Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskom sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku, 128 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 4. do 6. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova, Zoran Lazić, vršilac dužnosti sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova, Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i Bojan Cvetković, načelnik odeljenja u Ministarstvu spoljnih poslova.
Molim poslaničke grupe da ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih država, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.
Pozdravljam ministra Vulina koji je danas ovde prisutan u ime predlagača i dajem mu reč. Izvolite.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

| Ministar unutrašnjih poslova
Poštovani predsedniče Narodne Skupštine, gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, meni je zadovoljstvo što ću danas moći da vam skrenem pažnju na dva važna zakona - Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije u saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, koje je podnela Vlada. Naravno, ja vašoj pažnji skrećem i Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih država.
Dakle, dame i gospodo, migrantska kriza će trajati. Ja ovde nisam prvi put kada je u pitanju migrantska kriza i kada molim za vašu i tražim vašu podršku da Vlada Republike Srbije dobije još jedno sredstvo i još jedan mehanizam za borbu protiv migrantske krize, baš kao što vas molim da podržite i Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih država. Meksiko je prijateljska zemlja, nisu priznali Kosovo, nisu priznali tu lažnu državu, velika zemlja. Svakako da je svaki korak saradnje i svaki korak u kome mi pokazujemo koliko nam je stalo i koliko nam je bitno da ovakve zemlje, bez obzira koliko geografski budu udaljene, imaju podršku i imaju dobru komunikaciju sa Vladom, odnosno državom Srbijom.
Dame i gospodo, vas molim da sve o čemu ćemo danas raspravljati uzmete sa velikom pažnjom, sa velikom dozom razmišljanja, sa velikom dozom pažnje i da nam u danu za glasanje date podršku.
Ovi sporazumi su važni. Sporazum sa Meksikom je važan zato što pokazujemo koliko vodimo računa o našoj spoljno-političkim odnosima, koliko, bez obzira na geografsku udaljenost tražimo prijatelje svuda u svetu, jer glas Meksika nije beznačajan, nije nevažan. Nije nevažan u UNESKO-u, nije nevažan u Interpolu, nije nevažan u UN, to je velika i brojna zemlja i važna u Južnoj Americi. Kao što je važno kako ćemo se boriti sa posledicama migrantske krize i kako ćemo na našim granicama zaustavljati što veći broj iregularnih migranata.
Dame i gospodo, vrlo često i vi i ja, mi smo obični ljudi, normalni ljudi, ljudi koji se kreću u svakodnevnom životu, ljudi koji komuniciraju i razgovaraju sa ljudima koji nisu poslanici u Narodnoj skupštini, nisu političari, nisu u nekom smislu ljudi koji donose odluke na nivou države, ali ljudi zbog kojih mi postojimo. I vi i ja znamo koliko puta nam naši sugrađani, naše komšije izražavaju svoje bojazni zbog prisustva migranata, zbog mogućnosti da dolaze nekontrolisano, zbog mogućnosti da se dosele ili nasele na našem prostoru.
Ovo je jedan od sporazuma koji nam omogućava da se borimo protiv takvih pojava, da čuvamo svakodnevni oblik, svakodnevni način našeg života, koji nam omogućava da čuvamo svoj prostor, svoju teritoriju, ali i, što je važnije od teritorije, mogućnost da živimo onako kako smo navikli.
Migrantska kriza neće proći. Neće proći ni u mandatu ove Skupštine. Neće proći, bojim se, ni u političkom mandatu svakog od nas. Migrantska kriza će trajati i na nama je da se borimo protiv njenih posledica, da sačuvamo sposobnost države Srbije da reaguje humano, odgovorno, organizovano, ali da nikad ne dozvoli da naša zemlja postane parking za migrante, da naša zemlja postane nekontrolisani prostor na kome se naseljava ko hoće i ulazi kako hoće. Zato nam je važno da i sa EU i sa našim susedima imamo odgovarajuće sporazume koji nam omogućavaju da se protiv posledica migrantske krize borimo. Niko ne sme i ne može da uzima zakon u svoje ruke, niko ne sme i ne može da pomisli da država ne radi svoj posao, pa da će on da organizuje nekakve patrole, straže.
Zato ste vi tu i zato vam se zahvaljujem što ćete sa pažnjom i velikom odgovornosti pogledati, razumeti, razmišljati, diskutovati o ovom važnom sporazumu i dati državi Srbiji mogućnost da imamo još jedan mehanizam i još jedno sredstvo u kome ćemo se boriti protiv posledica migrantske krize. Dame i gospodo, radujem se našoj raspravi. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine ministre.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada dajem reč predstavnicima, odnosno izvestiocima nadležnih odbora.
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo i od ministra Vulina o čemu ćemo danas govoriti u plenumu. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici ocenio da ovi predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Danas ćemo najpre govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država. Na ovaj način stvorićemo novi pravni okvir za realizaciju bilateralne saradnje u oblastima koje sam navela, a koje stoje u samom nazivu Sporazuma. To će stvoriti i mogućnost za neku konkretizaciju saradnje kroz naravno periodične programe unapređenja svih ovih oblasti.

