Reč ima ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Vulin.

Hvala lepo.
Kad je u pitanju godina proizvodnje, tu smo negde. Nismo ni nešto garažirani, odmah da vam kažem. Svašta nas je gazilo, u ostalom, gazio nas je ovaj ološ što je palio ovu Skupštinu i to, ja bar to nikad neću zaboraviti. Možda izlazim iz granica političke korektnosti, ali kad neko zapali Narodnu skupštinu šta je ako nije ološ ili palikuća? Šta da vam kažem, ne mogu da nađem drugu reč.
Vaša zabrinutost u pravnom smislu nema puno razloga. Evo, daću vam samo primer.
Dakle, članovi tima mogu da koriste oružje samo kada je to apsolutno nužno, u samoodbrani da od sebe ili drugog odbiju direktan napad kojim se ugrožava njihov ili život drugog lica u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije. Znači, pravila su više nego jasna.
Kada je u pitanju šteta, Agencija je ta koja plaća štetu ne Srbija. Ako oficir „Fronteksa“ nekom načini štetu iz bilo kog razloga, ne ulazim sad zašto i kako, oni plaćaju štetu, ne mi. Mi smo tu potpuno neodgovorni.
Bio je u MUP-u, u vojsci, bio je neki Amadeo Votkins, dolazio neki Englez koji je nama, našim policajcima govorio kako treba da izgledaju, organizuju se ponašaju, još uvek se nosimo sa pogubnim posledicama te politike. Pukovnici NATO pakta su postrojavali srpske načelnike Generalštaba, NATO oficiri su imali mogućnost, pa i bilateralno, čak ne ni kao NATO nego kao pojedine zemlje imali su propusnicu da ulaze u Generalštab kad god hoće bez da obaveste nekoga ili pitaju za dozvolu. To naš oficir ne može. Srpski oficir ne može da uđe u Generalštab bez dozvole, NATO oficiri su ulazili kako su hteli.
Činjenica je da su ovom zemljom do dolaska Aleksandra Vučića vladali stranci. Radili su šta su hteli i kako su hteli. Ja razumem vaš strah, ali, znate, nema tog papira i sporazuma koji će od vas učiniti ponosnog i slobodnog čoveka. Šta god da napišete ovo je papir. Ako ste kukavica, ako ste čovek koji će slušati strance ništa vam to ne pomaže. Mi smo imali načelnika Generalštaba koji je iz gaća vadio cd-e i predavao ih stranih službenicima. Po kom sporazumu je to bilo? Gde je pisalo da će se to desiti? Ne možete biti čovek ako niste čovek. Ne možete biti Srbin ako niste Srbin.
Predsednik Aleksandar Vučić je uspravio Srbiju, Srbiju koja sme da kaže neću. Mi od 2000. do 2012. godine nismo nikom rekli neću. Sve je moglo. Šta god nam kažu, sve može. Sve može. Sve je bilo u redu. NATO, NATO… Da su nas pitali malo glasnije za NATO pakt, ma ušli bismo u NATO pakt, kako ne bismo ušli u NATO pakt.
Da li treba da vas podsećam da je zvanična formulacija bila evroatlanske integracije? Znači, ne evropske, evroatlanske. Naravno da kad pomislimo da nam stranci dolaze setimo se tih vremena.
Mi smo jedina zemlja od Drugog svetskog rata koja je izručila od svog predsednika do načelnika Generalštaba, sve je izručila. Aleksandar Vučić je jedini srpski državnik od 2000. godine, koji nije izručio stranoj državi ili Haškom tribunalu nijednog jedinog oficira.
Ovde, u ovom parlamentu su sedeli poslanici Srpske radikalne stanke koje su tražili da budu izručeni u Hagu. Nijednog, nikada. Kao što devet godina slušamo laži da je priznao Kosovo, devet godina slušamo kako je naselio Srbiju migrantima, tako smo slušali kako će da radi za strance i uvede nas u NATO pakt. Izvinite, ovaj Dom je doneo rezoluciju koja se kaže - vojna neutralnost, jedina.
Mi smo obavezani time da sutra dođe neka druga većina morala bi da promeni našu odluku, ne bi mogla podrazumevajuće to da uradi, nema tog papira koji će vašu zemlju i vaš narod učiniti slobodnim ako vi niste slobodni, a mi smo slobodni ljudi. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Joksimović.

Izvolite.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se, između ostalog, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i Evropske unije o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji.

