Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Darija.
Izvolite.

Kada je u pitanju potreba za nošenjem maski nakon primanja obe doze vakcine i tog vremenskog perioda nakon druge vakcine, tu postoji generalno preporuka da se maske i dalje nose. Zbog čega? Prvo, ove vakcine su pokazale izuzetno visok nivo efektivnosti, iznad 90% u svakom slučaju, a negde i iznad 95%, ali nisu 100%. Znači, postoji određen broj ljudi, manji broj, koji je vakcinisan, a da nije stvorio antitela.
Ono što je drugo bitno za većinu onih koji stvore antitela nakon vakcinacije, nije u potpunosti razjašnjeno da li je osoba koja je vakcinisana samim tim i stekla antitela, isto kao i ona koja je prebolela, pa ima antitela, da li kada dođe u kontakt sa virusom ona neće da oboli jer ima u sebi ta zaštitna antitela, da li izvesno vreme onako tranzitorno može da nosi virus u svom respiratornom traktu, u nosu i ustima, pa da prenosi na okolinu.
Znači, u principu, nošenje maski kod vakcinisanih i onih koji imaju antitela je pre svega zbog zaštite njihove okoline.
Što se tiče drugog pitanja, kako se uopšte za takvo pitanje može dati neki odgovor koji ne biste vi očekivali. Da li vi možete da zamislite neku svadbu gde se drži fizička distanca, gde se nose maske i gde se ne peva? Makar svadbe onako lepe kao što su u našim uslovima i u našem narodu nisu prepoznate da mogu takve biti. Čak sam gledala neke primere, mislim da je u SAD, kao za svadbu treba PCR test, čak i deljenje nekih maski i narukvica ko ima antitela, ko nema antitela, da onda prilazite gostu u zavisnosti od toga da li vidite da li je označen itd.
To je sve nešto što zaista samo simulira realnost, pokušavaju ljudi na različite načine da se dovijaju. Ali, u onom punom obimu veselja, po kojem je naš narod poznat i kako smo navikli da živimo i da se veselimo, mislim da treba još malo da se strpimo i da će taj period, ako bude išlo ovakvim tokom kao što ide i da nas neće iznenaditi neki novi virus, neke nove karakteristike, mogli bi vrlo brzo ponovo da se radujemo takvim okupljanjima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, Socijaldemokratska partija Srbije izražava veliko zadovoljstvo što raspravljamo o zakonu o socijalnim kartama. Zašto to naglašavam? Ovo je jedan izuzetan zakon. Ja ga stavljam u red Zakona o poreklu imovine i Zakona o platama. Na ta tri zakona insistiram već dugo vremena. Mi smo ova prethodna dva zakona doneli i sada idemo da raspravljamo i donesemo zakon o socijalnim kartama. Smatram da je to značajan dan za Srbiju.

Ovaj zakon čekam već 20 godina. Pre toga sam radio u sindikatu. Kada je počelo vreme tranzicije stalno sam insistirao da se donese zakon o socijalnim kartama. Stalno su postojale neke nepremostive teškoće. Jednom je bilo opravdanje u ovih 20 godina – to puno košta, zatim, nemamo dovoljno informatičkih podataka, nemamo pratnju, ne možemo sve da pratimo. Sada su se konačno stekli uslovi da donesemo ovaj zakon. Šta će to značiti za Srbiju i za građane Srbije? Značiće jednu socijalno uređenu državu. To je ono zašta se bori Socijaldemokratska partija Srbije, što znači – želimo i insistiramo na socijalno uređenoj državi. To je, kao što je predsednik parlamenta rekao, i ustavna odredba, to znači poštujemo Ustav i idemo ka tome. Stekli su se uslovi da donesemo i ovaj treći zakon, a to je za nas veoma važno.

Kad kažem socijalno uređena država, insistiramo na tome da svako u našoj zemlji ima pravo na dostojanstveni život. Svako ima pravo i treba da ima pravo da ima redovnu ishranu, da ima tekuću vodu, da ima struju, da ima sanitarije, da ima gde da stanuje, da ima obrazovanje, da ima lečenje i naglašavam – zdravu životnu sredinu. Srbija teži ka tom cilju.

