Mislim da mogu sve vreme da istrošim, moraćete da sačekate.
Poštovani gospodine Vulin, ministre drago mi je što vas vrlo često i u ovom sazivu gledam u ovom visokom domu, što govori o vašoj posvećenosti prema radu, vas i vašeg ministarstva.
Drago mi je što je ovaj sporazum između Vlade Republike Severne Makedonije i Vlade Republike Srbije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima na dnevnom redu iz više razloga.
U prvom redu, mi smo sa Makedoncima etnički bliski narod, a sa druge strane i skoru istu imamo prošlost. Nadalje, imamo istu srpsku pravoslavnu veru, premda Makedonci svojataju drugu, ali je još uvek ne priznata od strane srpskog patrijarha, skoro isti jezik i skoro isto pismo, skoro istu kulturu, ako ne onda blisku i zajedničku i skoro istu prošlost.
Zato je ovaj sporazum o borbi protiv trgovine ljudima izuzetno bitan i dobro je što se našao na dnevnom redu ovog visokog doma. Ta saradnja, kako smo videli, odvijaće se po mnogim pitanjima iz domena borbe protiv trgovine ljudima, a posebno po pitanju razmene informacija i podataka za identifikaciju žrtava trgovine ljudima, a isto tako i po pitanju razmene informacija u cilju priznavanja zaštite i pomoći žrtvama trgovine ljudima i dobrovoljnog povratka u zemlju porekla tih ljudi. Isto je i po pitanju sprovođenja zajedničkih projekata u oblasti prevencije u borbi protiv trgovine ljudima i mislim da je to izuzetno dobro područje.
Nadalje, na razmeni podataka u krivičnim postupcima, a smatram da je izuzetno područje saradnje važno u organizovanju obuke, radionica i seminara i u razmenjivanju iskustava u borbi protiv trgovine ljudima.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, trgovina ljudima je izuzetno povezana sa korupcijom. Ja o tome neću govoriti, pošto sam to govorio na prošloj sednici Skupštine, postoji bela, crna, siva, itd, ali ću samo jedan podatak izneti kada je u pitanju trgovina ljudima, bela korupcija.
Kada je u pitanju bela korupcija, daću jedan primer, a to je korupcija radi ostvarivanja privilegovanog položaja po osnovu rođačke ili prijateljske veze. Dajem primer Bojana Pajkića, koji je bio predsednik Izvršnog veća Vojvodine, koji ovih dana napada SNS i koalicione partnere, a posebno predsednika Vučića. Pajtić je, dok je bio u Izvršnom veću Vojvodine, zapošljavao, ovo što govorim citiram od Ješića: „Pajtić je zapošljavao u Izvršno veće Vojvodine tetke, sestre, strine, svastike, šurnaje i kumove tako što je od 270 radnika u Izvršnom veću Vojvodine kada je došao, kada je otišao imao je 670 radnika“, 17. 09. gospodnje 2014. godine. Eto, to je njihov žuti Ješić rekao za Pajtića, a on drži lekcije ovih dana nama.
Kad smo već na tom sporazumu sa Severnom Makedonijom, dozvolite da kažem da Dragan Đilas, za Evropu Đilaš, pošto ima dva pasoša, se sastao u Makedoniji sa kriminalcima i kradljivcima donjeg veša iz Majamija, gde se dogovarao o finansiranju opozicije i rušenju vlasti, a posebno Aleksandra Vučića, i dovođenju na vlast sebe i svoje opozicije. U tu svrhu dobili su finansijska sredstva negde oko 300 do 400 hiljada evra i finansirali proteste „Jedan od pet miliona“ sa ciljem zbacivanja vlasti ne izborima nego ulicom.
Kad sam već kod Dragana Đilasa, dozvolite da kažem da su i Dragan Đilas i Marinika Tepić, inače politički i električni zec Dragana Đilasa, pljunuli na žrtve Jasenovca ovih dana, kako ste videli. Oni su u duetu lajkovali objavu jednog tvita u kojem se navodi da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić „bolesnik i da treba da se leči“, samo zato, poštovani građani, što je rekao da je gledao film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“ jer je, kako je naveo, „težak i važan za naš stradalni narod“. Ovog tviteraša posebno je razbesnelo to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da se realizacija filma dešava na njegovu inicijativu. Da li možete da verujete da je to podržao Dragan Đilas i Marinika Tepić?!