Zatim, govorićemo u plenumu o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Srbiji. Pravni odnos i saradnja između Agencije i naše zemlje je jako važna. Ovaj Sporazum će olakšati saradnju u oblasti prekograničnog kriminala. Naravno biće angažovani i određeni timovi iz ove Agencije na teritoriji Srbije, naravno na osnovu instrukcija, koji će delovati u prisustvu naših službenika.

Na kraju, govorićemo u plenumu o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Ovde se radi o formalizovanju procedure, o ojačavanju sistema, pre svega prevencije, identifikacije i zaštite, naravno sve sa stavljanjem akcenta na status žrtava trgovine ljudima.

Predlažem koleginicama i kolegama da damo podršku ovim sporazumima i zbog dobrih bilateralnih odnosa koje naša zemlja treba da gradi sa navedenim zemljama, ali i zbog razvoja konkretnih oblasti, naročito ako znamo da je prioritet u radu Vlade borba protiv svih oblika kriminala. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Aleksandar Marković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što mogu da vas izvestim da je Odbora za odbranu i unutrašnje poslove na jučerašnjoj sednici jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ova dva predložena zakona, dakle Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Ovim Sporazumom uspostavljamo pravni osnov za saradnju sa Evropskom agencijom za graničnu i obalsku stražu, dakle šire poznata kao „Fronteks“ koja je osnovana još 2004. godine, a čije su nadležnosti proširene 2016. godine u cilju sprečavanja prekograničnog kriminala.

Glavni zadatak je bolja zaštita spoljnih granica, efikasno upravljanje migracionih tokova i obezbeđivanje visokog nivoa bezbednosti, naravno uz poštovanje nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije i kako je rečeno samo i isključivo uz prisustvo policijskih službenika Republike Srbije.

Kada je reč o Sporazumu sa Republikom Severnom Makedonijom uspostavljamo osnov za efikasnu zajedničku borbu protiv trgovine ljudima i mislim da treba uzeti u obzir i to da smo pre nepune dve nedelje usvojili i Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata takođe sa Republikom Severnom Makedonijom, što govori o tome koliko je Srbija posvećena unapređenju kapaciteta u borbi protiv kriminala, takođe kada je reč o povećanju nivoa bezbednosti u regionu, ali i kada je reč o razvoju ukupnih bilateralnih odnosa naše dve zemlje.

Na kraju, želeo bih da zaključim da svaka civilizovana država u svetu želi da obezbedi mir, stabilnost i sigurnost svojim građanima, a da bi bilo koji subjekt, u krajnjem slučaju država mogla da deluje neophodan je pravni okvir za takve aktivnosti, tako da će i ova dva sporazuma koja su danas pred nama obezbediti da zajedničkim snagama stanemo na put svim ovim pobrojanim pretnjama koje su zajedničke i koje poznaju granice.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da u Danu za glasanje usvojimo ova dva predložena zakona. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Sada su na redu predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, Muamer Zukorlić.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dakle tri zakona koja se tiču tri važna sporazuma sa različitim temama po kojima danas treba da se izjasnimo i za koje treba da glasamo.

