Zahvaljujem.
Ukoliko se niko ne javlja za reč, završili smo sa ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa, tako da prelazimo na listu govornika.
Prva na listi je narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje donošenja zakona o socijalnoj karti je jako značajno. Iz domena je svakako socijalne politike koja je za svako društvo, samim tim i našu državu je jako važno.

Ono što bi trebale biti najpre pozitive refleksije ovog zakona jeste svakako pokušaj sprečavanja zloupotrebe u pogledu dodeljivanja socijalne pomoći onima koji možda ne zaslužuju bilo koji vid socijalne pomoći, a zapravo ostvaruju na neki način tu pomoć ili sa druge strane, jedinstvena elektronska baza podataka će upravo dovesti do toga da se ima precizan i jasan uvid u socijalnu strukturu stanovništva i u toj bazi podataka će biti objedinjeni i obuhvaćeni svi oni kojima je potrebna određena vrsta pomoći i podrške i na taj način svakako nadamo se da njihovo pravo neće biti uskraćeno.

Centri za socijalni rad su institucije, odnosno ustanove koje se nikako ne bi smele zloupotrebljavati ni na koji način, međutim činjenica je nažalost da se to dešava. Sa područja Sandžaka, konkretno gradova i opština stalno ukazujemo na flagrantno kršenje zakona u pogledu određenih stavki ili kršenja prava građana koje se dešava od aktuelnih vlasti, odnosno režima koji je na vlasti u gradovima Sandžaka već, slobodno možemo reći nekoliko decenija.

Konkretno recimo DRI češljajući i pregledajući izveštaj o radu Centra za socijalni rad Novi Pazar za 2019. godinu je uočila niz nepravilnosti, odnosno greški. Recimo, iznosi podatak da je 1,7 miliona dinara isplaćeno na ime jednokratne novčane pomoći, ali bez potpune i ažurne dokumentacije. Kaže se dalje da je centar novac isplaćivao bez donošenja rešenja o ostvarivanju prava, već na osnovu određenih spiskova koji su dostavljani od strane gradonačelnika, članova gradskog veća, ali i članova gradske uprave. Dakle, donošenjem ovog zakona neće se moći raditi po principu kako se do sada radilo dostavljanje spiskova, jer je upitno ko se zapravo nalazio na tim spiskovima, da li su to kategorije lica kojima je pomoć potrebna ili su po nekom drugom osnovu dolazili do određenih privilegija.

Opština Tutin, o kojoj smo i danas dosta toga čuli, a koja mislim da prednjači u negativnom kontekstu u pogledu kršenja prava i diskriminacije građana koji ne pripadaju političkoj opciji koja je na vlasti, zapravo prednjači u pogledu brojnih nepravilnosti. Recimo, konkretno, stanovnici Donje Pešteri smatra se da veliki broj, zapravo, postoje i podaci gde se određenom inspekcijskom kontrolom može to i utvrditi da se prosto ne čeka stupanje na snagu zakona 2022. godine, pa onda dok dođe konkretno do implementacije. Dakle, stanovnici tog područja, recimo, koriste veći deo njih koji pripadaju, posebno političkoj opciji koja je na vlasti, koriste socijalnu novčanu pomoć, a za to ne bi imali ili na to ne bi imali pravo, a sa druge strane veliki broj građana ostaje uskraćen za tu istu pomoć. Kršenje prava građana ide, recimo, dotle da svaka moguća akcija je stranački obojena, ukoliko niste pripadnik SDA Sandžaka neće vam se recimo očistiti put do vaše kuće, već će se samo ići prema aktivistima koji, zapravo, pripadaju određenoj političkoj opciji.

