Hvala.
Zaista u ovakvim situacijama Vlada mora da zadrži svoju objektivnost, ovo nije tema za Vladu, nije tema za čapraz divan, nije tema za priču. Moramo da zaštitimo porodicu i sve učesnike ove priče. Tao da vas molim da u ovom trenutku ne idemo dalje, zato što mi ne smemo da utičemo bilo kako na ovaj slučaj. Mi smo tu da podržimo relevantne državne institucije.

Hvala.
Ministarka Darija Kisić Tepavčević. Izvolite.

Kao što je rekla premijerka, imajući u vidu zaštitu poverljivosti podataka, ne treba da pričamo, još su deo sudskog postupka i različitih evaluacija, ali, ono što treba da glasno izgovorimo, da socijalno ekonomsko stanje roditelja, odnosno skromniji ekonomski status, ne može, ne sme i nije razlog za smeštaj deteta u hraniteljsku porodicu. Imamo mnogo roditelja koji su nažalost, lošeg socioekonomskog statusa, koji su divni roditelji, koji vode računa o svojoj deci, i nažalost, roditelja koji su izuzetno bogati i situirani koji na različite načine zapostavljaju svoju decu.
Pre svega, interes nam je pravo deteta, zadovoljavanje najvećih standarda u odgajanju i zdravom odrastanju deteta, i nesumnjivo najbolje mesto za rast i razvoj deteta jeste njegova porodica. Kada se dese odgovarajuće situacije gde sud donosi odluku o smeštaju dece u hraniteljsku porodicu budite ubeđeni evaluacija, različite instance, gde se pre svega vodilo računa o interesu i pravu deteta.
Tako da, bez obzira što je fil pobudio pažnju što je razumljivo, da budemo svesni da su životne okolnosti neka drugačija situacija i da nam je svima u interesu prevashodno pravo deteta.

Marina, da li želite, imate pravo još dva kruga? (Ne.)
Snežana Paunović.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, elementarne nepogode koje su pogodile početkom januara mesece neke krajeve Srbije, izazvale su ogromne posledice i po infrastrukturne objekte, ali i po privatnu imovinu, stambene objekte i poljoprivredne kulture.

Žao mi je što je izašao ministar poljoprivrede, međutim sigurna sam da će neko moći da mi odgovori.

Moje prvo pitanje za ministarku energetike gospođu Zoranu Mihajlović tiče se pre svega šteta koje su nastale na elektroenergetskim objektima u ovim opštinama i u kom bi roku mogle da budu obnovljene pod okolnostima, mislim da smo i jutros kod postavljanja poslaničkih pitanja imali nekoliko pitanja koja su se ticala baš toga da je 1% sela bez struje i da ljudi jako se teško sa tim snalaze. Mislim da je koleginica Dijana jutros pominjala situaciju u Priboju gde je 1300 potrošača ostalo bez struje usled problema na dalekovodima u tim mestima.

Ono što me takođe zanima jeste na koji ćemo način, možda sam i propustila da su neke mere predviđene i ako jesam, neće mi biti problem da javno kažem izvinite, kako ćemo nadoknaditi štetu poljoprivrednim gazdinstvima u opštinama na jugu, kojima su dugogodišnji voćnjaci od kojih te porodice žive, apsolutno uništene usled nepogoda koje su ih zadesile i to da bi se saniralo mora proći dugi niz godina, ako sam dobro razumela, mada nisam stručna za tu oblast. Radi se o voćnjacima koji su stari nekoliko decenija.

Tako da mislim da ti ljudi koji su zapravo osuđeni na to i pretežno se bave voćarstvom i od toga žive u ovom trenutku prosto zaslužuju našu pažnju i na koji način da im pomognemo.

Moje treće pitanje je za ministarku Čomić. Najavili ste zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali ste rekli jednu rečenicu koja je meni jako važna, a to je da ste najavili zakone koji će regulisati zabranu ponašanja zasnovanog na predrasudama. Mislim da bi bilo lepo da napravite jedan osvrt.

Mi smo na konferenciji Ženske parlamentarne mreže čuli jednu sjajnu analizu koju ste napravili o tome koliko je pandemija uticala pre svega i u ovom smislu kada govorimo o ravnopravnosti, koliko su žene bile aktivnije i koliko su muškarci bili nažalost po smrtnosti u većim brojkama od žena. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović.