Ova tri zakona, za mene krucijalna zakona, sada ćemo ih doneti. Puna primena će početi tek od 2022. godine. Ne očekujem da će to biti preko noći. To je suviše ozbiljan korak napred, trebaće i podzakonski akti, trebaće i uhodavanje, ali težimo ka onome što znači socijalno uređena država. Nema uspeha preko noći. Očekujem da u državi Srbiji neće biti više takvih ekstremnih socijalnih razlika gde se već sada privikavamo na to.

Znate, raslojavanje nije počelo juče. Ono je počelo 90-tih godina. Mi smo rekli jednu reč tada – tranzicija, privatizacija i znamo šta se dešavalo. Društveno bogatstvo koje je postojalo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji vrlo brzo je prešlo u džepove nekih pojedinaca i došli smo u situaciju da imamo veoma malo bogatih, a veoma mnogo siromašnih. Zašto je to? Zato što je naše bogatstvo ograničeno. Ako veliko bogatstvo malo njih uzme, onda će veliki broj njih imati malo. To je ono što moramo stalno da imamo na umu i da doživimo situaciju i da se borimo za situaciju da nema tih ekstremnih razlika, da negde imamo mogućnosti da budemo svi u nekom koridoru gde ćemo moći da živimo dostojanstveni život.

Ne mislim da se sada zalažem za neku raspodelu, da uzimamo od bogatih da bi davali siromašnima, već da imamo poresku politiku, da imamo uređen sistem, da se tačno zna šta se treba dati državi, a šta država onda može dati pojedincima. Nema u ekonomiji besplatnog ručka. U ekonomiji morate nešto stvoriti da biste podelili.

Odmah da vam naglasim zašto su nam potrebne socijalne karte. Potreba je da oni koji preživljavaju konačno budu vidljivi. To znači da znamo ko je taj ko nema mogućnost da živi od svog rada ili je došao u takvu situaciju, zatim da obezbedimo pravilniju raspodelu sredstava i smanjivanje zloupotreba.

Ja sam pristalica selektivnog pristupa, što znači, nismo svi u istoj situaciji. U javnosti je trenutno mnogo priče oko poskupljenja električne energije. Ona je viša za 3,4%. Po domaćinstvu to je 150 i 300 dinara. Za većinu porodica u Srbiji to nije neki značajan izdatak. Međutim, za nekog i jeste značajan izdatak. Ja se zalažem za ekonomsku cenu struje. Oni koji to mogu da plaćaju, a dosta je takvih ljudi, oni će to platiti, a oni koji to ne mogu, koji su prepoznati putem principa socijalnih karata, oni će imati privilegije da budu oslobođeni ili da plaćaju neku simboličnu cenu. Znate, socijalni mir ne možemo stvarati na način da govorimo populistički, već da jednostavno znamo ko šta može. Ili na primer u Novom Sadu gde živim mi imamo besplatna obdaništa, dakle, svako ima pravo da može da se svoje dete da u obdanište i da bez ikakvih problema može da koristi te usluge. Postavljam pitanje – a zašto bi neko ko ima skupi džip od 600.000 evra imao besplatno obdanište? Treba omogućiti onom ko ne može da plati da ima obdanište, a ti koji imaju, oni imaju mogućnost da to rade. Zalažem se za to da bogati treba da plaćaju više.

Znate, nisam od onih koji smatraju da će socijalne karte rešiti problem siromaštva, ali će dati jednu objektivnu sliku i doprinećemo tome da se socijalni dinar povoljnije raspoređuje. Sami ste rekli da negde izdvajamo oko 106 milijardi dinara za socijalne potrebe. Ja ću vas podsetiti, a malo da i razmislite, gospođo ministarka, da od 2015. do 2019. godine mi smo od ukupnih državnih rashoda za socijalnu zaštitu dali 36,6% 2015. godine, a sada dajemo 34,1%, dakle, imamo malo smanjenje.

