Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne Skupštine, uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, mi danas u Domu Narodne Skupštine diskutujemo o jednom važnom Sporazumu između Republike Srbije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, čijim ćemo potvrđivanjem ostvariti dve ključne stvari i dva cilja koja utiču na korist građanima naše zemlje.
Uspostavićemo intenzivniju saradnju u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, ali i obezbedićemo veći stepen bezbednosti svim našim građanima, znači svim građanima Republike Srbije.
Svet je danas suočen sa brojnim tradicionalnim izazovima, pretnjama i rizicima, od aktivnih kriznih žarišta na Bliskom istoku i severu Afrike, ali rekla bih, i do onih novih asimetričnih izazova na kojima nije imun čitav XXI vek.
Iregularne migracije su jedan od ključnih bezbednosnih rizika, pored sajber kriminala, terorističkih napada, pojave novih virusa i ostalih bezbednosnih izazova novijeg doba.
Srbija nije neko izolovano ostrvo i nije imuna na brojne bezbednosne izazove i rizike. Tokom migrantske krize, rekla bih o tome, više mojih kolega je danas ukazivalo na to, zajedno sa ministrom Vulinom i najbližim saradnicima, slažem se da se Srbija na jedan dostojanstven i human način odnosila prema migrantima i tokom 2015. godine kada je bio taj najveći migratorni talas u našoj zemlji.
Reč je o zapadno-balkanskoj ruti, kopnenoj ruti gde prema različitim podacima prošlo više od milion ljudi, ali rekla bih da taj trend nismo gubili ni tokom 2020. godine, kada se Srbija na jedan odgovoran način i tokom pandemije korona virusa odnosila prema migrantima na svojoj teritoriji, obezbeđujući im neophodnu zdravstvenu negu, psihološku i socijalnu podršku i smeštaj.
Priliv tražilaca azila i migranata dostigao je svoj vrhunac, upravo te 2015. godine kada je zapadno-balkanska migraciona ruta postala jedan od glavnih ruta za ulazak migranata u Evropsku uniju.
Prema zvaničnim podacima i procenama socio-ekonomskog uticaja koje je objavila i Međunarodna organizacija za migraciju organizacije Ujedinjenih nacija, zvanična brojka registrovanih migranata bila je 579.518 osoba, migranata koji su prošli kroz našu zemlju. Ovaj broj, tih regularnih migranata, bio je 30 puta veći u odnosu na prethodnu godinu, tu 2014. godinu.
Zatvaranjem Zapadno-balkanske rute u martu 2016. godine, broj tražilaca azila značajno je opao na 12.800 u 2016. godini, dok je u 2019. godini bio na nivou oko 12.000 osoba koji su izrazile nameru da traže azil.
Takođe, treba naglasiti da je ukupan broj migranata, uključujući i ilegalne migrante koji su bili registrovani u centrima za migrante i koji su prošli kroz centar u prethodnih nekoliko godina bio znatno veći.
Tokom pandemije Korona virusa rekla bih da je odgovor naše države na borbu protiv pandemije Korona virusa bio zaista adekvatan, brz i efikasan i kada je reč o brizi prema svim našim građanima kroz različite pakete finansijskih mera, gde smo želeli da pomognemo našim građanima, ne samo u finansijskom smislu, već i da pružimo svu neophodnu zdravstvenu zaštitu.
Isto tako, želeli smo da ostvarujemo ravnopravno, odnosno paralelno sa tim i borbu za očuvanje svih radnih mesta i pomagali smo na različite načine i našoj privredi.
Rekla bih da smo se isto tako sa brigom i pažnjom odnosili i prema migrantima, obezbeđujući im otvoren pristup zdravstvenoj zaštiti bez diskriminacije.
Obezbedili smo pristup informacijama o kovid centrima, pružajući na različite načine kako mogu da se ispoštuju procedure za traženje o azilu, ali kako da integrišemo migrante na našoj teritoriji i da im obezbedimo sve one neophodne uslove za obrazovanje, za smeštaj, za pružanje socijalne zaštite, a i za pružanje besplatne pravne pomoći.