Sporazum, odnosno zakon o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji sa Meksikom, odnosno Sjedinjenim Meksičkim Državama spada u red važnih sporazuma. Važna zemlja, iako kako čusmo i znamo, daleka, ali isto tako veoma važna tematika, iako u vremenima određenih kriza, obično tema prosvete, tema sporta, posebno tema kulture vrlo često budu zapostavljeni i nemaju onaj značaj koji treba da imaju.

Usvajanjem ovog zakona, odnosno potvrđivanjem ovog sporazuma mi i kao Narodna skupština, ali isto tako i kao Vlada pokazujemo kapacitet da ne dopustimo da nam Kovid kriza i sve ono što ona implicira, da nas ometu u normalnom funkcionisanju, u delovanju državnih organa, pa čak i kada su ove teme u pitanju koje obično dobijaju na značaju u vremenu blagostanja i u vremenima kada država i društvo imaju kapaciteta da se bave elitnim pitanjem.

Posebno sam i dodatno zainteresovan za prosvetnu i kulturnu saradnju sa bilo kojom zemljom, uključujući i Meksiko, i zbog činjenice da se nalazim na mestu predsednika Odbora za obrazovanje, nauku i informatičko društvo koji, evo, za samo nekoliko meseci pokazuje ozbiljne aktivnosti. Ne znam da li smo jedini odbor koji već do sada ima dva pododbora, Pododbor za omladinu i sport i Pododbor za informatičko društvo i digitalizaciju.

Bez obzira što smo na samo početku ovog mandata, članovi ovog Odbora su pokazali inicijativnost, kreativnost, Odbor svakako, imao razumevanja, a pravila i sistem rada Narodne skupštine su dovoljno bili komotni za tako nešto, zato želim ovo zadovoljstvo i radost da podelim zajedno sa vama ovde, ali isto tako i sa svim građanima Srbije koji nas prate. To zapravo pokazuje da mi ovde u Narodnoj skupštini kroz Odbor, kroz ovaj resorni odbor, a uveren sam da je to slučaj i sa drugim resornim odborima, zapravo, ne dopuštamo da nas ova kriza omete, a ona nije samo eksplicitno, da, jeste eksplicitno zdravstvena, i veoma ekplicitno i privredna. Međutim, ona je eksplicitno sveopšta, ona vrlo jasno utiče na naše celokupno i mentalno i psihičko i zdravlje i stanje i zato gde god možemo da pokažemo kapacitet i mogućnosti da budemo inicijativni i da delujemo normalno, razvojno, progresivno, to je veoma važno, ne samo za tu temu i ne samo za to čime se bavimo, već je veoma važno da šaljemo građanima poruku da smo jači od krize, da smo jači od svih ovih izazova koji su pred nama i u individualnom i u kolektivnom smislu.

Dakle, psihičko stanje, opredeljenje da ste gornji, da ste jači, da ćete da pobedite, bilo da je u pitanju zdravlje, bilo da je u pitanju kriza, su veoma bitni i zato smo mi ovde u Narodnoj skupštini, kao i svi predstavnici naroda na svim pozicijama, ponajpre pozvani da širimo optimizam, da širimo odlučnost da svaku krizu, svaku bolest i svaki izazov koji je pred nama pobedimo i budemo jači od njega, jer zapravo, ta atmosfera i to stanje pojedinca, ili tačnije to stanje duha je ključno i u pobedi samog pojedinca koji se suoči sa određenom bolešću, ali isto tako i u nameru da pobedimo svaki drugi izazov i svaku drugu krizu.