Ja bih bio vrlo srećan da je jedan veliki broj ljudi izašao iz te socijalne zone, međutim, smatram da pogotovo sada u doba pandemije, gubitka radnih mesta, posebno onih koji su bili zaposleni u neformalnoj ekonomiji, njima će biti potrebna takođe socijalna pomoć i tu je prostor da mi mislimo da u narednom budžetu za svoje ministarstvo tražite mnogo više sredstava za socijalne potrebe da bismo postigli da svi mogu da dobiju ovu socijalnu pomoć, onima kojima je neophodna i veoma potrebna.

Želim da pohvalim vrlo ozbiljan i studiozan pristup izradi socijalnih karata. Svako ko je pročitao ovaj zakon, posebno one dodatne tabele, koji su ciljevi, šta je svrha, video je da se išlo studiozno, da se išlo vrlo precizno, jer radi se o jednom vrlo teškom zadatku. Da je to bilo lako, to bi bilo doneto pre 20 godina. Da bismo do ovde došli nama je bila potrebna i informatička podrška. Mi je sada imamo. Znači, imamo različite baze podataka. Iz tih baza podataka na jednom mestu možemo dobiti sve ono što je potrebno da bi zaista onaj ko treba da ima socijalnu pomoć nju dobio.

Srbija za mene postaje informatičko društvo, ja to moram s ponosom da kažem. Sećam se kada je sadašnji premijer 2017. godine podnosila svoj ekspoze, kao glavni cilj je stavila upravo na prvo mesto informatičko društvo u Srbiji. Zar treba nekom reći da ono što je postignuto sa vakcinacijom u Srbiji izvanredan rezultat? Dobijete poruku, odete, bez velikog čekanja dobijete vakcinu i dobijete poziv za revakcinu. Znate, to je Srbija koju nismo znali, a sada se u njoj nalazimo. Nadam se da ćemo i mi, kada ovaj zakon ide 2022. godine u punu primenu, doći u situaciju da ćemo imati istu situaciju. Znate, kada imate pravilnu evidenciju, tada i sredstva koja imate za tu raspodelu vi možete racionalnije deliti i ljudi će imati više mogućnosti da dođu u situaciju da izbegnu situaciju u kojoj se nalazimo.

Rekao sam na samom početku da socijalne karte neće rešiti problem siromaštva. Rešiće jedna bogatija Srbija, Srbija koja je ekonomski snažnija i to je ono što moramo stalno da naglašavamo, ali isto tako da vam kažem kako izaći iz siromaštva? Znate, nisu ni svi siromašni jednaki, neko u jednoj situaciji dođe do siromaštva, ostao je bez posla. Znate, imate situaciju ekstremnih slučajeva kao što su ratovi, kao što je izbeglištvo, kao što je gubitak posla, razvod, bolest člana porodice, smrt nosioca prihoda i vi ste u jednoj situaciji da danas imate, a sutra nemate. Sam sam bio u ovoj, znate ovo zapadni Balkan, ja sam sam 1992. godine živeći u Sarajevu, jedno jutro imao sve, seo u autobus sa jednim koferom i više nisam imao ništa. Ali, imao sam izlaz. Gde je izlaz? Izlaz je u obrazovanju, izlaz je u kompetencijama. Znate, možete imati koju god hoćete kakvu imovinu, ne znam šta imate, ali ako nađete se u takvoj situaciji, jedino što možete sa sobom da nosite to je ovo što imate u svojoj glavi i ono što svojim radom, svojim zalaganjem kada dobijete negde šansu možete da se izvučete iz te situacije.

Znate, postoji jedna kineska poslovica - ako hoćete da pomognete siromašnom čoveku dajte mu, poklonite mu jednu ribu, ako hoćete da mu pomognete za čitav život tada ga naučite da peca. Naravno, pade mi na pamet ove kineske poslovice, ja sam primio kinesku vakcinu, s time se ponosim i naglašavam zbog građana Srbije - da, vakcinisao sam se i jedva čekam da primim revakcinu i dalje ću nositi ovu masku zbog činjenice da je to veoma važno i veoma bitno.