U pogledu daljeg pogleda na samo socijalnu politiku smatram da bi se još dodatno sa nivoa države trebalo obratiti pažnja na određene osetljive kategorije društva, prevashodno mislim na pitanje finansijske pomoći ženama i to posebno ženama ruralnih područja, ženama na selu koje su u daleko podređenijem položaju nego što su, recimo, čak žene u gradskim sredinama. Sa druge strane zaštita prava i afirmacija prava deteta, posebno prava devojčica, sa druge strane, pitanje samohranih roditelja, pitanje alimentacije koje smo spominjali u toku današnjeg zasedanja, dakle, socijalna održivost i generalno ekonomska moć porodica gde jedan roditelj hrani i izdržava porodicu, a verovatno alimentacija se samo u malom broju slučajeva isplaćuje redovno je jako jako značajno i na ta pitanja bi u buduće trebalo svakako dodatno obratiti pažnju i povesti računa. Hvala.

Zahvaljujem se prof. dr Misali Pramenković.
Sledeća je narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Bez sumnje, uvođenje socijalnih karata je neophodan i prvi korak ka pravednoj raspodeli novca najsiromašnijima i naravno ka sprečavanju svih vidova zloupotrebe socijalnih davanja.

Cilj Vlade i države više je nego jasan. Društvena odgovornost i prepoznavanje onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Izradom socijalne karte i uz pravedniju raspodelu novca namenjenog najsiromašnijima neće biti moguće da socijalnu pomoć dobijaju i oni kojima ona ni po čemu ne pripada, što se neretko dešavalo.

Mi, socijaldemokrate Srbije, i svi oni koji dele naše vrednosti polazimo od principa jednakosti i prava na život dostojan čoveka. Zato i danas, kada razgovaramo o socijalnim kartama, koristim priliku da potvrdim našu rešenost da gradimo humanije društvo jednakih šansi.

Svaka ljudska zajednica, a naročito država može da bude postojana i delotvorna ukoliko se u njoj postupa pravedno. Za svakog čoveka pravda je vrednost koja okuplja i snaga koja nadahnjuje.

U svetlu današnje teme podsećam na reči Jozefa Vresinskog osnivača međunarodnog ATD Pokreta četvrtog sveta zapisanih na spomen-ploči u Parizu: „Tamo gde je čovek prisiljen da živi u siromaštvu krše se ljudska prava. Naša je uzvišena dužnost da se ujedinimo u borbi za poštovanje tih prava.“

Za svakog čoveka su sloboda, ravnopravnost srazmerna raspodela društvenog bogatstva, uvažavanje, solidarnost i jednakost upravo osnovna načela pravde kao vrhunske vrednosti. Zbog toga po našem razumevanju ne postoji pravda ukoliko ne pokriva sve segmente društva, odnosno ukoliko nije socijalna.

Cilj države kao organizovanog dela društva mora da bude opšte blagostanje. Srazmerna raspodela društvenog bogatstva, pravednost, pravo i mogućnost svih, a naročito onih koji se nisu svojom voljom zatekli na dnu društvene lestvice, da se hrane, oblače, stanuju, greju, leče i školuju.

Upravo iz tih načela, načela pravednosti, Srbija mora da crpi svoju snagu. Zalaganje za socijalnu pravdu i izgradnju humanijeg društva, jednakih šansi u našoj zemlji iziskuje angažovanje razumnih, poštenih i radnih ljudi.

Društvo socijalne pravde mogu da stvaraju oni koji razumeju i poštuju njen značaj i koji istrajavaju u radu na opštem dobru.

Socijaldemokratska partija Srbije, poštujući principe na kojima je osnovana, principe jednakosti, slobode, solidarnosti i socijalne pravde, za dan svoje stranke je upravo i proglasila 20. februar, Dan socijalne pravde.

Poslednji izveštaj Vladinog tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva govore da pola miliona ljudi u Srbiji ne može da zadovolji osnovne potrebe i da u riziku od siromaštva živi gotovo 25% populacije, a preko četvrtine miliona naših sugrađana koristi socijalnu pomoć od oko 100 evra mesečno i hrani se u javnoj kuhinji.