Zato ovaj Sporazum podržavamo. Poslanici Stranke pravde i pomirenja, će u danu za glasanje dati svoj glas potvrdi ovog zakona, čime ćemo i sa ovom zemljom, veoma zanimljivom zemljom, da jeste to velika daljina, ali jeste saradnja sa bliskim zemljama geografski i kulturološki bliskim zemljama, ona ima drugu čar izazova, međutim, daleke zemlje poput Meksika, treba da nam budu interesantne upravo zbog svih onih različitosti koje one imaju, jer kulturna razmena, prosvetna razmena, a posebno kažem, kulturna razmena, ona je posebno interesantna tamo gde su različitosti naglašene, jer samo u razmeni sa različitostima, u susretu sa različitostima i u mogućnosti da razmenimo ta kulturna dobra i iskustva, zapravo se dešava oplemenjenje sopstvene kulture. Nažalost, mi imamo razne teorije pogotovo, i razne politike koje preferiraju određene kulturne homogenizacije.

Dakle, da bilo koja homogenizacija, etnička homogenizacija, kulturna homogenizacija, bilo koja homogenizacija, ona je na početku privlačna, ona deluje izazovno, deluje da će nam olakšati opstanak, da će nam olakšati razvoj, jer ako ste sami, ako ste isti, to jeste lakše i jednostavnije, ali nije uvek, pogotovo, skoro ne nikada, jednostavnije i lakše nije kvalitetnije. Zato, ostati sam, ne biti sa drugima, homogenizovati se, etnički, homogenizovati se kulturološki, da, pojednostaviće nam funkcionisanje, biće nam lakše, biće jednostavnije. Ali, jednostavnost nikada nije obogaćivala kulturu. Različitost je obogaćivala kulturu.

Zato se i pokazalo, narodi koji su svoje politike bazirali na homogenizaciji, oni su imali određenu dinamiku razvoja dok nisu ostvarili tu homogenizaciju, dok nisu uspeli da oteraju druge i da se razdvoje od drugih. Međutim, od trenutka kada su oterali druge ili otišli od drugih, svejedno. Dakle, kada su se razdvojili sa drugima, tog trenutka se sva dinamika zaustavila, tog trenutka su bili i ostali upućeni sami na sebe.

Ne možete se oplemeniti sami sa sobom. Biljka, voćka ne može da se oplodi sama sa sobom. Potrebna joj je druga voćka, a oplodnja i oplemenjenje te voćke je kvalitetnija ako postoji različitost u toj drugoj voćki. Slično je i sa čovekom, posebno u kulturnoj, odnosno kulturološkoj dimenziji. Potrebna je različitost, jer ona stvara tu pozitivnu dinamiku.

Jedan od Božijih zakona proklamovan u svetim knjigama jeste da je čovek celokupna ljudska vrsta su nastali od jednog čoveka i jedne žene. Dame i gospodo, mi smo jedna vrsta. Da, postoje rase, da postoje nacije, da postoje različitosti, ali smo od iste vrste, od istog čoveka, od jednog čoveka i jedne žene. Zato ne postoji prednost jednih nad drugima po samoj pripadnosti, etničkoj, jezičkoj ili kulturnoj. Može postojati vrednost samo u kvalitetu, a smisao po istoj svetoj postavci, smisao nacionalnih, rasnih razlika jeste međusobno upoznavanje, odnosno savremenim jezikom kazano međusobna kulturna razmena u meri sposobnosti te kulturne razmene, naravno da biste sarađivali kulturno, da biste sarađivali prosvetno. Istina, ne možete uspostavljati saradnju ukoliko niste jasno i precizno definisali sopstveni identitet, subjektivitet, samobitnost i kvalitet.

