Hvala.

Gospodine predsedniče, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo više istakli, jedan od najtežih problema sa kojim se suočavaju mladi Albanci Preševske doline jeste pitanje nepriznavanja diploma koje oni stiču tokom akademskih studija na univerzitetu na Kosovu.

Od 2008. godine trinaest je generacija mladih čije se diplome ne priznaju, te se ovim mladim ljudima oduzima svaka mogućnost za zapošljavanje i doprinos u sredini u kojoj žive, a naša opština polako ostaje bez potrebnih kadrova. Ovo je pitanje kojim je tokom svih ovih godina mnogo šta rečeno, ali nažalost ništa nije urađeno.

Prvo je Ustavni sud Republike Srbije proglasio neustavnom jednu uredbu Vlade o priznavanju diploma sa Kosova, a nova Uredba o posebnom načinu priznavanja diploma sa Kosova iz 2014. godine nikada nije stupila na snagu i nije proizvela nikakav pozitivan ishod. Dakle, ovo je pitanje koje je obuhvaćeno tokom tehničkog dijaloga između Prištine i Beograda i koje se godinama odvija bez rezultata.

Koliko je ovo pitanje važno i da zahteva adekvatan tretman može se pokazati i primerom njegovog obuhvatanja u Vašingtonskom sporazumu iz septembra 2020. godine. U članu 6. tog sporazuma se kaže da će obe strane priznati školske diplome i druga uverenja. Međunarodni sporazumi na osnovu Ustava Republike Srbije proizvodi obaveze kao i domaći zakoni. Zato mislim da je neophodno i da je krajnje vreme da se nešto preduzme po ovom pitanju od koga zavisi sudbina velikog broja mladih ljudi, ali i potrebe za mladim kadrovima za kojim imaju potrebe naše nerazvijene opštine.

Poštovani članovi Vlade, moje pitanje je za predsednicu Vlade Republike Srbije – da li će i kada biti rešeno pitanje priznavanja školskih diploma i drugih sertifikata koje mladi ljudi iz Preševske doline stiču na Kosovu tokom akademskih studija? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić.

Hvala.
Daću vam kraći i duži odgovor. Kraći odgovor – biće rešeno čim mi budemo imali adekvatnog sagovornika u privremenim institucijama u Prištini, a koji je spreman da o tome razgovara ozbiljno, da pravi kompromise i da dođemo do rešenja koje bi bilo u interesu mladih ljudi.
Daću vam sada i duži odgovor. Dakle, Republika Srbija kao zemlja zagledana u budućnost, kao zemlja koja teži regionalnoj stabilnosti, povezivanju, poverenju i, kao što je i sam predsednik Republika Aleksandar Vučić hrabro rekao, istorijskom pomirenju između Srba i Albanaca, takođe insistira na rešavanju ovog pitanja već dugi niz godina.
Bez obzira na sve sporazume, bez obzira na medijaciju EU, bez obzira na podršku SAD, mi mislim da je ovo u interesu svih mladih ljudi u ovom regionu i da je dobar korak u pravom smeru. Zbog toga, kažem ponovo, bez obzira na sve potpisane sporazume za koje se slažem da treba da se implementiraju, ispune, stalno apelujemo na to, mi smo ovo uključili u okviru Mini Šengen inicijative koju je pokrenuo predsednik Republike Aleksandar Vučić, koju je podržao i premijer Republike Albanije Edi Rama, koju je podržao premijer Severne Makedonije Zoran Zaev. Dakle, ovo pitanje je jedno od osnovnih pitanja u okviru Mini Šengen inicijative.
Pozvali smo sve ostale, uključujući i privremene institucije samouprave u Prištini da se priključe Mini Šengen inicijativi da bi zajedno gradili bolju budućnost za mlade ljude u ovom regionu.
Nažalost, privremene institucije samouprave u Prištini se nisu odazvale još uvek na ovaj poziv ni nas, pa, na kraju krajeva, ni Republike Albanije, što dovoljno, ja mislim, nažalost govori o tome koliko su spremni da razmišljaju o budućnosti za mlade ljude. Vrlo lako bi ovo rešili u okviru Mini Šengen inicijative.
Pored ovoga, kao što ste i sami primetili, to je istina, ovo je pitanje pokrenuto i u okviru Berlinskog procesa. Sa naše strane, sa strane naše Radne grupe koja učestvuje u ovome imali ste ne samo punu saradnju, već smo mi bili ti koji su predvodili ovaj proces i dali standarde, predloge kako ovo može da se prevaziđe i bili tu da stalno tražimo nove i nove načine da rešimo ovo pitanje.
Nismo naišli ni mi, ni ljudi u Briselu i oni koji učestvuju u Berlinskom procesu, na adekvatne ni odgovore, ni spremnost od strane privremenih institucija u Prištini.
Ovo je takođe i deo Vašingtonskog sporazuma i jedna od stvari koju ne samo da mi nismo imali protiv, nego je realno deo naše inicijative, tako da mi od toga ne samo ne bežimo, nego mi na tome insistiramo. Ali, opet, za svaki tango je potrebno dvoje. Dakle, čim bude postojala spremnost, dovoljna hrabrost i neka vizija od strane privremenih institucija u Prištini, ovo može da se reši u roku od 24 časa, čini mi se.
Hvala vama što ste rekli da sporazumi, pa ste spomenuli Vašingtonski sporazum, moraju da se sprovode.
Molim vas, imate dobru saradnju, dobru komunikaciju sa političkim liderima u Prištini. Apelujte na njih da se implementiraju sporazumi. Pre svega, prvi Sporazum o normalizaciji između Beograda i Prištine, tzv. „Briselski sporazum“. Apelujte na ljude u Prištini, na političke elite da implementiraju svoje obaveze iz Briselskog sporazuma. Time ćemo pomoći svima nama, a najviše mladim ljudima na ovim prostorima.
Dakle, Zajednica srpskih opština je preduslov daljih razgovora ako želite da imate ozbiljne strane.