Ovim Sporazumom uspostaviće se pravni okvir za sveobuhvatnu saradnju između nadležnih organa Republike Srbije i ove Agencije i urediti svi aspekti koordinacije za sprovođenje zajedničkih akcija, kako bi na najbolji mogući način rešavali probleme poput ilegalnih migracija ili preko graničnog kriminala, što su u današnje vreme veliki bezbednosni izazovi.

Agencija će pružiti i podršku Republici Srbiji, radi još efikasnije kontrole naših granica sa bilo kojom zemljom koja nije članica EU, što je takođe važno istaći.

Ali, ovaj Sporazum ima i mnogo šire značenje. On pokazuje da je Srbija danas bliže nego ikada EU, iako neki političari iz bivšeg režima poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića pokušavaju da nas ubede u suprotno. Smešno je kada od njih koji su bili od vlasti od 2000. do 2012. godine, čujete kritike na račun evropskih integracija Srbije, s obzirom da su baš oni izneverili evropske vrednosti i prodavali maglu građanima o evropskim integracijama, bez bilo kakvog suštinskog uspeha.

Upravo zbog te lažne evropske politike sebe su srozali na nivo statističke greške i nikakve laži koje godinama plasiraju preko svojih medija to ne mogu da promene. Podsetiću vas da je u vreme Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, odnosno od 2000. do 2012. godine u EU primljeno dvanaest država, a do 2012. godine, odnosno, od dolaska na vlast SNS do danas primljena je samo jedna, što pokazuje da je politika proširenja EU u periodu do 2012. godina, bila mnogo povoljnija nego što je sada.

Podsetiću vas da je upravo u njihovo vreme proces evropskih integracija bio stopiran na 11 meseci, ali koliko su njih dvojica lažni borci za evropske vrednosti najbolje pokazuje činjenica da su svojevremeno napravili Savez za Srbiju, sa liderom Dveri, Boškom Obradovićem, koji se otvoreno protivi ulasku Srbije u EU, i koji otvoreno propagira fašizam kao političku ideologiju.

Za razliku od tog vremena, danas je Srbija, zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, uredila i bliža nego ikada EU, jer smo upravo mi propalu politiku evropskih integracija bivšeg režima pretvorili u stabilan proces reformi koji će rezultirati članstvom Srbije u EU.

Napredak se ogleda u broju održanih eksplanatornih i bilateralnih skrininga odbora i pododbora i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, međuvladinih konferencija, a posebno po tome što je otvoreno 18 pregovaračkih poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena.

Napredak se ogleda i u tome što je obezbeđno 1,3 milijarde evra bespovratne pomoći, a biće obezbeđeno još mnogo više.

Zbog toga se Srbija danas tretira kao ozbiljan partner, što pokazuje i strategija proširenja EU za Zapadni Balkan iz 2018. godine, koja je prepoznala Srbiju kao regionalnog lidera na putu ka EU, ali treba istaći i da je proces proširenja EU prevashodno uslovljen političkom voljom država članica, a daleko manje ispunjavanjem tehničkih kriterijuma. On zavisi od dve strane, ali u ovom slučaju ta druga strana nije jedinstvena, već je čini 27 država članica, a kao što svi znate, postoje države koje nisu naklonjene proširenju EU, na šta su svakako uticale i migrantska kriza iz 2015. godine i Bregzit.

Bez obzira na to, Srbija ostaje posvećena procesu EU, a punopravno članstvo ostaje strateški prioritet ove Vlade, što treba pohvaliti i maksimalno podržati.

Upravo ova Vlada nastavlja da radi na implementaciji sveobuhvatnih reformi, posebno u oblasti vladavine prava i već je napravila nekoliko važnih koraka u ovoj oblasti formiranjem Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Radne grupe za praćenje implementacije medijske strategije.

Takođe, iako nismo bili u obavezi, prihvatili smo novu metodologiju za proces pristupanja EU, koja je inicijalno bila namenjena Severnoj Makedoniji i Albaniji i pokazali spremnost za ubrzavanje dinamike pristupnog procesa. Upravo ova nova metodologija menja proces evropskih integracija i uvodi novi pristup, tako da fokus više nije na pojedinačnim poglavljima, nego na klasterima kojih ima ukupno šest.

Pregovaračka poglavlja su sada sekundarni instrument, s obzirom da su sada ključne sektorske politike koje su predstavljene kroz šest klastera i to: vladavina prava, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi i poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi i upravo to pokazuje da je Srbija odgovorna na svom evropskom putu.