Dakle, poziva na međusobnu saradnju i kulturnu razmenu nipošto ne sme da se shvati kao odricanje od sopstvenog identiteta što jeste bila ideja, ideologija koja je ovde vladala pola veka. Hajmo bratstvo, jedinstvo na tome da se svi odreknemo sebe, pa da postanemo nešto iznad, nešto treće, nešto novo, pa smo se onda donekle odrekli sebe, a nismo postali to treće zato što je to treće bilo hibridno, nemoguće, nije prirodno, nije originalno i onda smo ostali na pola tog puta i nastupila je kriza identiteta, a zapravo iz krize identiteta dobijamo nesigurnost u sebe. Kada dobijete nesigurnost u samog sebe, individualno i kolektivno imate potrebu iz straha da negirate druge, imate dakle želju i nameru i potrebu da druge eliminišete i tu nastaju sukobi, ratovi, zločini, nažalost i sve ono što krvavo obeležava jedno celo stoleće ovde na Balkanu među braćom, komšijama, sličnim, istim, srodnim ili različitim.

Dakle, to bi trebalo da nam bude lekcija, da nam budu pouke da shvatimo da nije smisao zajedništva, niti je smisao čak pomirenja za koje se mi kao stranka zdušno i aktivno zalažemo, da se pomirenje odnosno mir i saradnja ostvaruju na način odricanja sopstvenih posebnosti. Naprotiv, što ste sigurniji u sopstvenim posebnostima, što ste uverljiviji u svojoj kulturi, znanju, vi imate više kapaciteta, imate jače mogućnosti i više samopouzdanja da pravite saradnju sa drugima.

Jer, zapravo kulturna razmena znači da vi ono što imate vaše ponudite drugima, pokažete drugima, potpuno sigurni i ponosni u onome što jeste, a da oni pokažu vama ono svoje pa da razmenite znanja, jer inače znanja imaju smisla, sva znanja ili svo znanje ima smisla samo u onoj meri u kojoj će služiti čoveku, u onoj meri u kojoj će podići našu individualnu i kolektivnu svest.

Mi smo, nažalost, danas, u savremenoj ljudskoj civilizaciji, izgubili tu orijentaciju, gde znanje nije podređeno čoveku. Mi danas imamo dehumanizirano znanje. Mi danas imamo mnogo znanja, posebno u onome što se zove nauka, koje se odreklo kodeksa i etičkih i onih temeljnih, naučnih, pa se, nažalost, veoma često suočavamo sa time da su rezultati tog znanja na štetu čoveka, da su dostignuća nauke upotrebljena za uništenje čoveka, za razaranje čoveka, bilo u klasičnim oblicima ratnih razaranja, bilo u nekim drugim, koji ugrožavaju elementarnu ljudskog čoveka.

To nije dobro. Taj pravac razvoja znanja nije dobar. Znanje ima smisla i ono je blagodet i ono je vrednost samo dokle služi čoveku, dok je podređeno čoveku, a služi čoveku dok se kroz znanje i kroz upotrebu tog znanja vodimo i koristimo jasnim, tradicionalnim, etičkim principima. Mimo toga mi imamo uglavnom štetu i imamo zlo.

Zato je jako važno da zemlja poput Srbije, kao i sve druge zemlje koje nisu tako brojno velike, zapravo budemo svesni šta su naši glavni resursi. Naš glavni resurs je čovek.

Mi ovde imamo dobre temelje za dobro obrazovanje, pa čak i za nauku, iako ozbiljna nauka i velika nauka podrazumeva i ozbiljne ekonomske, finansijske potencijale, za šta uglavnom imaju kapaciteta samo brojno velike zemlje i velike nacije.

Ali, ono u čemu mi jesmo izuzetno konkurentni jeste pojedinac, građanin ove zemlje, mladi ljudi, talenti, po čemu jeste i Srbija, ali uopšteno Balkan, prepoznatljiv, sa veoma inteligentnim, veoma snalažljivim, veoma ambicioznim ljudima. Ali je isto tako činjenica da mnogi naši mladi i talentovani mozgovi tek dožive afirmaciju kada odu iz ove zemlje. Dokle god bude tako, mi sa tim ne možemo biti zadovoljni.

