike Srbije o njegovoj porodici, o svima nama ovde koji sedimo, da moraju da reaguju kada se nekome crta meta, kada Srđan Nogo izjavi da će i predsednik i njegova porodica imati tragičan kraj, da mora da se reaguje kad neke dnevne novine objave naslovnu stanicu sa slikom predsednika Republike Srbije i uperenom puškom u njega, da ne smeju da budu nemi na vređanje Angeline Vučić. I ne samo Angeline Vučić, nego na pominjanje bilo čije majke, sestre, deteta, porodice u političke svrhe.

Kao i mi, i vi ste ovde zbog građana Republike Srbije. Naša dužnost i odgovornost pred građanima obavezuje nas da reagujemo na iznošenje neistina, da ne kažem na iznošenje laži o obmanjivanje javnosti. Da li je normalno da u momentu svetske globalne krize izazvane pandemijom korona virusa unositi nemir zarad jeftinih političkih poena.

Ceo svet se grabi za medicinsku pomoć i vakcine. Uspeli smo među prvima da nabavimo vakcine i da otpočnemo imunizaciju građanstva. Umesto što bi bilo normalno u bilo kojoj državi da dobijemo pohvale, mi dobijamo kritike, neosnovane, na osnovu kvaliteta vakcina.

Kada smo kod zbunjivanja javnosti, nedopustivo je da se jedan dan propagira od strane opozicionih medija, da se jedan dan propagira vakcinisanje, pa drugi dan da se ne treba vakcinisati, pa zašto se ne vakciniše neko iz vlasti. Kada to premijerka uradi oni nas optužuju da mi hoćemo da se prvo mi iz vlasti i pripadajuće stranke vakcinišemo. Da se na sva zvona zvoni kako treba da uvedemo vanredno stanje, da se zatvore škole jer ćemo se svi pozaražavati, kada mi uvedemo vanredno stanje iz objektivnih razloga zatvorimo škole, oni nas optužuju da mi kršimo ljudska prava.

Pa gospodo, odlučite se koje stavove zastupate. Da li ste vi svesni da vi direktno ugrožavate nečiji život jer se neko zbog vas možda neće vakcinisati ili se neće pridržavati mera koje su preporučene? Dosta toga je urađeno za ovih osam godina u Srbiji. Njih boli svaki metar auto-puta, boli ih svaka nova fabrika, svako novo radno mesto, svako novo povećanje plata i penzija, dve nove bolnice, renoviranje domova zdravlja, veliki kapitalni projekti. Srbija zaista ima čime da se ponosi.

Imamo obezbeđene vakcine. Zemlje u regionu ne vrše imunizaciju zato što nemaju vakcine, a mi im doniramo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć je izložio novi paket mera i pomoć privredi i punoletnim građanima Srbije. Svaki penzioner će u narednom periodu dobiti 110 evra u protivdinarskoj vrednosti. Ti koji su bili najglasniji u kritikovanju prethodnih mera koje je donela Vlada Republike Srbije su prvi uzeli po 100 evra koje je građanima davala Vlada Republike Srbije. Isti ti su danas najglasniji u kritikovanju kvaliteta vakcine, a prvi su se prijavili da se vakcinišu ili stoje u redu za vakcinisanje.

Danas na Svetog Savu otvaramo impozantan spomenik Stefanu Nemanji, osnivaču srpske države. Sve ovo njih jako boli i frustrira i svakim danom su sve više zaslepljeni mržnjom prema Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici koju zaista više i ne kriju i javno prete i priželjkuju najgore monstruozne scenarije za Vučića i njegovu porodicu.

Zbog svega ovoga apelujem na vas da se podrobnije pozabavite izjavama opozicionih lidera zarad zaštite interesa svih građana Srbije, a u nama ćete uvek imati konstruktivnu podršku za svoj rad.

Želela bih ovom prilikom da svim đacima, prosvetnim radnicima i svima koji obeležavaju danas čestitam slavu Svetog Savu.

Ja ću u Danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“ podržati set ovih odluka. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Dačiću, uvaženi gosti iz VSS, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo i izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i to nam daje prostor ne samo da govorimo o izboru sudija, već i o stanju u pravosuđu uopšte, o rezultatima koji su postignuti u toj oblasti, pre svega o načinima za obezbeđivanje vladavine prava i rekla bih ono što je najvažnije za stvaranje kod građana, jednog osećaja poverenja u naš pravosudni sistem.

Zbog toga počeću sa borbom protiv korupcije. Borba protiv korupcije je strateški plan Vlade Srbije koja godinama unazad predlažem mere, kako preventivne, tako i represivne. Narodna skupština je takođe imala određenu ulogu u ovoj borbi protiv korupcije jer smo i u prošlom mandatu imali dosta izmena i dopuna nekih zakonskih akata i učestvovali u donošenju nekih novih rešenja koja se u našem zakonodavstvu javljaju po prvi put.

Kada govorimo o rezultatima postignutim u oblasti pravosuđa, pravimo razliku između stabilnog i sigurnog pravosudnog sistema kakav imamo danas i pravosuđa koje se bezuspešno odupiralo političkim uticajima kakvo smo imali do 2012. godine.

Vrlo često mene možete da čujete da pravim poređenja te vrste i reći ću da su moji razlozi zapravo vrlo jednostavni. Neko je imao priliku da uradi mnoge stvari, pa da vidimo ko je šta uradio.

