Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka Darija Kisić Tepavčević, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, smatram da su prethodni govornici, čini mi se negde oko deset govornika, ako uzmemo u obzir i ovlašćene predlagače, bili jako temeljni u svojim izlaganjima i detaljno obrazložili šta ovaj zakon podrazumeva.
Ali ipak moram da se osvrnem i da vam se posebno zahvalim što ste vi u svom početnom izlaganju bili sveobuhvatni, vaše izlaganje je trajalo čini mi se i oko pola sata, ali ste u tih pola sata bili jako konstruktivni i do detalja obrazložili sve ono što se ovde nalazi i na taj način olakšali građanima koji prate ovaj prenos da još bliže i bolje shvate o čemu se ovde radi.
Ono što ja kao narodni poslanik želim danas da istaknem jeste razlika i sve ono o čemu do sada možda neko nije govorio ili nije govorio u onom obimu u kojem ja smatram da je neophodno, a to je činjenica da i danas i prethodnih dana od kada se pojavila tema socijalne karte ili zakona o socijalnim kartama, kako se pravilno definiše, vi trpite napade, trpi napade i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, i to bez nekog argumenta, dokaza ili nečega šta bi bilo bolje ili drugačije da se uradi i trpite to od onih ljudi koji kada su imali priliku da nešto urade apsolutno ništa nisu uradili na tom polju.
Sama činjenica da je neko od prethodnih govornika rekao da se na ovaj zakon čeka 20 ili 30 godina govori u prilog tome da su mnoge vlade pre ove, naravno, a posebno one do 2012. godine, mogle da urade bilo šta na tom planu, ali to nisu uradile. Nije ovo slučaj samo kada se radi o ovom zakonu. Mi smo bili zemlja koja je čekala da 30 godina da se grade putevi, da se grade bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići, da se Srbija kreće u nekom boljem smeru, ali otkad je SNS na vlasti Srbija je od zemlje koja konstantno nešto čeka postala zemlja koja ostvaruje svoje snove i svoje želje, snove i želje građana Srbije. I ovaj zakon je još jedan u nizu dokaza toga.
Ne želim da ponavljam sve ono što je ovde rečeno, želim samo da se osvrnem na neke konkretne primere kako ljudi koji vas danas napadaju predstavljaju deo opozicije, predstavlja ih Dragan Đilas, kako su oni to radili u ovoj kategoriji dok su vodili grad Beograd. Naime, oni su imali dug i kasnili su sa socijalnim davanjima u gradu Beogradu čak godinu dana. Dakle, godinu dana su kasnili sa tim isplatama. Ljudi kojima je to bilo neophodno i preko potrebno su godinu dana čekali na tu isplatu. Ti dugovi su prešli cifru od pet milijardi dinara. Dakle, pet milijardi dinara su bila ukupna ta zaduženja. U proteklih šest godina gospođa Nataša Stanisavljević koja vodi taj resor uspešno je vodila taj resor i uspela da vrati sve te dugove, ali da paralelno sa tim i grad Beograd nastavi da redovno isplaćuje socijalna davanja svim kategorijama. To je nešto na šta moramo da budemo ponosni i da posebno istaknemo važnost kada vodite računa o svojim građanima i kada vodite računa o svakom dinaru koji imate kako može sve da se postigne.
Dok je Dragan Đilas zarađivao 619 miliona evra svojim firmama, kasnio je godinu dana sa uplatama za socijalna davanja, što samo pokazuje koliko je taj čovek bio i nesposoban, ali i bahat dok je bio gradonačelnik, a mnogi ga nazivaju i šerifom Beograda.
Nije to jedina stavka gde se mogla videti neodgovornost tadašnjeg gradskog rukovodstva. Vi znate da su i deca kategorija o kojoj najviše moramo da vodimo računa i koja se i u ovom zakonu provlači. Zamislite, u gradu Beogradu 15.000 porodica je bilo oštećeno jer im je Dragan Đilas duplo naplaćivao vrtiće. Na sudu te porodice i roditelji su dobili svoja prava, grad Beograd na taj način mora da vrati četiri milijarde dinara koje su roditeljima uzeti ni za šta i grad Beograd i danas vraća te dugove, a paralelno sa tim nastavljamo da ulažemo i škole i u vrtiće.