Do sada su postojali određeni trzaji, postojali određeni iskoraci, kao što su ideje naučno-tehnoloških parkova, od onog u Petnici koji se svetski proslavio, imamo i ove nove na kojima se radi, ali ne smemo posustati i ne smemo stati. Ne smemo dopustiti da i ovi projekti na neki način budu žrtva određene prašine raznih interesnih grupa u obrazovanju, o kojima sam i ranije govorio, već moramo nastaviti i doći do momenta, do atmosfere u kojima će taj mladi talenat ovde imati brzu traku i kod nas i da ne mora bežati u Nemačku, Francusku, Beneluks ili Skandinaviju ili Ameriku da bi njegov mozak odnosno njegov talenat došao do izražaja.

Što se tiče drugog sporazuma, vezanog za evropsku agenciju koja se bavi obalnim i graničnim stražama, svakako da to treba podržati. Ja ću samo podeliti jedno iskustvo koje sam imao prošle godine kada sam prelazio na graničnom prelazu Bratunac iz BiH u Srbiju, dakle na našoj granici. Po prvi put sam se suočio, pretpostavljam u okviru slične saradnje da smo tamo imali određene policajce iz zapadne Evrope, jedan je čini mi se bio danske uniforme a jedan slovenačke uniforme, do tada nisam čak imao informaciju da to funkcioniše, bilo mi je čudno, i kada sam pitao o čemu se radi, obavestili su me. Međutim, ono što mi se nije dopalo jeste da su se oni tu ponašali kao da su domaći, a da su naši granični policajci bili prilično uplašeni i zbunjeni. Čak sam ja reagovao i prema jednima i prema drugima i objasnio im čija je ovo zemlja, čija je ovo granica, kako ko treba da se ponaša, da ovi koji su došli tu po osnovu određenog sporazuma da mogu da obavljaju svoj posao, ali da oni nisu suvereni na toj granici već da su domaći policajci oni koji treba da obavljaju taj posao.

Svakako skrećem pažnju na ovo da je možda potrebno dodatno našim graničnim policajcima pojasniti, do kraja ih edukovati i objasniti im šta su zapravo njihove oblasti, da ti policajci koji dolaze u okviru ovih određenih sporazuma da su oni tu gosti, da oni mogu obavljati svoj posao, ali da oni nipošto ne preuzimaju nadležnosti prilikom tih svojih obilazaka, odnosno obavljanja toga posla.

Treći sporazum odnosno zakon kojim se potvrđuje Sporazum o saradnji sa Severnom Makedonijom o sprečavanju trgovine ljudima, jasno vam je, kada izgovorite pojam – trgovina ljudima, to tako surovo zvuči, to zvuči čak morbidno, to predstavlja veliki teret za svakog čoveka koji oseća reč. Dakle, mi u 21. veku, nažalost, imamo skoro normaliziranu upotrebu pojma – trgovina ljudima.

Svakako da je ovde dimenzija ovog kriminala kroz temu odnosno pojavu migranata i migrantske krize najizraženija, ali pitanje trgovine ljudima nije samo vezano za migrante, već je vezano i za razne druge oblike tog, da tako kažem, trafikinga, ali svakako da ovo pitanje treba da ima svoj zakonski epilog, odnosno svoju formu, kao što je ima i svakako da i ovaj sporazum treba da podržimo i podržaćemo ga u danu za glasanje.

Ali, ono na šta želim da ukažem jeste da ove teme, ovako surove i teške teme moraju imati i značajnije mesto u drugim oblicima komunikacije, medijskim, prosvetnim i svim drugim. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Sada dajem reč narodnoj poslanici Jasmini Karanac. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Jasmina Karanac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se na početku svog izlaganja osvrnuti na Sporazum između Republike Srbije i Severne Makedonije, a tiče se saradnje u oblasti protiv trgovine ljudima.