Što se tiče klastera, u većini klastera Srbija je već otvorila veliki broj pregovaračkih poglavlja, zbog čega očekujemo od EU da nam što pre objasni na koji način će vrednovati dosadašnji uspeh Srbije na evropskom putu, ali, da se razumemo, cilj Srbije nije puko članstvo i ispunjavanje tehničkih kriterijuma, naš cilj je izgradnja moderne i razvijene države koja će biti uspešna članica EU i koja će svojim znanjem i iskustvom doprineti daljem razvoju EU i evropske ideje.

Upravo proces vakcinacije u Srbiji pokazuje da i danas, kada nismo u EU, države članice mogu od nas da vide i nauče kako treba izgraditi sistem koji funkcioniše i u doba najveće svetske krize, jer nijedna država članica EU nije na ovom polju bolja od Srbije, što je važno da naši građani znaju.

Svakako, treba istaći da će Srbija, pored strateškog opredeljenja za članstvom u EU, nastaviti sa jačanjem partnerskih odnosa i sa SAD,, Kinom, Rusijom i drugim partnerima u svet, jer je i to u interesu naše države i naših građana. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku.
Reč ima narodna poslanica Jelena Mihailović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, moje današnje izlaganje će biti direktno vezano za Sporazum o kulturnoj, prosvetnoj i sportskoj saradnji sa Sjedinjenim Meksičkim Državama, ali s obzirom na širinu teme kulturne razmene i na to koliko je ona važna za svaku zemlju na planeti, a posebno za zemlje koje su male ili srednje po svojoj veličini, želela bih da se osvrnem i na druge kulturne prilike, važne za ostvarivanje kako ovog tako i svih drugih već potpisanih, ali i budućih sporazuma i saradnji.

Već smo upoznati sa činjenicom da naši diplomatski odnosi sa Sjedinjenim Meksičkim Državama traju od 1946. godine i da nas meksički partneri nisu napuštali kao pravi prijatelji u svim našim istorijskim prilikama i neprilikama.

Ono na čemu sigurno možemo poraditi je spoljno-trgovinska razmena, budući da je meksička ekonomija 15, najveća na svetu i da su njihova ulaganja u Evropu samo 2016. godine iznosila oko 10 milijardi dolara.

Spoljno-trgovinska razmena je svakako tema na kojoj možemo raditi i produbljivati je kada se radi o saradnji sa meksičkim državama.

Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji, koji je gospodin Dačić kao ministar spoljnih poslova prošle godine potpisao, kako bismo ga mi u ovoj godini, kada se obeležava 75 godina diplomatskih odnosa sa SAD i potvrdili u ovom visokom domu, je izuzetno važan za nastavak naših daljih odnosa sa Meksikom, imajući u vidu da je kulturna diplomatija meka sila svake države na svetu, a koja izuzetno može doprineti međudržavnim odnosima, ali posebno i imidžu svake zemlje.

Usled procesa globalizacije, kome svi svedočimo, sve zemlje sveta, a posebno Evrope, su se susrele sa određenim gubitkom osobenosti i moraju da biraju između održavanja kulturnog identiteta i trenutno političkih interesa. Tako je za Srbiju izuzetno važno i hitno da se odredi pravac kulturne politike i da se intenzivnije radi na uređenju unutrašnjih kulturnih politika radi očuvanja kulturnog identiteta, a onda i radi kvalitetnijih kulturnih razmena sa drugim zemljama sveta.

Moramo uložiti napor i sredstva u očuvanje kulturnog nasleđa, tradicije, savremenog stvaralaštva, visoke umetnosti, ali i autentičnih umetničkih ličnosti kako bi Evropa i ostatak sveta osetili neophodnost integrisanja srpskih dostignuća na polju kulture i umetnosti.

Kada ćemo da ulažemo u kulturu ako ne sada, kada smo ekonomski osnažili našu zemlju i kada naša ekonomija može da isprati razvoj kulture, kada možemo da potencijalno 15 evra po glavi stanovnika davanja za kulturu podignemo bar na nivo zemalja u regionu, kao što su, recimo, to Hrvatska ili Mađarska sa 39, 43, Severna Makedonija 28 evra.