Tu odmah vidimo razliku između onih koji su bili na vlasti do 2012. godine, koji ili ćute ili vas vređaju kada ih pitate za rezultate i nas iz SNS koji na svaku njihovu uvredu ili kritiku možemo da iznesemo bar po jedan rezultat.

Pre svega, mislim na one koji nisu ni želeli prošli put da učestvuju u nekim predizbornim međustranačkim pregovorima o unapređenju izbornih uslova. Isti ti su nam ostavili katastrofalne posledice najgore reforme pravosuđa koja je sprovedena u Srbiji 2008. godine i 2009. godine. To su isti oni koji su doneli izborne zakone po kojima ih je SNS ubedljivo pobedila 2012. godine i pobeđivala na svim izborima ubedljivo do danas.

Nemam nikakvu sumnju da će se tako dešavati i nadalje, da bi se oni naravno licemerno bunili protiv tog izbornog zakonodavstva koje su oni doneli, naravno okrivljujući Aleksandra Vučića za to što oni nisu sposobni da pobede na izborima.

Dakle, dok sam još na terenu pravosuđa i izbora sudija, želim da stavim akcenat na uticaj politike na sudstvo, koji je do 2012. godine bio ogroman, bio je nemerljiv. Želim da poručim sudijama o čijem izboru i danas govorimo da budu svesni svoje nezavisnosti i da pre svega stave akcenat na struku i na efikasnost, jer građani Srbije su već jednom izgubili poverenje u pravosuđe 2009. godine, ali dodatno su i snosili troškove te nakaradne reforme pravosuđa koje smo imali prilike da budemo svedoci, nažalost.

Danas sa druge strane ćemo biti svedoci otkrivanja Spomenika Stefanu Nemanji, osnivaču srpske državnosti i duhovnosti i ja na tome želim da čestitam svim građanima Srbije.

Sa druge strane, šta je najvažnija vest u onim medijima koji su finansirani od strane Dragana Đilasa – da li u ruci Stefan Nemanja treba da drži mač ili krst? I kada se radi o dobrim stvarima i kada su dobre stvari u pitanju i kada se radi o nečemu što će predstavljati našu želju da čuvamo našu državotvornu istoriju mi smo osuđeni na to da slušamo laži, spinove, zlonamerne tvrdnje itd.

Nažalost, moram da vam kažem da me to nimalo nije začudilo jer su se isto tako i na početku kada se pojavio korona virus, na početku te epidemije igrali sa zdravljem ljudi ili iz razloga da bi bili prisutni u nekom javnom životu, u nekom javnom diskursu ili iz razloga da bi prikupili jeftine političke poene, jer prosto ljudi koje predvodi Dragan Đilas i njegova partija ne znaju šta drugo jer oni ne mogu da govore o rezultatima. Oni su iznosili poluinformacije ili dezinformacije o našem zdravstvu, o našem zdravstvenom sistemu ili o broju respiratora. Sada isto to rade sa vestima o vakcinama.

Da, ja i ovde mogu da kažem, bez zalaganja Aleksandra Vučića mi ne bismo imali ni dovoljan broj respiratora, a ne bismo imali ni vakcine o kojima danas možemo da govorimo, niti ovakvu organizaciju imunizacije stanovništva. Mi smo do juče vakcinisali oko 320.000 ljudi a ugovorili smo čak oko 6,5 miliona vakcina.

Na kraju želim da završim svoje obraćanje sa onim o čemu je i sam predsednik Republike juče govorio. Najavio je neke dobre stvari za građane Srbije. Dakle, u situaciji kada su velike i razvijene zemlje u lok-daunu, u situaciji kada su najrazvijenije zemlje Evrope i sveta u velikom problemu koji se tiče zdravlja stanovništva, pa se to odnosi i na privredu i ekonomiju, kada je sve stalo, građani Srbije mogu da očekuju novi paket pomoći od svoje države koji će biti vredan 2,5 milijarde evra i radi se, zapravo, o četiri grupe mera. Radi se o direktnoj podršci privatnom sektoru od 1. marta, dakle, tri puta po 50% od minimalne zarade. Po pitanju podsticanja potrošnje, građani će dobiti dva puta po 30 evra, a penzioneri će dobiti još 50 evra. Pomaže se i prevoznicima u drumskom saobraćaju koji će dobiti 600 evra po autobusu i imaćemo još 500 miliona evra za novu garantnu šemu za preduzeća.

Na taj način, podsećam, dok smo u jeku borbe sa korona virusom imaćemo najbolji privredni rast u Evropi i to je ono čime naša država može da se ponosi i to je ono što treba da znaju građani Srbije da ćemo mi uvek na prvo mesto staviti zdravlje našeg stanovništva, ali da nikada nećemo za to vreme govoriti o nekim problemima koji se tiču ekonomije ili privrede ili zatvaranja naše države ili gubljenja radnih mesta, kako je to bilo do 2012. godine iako se oni tada nisu borili sa korona virusom.

Dakle, borimo se na svim poljima. Borimo se za vladavinu prava, ali i za našu ekonomiju i privredu. Borimo se za očuvanje zdravlja naših građana, ali i za njihov bolji životni standard. Ostajemo pri tome da Srbija treba da nastavi putem razvoja, jer mi smo svi zaslužili uređenu, pravnu državu, finansijski jaku i politički stabilnu zemlju. Hvala.