Naglašavam, da ako hoćemo da izađemo iz siromaštva, moramo više ulagati u obrazovanje. Onaj podatak koji sam vam rekao da u socijalnu zaštitu od 2015. godine do 2019. godine manje smo ulagali, ali smo zato više ulagali u obrazovanje sa 7,4% rashoda na 7,7%. Ulagali smo više i u zdravstvo, to je činjenica i kada budemo imali podatke za 2020. godinu to će biti enormna ulaganja.

Ulaganje u obrazovanje, u nova radna mesta, to je ono što će nas izvesti iz siromaštva i tada socijalne karte više neće biti u prvom planu, jer će i veliki broj ljudi izaći iz siromaštva. Međutim, jedan broj ljudi ne može da izađe iz siromaštva. To su bolesni, to su ljudi iz, ja bih rekao, nekih manjinskih grupa da ne bih uvredio moje prijatelje romske zajednice. Isto tako, to su ljudi koji žive na selu. Znate, dva, tri puta je veća šansa da budete siromašni ako živite na selu, nego ako živite u gradu. To je istina.

Evo vama, gospođo ministarko, dajem jedan izazov. A to je - hajmo obezbediti svakom ko ima više od 65 godina da ima neku vrstu penzije. Ta penzija, naravno ne može biti velika, ali će značiti jednu sigurnost, svako ima pravo na dostojanstvenu starost. Nama je populacija 65 godina plus veoma osetljiva populacija, veliki broj siromašnih ima. Upravo zbog toga, mislim da kao društvo budemo ekonomski jačali, da razmišljamo u tom pravcu a to je zbog činjenice da negde se približavamo 2030. godini gde govorimo o ciljevima održivog razvoja, Agendi 2030 i jedna od tih stavova jeste da upravo ti moraju da imaju mogućnost na neku vrstu dostojanstvenog života.

Govorio sam nešto o ulaganju obrazovanja. Naravno, to je veoma bitno. Vi znate da je u Srbiji je osnovna škola obavezna i besplatna. Socijaldemokratska partija Srbije se zalaže da i srednja škola bude obavezna i besplatna. Znate, kad imate srednju školu, imate informatičku pismenost, imate neka znanja, a tokom života će se mnoga znanja unapređivati, menjati. Sam u svom životu sam mnogo toga učio i dan danas učim. Znate, nisam nikad ni mislio da ću govoriti na raznoraznim platformama, Zum platformama itd, ali nije mi teško da učim i nije mi teško da se borim da jednostavno u novim informatičkim vremenima, živim kako se to dolikuje i kako treba da bude.

Na samom kraju Socijaldemokratska partija Srbije, njena poslanička grupa će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, dajemo vam punu podršku da na teškoće na koje ćete nailaziti, a veoma ćete nailaziti na velike teškoće, da ih prebrodite i da u narednom periodu konačno Srbija teži ka socijalno uređenoj državi. Namerno nisam spomenuo švedski model, namerno nisam spomenuo Skandinaviju. Puno sam boravio u tim zemljama ali želim da težimo ka tome, a to jeste suština socijaldemokratije, socijalno uređena država i pravo svakog na dostojanstveni život i pravo svakog da radom, svojim radom uz jednake šanse ima pravo da pristojno živi. Hvala vam.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SDPS.
Ministarka želi da odgovori. Izvolite.