Kada ćemo, ako ne sada, kada smo vakcinama ubrizgali nadu da će vedriji dani doći i da su teški dani iza nas i kada ako ne sada, kada je politički izuzetno važan trenutak da pokažemo da nećemo dozvoliti da kaskamo za drugim zemljama Evrope i sveta ni u jednom segmentu.

Ovaj Sporazum sa Meksikom obuhvata širok spektar mogućnosti za saradnju i razmenu. Jedna od tema je osnivanje kulturnih centara Srbije u Meksiku i obrnuto, što otvara pitanje važnosti postojanja i delovanja naših kulturnih centara i kulturnih misija u inostranstvu.

Pohvalila bih aktivnosti uvezivanja Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva kulture na temi širenja mreže kulturnih centara Srbije, ali moram da nas podsetim sve zajedno da naš kulturni centar u Pekingu ne obavlja svoju delatnost već skoro dve godine. prekid delatnosti se desio mnogo pre korona krize. Zato ovim putem kao narodni poslanik i umetnik apelujem na sve nadležne institucije da se proceduralne stvari reše u što kraćem roku pozitivno, kako bi se naši već odlični srpsko-kineski odnosi mogli produbiti i kako bi se prostor za istraživanje obe kulture mogao enormno uvećati.

Takođe, smatramo da je u izuzetnoj važnosti da programi u tim srpskim kulturnim centrima našim treba da budu sinhronizovani sa strategijom razvoja kulture koju je neophodno što pre i konačno doneti posle dugotrajnog usaglašavanja kako bi se na budućem razvoju kulture moglo temeljno raditi.

Na strategiji, takođe, aktivnije treba da radi i Nacionalni savet za kulturu o kome ćemo mi ovde tek diskutovati kroz izmene i dopune Zakona o kulturi.

Kao narodni poslanik smatram da je sigurno praktičnije da dosadašnjih 19 članova se smanji na novih predloženih sedam, ali opet kao narodni poslanik i umetnik smatram da Nacionalni savet za kulturu ipak treba da bude u sponi sa Narodnom skupštinom i da se članovi tog visokog savetodavnog tela biraju upravo u ovom visokom domu.

U svakoj instituciji je važno, u svakom radnom telu, državnom ili savetodavnom, da imamo misleće, afirmisane i kvalitetne pojedince i da kao društvo koristimo sve naše intelektualne i kreativne kapacitete zajednice, bez obzira na bilo kakvu opredeljenost ili pripadnost i to ne sve samo u smislu oličenja demokratskog društva, već u smislu postojanja zdrave kritičke misli koja nam je specifično na polju kulture neophodna kako bismo kulturnu scenu i naš kulturni identitet u celini mogli da održimo i dalje razvijemo i unapredimo.

Sa nestrpljenjem iščekujem otvaranje naših kulturnih centara u Moskvi, Londonu, Berlinu i nadam se i drugim velikim gradovima sveta, ali kako bi se ti centri mogli otvoriti, neophodno je da naše međunarodne sporazume ažuriramo, zato što su mnogi od njih sa različitim zemljama sveta potpisani 50-ih, 60-ih, čak i 70-ih godina prošlog veka, tada sa Jugoslavijom. Oni su svi na snazi i funkcionalni, ali s obzirom da su decenije u pitanju, trebalo bi ih ažurirati, da bismo ispratili tehnološka dostignuća kojima svi svedočimo u proteklih nekoliko decenija.

Moja neka lična inicijativa bi bila da se kroz parlamentarne delegacije ili poslaničke grupe prijateljstava, znači kroz naše parlamentarne aktivnosti sa stranim zemljama uvedu umetnici i kulturni stručnjaci koji bi zajedno sa parlamentarnim delegacijama mogli da predstave kulturu naše zemlje pri svakoj poseti inostranstvu. To može biti problem protokola, ali, opet, znamo da se protokoli menjaju shodno dogovorima, posebno ako je u cilju važna međudržavna saradnja i kvalitetnije razvijanje iste.

Kulturni centri, možda bi predlog takođe mogao da bude kulturnim centrima stranih zemalja da svoje sadržaje organizuju možda i u drugim gradovima naše zemlje, kako bi se sve naše opštine i svi naši građani mogli da dođu i dobiju pristup različitim kulturama sveta i kako bi i gosti koji dolaze mogli da se upoznaju bolje sa lepotama naše zemlje.