Budući da dve zemlje imaju dobru saradnju, što su pre samo nekoliko dana, kada je Srbija Severnoj Makedoniji donirala vakcine, potvrdili i premijer te zemlje Zoran Zajev i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, oni su tada najavili i nove vidove saradnje u više oblasti, tako da je logično i od obostranog je interesa donošenje sporazuma o zajedničkoj borbi protiv trgovine ljudima.

S obzirom da obe zemlje, i Severna Makedonija i Srbija se nalaze na tzv. Balkanskoj ruti i da su potpisivanjem Mini Šengena granice između Srbije i Severne Makedonije otvorene za slobodno kretanje i ljudi i roba i usluga i kapitala, što je velika prednost i napredak, ali, s druge strane, to je veliki bezbednosni izazov.

Zato je neophodno i zakonom urediti način borbe protiv kriminala, u konkretnom slučaju – zajedničku borbu protiv trgovine ljudima.

Ne treba gubiti iz vida da, pored trgovine oružjem i narkoticima, trgovina ljudima predstavlja najunosniju granu organizovanog kriminala i najteži oblik kršenja ljudskih prava.

Brojni su razlozi da neko postane žrtva trgovine ljudima. Najčešće su ekonomske prirode, jer siromaštvo i loš ekonomski položaj vrlo često su uzrok da neko poveruje u lažna obećanja o boljem životu i tako nesvesno postane žrtva trgovine ljudima. Zatim, to mogu biti migracije, jer u tom slučaju ljudi najčešće nemaju veliki izbor i zaštitu i lako postaju žrtve kriminalaca. Takođe i porast organizovanog kriminala je u tesnoj vezi sa trgovinom ljudima, jer ona daje mogućnost kriminalnim grupama da dođu do velike materijalne koristi i sticanja visokog profita.

Istraživanja govore da je od svih oblika trgovine ljudima najzastupljenija ona koja se odvija sa ciljem seksualne eksploatacije i ovde su uglavnom žrtve devojčice i mlade žene. Brojni su i primeri prinude na prošnju koja se neretko odvija svakodnevno na ulici pred našim očima. Zatim, prinuda na vršenje krivičnih dela i u tu klopku najčešće zapadaju mladi ljudi misleći da je to brz i lak način da dođu do novca, ali i prinuda na brak, kao i radna eksploatacija.

Sve su to primeri trgovine ljudima, a čak 80% žrtava su žene i deca.

Treba imati u vidu i da je migrantska kriza donela nove izazove kada je reč o borbi protiv trgovine ljudima i ovim problemom naročito su zahvaćene Srbija i Severna Makedonija. Posebno osetljivu grupu čine deca, naročito ona koja putuju bez pratnje odraslih. Takva relativno novonastala situacija zahteva prilagođavanje celokupnog antitrafiking mehanizma i ceo novi sistem usluga koje su neophodne kako bi se žrtvama trgovine ljudima pružila sva potrebna pomoć i zaštita. Sporazum koji je pred nama predviđa sve neophodne mehanizme i u mnogome bi trebalo da doprinese uspešnijem suzbijanju trgovine ljudima u regionu. U čemu se ogledaju ti mehanizmi? Pored ostalog u prevenciji.

Ovaj sporazum, koji ćemo mi, nadam se, usvojiti, predviđa sprovođenje zajedničkih informativnih kampanja dveju zemalja u cilju sprečavanja trgovine ljudima, a posebno dece. Zatim, sprovođenje kampanja koje bi se odnosile na otkrivanje novih trendova u trgovini ljudima, posebno u eri digitalnih tehnologija, kada su sve veće mogućnosti zloupotreba na internetu. Kao jedan od važnih vidova prevencije, neophodno je i jačanje socioekonomskog položaja ranjivih kategorija ljudi, jer jedan od osnovnih razloga zbog kojih ljudi bivaju uvučeni u proces trgovine ljudima je, kao što sam već napomenula, ekonomske prirode.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smatramo da dosledna borba protiv kriminala podrazumeva pre svega borbu protiv uzroka koji dovode do kriminalnih radnji. Nejednake mogućnosti, beznađe, nedostatak obrazovanja i socijalne teškoće česti su uzroci kriminala, ali i pogodno tlo da se sklizne i postane žrtva kriminala, u ovom slučaju žrtva trgovine ljudima. Zato se mi iz Socijaldemokratske partije Srbije zalažemo za pooštravanje kazni za sva krivične dela, jer smatramo da je svrha sankcije generalna prevencija kriminala. Zato su, smatramo, neophodne veoma stroge kazne koje će pre svega preventivno uticati na smanjenje stope kriminaliteta.