Gospodine Mijatović, hvala vam na ovim rečima podrške kada je u pitanju Zakon o socijalnim kartama, sa vrlo jasno izloženim govorom gde ste u potpunosti podržali sve segmente kada je u pitanju značaj ovakvog zakona u našoj zemlji.
Isto tako, jako mi je drago i lično kada čujem toliko isticanje značaja edukacije, jer o tome svi moramo često da pričamo, da možda u nekom savremenom svetu gde su malo sada pomerene u nekim segmentima, u nekim društvima prave vrednosti, moramo da ističemo koliko je edukacija osnova jedne samostalnosti i razvoja.
Kada se vratim na sistem socijalnih karata, jedno od osnovnih podataka koje se povlače, kada su u pitanju karakteristike osoba, to jeste edukacija. Međutim, ono što je meni bilo lično i frapantno i iznenađujuće jeste da gotovo ni u jednoj zemlji na svetu nivo obrazovanja nije u direktnoj koleraciji sa sociekonomskim statusom. Jeste u koleraciji sa nekim drugim parametrima, pre svega nivoom samostalnosti i nekih drugih aktivnosti, ali u svakom slučaju to su stvari na kome svi kao društvo treba da radimo i edukacija kao obavezna u različitim segmentima verovatno i jeste osnov da se mlad čovek nauči kako je to jedino pravo ulaganje u sebe koje daje osnovu za sve druge aktivnosti tokom života.
U svakom slučaju hvala vam na prepoznatoj ideji o sistemu socijalnih karata, o jednom sistemu koji će da nas vodi u jednu pravedniju raspodelu socijalnih davanja. Što se tiče onog procenta koji ste naveli i koji se izdvaja za ministarstvo, već je osnovica, pa procenat od veće osnovice i veća količina novca, ali u svakom slučaju jeste intencija. Snaga jednog društva se definitivno ogleda u želji i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, a akcenat je na onome što ste vi rekli, da se osnaži društvo, da se edukuje, da se pre svega omogući zaposlenost i edukacija, a samo najugroženijim kategorijama koje nisu uspele u prethodnom periodu i prethodnom životu da se snađu onako kako će im pružiti jedan normalan život za makar najosnovnije potrebe i da se njih usmeri socijalna pomoć.
Tako da još jednom vam hvala na akcentu na obrazovanju koji treba i mora da bude osnova vaspitanja mladog sveta u našoj zemlji.

Zahvaljujem se prof. dr Dariji Kisić Tepavčević, ministru.
Reč ima dr Emeše Uri, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez Vojvođanskih Mađara.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, gosti iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Savez Vojvođanskih Mađara, će podržati Nacrt zakona o socijalnoj karti Republike Srbije jer se već ranije iskazala potreba za Programom socijalne karte. Inače, ona je predviđena i programom Vlade od 2017. godine, pa je potvrđena ponovo 2020. godine.

U mom izlaganju ja bih se osvrnula na nekoliko bitnih stvari koje ova Socijalna karta donosi građanima i onima koji primaju neki vid socijalne pomoći.

Ovo će biti jedan objedinjen vid podataka na osnovu kojih će mnogo lakše biti prepoznati i vidljivi oni koji koriste socijalnu zaštitu i oni koji eventualno traže socijalnu zaštitu.

Pošto dolazim iz sektora zdravstva ja bih želela da dam podršku svim zaposlenim radnicima u socijalnim ustanovama, jer mi u zdravstvu imamo dugogodišnje dobro iskustvo sa elektronskim kartonom, sa informacionim sistemom, kao što je kolega poslanik rekao malo pre, koji nam je stvarno dao veliki prilog da budemo među najuspešnijim zemljama u borbi protiv korone.

Zahvaljujući tom sistemu mi u zdravstvenom sistemu u svakom danu, u svakom pogledu imamo uvid u zdravstveno stanje naših pacijenata. Nemojte zaboraviti da je zdravstveni sistem mnogo veći od sistema socijalne zaštite. Znači, ako informacioni sistem može da negde rukuje sa tim podacima verovatno će uspeti i u sferi socijalne zaštite.

Što se tiče dalje bitnih stvari u ovom Nacrtu zakona izdvojila bih umrežavanje institucija. Mislim da je to nešto što je za budućnost naše države, za blagostanje našeg naroda najbitnije.

Praktično, to treba videti na sledeći način. Kao što u zdravstvu, naročito na primaru, težimo da sve naše aktivnosti usredsredimo prema našem pacijentu, oko njega, tako smo organizovali i vakcinaciju zajedno sa Ministarstvom i Batutom. Znači, sve ide prema pacijentu, oko njega se praktično organizuje cela procedura.