Reč ima narodna poslanica Nadije Bećiri.

Poštovana, samo sam postavila pitanje zašto bi Kosovo bilo krivo za nepostojanje prava albanskih koji žive u Srbiji? Ja sam poslanica u Republici Srbiji, nisam u Kosovu i hoću da branim svako svoje pravo za moje građane, a naročito za mlade ljude kojih svaki dan imamo odliv iz te opštine. Hvala.

Reč ima premijerka. Izvolite.

Hvala vam.
Potpuno se slažem sa vama, još jednom. Dakle, AP Kosovo i Metohija nije kriva. Kosovo nije krivo za ovo. Krive su privremene institucije samouprave u Prištini, politička elita u Prištini, koja mora da sedne i da se dogovori sa nama kako se tretiraju diplome i sa Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu dok se ne reši situacija u našoj AP, pa onda principom reciprociteta da se rešavaju i sve ostale diplome.
Dakle, jako jednostavno, čini mi se, potpuno logično u skladu sa svim, čini mi se, normalnim svetskim principima. Kosovo nije krivo. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija u tom smislu apsolutno nije kriva. Krive su privremene institucije samouprave u Prištini, koje nemaju dovoljno hrabrosti, nemaju dovoljno vizije i nemaju dovoljno ozbiljnosti da rešavaju pitanja koja se tiču svakodnevnog života građana na ovim predelima. Hvala.

Da li poslanica Bećiri želi još reč?
(Nadije Bećiri: Ne, hvala.)
Zahvaljujem.
Narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Od famozne reforme pravosuđa koja se desila 2010. godine u našoj državi, počinju problemi pravosudnih organa u Sandžaku.

Naime, tada su ukinuti sudovi u opštini Tutin i opštini Sjenica i to je iskorišćeno da se smanjuje konstantno i drastično broj sudija i tužilaca, ali su brojevi predmeta iz godine u godinu drastično rasli od 10 do 20%.

Ovaj problem je delimično rešen 2014. godine kada se ponovo osniva i formira Osnovni sud u Sjenici koji danas bivstvuje i u kojem danas radi pet sudija.

Svi kriterijumi za postojanje osnovnog suda u opštini Tutin danas postoje. Mislim na one kriterijume koje je odredilo pravosuđe i moram reći da nije pravedno da jedna od najvećih opština u našoj Republici, sa 31.155 stanovnika iz popisa iz 2011. godine, znači 31.155 i koja je istovremeno i pogranična opština, nema svoj osnovni sud, dok neke opštine, uzeću na primer Petrovac na Mlavi, koji je, reći ću, manji od jedne mesne zajednice u Tutinu, takav sud ima.

Trenutno, sudije iz Novog Pazara putuju za Tutin i mogu da kažem da je to u ovim zimskim danima jako rizično i problematično. Sudska jedinica u Tutinu ima svoju sudsku zgradu u kojoj je do 2010. godine bio smešten sud i opštinsko tužilaštvo, tako da ne bi bilo nikakvih finansijskih izdataka, već bi se, naprotiv, oni smanjili obzirom da sudije iz Novog Pazara ne bi primali nadoknadu za putovanja.

Sa druge strane, zaista bi se jako izašlo u susret građanima koji žive u ovoj opštini, koja je jako razuđena, jer danas građani koji žive na Pešteri moraju zbog najjednostavnije situacije da putuju u Novi Pazar i to iziskuje i finansijske troškove i sve druge troškove.

Tako da želim zbog svega navedenog, jedne realne potrebe, da zamolim ministarku pravde, Maju Popović, da inicira vraćanje, tj. ponovno uspostavljanje osnovnog suda u Tutinu.

Eto, da nam date komentar na to.

Izvolite, ministarka Maja Popović.