Naše manifestacije moramo unaprediti, festivale, ne možemo se samo hvaliti sa par uspešnih i pokazivati to kao primer naše ažurnosti i uspešnosti, već takve manifestacije moramo podržati i održati i dati im prostora i sredstava da svoje sadržaje šire, a da neke ugašene oživimo i eventualno pravimo nove, jer to sve doprinosi kvalitetnijoj kulturnoj razmeni, kako bi gosti iz inostranstva koji dolaze na naše manifestacije imali pravi uvid u naše nasleđe, u našu tradiciju i našu kulturu, koja je ogromna i bespogovorna.

Prateći decentralizaciju kulture kroz projekte „Gradovi u fokusu“ i „Srpska prestonica kulture“ i kroz finansiranje koje su sada određeni gradovi dobili, naročito je važno da se domovi kultura, infrastruktura u kulturi promeni, ali o tome ćemo razgovarati na narednim sednicama. Sve zajedno, kultura, obrazovanje, sport, neophodno je da podignemo nivo svesti u našem društvu, posebno da negujemo školski sport, jer nas sportske dečije lige vode u uspešne sportske profesionalne lige, vodi ka zdravijoj naciji i, naravno, pomaže, kako zemlji, da budemo uspešniji, da bolji imidž izgradimo u inostranstvu, tako pomaže i našim sportistima i pojedincima koji nas već decenijama dostojanstveno i na najvišem mogućem nivou predstavljaju u svetu.

Kao poslanik SPS podržaću ovaj sporazum, kao i sve buduće koji se budu ticali kvalitetne kulturne razmene i unapređenja kulturnih projekata. Volela bih da neke od ovih inicijativa budu uvrštene možda i u zvanične dokumente, protokole, kako bismo zajednički unapređivali kulturu koja je neophodan i jedan od najvažnijih korpusa svakog društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Vesna Marković. Izvolite.

Hvala.

Sporazumi o kojima danas govorimo, sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i Sporazum o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi evropska Agencija za graničnu i obalsku stražu, odnosno Fronteks, su na neki način međusobno povezani, ako uzmemo u obzir geografski položaj Srbije kao tranzitne rute, odnosno balkanske rute za iregularne imigracije, ali i za trgovinu ljudima.

Danas je na dnevnom redu drugi sporazum koji smo potpisali sa Republikom Severnom Makedonijom i koji ovaj parlament treba da ratifikuje. Oba sporazuma se odnose na trgovinu ljudima. Već sam govorila na ovu temu, ali i ovaj put želim da istaknem njen značaj. Jer, svaki korak u pravcu suzbijanja trgovine ljudima je veliki korak napred, ali i pojačane zajedničke kontrole sa Fronteksom će svakako uticati na sprečavanje trgovine ljudima.

Inače, trgovina ljudima je najbrže rastuća svetska kriminalna grana, jedna je od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti i to zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca.

Kao oblik organizovanog kriminala, trgovina ljudima nije ograničena na teritoriju samo jedne zemlje, obuhvata faze vrbovanja, transporta, eksploatacije žrtava, u svojim različitim oblicima. Dešava se na teritoriji zemalja porekla, tranzita i krajnjeg odredišta.

Jedna od najvećih zabluda u vezi trgovine ljudima je da se to dešava nekom drugom. Ali, podaci pokazuju da postoje ranjive grupe koje su izloženije riziku. Žrtve dolaze iz svih socijalnih slojeva, različitih su nacionalnosti, pola, nivoa obrazovanja. Žene, deca i muškarci podvrgavaju se raznovrsnim oblicima zlostavljanja i iskorišćavanja, poput seksualne eksploatacije i prinudne prostitucije, prinudnim radom, odnosno radnom eksploatacijom, koja se najčešće završava oduzimanjem pasoša i zarade u inostranstvu, zatim prinudno prosjačenje, takođe spada u tu kategoriju, prinudni rad u kući, prinudni brakovi. Posebno ugrožena kategorija su žene i devojčice. One čine oko 80% od ukupnog broja žrtava.

Najranjivija i najosetljivija kategorija su deca. Ovim sporazumom je precizirano da su nadležni državni organi dužni da izvrše procenu svih rizika, procenu roditeljskih kompetencija, preduzmu neophodne mere starateljske zaštite i pruže neophodnu pomoć i podršku, a sve u najboljem interesu deteta.

Nadležni organi strana potpisnica, kao nadležni organi zemlje porekla i zemlje destinacije, dužni su da preduzmu mere zbrinjavanja deteta na način koji je u njegovom najboljem interesu, dok se ne steknu uslovi za njegov bezbedan povratak, ukoliko je to moguće.