Siromaštvo najteže pogađa najmlađe. Deca koja rastu u nemaštini i bedi veoma teško ostvaruju svoja prava na život, igru, razvoj, obrazovanje i imaju znatno manje šansi da uspeju u životu.

Važnije od samog pitanja siromaštva jeste pitanje kako pristupamo tom problemu, kako ga razumemo i kako razmišljamo o mogućim rešenjima. Šta tačno treba da radimo da bismo smanjili siromaštvo u Srbiji. Obrazovanje i zaposlenost svakako su dve ključne oblasti u borbi protiv siromaštva. Svakom dobronamernom čoveku je jasno da se socijalna pravda postiže odgovornošću u javnim poslovima i brigom za ljude.

Za nas u SDPS zalaganje za socijalnu pravdu znači zalaganje za prava radnika, ostvarivanje socijalne sigurnosti i brigu o nezaposlenima, uvažavanje penzionera, dostojanstveniji status srednje klase, ravnopravniji položaj žena i učešće marginalnih i ranjivih grupa u procesu odlučivanja.

Mi, socijaldemokrate, želimo da ispravimo nepravdu koju čini velika razlika između imati i nemati, i da što je moguće više smanjimo taj jaz. Zalažemo se za takvu redistributivnu ulogu države koja će obezbediti jednake šanse i mogućnost svima i na duže staze iskoreniti ili bar smanjiti u najvećoj mogućoj meri siromaštvo.

U danu za glasanje, poslanička grupa SDPS podržaće zakon koji ste predložili. Hvala.

Zahvaljujem.
Vašoj poslaničkoj grupi je preostalo vreme od četiri i po minuta.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Marija Jevđić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, predloženi Zakon o socijalnim kartama proizilazi iz razumevanja potreba osetljivih društvenih grupa i kreiranja usluga socijalne zaštite upravo u skladu sa tim potrebama i to predstavlja jedan važan i veliki korak ka jačanju pozicije ne samo osetljivih grupa, već i društva u celini. Zbog toga će Jedinstvena Srbija, kao socijalno odgovorna stranka, u Danu za glasanje podržati predloženi zakon.

Svrha zakona je da se uredi sistem socijalne i invalidske zaštite, brige o deci, kao i prikupljanja i obrade podataka o licima na koja se zakon odnosi. Želim da iskoristim ovu priliku i vaše prisustvo danas u Skupštini, gospođo ministarka, i da vam ukažem na jedan problem koji se svakako tiče socijalne zaštite, tako da neću izaći iz teme.

Inače, ja sam pre dve godine upravo u ovom domu u Skupštini postavila pitanje vašem kolegi, bivšem ministru gospodinu Đorđeviću, a odnosi se na problem sa kojim se suočavaju roditelji nekoliko hiljada dece sa invaliditetom. Inače, u 24% porodica jedan od roditelja mora da odustane od posla kako bi se brinuo o detetu, jer je deci potrebna stalna nega i pažnja, a samim tim ostaju bez jednog dela prihoda. Ti roditelji žele da se izjednače sa hraniteljskim porodicama i da steknu ista prava, jer su hranitelji plaćeni i do 50.000 dinara.

S obzirom da ste vi sada preuzeli ministarstvo i krenuli ste sa radom, želim da vas pitam da li se možda radi na nekom predlogu zakona o socijalnoj zaštiti, jer bi se njegovim usvajanjem regulisala elementarna prava i ekonomski položaj porodica dece sa invaliditetom?

Na kratko sam izašla iz oblasti socijalnih karti. Jedinstvena Srbija smatra da je predloženi zakon dobar, jer će smanjiti zloupotrebe, omogućiće povezivanje sistema nadležnog ministarstva i sistema drugih državnih institucija. Dobiće se bolji, potpuni uvid i jedna analitička baza koja može da pomogne da se sagleda ko može da ostvari socijalnu pomoć.