Sve je ovo u cilju održivog razvoja i Programa održivog razvoja Agende 2030, u delu koji se odnosi na …
Rekla bih, kod postupanja prema migrantima Srbija ni na koji način nije povredila jedan međunarodni standard, jednu normu međunarodnog prava, čak, naprotiv, mi smo i pre pojave 2015. godine, zaista kroz proces evropskih integracija, dosta propisa harmonizovali i uskladili i sa samom Evropskom unijom, ali i sa Savetom Evrope i brojne preporuke OEBS-a smo primenili u naš zakonodavni sistem.
Takođe, želim da kažem da pružajući podršku svim građanima Republike Srbije, ali i svim građanima koji borave na teritoriji naše zemlje, mi smo, zaista, vodili računa i o bezbednosti naših granica. Želeli smo da ni na koji način ne zaboravimo i da štitimo interese naše nacionalne bezbednosti.
Rekla bih da su se mnoge vlade suočene sa pandemijom širom sveta, upravo koristile ove nove alatke, nove programske alatke za upravljanje migracijama, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.
U Srbiji je zabeleženo, prema podacima procene socio-ekonomskog uticaja, uticaja Kovid 19 na migracije i mobilnost u Srbiji, međunarodne organizacije za migracije u okviru organizacije UN, zabeleženo je četiri pozitivna slučaja testirana na Kovid 19, u populaciji izbeglica i migranata od početka pandemije virusa. Oni su se sada zaista uspešno oporavili, na svu sreću. Ovo su podaci koji su sastavni deo izveštaja UNHCR koji su objavljeni i publikovani avgusta prošle godine, 2020. godine.
Takođe, Ministarstvo unutrašnjih poslova se na jedan odgovoran način ponašao prema migrantima. Tokom vanredne situacije MUP je želeo da pomogne ovoj populaciji, ljudi koji su u našoj zemlji, pripremljene su višejezične brošure na jezicima migranata sa korisnim informacijama o pristupu centrima zdravstvene zaštite, psihološkoj podršci, restrikcijama kretanja i merama zdravstvene prevencije putem različitih postera, letaka, otvoreni su i telefoni gde su migranti mogli da kontaktiraju nadležne službe, takođe, rađena je i jedna dobra kampanja preko društvenih mreža.
Rekla bih da su i centri za smeštaj migranata opremljeni sa svom onom neophodnom opremom i maskama i rukavicama, ali i higijenskim paketima i proizvoda i sve je to bio deo dobrog odgovora, odnosno brze reakcije države na prevenciju i sprečavanje daljeg širenja Kovida–19 i u populaciji azilanata, migranata i izbeglica u Republici Srbiji.
Rekla bih da, usvajanjem ovog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije, pored tog univerzalnog sistema zaštite koji se ogleda u Konvenciji i organizaciji UN protiv trasnacionalnog organizovanog kriminala iz 2020. godine i dodatnog Protokola o sprečavanju i suzbijanja, kažnjavanja trgovine ljudima, naročito ženama i deci, postoje još tri regionalna sistema zaštite, Američki i Afrički i Evropski.
Naša zemlja kao pristupajuća zemlja EU teži implementaciji svih onih evropskih standarda regionalne zaštite kada je reč o zaštiti slobode i ljudskih prava na čitavoj našoj teritoriji i upravo su tri regionalne organizacije prepoznate, a to su Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi, Savet Evrope i EU.
Srbija je, rekla bih, zaista dosta napredovala, o čemu svedoči stepen usklađenosti i u Poglavlju 24, kada je reč o implementaciji svih onih evropskih standarda, direktiva, ali i harmonizaciji propisa sa propisima EU. Sve je to učinjeno kako bi zaštitili naše građane, ali i kako bi obezbedili i zaštitu onih prava ljudi koji borave na našoj teritoriji, i migranata, i dece, i žena i stranaca koji privremeno borave u našoj zemlji.
Glavni razlog zašto je važno da usvojimo danas ovaj sporazum u danu za glasanje jeste to što smo i te kako razmišljali o bezbednosti naših građana i osnovni cilj ovog Sporazuma je zaštita i bezbednost naših građana i povećanje te bezbednosti u godinama pred nama.