Trgovina ljudima može biti lokalnog karaktera, da se odvija na teritoriji jedne države, dok krijumčarenje, sa druge strane, uvek podrazumeva prelazak granice. U praksi su ova dva pitanja često povezana. Najčešće ljudi koji zavise isključivo od krijumčara postaju žrtve trgovine ljudima, jer oni nemaju slobodu kretanja, vezani su isključivo za krijumčara, koji često koristi situaciju u kojoj se oni nalaze.

Posebno ugrožena kategorija su iregularni migranti, čije krijumčarenje se prethodnih godina, počev od velikog talasa 2015. godine, u velikoj meri odvijalo preko teritorije naše zemlje.

Iz svega ovoga potpuno je jasno koliko je ova oblast složena i osetljiva. Upravo su to razlozi zašto je neophodno angažovanje i saradnja više ministarstava i institucija, kao što je saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Republičkog javnog tužilaštva, ali i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Sigurna sam da će ova saradnja sa Severnom Makedonijom, ali i sa Fronteksom značajno uticati na prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima, tako da ću svakako podržati svojim glasom ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dijana Radović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, kao predstavniku generacije mladih narodnih poslanika uvek mi je posebno zadovoljstvo da u ovom visokom domu diskutujem o tačkama dnevnog reda koje se odnose na sporazume o saradnji, pre svega što to odražava volju i napore svih organa i institucija u našoj državi da unapređujemo saradnju sa drugim zemljama iz najrazličitijih oblasti.

S obzirom da su kolege iz moje poslaničke grupe SPS govorile nešto više o sporazumima koji su danas na dnevnom redu, a imajući u vidu da u ime SPS učestvujem u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, moja današnja diskusija biće usmerena na Sporazum sa Severnom Makedonijom u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Na samom početku, istakla bih ono što je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić ocenio prilikom nedavne posete ministra inostranih poslova Severne Makedonije, da su bilateralni odnosi između Srbije i Makedonije izuzetno dobri, o čemu svedoči pozitivan i intenzivan politički dijalog, kao i razmena poseta na najvišem nivou.

Takođe, mi kao narodni poslanici možemo da konstatujemo i da potvrdimo da su odnosi između ove dve zemlje dobri i da se razvijaju u dobrom pravcu, a da je prijateljstvo između dva naroda i dve zemlje posebno ojačano u ovim teškim vremenima, a u prilog tome govori i donacija vakcina koje je Srbija ustupila Severnoj Makedoniji u znak solidarnosti.

S tim u vezi je važno što se saradnja sa Severnom Makedonijom produbljuje i na neki druge oblasti kao što je sektor bezbednosti, a ovaj Sporazum koji je danas na dnevnom redu zaključen je krajem 2019. godine i odraz je postojanja obostrane volje dve države da urede saradnju u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Ono što od njega očekujemo jeste ne samo da doprinese boljoj saradnji, unapređenoj saradnji između dve države, dve susedne države, već i da poveća bezbednosti celog regiona.

Trgovina ljudima, kao što svi znamo, jeste najperfidnija i najprofitabilnija kriminalna aktivnost koja ne poznaje državne granice. Zbog toga i jeste globalni problem. Ono što je posebno važno da naglasimo jeste da je to najgrublji način kršenja ljudskih prava i sloboda i da je to jedan od najtežih krivičnih dela protiv čovečnosti.

Takođe, trgovinu ljudima najjednostavnije možemo definisati kao eksploataciju jednog čoveka zarad sticanja koristi neke druge osobe. Ta eksploatacija je u najvećem broju slučajeva seksualne prirode, ali takođe postoje i različite vrste eksploatacija koje jesu radne, kao što je, recimo, prinudan rad, prosjačenje, prinuda da se vrše teška krivična dela, kao i uspostavljanje ropskog odnosa ili odnosa koji je sličan ropstvu. Zbog toga često danas možemo čuti da se trgovina ljudima naziva i – moderno ropstvo.

Bez obzira koja eksploatacija je u pitanju i o kojoj eksploataciji je reč, posledice su uvek iste, žrtva gubi identitet, gubi dostojanstvo, trpi torturu, trpi mučenje, a sve ove posledice i svaka od ovih eksploatacija ima samo jedan jedini cilj, a to je sticanje koristi određenih osoba, a one to koriste na takav način što koriste prinudu, prisilu, otmice, prevare i tako dalje.