Uzeo sam Beograd kao temu iz dva razloga. Pre svega zato što se tu najviše videla sposobnost, a pre svega nesposobnost Dragana Đilasa i rukovodstva DS, a i zato što mi je tema grada Beograda jako bliska, zato što sam i šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada.
Ove podatke vam iznosim iz prostog razloga da bi građani koji danas gledaju ovaj prenos znali da ljudi koji napadaju ovaj zakon kada su bili u prilici da nešto urade na manjem nivou, ako uzimamo Beograd kao lokalnu samoupravu, ništa nisu uradili, čak su uradili na štetu. Da ne ulazimo u to da smo 2018. godine, niko to nije pomenuo, ali ja ću to morati da pomenem, 2018. godine Vlada je usvojila taj predlog na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da imamo podsticaj i za prvo dete. Tako za prvo dete porodica dobija 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće dete 12.000 mesečno 10 godina.
Ovo pokazuje koliko Vlada Republike Srbije sledeći politiku Aleksandra Vučića vodi računa o budućnosti, o onome što je najbitnije, o generacijama koje tek dolazi i generacijama kojima ostavljamo našu zemlju.
Ne možemo kada pričamo o socijalnoj karti da se ne osvrnemo na to da je u katastrofalnim privatizacijama, ovde su to isto kolege pominjale, i u njihovim mutnim radnjama, a predvodila ih je DS, više od pola miliona ljudi ostalo bez posla, da je prosečna zarada tada bila, prosečna plata bila negde oko 320 evra, da je danas ta prosečna plata iznad 510 evra, da je minimalac bio 172 evra, sad je preko 270 i da ne pričamo o BDP-u koji je bio u minusu, a za 2019. godinu je, u naše vreme, 4,2% u plusu. Svi ovi podaci jasno pokazuju kada odgovorno vodite zemlju, kada se brinete o svakom dinaru koliko naša zemlja može da napreduje i koliko može da jača.
Drago mi je, gospođo Kisić Tepavčević, što ste preuzeli odgovornost i pored napada koje ste trpeli dok ste bili, kad je imao punu snagu i u punom jeku Korona virusa, vaš angažman u Kriznom štabu i što tada niste posustali, već ste se još jače borili. Drago mi je što sada pokazujete snagu da se borite, pored svih ovih neosnovanih napada. Ja vam želim mnogo uspeha u tome.
Kada govorimo i o Kriznom štabu i o Korona virusu i prošle godine smo pokazali da je naša država spremna da odgovori na sve izazove. Sama činjenica da smo vakcinisali preko pola miliona ljudi, da sa tom vakcinacijom nastavljamo pokazuje da smo spremni na sve. Podaci koje je danas predsednik Aleksandar Vučić objavio, a želim samo da ih iznesem za građane koji to nisu možda čuli, jeste i činjenica da je danas stiglo 50.000 Sputnik vakcina, da ćemo za revakcinu dobiti još 50.000, da ćemo do kraja februara obezbediti još 88.000 Fajzer vakcina, a do 20. februara između 125.000 i 150.000 Astra zeneka vakcina.
Dakle, ove brojke su za mnogo veće i jače ekonomski, zemlje koje su ispred n nas nezamislive. Ono što posebno raduje, znam građani su se interesovali, sutra, vi me ispravite ako grešim, mislim da nam dolazi još 500.000 doza kineske vakcine.
Svi ovi rezultati i sve ovo što postiže danas i Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić ovih dana dolaze nekako u senku iz prostog razloga što ja kao narodni poslanik, a verujem i mnoge moje druge kolege koje će danas diskutovati, ne možemo ostati nemi na ono što se dešava proteklih dana.
Očigledno da u jednom delu opozicije, a predvodi ih Dragan Đilas, sve one pretnje o kojima smo pričali prethodnih nedelja, meseci, slobodno ću reći i godina, hapšenjem i razbijanjem ovog klana protekle nedelje dobile su obris da sve ono o čemu smo pričali nije bilo ni malo naivno, da to niko nije izmišljao i da je postojala realna opasnost za predsednika Aleksandra Vučića, njegovu bezbednost i bezbednost njegove porodice.