Rekla bih da su se bilateralni odnosi između Beograda i Skoplja menjali u decenijama iza nas, ali da sada Beograd i Skoplje imaju jako intenzivnu saradnju i dobre odnose, koji su, pre svega, zasnovani i na međusobnom poverenju i u uvažavanju i da je politički dijalog fokusiran na bilateralna pitanja, ali i jačanja regionalne saradnje. Upravo se ta regionalna saradnja odvija kroz inicijativu „Mini Šengen“, čiji je glavni inicijator i pokretač predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić i da su promoteri „Mini Šengena“ na Zapadnom Balkanu upravo Srbija i Albanija, ali i da je i Severna Makedonija značajan partner.
Pored ekonomskih odnosa koji čine okosnicu bilateralnih odnosa, jako su važni i ekonomski odnosi i to međusobno povezivanje kroz izgradnju ključnih infrastrukturnih projekata. Tih projekata je bilo u prethodnom mandatu Vlade premijerke Ane Brnabić i oni se, reklo bi se, nastavljaju i danas u ovih prvih 100 dana Vlade.
Ti ekonomski kapitalni projekti koji se odnose na učvršćivanje ekonomskih odnosa naše dve zemlje baziraju se na projektima završetka Koridora 10, izgradnja železničke pruge Budimpešta – Beograd – Skoplje, rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd – Niš, Niš – Preševo, pa sve do granice sa Severnom Makedonijom.
Želela bih sve građane i sve narodne poslanike da podsetim da je 2016. godine realizovan i dalekovod Niš – Štip, dužine od 70 kilometara.
Takođe, u prethodnom periodu izgrađen je i integrisani prelaz Preševo – Tabanovci, koji je u mnogome doprineo povećanju brzine protoka robe, ljudi, usluga i kapitala. Reč je o četiri slobode na kome je bazirano i samo jedinstveno tržište EU.
Svi ovi projekti su, kao što sam rekla, rezultati prethodne Vlade premijerke Ane Brnabić, ali i predsednika Aleksandra Vučića.
U prvih 100 dana Vlade nova Vlada je obeležila nastavak u uspešne borbe protiv korona virusa. Zaista smo beležili sjajne rezultate i u nabavci vakcina, izgradnju novih kovid bolnica, ali i nabavke sve neophodne opreme u cilju pružanja adekvatne zdravstvene zaštite svim našim građanima.
Rekla bih da svaka ona porodica koja se prethodnim meseci suočavala ili imala nekog bolesnog člana svoje porodice zaraženog korona virusom je zaista mogla da potvrdi koliko je Republika Srbija i koliko je njen zdravstveni sistem zaista bio žilav i otporan na taj pritisak tokom više pandemijskih talasa.
Nama nije nedostajala nijedna zdravstvena oprema. Zaista smo se trudili kao Vlada Republike Srbije da svim svojim građanima obezbedimo neophodnu zdravstvenu zaštitu. Nije nedostajalo ni kiseonika, ni respiratora, ni bilo kakvih lekova, ali rekla bih da, paralelno sa ovom borbom za očuvanje zdravlja i života građana Republike Srbije, tekla je i ta borba za očuvanje radnih mesta i za oporavak naše ekonomije.
Rekla bih da je Srbija danas tema svetskih medija i da je dobar primer i zemlja lider po broju vakcinisanih građana i po uspešno organizovanoj imunizaciji.
Zaista sam ponosna na našu zemlju po pitanju vakcinacije i imunizacije našeg stanovništva, jer se zaista ponašala na jedan ozbiljan i posvećen način, brinući i o ekonomiju, beležeći zaista sjajne rezultate i najveći rast i u 2020. godini. Nadam se da će sa ovakvim trendovima nastaviti i u ovoj 2021. godini.
Takođe, želim da kažem da nas je juče obradovala informacija predsednika Vučića koji je, rekla bih, najzaslužniji zašto Srbija ima ovako dobre vesti o kojima pišu brojni svetski mediji kada je reč o broju vakcinisanih osoba i o broju nabavljenih vakcina, ali i uopšte na koji način smo dobro organizovali čitav proces imunizacije u našoj zemlji i nabavka obe doze jedne od tri vakcine koje su u ovom trenutku dostupne našim građanima.