Ono što je posebno važno da naglasim jeste da je na ovakav način desetine i stotine hiljada ljudi u svetu porobljeno i da su žrtve globalne trgovine ljudima ili su na bilo koji drugi način uvučene u lanac trgovine ljudima.

Zbog toga je važno da borba protiv trgovine ljudima bude zapravo borba svih nas i da to bude zadatak svih nas, a ono što je i ministar Vulin danas pomenuo više puta, ono na šta smo posebno osetljivi jeste bezbednost i sigurnost dece, i to je nešto na šta niko od nas ne može ostati ravnodušan, isključivo zbog toga što ne postoji dete za čiji život nas nije briga.

Zbog toga je vrlo važno da sve institucije i organi u Srbiji imaju dobru volju, osim, naravno, obaveze koju imaju, da vrlo aktivno učestvuju u pogledu prevencije i suzbijanja ove kriminalne aktivnosti, ali moram da kažem da je tu MUP posebno aktivno i ono je jedan od nadležnih organa za sprovođenje ovog Sporazuma pored Ministarstva pravde i Ministarstva za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pored Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i naravno, Republičkog javnog tužilaštva.

Važno je da se aktivno bave ovim pitanjem naši organi i institucije zbog toga što na taj način unapređuju saradnju sa drugim državama, a u ovom slučaju sa zemljama u okruženju, što je od posebne važnosti.

Još jednom napominjem da je posebno zabrinjavajuće što su meta broj 1. trgovaca ljudima žene i deca. Eksploatacija i pokušaj regrutovanja maloletnika se najčešće vrši i putem interneta. Ovo je važno jer su trgovci ljudima veliki deo svojih aktivnosti preselili upravo na društvene mreže i na internet, znajući da naši mladi i deca provode najviše vremena na internetu.

Ovo govorim iz razloga što smatram da je posebno važan obrazovani sistem. Posebno važna karika u suzbijanju trgovine ljudima jeste i može biti i obrazovni sistem, a pre svega zbog toga što je ovo takvo krivično delo i takvo kompleksno krivično delo gde su najviše izloženi i mladi i deca i na taj put možemo stati samo tako što ćemo našu decu edukovati, gde će moći da prepoznaju nasilje, da budu oprezna, a samim tim i da im pružimo neke mogućnosti i načine na koji način oni mogu pre svega da se zaštite.

Zbog toga verujem da je ovo veliki izazov, ali koji se može sprovesti tako što će MUP posebno tesno sarađivati sa obrazovnim sistemom, i to prvenstveno sa osnovnim i srednjim školama, što je posebno važno da bismo decu edukovali, informisali o ovom opasnom problemu koji im preti, ali i pružaju im neke savete, kako da se zaštite, kako da izbegavaju te neke situacije koje ih mogu dovesti u problem koji su to prosto načini prevencije i mogućnosti zaštite.

Takođe, stub uspešne borbe protiv trgovine ljudima jeste kontinuirana regionalna i međunarodna saradnja sa drugim državama, njihovim institucijama, njihovim službama i svim onim organizacijama koje rade na suzbijanju ovog problema. Zbog toga saradnja je bitna kako bismo imali efikasnu borbu u razmeni podataka koje su vezane za identifikaciju žrtava, za gonjenje počinilaca krivičnog dela trgovine ljudima, ali i za ona krivična dela koja imaju neke druge elemente eksploatacije.

Važno nam je da saradnja sa drugim zemljama bude uspešna i efikasna, pre svega, zbog razmene iskustva koje druge zemlje imaju u prevenciju, ali i svih onih aktivnosti koje jesu usmerene ka tome, ka jačanju kapaciteta da te aktivnosti budu mnogo dobre za jačanje borbe protiv trgovine ljudima.

Zbog toga smatram da je važno da nastavimo da unapređujemo i zakonodavni i institucionalni okvir iz ove oblasti. Važno je što danas govorimo u parlamentu o ovoj temi. Na taj način podižemo i razvijamo društvenu svest o ovoj kompleksnoj pojavi, ali pre svega je važno da na taj način svi zajedno doprinesemo efikasnoj borbi protiv trgovine ljudima i na taj način pomognemo institucijama koje se time bave i koje te borbe sprovode.

Na kraju bih samo napomenula da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum, kao i sve ostale sporazume koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.