Zahvaljujem.
Poštovane kolege, „nomen est omen“ ili ime je sve, kako kaže latinska izreka, što znači da kada neku stvar imenujete vi određujete njenu suštinu.
Vi ste u ovim izmenama i dopunama zakona stavili da se više ne govori o nezakonito stečenoj imovini, već imovini na kojoj će se utvrđivati poseban porez.
Vidite razliku. Kada kažete da je nešto nezakonito stečeno vi to određujete, žigošete kao neprihvatljivo. Kada kažete da je to nešto na čemu se primenjuje neki poseban porez, vi govorite da je to jedan normalan tok, normalna procedura, da tu nema ništa baš toliko problematično.
Ili ste se pre godinu dana igrali demagogije i marketinga, kada ste donosili zakon sa ovakvim terminima, pa sada struka to mora da ispravi da bi moglo da bude primenjivo, ili ste počeli da ublažavate oštricu ovog zakona.
Nije ovo obično opoziciono cepidlačenje, jer kada je Srpska napredna stranka u pitanju svaki oprez je dobar i neophodan.
Ovaj Zakon o ispitivanju porekla imovine ima svoju predistoriju iz koje se vidi da ovo može biti problem, a to je činjenica da 2012. godine, kada smo zajedno vodili borbu protiv režima Demokratske stranke jedno od obećanja koje ste i vi davali biračima jeste bilo da će biti donesen ovakav zakon i ljudi su to očekivali.
Mi trideset godina živimo u vrtlogu jednog divljeg kapitalizma i prvi pokušaj da se to dovede u red je bilo posle petog oktobra kada su dosovci obećavali da će neki sličan zakon doneti, pa pod uticajem stranih ambasada, sa Zapada, koje ne vole da se oligarhija mnogo propituje, došli smo u situaciju da se to zaboravilo.
Godine 2012. se obnavlja to očekivanje naroda da ćemo najzad one koji su se u vreme kad smo svi siromašili obogatili da ćemo ih preispitati, pa ako baš nećemo juriti veštice da im nećemo dozvoliti da baštine imovinu koju su opljačkali od ovog naroda. Ali, 2012. godina je bila pre osam godina. Osam godina ste čekali da biste doneli zakon koji ste obećavali pre osam godina. Zašto je to tako?
Da ste doneli ovaj zakon 2012. godine, možda ne bi ušli u onu trapavu sudsku proceduru protiv Miroslava Miškovića, već bi mnogo efikasnije, bez krivičnog gonjenja vratili mnoge stvari koje je on uzeo od ovog naroda u budžet.
Ali, ne. Uspon i vašeg lidera i vaše stranke počinje onog trenutka kada je on uhapšen, jer je marketing u pitanju. Dobra procena demagoška da će javnost pozdraviti to hapšenje i očekivati da će se sve to završiti na način tako što će biti razvlašćena oligarhija koja nam je smetala decenijama.
Sada smo u situaciji da više niko i ne zna kako se taj proces završava, a postoji ozbiljna opasnost da gospodin Mišković kada bude podneo tužbu za razne probleme koje je imao bude budžet naše države opteretio sa milionima evra.
Zato ja nisam siguran, u stvari, sumnjam, a čak mislim da ste obe stvari uradili, da ste ovaj zakon doneli sada, tj. pre godinu dana, sa fanfarama, oštrom retorikom, jer pokušavate marketinški da se opet dopadnete ljudima koji treba da glasaju za vas, a onda ćete s vremenom to ublažavati kad javnost zadrema, gurnuti i otupeti oštricu tog zakona.
Zato, ne mogu da glasam za njega, jer sumnjam. Mislim da je krajnje vreme da stranka koja ima toliku podršku u narodu i koja ima toliku moć počne ozbiljno da radi na reformi ovog društva, a ne da se bavi samo marketingom i da dolazimo u situaciju da kao narkomani morate da imate 60 i više posto na izborima. U normalnim parlamentarnim demokratijama najjače stranke imaju 30, 35%, a onda sedaju da se dogovaraju sa ostalima, pa prave konsenzus u društvu.
Kada svako od vas mora u svom kraju da dobije 60% i više, onda svi ostali moraju da budu zgaženi i to je atmosfera građanskog rata i nikakav ovakav zakon vam neće pomoći da nas ne gurnete u propast, jer ovo je samo marketing, i zato sumnjam u smisao ovog zakona.
Hvala.