Kad smo već kod Jasenovca, ja se izvinjavam, samo jedan podatak pošto jedno 30-40 godina izučavam to, imam četiri naučna rada na četiri međunarodne konferencije o Jasenovcu, odmah da kažem da nas malo iz Srbije ima, po jedan ili dvojica, da kažem sada jedan podatak koji se nije desio u istoriji čovečanstva ni jednom narodu, nego što je srpskom.
Obratite pažnju, poštovani građani Republike Srbije, ustaško opljačkano blago od zlatnog nakita stradalnih srpskih mučenika jasenovačkog logora smrti 1941-1945. godine, od ogrlica zlatnih, zlatnih zuba, zlatnih lančića i drugog zlatnog nakita pretvorili su ustaše u dijamante, ali je korišćeno od strane ustaša u emigraciji i zagrebačkog Kaptola za dolazak, verovali ili ne, Franje Tuđmana na vlast i naoružavanje otcepljenja Hrvatske 1991-1995. godine. To se nije desilo u istoriji čovečanstva.
Ferdinand Jukić, ovo su sve hrvatski izvori, bivši agent u doba zabrane isporuka oružja na crnom tržištu, svedočio je da je dijamante od jasenovačkih žrtava Tuđmanu doneo u kabinet hrvatski kardinal Franjo Kuharić 1990. godine. I gle čuda, Jukić kaže, citiram: „Početkom 90-ih godina, kada je ponestalo novca za odbranu Hrvatske, bio sam pozvan u ured predsednika Franje Tuđmana, koji mi je pokazujući rukom na dijamante, rekao – Kada si već, kako se priča, svemoćan u nabavi, pokušaj nešto i prodati“. Jukić kaže da su mu dijamanti bili u tri torbe, a on je uzeo nekoliko dijamanata i prodao. Ono što je bitno, to govore hrvatski izbori, to je kasnije bilo u vrednosti negde oko 80 miliona dolara. Dakle, sa zlatnim zubima srpskih i jasenovačkih žrtava, pretvorenih u dijamante kasnije, nakon 75 godina, Tuđman i Hrvati uzimaju oružje s kojim su klali Srbe i 1991. godine. Sve ovo što vam govorim, uvaženi narodni poslanici, su hrvatski izvori.
Dozvolite dalje da pređemo na Sporazum sa Meksikom. Hvala Meksiku što nije priznao tzv. nezavisnost Kosova i Metohije. Međutim, moram da kažem, ima onih u Srbiji koji ga priznaju. Gle čuda, jedno Meksiko i masa zemalja ne priznaju, ali priznaje zato Srbijanka Turajlić, koja je 2018. godine rekla: „Kosovo je izgubljena teritorija za Srbiju, borba za rešavanje Kosova i Metohije je igrokaz“. Ovo je za nju igrokaz. Znate li koja je ta žena? To je žena koja je rekla za spomenik Stefana Nemanje, citiram: „Monstrum spomenik Stefana Nemanje treba što pre srušiti i ukloniti sa Savskog trga u Beogradu“. Mediji pod kontrolom Đilasa tvrde da nije niko rekao da ga treba rušiti. Evo ovog citata, dan, vreme i čas da citiram. Nadalje, na N1, pod kontrolom Đilasa, ona je rekla da je ovaj monumentalni spomenik, citiram: „Nešto čega se svaki normalan čovek treba da stidi“.
I da ja ovo skratim, poštovani predsedniče Skupštine, zašto je ona i ne ona, videćete, ima ih još, protiv spomenika Stefana Nemanji? Po mom mišljenju, prvo, zato što je podignut srpskom svetitelju, drugo, zato što je Stefan Nemanja utemeljitelj srednjovekovne srpske države, zato što je spomenik delo ruskog umetnika, nadalje, zato što je inicijator podizanja spomenika Aleksandar Vučić i na koncu, zato što je spomenik Stefanu Nemanji dobro za srpsku kulturnu i patriotsko trajanje.
Uvaženi predsedniče Narodne Skupštine, gospodine ministre Vulinu, kada smo sada na ovom Sporazumu sa Meksikom, rekli smo da Meksiko ne priznaje lažnu državu Kosovo, ali ima akademika koji priznaju. Akademik predsednik SANU Kostić, akademik Simović, akademik Teodorović i, verovali ili ne, dopisni član SANU Ljubodrag Dimić, koji brani Kostića, a on je rekao, citiram, a kako vi uvaženi građani znate i vi poslanici, ja napamet ništa ne pričam.
Citiram, predsednik Akademije je rekao - Kosovo i Metohija de fakto i de jure nije srpsko. Dakle, ponavljam - Kosovo i Metohija de fakto i de jure nije srpsko, završen citat, što je notorna neistina.