Iskren da budem, ne mislim da je ugroženost njegovog života sada manja, šta više mislim da je još veća, ali ono što posebno mene zabrinjava kao nekog ko je, ajde tako ćemo reći, deo političkog života, jeste ponašanje jednog dela opozicije koji na svaki mogući način pokušavaju da relativizuju opasnost u kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić. I izjave Dragana Đilasa, ovog nasilnika, ljotićevca, bivšeg poslanika Boška Obradovića idu u tom smeru da se Aleksandar Vučić i njegova porodica izjednače sa nekakvim klanovima, mafijom u Srbiji i na taj način im se direktno crta meta. Zašto? Da bi danas, sutra neko, ako uzme za ozbiljno, njihove nebuloze, laži, a pretvaraju ih u tvrdnje, neko danas, sutra ako se desi bilo kome iz porodice Vučić da građani kažu – dobro, bio je deo njih. E, pa nije. O tome moramo da govorimo jasno i na svakom mestu.
Parlament Srbije je najviše telo u našoj zemlji. Ovde diskutujemo, pričamo o svim temama. Ovaj zakon je jako bitan, posebno što se čeka 30 godina, ali i o ovoj temi moramo da prodiskutujemo. Ja ću o tome govoriti mnogo više sutra, ali nemojte mi zameriti jer je tema jako ozbiljna i građani su jako uznemireni.
Ako neko ko je navijač ili sebe predstavlja kao navijača ima snajpersku pušku, o kojoj smo mi pričali pre dve godine, znate da je to realna opasnost. Moje kolege i ja smo pričali ovde i o tvrdnjama Čabe Dera koji je u mađarskim istražnim rekao da od dva klana dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića. I tada su televizije koje su pod direktnom komandom Dragana Đilasa to pokušale da iskrenu na nekakvu šalu, da izvrgnu ruglu i da umanje značaj takvih pretnji.
Ono što držim u ruci, verujem da ljudi nisu zaboravili, a nije bilo tako davno, te 2019. godine jedan časopis je objavio sliku na kojoj se nalazi predsednik Aleksandar Vučić, a u koga je uperen snajper. To je bilo 2019. godine. Godine 2019. mi smo pričali o tome i svi su pokušavali da nas ubede da to nije ništa strašno, da je to slučajno. I, danas se javnost oseća i zgroženo i zaprepašćeno, ja nisam stručnjak za oružje, ali jedan ovakav ili sličan snajper je nađen prilikom hapšenja i razbijanja ovog klana. Da apsurd Đilasovih medija bude još veći i da vam dokažem sve ono što pričamo ovde mesecima unazad, pokazuje i ova karikatura koji je jedan njegov tabloid, novina kako god se to definiše „Danas“ objavio, na kojoj se vidi opet snajper uperen u Aleksandra Vučića. Ne znam ko koga ovde predstavlja, ali ispada sad ovde da Aleksandar Vučić u samog sebe uperuje snajper.
Ovo su ozbiljne stvari, ovo je ozbiljno igranje sa takvim temama koji uznemiruju javnost i koji jasno pokazuju da je cilj Dragan Đilasa i svih ljudi koji se danas nalaze u opoziciji da pretnje koje su realne svedu na minimum i izvrnu ih ruglu kako bi Aleksandar Vučić, Danilo Vučić, Milica Vučić, Vukan Vučić ili Andrej Vučić, svako iz porodice Vučić postao legitimna meta.
Sa ovog mesta moramo da poručimo da tako nešto je apsolutno nedopustivo. U redu je da vi slepo želite da se vratite na vlast, da nastavite sa svojim enormnim bogaćenjem, to je vaše pravo, imate pravo da sanjate, da maštate, ali nemate pravo da na ovakav način se igrate sa nečijim životom.
Gospođo Kisić Tepavčević, ja vama želim mnogo sreće i uspeha u daljem radu. Nadam se da ćemo imati što manje potrebe da se ovakve stvari primenjuju za one najugroženije kategorije u našem društvu jer će to pokazati da se polako rešavamo tog siromaštva i da rešavamo ljude koji su najugroženiji, ali pored želje za uspehom, želim vam da ostanete tako hrabri i dosledni u svojoj borbi koju vodite na dva fronta, jer sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, mi drugu zemlju nemamo, a našu zemlju želimo da učinimo još lepšom i još boljom za našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.