Tako će to biti, verovatno, i želim vam puno sreće u tome, korišćenjem kao alata Socijalne karte. Znači, to je jedan alat, jedno sredstvo na osnovu koga će zaposleni, radnici u socijalnim ustanovama mnogo pre, mnogo lakše, bolje, preciznije, hitrije doći do podataka koji su im potrebni i moći da pruže adekvatnu zaštitu svima kojima je to potrebno.

Što se tiče Ministarstva, znači, vi vodite računa o zaštiti prava deteta, prava na socijalnu zaštitu, prava roditelja i posebnoj zaštiti porodice, majke, samohranih roditelja, deteta i to je ono što je izuzetno važno za dobrobit naroda.

Znači, potrebno je da smo zdravi, ali isto tako, potrebno je da imamo osnovnu egzistenciju, osnovno blagostanje da bismo mogli biti karakterni član naše zajednice.

Isto tako, u ovoj Socijalnoj karti će se prepoznati i grupe vaših klijenata da bi se procenilo da li oni imaju pravo na socijalnu zaštitu ako su se vratili iz nekih država gde su koristili isto to pravo u tim stranim državama.

Nikada ne smemo zaboraviti ni izbegla lica, ni raseljena lica, zatim stanovnike određenih etničkih grupacija na koje treba da se posebno obrati pažnja.

Međutim, ovom prilikom ja bih skrenula pažnju da je vrlo bitno da ovaj proces prođe bez stigmatizacije. Znači, da se ne obeleže grupe građana – oni su iz te etničke grupe, oni su izbeglice, oni su došli iz inostranstva, znači, treba se truditi da ovaj proces koji će olakšati svakako vaš rad da ne ode u drugu neku krajnost, da se olako stigmatizuje, naglašava pripadnost nekim grupacijama.

Svakako je formiranje Socijalne karte vrlo bitno, strateško i logističko planiranje, jer ako imate tačne i, naglašavam, ažurne podatke o korisnicima socijalne zaštite, naročito o socijalno – ekonomskom statusu tih korisnika onda ćete moći lakše da planirate, lakše logistiku da pravite, znaćete gde vam je najviše potrebna pomoć, gde su vam sredstva neophodna, gde ima veće potrebe za njima.

Međutim, opet naglašavam ono na šta treba da se obrati pažnja, a to je svakako tačnost i ažurnost tih podataka. Svakako baze podataka drugih ministarstava, drugih resornih organizacija su vrlo bitna ali nikada ne treba zaboraviti koliko je rad socijalnih radnika na terenu bitan.

Jedan primer, neko možda u katastru ima veliku parcelu nekog zemljišta ali, zapravo je to nešto što se ne može koristiti za privređivanje.

Isto tako, neko je možda nasledio od svojih predaka kuću koja je trošna, koja ne može da odgovara nekim standardima stanovanja, tako da papir je papir, brojke su brojke, a čovek je čovek.

To je najbitnije, da ova organizacija poslova bude prema vašim klijentima i oko njih. Znači, zbog njih je praktično ova karta, a ne samo da bi nama olakšala posao. Nama će olakšati posao, odnosno, vama će olakšati posao sigurno.

Što se tiče nekih drugih bitnih stavki u socijalnoj karti, ja bih se osvrnula na vrlo bitne formulacije, takozvane greške socijalne uključenosti i greške socijalne isključenosti, kao što je i ministarka rekla.

Znači, treba obratiti pažnju na prividnu uključenost, odnosno kada se na papiru pokazuje da je nekome potrebna pomoć, ali kada se dublje analiziraju podaci koje ćete dobiti umrežavanjem sistema, verovatno ćete otkivati neke tražioce socijalne pomoći kojima to baš i nije neophodno.

Isto tako postoji jedan segment društva, jedna grupacija socijalno ugroženih ljudi koji to, ja moram tako reći, sa ponosom trpe.