Vrlo često se među građanima može čuti pitanje i negodovanje – ko može da ostvari prava, na primer, na dečiji dodatak? Tako imate situaciju da višečlana porodica, koja ima više zemlje nego što je predviđeno Zakonom o socijalnoj zaštiti, a ta zemlja ne vredi ništa jer ne može da se obrađuje, ne zato što ti ljudi ne žele da je obrade, prosto je nepristupačna, ne mogu da je prodaju, a sa druge strane imate sliku gde ljudi u vidljivo boljoj materijalnoj situaciji imaju pravo na to.

Mislim da ćemo upravo izradom socijalnih karti stati na zloupotrebu ovih stvari. Znam da je prioritet Vlade povećanje nataliteta i podrška porodici. Za Jedinstvenu Srbiju to predstavlja osnov za jedno moderno društvo, a Srbija je upravo takvo društvo. Čuli smo i razne kritike, da se porodice ne podržavaju dovoljno, što nije istina, jer se pomoć ogleda i kroz socijalnu pomoć, kroz dečiji dodatak, pomoć nezaposlenim porodiljama. Svake godine se sredstva za socijalnu pomoć uvećavaju i to se vidi kroz budžet.

Mnoge lokalne samouprave preko centra lokalnih usluga su uspele da razviju i unaprede postojeće usluge socijalne zaštite. Jedno od takvih je i Kraljevo koje kroz lokalni centar usluga pruža sedam usluga. U planu je uvođenje i osme, odnosno boravak dece sa smetnjama u razvoju. To je neophodno Kraljevu. Time će se poboljšati kvalitet života što dece, što odraslih osoba sa smetnjama u razvoju.

S druge strane, imate grad Jogodinu koja svakog poslednjeg radnog dana u mesecu ima prijem građana, gde se direktno razgovara i pomaže socijalno ugroženim građanima. Upravo je i danas Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, govorio koliko ta pomoć znači. Neki su ismejavali to 3000, 2000 za gospođu, ali ja verujem da ste vi, gospođo ministarka, obilazeći Srbiju i u razgovoru sa građanima, videli koliko ta pomoć znači porodicama. Jer, nečije malo je nekome mnogo.

Kada sam već spomenula i centre za socijalne usluge, oni u skladu sa svojim nadležnostima odgovaraju svim potrebama. Republika kroz razna usavršavanja zaposlenih želi da podigne kvalitet, ali mislim da je za još bolje delovanje ustanove potrebno da se zaposli još radnika. Spremajući se za moje današnje izlaganje, došla sam do podatka da čak negde oko 800 radnika je potrebno zaposliti u sistemu socijalne zaštite i da neke ustanove čak nemaju ni pravnike, što ne smemo da dozvolimo, s obzirom da oni odlučuju upravo o pravima građana.

S obzirom da više nemam vremena, kao što sam i rekla na početku, Jedinstvena Srbija kao socijalno odgovorna partija, a u cilju da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, u Danu za glasanje će podržati Predlog zakona o socijalnim kartama. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministarka Kisić Tepavčević.

Vi ste otvorili čitav niz pitanja koji jesu od izuzetnog značaja za ostvarivanje socijalnih prava za određene kategorije.
Kada ste konkretno pitali u vezi sa porodicama koje imaju dete sa invaliditetom, činjenica je da mnogi od njih ne rade da bi pazili dete. Da, to jeste otvorilo različita pitanja u pogledu primanja određene vrste materijalne pomoći. Direktan odgovor na pitanje koje ste postavili, da li radimo i da li planiramo rad izmene Zakona o socijalnoj zaštiti – da, u procesu smo formiranja radne grupe. I ne samo to pitanje, nego čitav niz pitanja da bi se više uredilo ovo polje, gde zaista treba da delujemo, jer znamo da je to najosetljivije polje i treba da tu budemo aktivni.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Josip Broz. Izvolite.