Takođe, smatramo da Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje ima ključnu ulogu u ovoj borbi, mora da stoji na raspolaganju dovoljan broj obučenih kadrova, kao i sva savremena oprema. Takođe, neophodna je saradnja sa tužilaštvima, ali i sa Ministarstvom pravde kada je u pitanju pružanje pomoći žrtvama. Žrtvi se mora pružiti zaštita, ona mora biti obaveštena o svojim pravima i obavezama vezano za smeštaj, pravnu pomoć, pomoć u pribavljanje dokumenata, kao i pomoć za dobrovoljni povratak u zemlju porekla.

Ovaj Sporazum o saradnji između Srbije i Severne Makedonije tretira sve spomenute aspekte, kao i zaštitu podataka o ličnosti. Kada su deca u pitanju, sporazum predviđa procenu svih rizika kao što su roditeljske kompetencije, a preduzimaju se i mere starateljske zaštite i pružanja neophodne pomoći i podrške, a sve u najboljem interesu deteta. Nadležni organi obeju strana potpisnica ovog sporazuma se međusobno obaveštavaju o svim pokrenutim postupcima.

Nisu Srbija i Severna Makedonija jedine zemlje koje se suočavaju sa ovim izazovima. To je problem širih razmera i smatram da je saradnja država regiona važna i neophodna u cilju borbe protiv trgovine ljudima, a sporazum o kome mi ovde danas govorimo, kao i dosadašnja saradnja sa drugim zemljama kao što su Austrija, Slovenija, Mađarska, je svedočanstvo da Srbija ovom problemu pristupa veoma odgovorno i ozbiljno.

Još jedan važan bezbednosni sporazum je pred nama, a tiče se granične saradnje i bezbednosti granice između Srbije i EU. Srbija se graniči sa četiri zemlje EU, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom. Od ukupne dužine granice, koja iznosi 2352 kilometra, granica sa zemljama EU je 1337 kilometara. Ovaj sporazum nije isključivo stvar ili ideja Srbije, već i EU koja želi da dodatno osnaži bezbednost na svojim spoljnim granicama. Ovo je još jedan mehanizam u borbi protiv migrantske krize.

Koliko god da postoje različiti stavovi i koliko god da su države EU podeljene kada je reč o politici azila, ipak postoji, rekla bih, zajednički imenitelj, a to je zaštita spoljnih granica, što se direktno reflektuje na zemlje koje nisu u EU, u ovom slučaju i na Srbiju. Mi tu ne možemo ostati izuzeti. Dobro je da donosimo pravni okvir koji će da tretira ovu oblast.

Ovaj sporazum će omogućiti zajedničke operacije i angažovanje timova čije će aktivnosti biti usmerene na zaustavljanje ilegalne imigracije, kao i prekograničnog kriminala, a mogu da uključe i veću tehničku i operativnu pomoć na granici i to je dobro.

Ono što je još dobro i treba napomenuti da su članovi tima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu Fronteks ovlašćeni da obavljaju zadatke potrebne za kontrolu granice, ali s tim da moraju da poštuju zakonodavstvo Republike Srbije i mogu obavljati zadatke samo na osnovu instrukcija u prisustvu policijskih službenika Republike Srbije. Zato će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije u Danu za glasanje podržati sve sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.