Znači, nije siromaštvo ni greh, niti je taj čovek kriv nekada da se rodi u takvoj porodici, a opet može i skromnijim nekim životnim pogledima, organizacijom porodice može sa pravom kičmom i sa podignutom glavom da nosi to svoje siromaštvo.

Zbog toga je bitno da te ljude otkrijemo, koje ne žele, nisu se prijavili, ne znaju da mogu da traže neki vid socijalne pomoći da oni budu otkriveni i to svakako pozdravljam.

Vrlo je bitno ono što smo uspeli da vidimo iz Nacrta zakona o socijalnoj karti da je veliki naglasak stavljen na neke tehničke aspekte čuvanja podataka, ja ne bih sada ulazila, pošto nije moja struka, ali svakako je za pohvalu da se vodi računa o tome gde će se smestiti ti podaci, ko će biti autorizovan da rukuje sa tim podacima i ko može da ih vidi, i ko može da ih menja, i ko može da ih koristi.

Što se tiče nekih radnji koje će se preduzeti tokom formiranja socijalne karte, znači to je sistematska procena stanja fizičkog lica, odnosno na osnovu podataka koje ćete dobiti od drugih institucija, vi ćete na jednom mestu imati, praktično, sve ono što treba da znate o tom vašem klijentu, odnosno ako se desi neka promena koja je registrovana od strane druge institucije, vi ćete imati mogućnosti da vidite te promene.

Zatim, vrlo je bitno da postoji obrada posebnih vrsta podataka. Naglašavam, pošto dolazim iz zdravstvenog sistema, da je to vrlo bitno i vrlo mi je drago da sam čula danas od gospođe ministarke da su podaci koji se dobijaju iz zdravstvenih institucija, praktično dolaze od strane lica koja traže pomoć, jer na taj način, praktično, mi čuvamo podatke, odnosno ne može po nekom automatizmu da se daje podatak o zdravstvenom stanju trećem licu, makar to bilo i ministarstvo, odnosno centar za socijalni rad.

Znači, svako ima pravo, na kraju krajeva, i da ima svoju diskreciju nad svojim zdravljem. Znači, ja ne želim da neko zna da sam ja bolesna, pa makar bila i siromašna. To je naše pravo i drago mi je da se to pravo ovde poštuje.

Isto tako, što se tiče etničke pripadnosti, kao što sam malopre rekla, ne sme da vodi ka stigmatizaciji ni zdravstveno stanje, ni etnička pripadnost, pa da se po nekom automatizmu tretira taj pripadnik po nekim predrasudama, po grupaciji, jer uvek ima izuzetaka. Uvek ima većeg broja onih koji jesu pripadnici određenih grupacija kojima je potrebna veća podrška.

Zatim, nove tehnologije koje se koriste, nova tehnološka rešenja u obradi podataka su vrlo bitna da bi se promptno, brzo došlo do nekih informacija, o promeni statusa, o promeni podataka o fizičkom licu, prvenstveno ekonomskih, znači vlasništvo nad imovinom i eventualno zaposlenje, koje je isto promenljiva kategorija. Kao što sam malopre rekla, znači tu je taj rad na terenu možda i vrlo bitan.

Ukrštanjem i povezivanjem podataka postoji mogućnost da se greška svede na minimum od socijalne uključenosti i isključenosti. Znači, to je ono što praktično štedi pare svima nama, a dozvoljava mogućnost da pomoć dobiju ljudi kojima je to najpotrebnija.

Što se tiče nekih rizika od korišćenja socijalne karte, u nacrtu je dobro razrađena i verovatno podzakonskim aktima će detaljno biti razrađena zaštita, odnosno sprečavanje rizika i smanjivanje rizika od korišćenja podataka o ličnosti bilo koje vrste. Opet naglašavam, vrlo je bitno da se zdravstveni podaci ne koriste iz eksternih sistema, nego, praktično, samo ono što sam korisnik donosi.