Ja pitam uvažene akademike – da li je ono naše, de jure, po našem Ustavu srpsko? Da li je po Rezoluciji 1244 srpsko? Da li je po Povelji Ujedinjenih Nacija srpsko? Jel to pravni dokument? Da li je po završnom dokumentu iz Helsinkija 1975. godine, gde se implicitno kaže da pokrajine nemaju pravo na secesiju?
Zašto to govore uvaženi akademici? Nemaju oni to pravo kao akademici, zato što mi nismo otvorili ustavno pitanje Kosova i Metohije, u ovom visokom domu, ni u Srbiji. To narušava teritorijalni integritet, jer to nismo otvorili. Jel tačno da nismo? Tačno je. To građani svi znaju.
E, sada, dozvolite, poštovani građani, gospoda akademici moraju da znaju da je Kosovo i Metohija poprište naše srpske sudbine. Je li znaju ili ne znaju? Na Kosovu smo najviše se radovali, dame i gospodo, i najviše se nadali na Kosovu. Na Kosovu smo najviše domete dostizali, stradali najviše i vaskrsavali najviše. Na Kosovu nam se sve ostvarilo, i kraljevstvo, i carstva krunisana i manastiri, i Patrijaršija, i prva iskra pravoslavlja zaiskala i moćna loza Nemanjića, od kojih su 12 svetitelja postali znamen kao 12 Božijih apostola.
Na Kosovu, gospodo akademici, nam je zakon bio iznad. Na Kosovu nam je sve na okupu bilo. A, danas, u dve rečenice, Kosovo je tamom pokriveno, pogaženo, poharano. Na njemu nema ni žetve ni setve, ni roda, ni reda. Sve se unekrst, akademici, dalo i nečast pretvorilo.
Gospodo akademici, na Kosovu nam srpsko u korenu zatiru, zagrću naše temelje. Srba je gotovo malo. Protegla se tuga niz Bistricu. Na Kosovu nema ni rada, ni reda, ni pravde. Samo za Srbe na Kosovu prava nema, ni onog rimskog, ni Svetosavskog, ni Božijeg, ni ljudskog, ni časnog.
Mnogi su se na njemu crninom ponovili, sa ranama, otvoreni, sa suzama u očima, sa svećom što tuli, sa opelom što ne prestaje, sa maramom crnom koju ne skidamo, a imali smo i zakon i državu. Imali smo sve sa Kosovom.
Gospodo akademici, danas je Kosovo pod tuđom čizmom, pritisnuto mržnjom. Metohija u garežu, samo nam gora i voda nad njom nisu ubijene. Carski Prizren nam je u crnilu, Ljeviška u plamenu. Iz Ljeviške sveti Simeon dušmanski oganj tuli, brani dveri svete, da ih dušmani ne prevare. Bogoslovija je opustela, a gospodo akademici, evo je ponovo oživela. Ponovo su đaci dole i pesme pevaju. A, gde smo mi, gospodo akademici? Jesmo li brigom zamrli? Zašto se, gospodo akademici, od sebe otuđujete? Je li vas nemoć, gospodo akademici, nadgornjavala? Nestaje li to, gospodo, Kosova iz vas? Gubite li to, gospodo akademici, osećanje ljudske mere, osećanje pravde? Pristajete li to samo na tuđa merila da smo krivi kada sebe i samo svoje branimo?
Smeta li vam, gospodo akademici, srpsko trajanje na Kosovu kad tako govorite? Ko to ne zna, gospodo akademici, da nismo Kosovo ni od koga otimali, nego samo jedino i uvek samo branili? Branićemo ga i sada, ako bude potrebno, sa vama, gospodo akademici, ili bez vas. Naša je to zemlja, gospodo akademici, od iskona i briga naša najveća danas.
Zato se, gospodo akademici, manimo naših nesloga po pitanju Kosova. Jačajmo naše jedinstvo iznutra. Naučimo da kruna Lazareva na Kosovu nije izgubljena da bi se oko nje otimali. Ona je na Kosovu sa glavom ostala da bi se okupljali.
Saberimo se, gospodo akademici, da nas kletva mimoiđe.
Na kraju, gospodine potpredsedniče, gospodine dr Orliću, nikada na našem časnom putu, nikada nije bilo lako. Pa, po tome smo, gospodo, zapamćeni. Zato se okrenimo sebi. Zaputimo se putem svojim, koji je trasirao Aleksandar Vučić i SNS sada. Zašto, gospodo? Jer tuđim putem se ne stiže nikada kući. Hvala.