Juče nas je obradovala vest da vakcina ima dovoljno za sve naše građane, da stiže još 500.000 doza kineske vakcine, da će do kraja februara „Fajzer“ isporučiti 80.000 doza. Juče je stiglo 50 doza prve doze ruske vakcine „Sputnjik V“, a u naredne dve nedelje očekuje se još 50.000 druge doze ove ruske vakcine.
Ovo sve svedoči i potvrđuje kako kada se na jedan ozbiljan i odgovoran način pristupa ovom problemu i kada se, rekla bih, 24 sata zaista pokazuje briga i pažnja o svakom građaninu naše zemlje, to na kraju će dovesti do vraćanja poverenja građana u institucije Republike Srbije i u politiku predsednika Republike Srbije, za čiji mandat smo i dobili poverenje i mi ovde kao narodni poslanici iz Srpske napredne stranke.
Ohrabruje vest i da će do kraja godine naša zemlja početi sa proizvodnjom ruske vakcine, da će naš Institut „Torlak“ sarađivati sa našim ruskim partnerima i da će se do kraja godine i vakcina „Sputnjik V“ proizvoditi u našoj zemlji.
Danas je Srbija primer drugim zemljama i mnogo bogatijim zemljama od Srbije, brojnim zemljama članicama EU, koje se porede sa nama, koji nam se i obraćaju za pomoć ili prepisuju naše iskustvo i kada je reč o borbi protiv pandemije korona virusa, ali i kada je reč o beleženju tih sjajnih rezultata u oblasti ekonomije. Zasluga za to pripada svakako rukovodstvu Vlade Republike Srbije, ali i predsedniku naše države gospodinu Aleksandru Vučiću.
Rekla bih, i to je neki opšti zaključak koji nas navodi da se tokom pandemije korona virusa jako važno je bilo da pokažemo da je naš sistem otporan, da nećemo ni u jednom trenutku pokleknuti i da zaista na razne načine kao zemlja trudimo da očuvamo zdravlje i živote svih ljudi u našoj zemlji.
Od migrantske krize na tlu Evrope te 2015. godine kada je bio taj najveći talas migrantske krize, preko sajber napada na infrastrukturne objekte i različite hibridne napade, do pandemije korona virusa koja u ozbiljnim razmerama i dalje ugrožava živote i zdravlje ljudi i koja se direktno odražava i na naš sektor bezbednosti su teme kojima će se MUP i mi kao država i kao narodni poslanici, članovi brojnih odbora i delegacija, baviti u narednim mesecima i narednim godinama pred nama. Zbog toga je danas više nego ikada važnije da uspostavimo i da razumemo zašto je važno uspostaviti saradnju i solidarnost sa drugima, jer današnji karakter tih tradicionalnih izazova, pretnji i rizika jasno pokazuje da bezbednosne probleme ne možemo samostalno rešavati, već ih možemo rešavati isključivo u saradnji sa drugima, isključivo u saradnji sa drugim subjektima međunarodnog prava, sa drugim međunarodnim organizacijama, sa Evropolom, sa Interpolom, a i sa Fronteksom.
Kolega Unković je u svom izlaganju spomenuo taj sporazum sa Fronteksom. Želela bih da informišem građane Republike Srbije da je Savet EU 27. marta prošle 2020. godine doneo Odluku o zaključivanju Sporazuma sa Evropskom agencijom za graničnu i obalsku stražu - Fronteksom i sa državama Republikom Srbijom i Crnom Gorom u cilju prevencije i sprečavanja iregularnih migracija. U prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, koju je donela Evropska komisija za 2020. godinu i koju smo mi u plenumu prvi put i raspravljali, govori se i na jedan pozitivan način predstavlja, daje se za primer kako se Srbija u Poglavlju 24. odnosila prema legalnim i iregularnim migracijama, ali kroz formiranje i jačanje kapaciteta različitih institucionalnih struktura tokom 2019. godine, kao i jačanje Uprave kriminalističke policije. Sa tim, ministre, ne možemo stati moramo nastaviti i u budućnosti.
Na osnovu svega iznetog, ja pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže usvajanje i potpisivanje jednog ovako važnog sporazuma. Reč je o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije po pitanju sprečavanja krijumčarenja migrantima i trgovine ljudima. Zahvaljujem.