Što se tiče rada socijalnih ustanova i ministarstva, nakon formiranja socijalne karte, ja pretpostavljam i mi iz Saveza vojvođanskih Mađara pretpostavljamo da je povećana mogućnost izgrađivanja partnerskog odnosa između pružalaca socijalne zaštite, socijalnih radnika i korisnika. To je vrlo bitno, jer na ovaj način se stvara poverenje između korisnika i socijalnih ustanova, a poverenje se stiče polako, a gubi se vrlo brzo.

Još bih istakla da uvezanost zdravstvenog i socijalnog sistema je mnogostruka. Strašno je biti siromašan, strašno je biti star, strašno je biti sam i ako uz to ste još i bolesni, mislim da je to nešto što je strašno za društvo, za pojedinca. Prepoznavanje takvih ljudi je vrlo bitno da bismo mogli pravovremeno pružiti pomoć, podršku i zdravstvenog i socijalnog sistema. Međutim, opet naglašavam, ni to ne sme da stigmatizuje tog čoveka, ne smemo ga depersonalizovati. Znači, njegova lista treba da se poštuje i u siromaštvu i u njegovim neplanskim i u posledičnim nedaćama, nedostacima i u nekom materijalnom problemu.

Vrlo je bitno da se u ovom sistemu, koji je izuzetno dobro planiran i pozdravljam ga, ne izgubi čovek. Ja bih sada rekla onu našu poslovicu – puno babica, kilavo dete. Znači, vrlo je bitno da kroz te podatke, kroz te brojke, kroz te analize opet vidimo čoveka koji je u problemu, koji ima dodatnih nekih i mogućnost da i sam eventualno izađe iz tih problema i tu je ona priča o obrazovanju vrlo bitna, o eventualnom formiranju zadruga, koji će moći da poboljšaju ekonomski status ljudi kojima je potrebna ta pomoć.

Vrlo je bitno da zaposleni u socijalnim ustanovama budu empatični, da butu lično orijentisan prema ljudima kojima je potrebna njihova usluga i da istovremeno imaju profesionalni pristup.

Mislim da ćete ovim zakonom dobiti dobre alate da sve ovo možete izuzetno dobro odraditi.

Još jednom naglašavam, Savez vojvođanskih Mađara će glasati za Nacrt zakona o socijalnoj karti. Hvala vam.

Zahvaljujem se, dr Uri.
Reč ima ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

Dr Uri, hvala vam na ovakvoj sveobuhvatnoj analizi u kojoj ste istakli baš najbitnije tačke Zakona o socijalnim kartama, a u svakoj rečenici su provejavale i reči podrške i razumevanje upravo za usvajanje ove inicijative našeg ministarstva i ovog zakona.
Vi ste se dotakli upravo onih tačaka o kojima se najviše i mislilo prilikom kreiranja ovog zakona. Istakli ste značaj njegove funkcionalnosti kroz prepoznavanje grešaka socijalne uključenosti i socijalnosti isključenosti.
Takođe, prepoznali ste potencijalnu opasnost mogućnosti prilikom analize podataka, diskriminisanja određenih grupa u zavisnosti od načina analize, ali ne bih nazvali to diskriminacije. Više bi nazvali prepoznavanje upravo onih faktora gde je potrebno da više delujemo, da više pomognemo, da više radimo kako bi potencijalno prepoznali i te socijalne nejednakosti otklonili.
Takođe, izneli ste jako bitan segment, a to je povezivanje socijalne zaštite sa zdravstvenom zaštitom, jer ova dva velika sistema, praktično, su isprepletana u različitim nivoima. To je nešto što je jako bitno.
Takođe, ukazali ste i na zaštitu poverljivosti podataka. Nama lekarima je to dosta u poslednje vreme nešto na šta nismo bili spremni, ni školovani. Prethodnih godina se ukazivalo kao jako bitno, a i jeste bitno da zaštitimo takvu vrstu podataka.
Hvala vam još jednom. Vidi se da ste i vi lično i vaša grupa prošli kroz ovaj zakon onako po dubini, dali svoje mišljenje i vaša podrška nam daje veliki podstrek i znak da jesmo na dobrom putu. Hvala vam na ovakvoj analizi.