Da, situacija nije jednostavna ni za jednog jedinog korisnika koji trenutno nema električnu energiju. Na teritoriji Srbije, tri i po miliona je potrošača električne energije. Trenutno u ovom momentu, devet i po hiljada korisnika nema redovno napajanje električnom energijom.
Nakon prvih nepogoda može se reći da 80% jeste popravljeno. Desile su se dodatne nepogode, ali to je nešto što je trenutno stanje. Ekipe su zaista na terenu, ali nepogode nisu jedini razlog zašto nam se to dešava.
Daću samo jedan podatak, a to je da na teritoriji Republike Srbije se nalazi recimo, što ne postoji nigde ni u jednoj zemlji oko nas, milion i 300 hiljada drvenih bandera. Najveći deo tih drvenih bandera nalazi se upravo u onim delovima Srbije koji su trenutno ugroženi kada govorimo o napajanju električne energije, negde oko 400 hiljada je tih bandera u Srbiji.
Dakle, govorim o tome da mnogo više kao Vlada ćemo kontrolisati EPS, sada već ODS i ono što je njihov prvi i jedini zadatak jeste konstantno održavanje distributivne mreže. To nije bilo na najbolji mogući način.
Dakle, dešava se, dešavalo se, nepogode nisu neka nepoznata stvar, ni ovde ni bilo gde u Evropi i svetu, ali svakako najveći problem jeste dugotrajan ostanak bez napajanja električne energije. Ona sela i ona mesta koja imaju takvu situaciju, dakle, delovi i oko Novog Pazara i Kuršumlije i tako dalje, EPS, odnosno ODS je obezbedio i agregate, sve što može, zato što sada kada biste videli na šta liče ti dalekovodi onda bi vam bilo jasno da je apsolutno nemoguće popraviti za tih nekoliko dana ili nedelju dana.
Mi se iskreno nadamo da će doći do normalizacije u napajanju električnom energijom u narednih pet do šest dana ukoliko ostane trenutno ovako kako jeste kada govorimo o samim vremenskim nepogodama, a učinićemo sve da u narednih četiri ili pet godina, znači govorim ceo distributivni sistem se uloži najmanje 350 miliona evra, samo u distributivni sistem da do ovoga ne bi dolazilo. Hvala.

Zahvaljujem.
Ministarka Čomić.

Zahvaljujem.
Predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti je na Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, društveni dijalog i na Vladi Republike Srbije da bude pred vama po rokovima, po proceduri sa najširim mogućim uključenjem svih zainteresovanih u društvu od struke i poslanika u krajnjoj liniji preko javnih slušanja, preko civilnog društva do onih koji se akademski bave ovom temom.
Dakle, na nama je da taj predlog pripremimo po rokovima Zakona o planskom sistemu, a na vama će biti da odlučite da li ćete biti na dnevnom redu sednice Skupštine i kako će rasprava teći sa kojim amandmanima.
Srž ovog novog Predloga zakona su upravo odredbe koje je narodna poslanica citirala, a to je da zabranimo ponašanje zasnovano na predrasudi i to vam je društvena, institucionalna, zakonodavna borba protiv diskriminacije.
Ne može vam niko objasniti samo po sebi da nemate pravo da prema nekome zbog njegovog ili njenog ličnog svojstva postupate na poseban način, da ga povređujete, da ga omalovažavate, da mu šta god hoćete radite samo zato što on ima to lično svojstvo. Tako da će deo Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti i u raspravi i u ex-ante analizi, kao i budućeg izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije predstavljati i dijalog koji treba da traje u ovoj sali o tome da li smo, kakvi smo i koliko smo društvo koje je sklono diskriminaciji kada su razne društvene grupe u pitanju, zašto nam se to dešava i kakve nam odredbe trebaju da bi ponašanje takve vrste bilo zabranjeno u društvu, jer takvo ponašanje čini sve nesrećnim i one koji su žrtve diskriminacije i one koji diskriminišu.
Želja nam je da Zakon o rodnoj ravnopravnosti vašom voljom stavlja na dnevni red i vašom voljom pozitivno sa glasovima „za“ usvojen.
Kada stupi u pravni sistem Republike Srbije doprinese većem kvalitetu i žena i muškaraca. I samo ilustracija zašto je to važno? Zato što moramo da gledamo kako žive i žene i muškarci i ovaj virus koji nam je nasilno naneo promene ponašanja jasno je pokazao da nije ni rodno slep, ni rodno neutralan. Nije rodno slep, jer nam više umiru muškarci. Na svakih 100 tragičnih smrti 70 njih su muškarci, 30 su žene.
To je na nauci da da odgovor, ali ono što vidimo svakodnevno je da je pandemija pala na žene, ne samo u Srbiji, širom planete, da su žene u svim sektorima gde ekonomija, brige i mislim da će nama zajednička briga biti šta za budućnost da osmislimo kao Vlada i Skupština kao institucije, kao mere kojima ćemo pomoći da se sav mentalni i fizički napor koji su žene Srbije uložile u ekonomiju brige bar oceni kao vidljiv, ako ne budemo imali nekakve mere kojima ćemo se posebno obratiti poput ovih koje Vlada Srbije ima i za građane i za privredu već za koji mesec. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ministar Tončev.