Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih sporazuma, a ja bih se lično osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Poštovane kolege, verovali ili ne, prema poslednjim podacima UN, kao i drugih relevantnih organizacija, poput internacionalne organizacije za borbu protiv ropstva, u svetu je identifikovano preko 40 miliona žrtava savremenog, odnosno modernog ropstva.

Da budemo terminološki precizni, moderno ropstvo i trgovina ljudima koristi se kao krovni termini za čin vrbovanja, skrivanja, transportovanja, obezbeđivanja ili pribavljanja osoba za prinudan rad ili seksualne radnje kroz upotrebe sile, prevare ili prinude. Trgovina ljudima je jedan globalan fenomen i ne postoji nijedna zemlja na kugli zemaljskoj, bez obzira na stepen njene razvijenosti, koja je imuna na ovu kriminalnu delatnost.

Cilj trgovine ljudima je jasan, a to je ostvarivanje profita ili neke druge koristi kroz eksploataciju ljudi. Razlikujemo seksualnu eksploataciju, prinudni rad, prinudno prosjačenje, prinudu na vršenju krivičnih dela, ilegalna usvajanja, prinudne brakove, pa čak i trgovinu organa.

Često se trgovina ljudima povezuje sa seksualnom eksploatacijom, te se smatra da su žene i devojčice jedine ugrožene. Činjenica je da 70% žrtava eksploatacije čine žene, ali ne treba zaboraviti radnu eksploataciju čije su žrtve najčešće muškarci.

S obzirom da smo na prethodnoj sednici usvojili Sporazum sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, osećam potrebu da moramo napraviti jasnu razliku između ova dva termina. Kada govorimo o krijumčarenju migranata, cilj krijumčara je da zaradu ostvare tako što će jedno ili više lica ilegalno prebaciti preko jedne ili više međunarodnih granica, naravno uz pristanak osobe koje se krijumčari. Sa druge strane, kada govorimo o trgovini ljudima, kao što smo već spomenuli, cilj je ostvarivanje zarade kroz eksploataciju žrtava tokom dužeg vremenskog perioda.

Krijumčarenje uvek podrazumeva prelazak državne granice, dok trgovina ljudima može biti internog, odnosno lokalnog karaktera, dakle, kada se čitav proces odvija na teritoriji jedne zemlje, jedne države.

Što se tiče Srbije, prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima iz oktobra 2020. godine, u Srbiji je identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima. Od tog broja 23 su deca, 15 devojčica i osam dečaka.

Moramo napomenuti da je proces identifikacije žrtava trgovine ljudima dodatno otežan, kako migrantskom krizom, tako i pandemijom korona virusa. Opšti je stav stručne javnosti da migracije i situacije koje karakteriše masovnost broja ljudi u pokretu predstavljaju i te kako plodno tle za trgovinu ljudima, te da je broj žrtava trgovine ljudima među migrantima dosta veći. Međutim, ovaj stav u Srbiji se pokazao kao netačan iz razloga što se migranti kratko zadržavaju u Srbiji i Srbiju vide kao tranzitnu zemlju, te je sam proces identifikacije žrtava trgovine ljudima otežan. Takođe, sam Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je istakao da su na vrhuncu migrantske krize imali skroman broj prijava, tačnije tri, i tada istakli da je gotovo nemoguće izvršiti adekvatnu procenu žrtava trgovinu ljudima među migrantskom populacijom, jer je to populacija koja konstantno putuje i ne zadržava se dugo na teritoriji Srbije.

Pored toga, prisustvo pandemije korona virusa učinilo je trgovinu ljudima manje vidljivom zbog toga što se veliki deo aktivnosti trgovaca ljudima odvija putem interneta i društvenih mreža.

Uzimajući sve ove činjenice u obzir, sve otežavajuće okolnosti pri identifikaciji žrtava, kao i stavove stručnjaka koji kažu da je siva brojka pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima na ovim prostorima daleko veća od zvanične, Srbija kao ozbiljna i odgovorna država preduzima sve mere da ovu kriminalnu delatnost suzbije.

U prilog molim konstataciji ide upravo ovaj predlog sporazuma koji Srbiji donosi jako bitne oblike saradnje sa Severnom Makedonijom, koji se pre svega ogledaju u razmeni informacija i podataka vezanih za identifikaciju žrtava, razmenu informacija u cilju pružanja zaštite i pomoći žrtvama trgovine ljudima i dobrovoljni povratak tih ljudi u zemlju porekla, razmene informacija i podataka o krivičnim postupcima u cilju efikasnijeg krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela, sprovođenje zajedničkih projekata u oblasti prevencije i borbe protiv trgovine ljudima, organizovanja obuka, radionica i seminara i razmenjivanje iskustava u cilju jačanja kapaciteta za borbu protiv trgovine ljudi.

Reč je o vrlo važnom sporazumu za Republiku Srbiju koji za cilj ima pravovremeno i sveobuhvatno suprotstavljanje ovom obliku kriminala koje prepoznajemo kao trgovinu ljudima. Zato ja lično, nadam se i kolege, u danu za glasanje, podržaćemo ovaj, kao i ostale predloge u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku, modernu i bezbednu Srbiju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Preostalo vreme za poslaničku grupu je 99 minuta.
Reč ima Vesna Nedović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je odlučno stala u borbi protiv organizovanog kriminala u svakom smislu i svakom pogledu.

Trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. Najčešće žrtve trgovine su žene i deca. Sporazum se odnosi na prevenciju, identifikaciju, zaštitu, saradnju u krivičnim i drugim postupcima. Nadležni organi koji učestvuju u saradnji ispred Republike Srbije su MUP, Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Republičko javno tužilaštvo. Ispred Vlade Severne Makedonije su MUP, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Republičko javno tužilaštvo.

Organizuju se sastanci jednom godišnje, nekad i češće, razmenjuju informacije vezane za identifikaciju žrtve, pruža pomoć žrtvama, organizaciji dobrovoljnog povratka kući, razmene podataka u cilju prevencije, organizovanju obuka, razmeni iskustava.

Zaštita prava trgovine ljudima odnosi se na procenu potrebe žrtava, informiše se o pravima vezano za smeštaj, zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu, obezbeđuje se pružanje potrebnih usluga i podrške, pomoć pri obezbeđivanju ličnih dokumenata, obezbeđuje se zaštita žrtve u periodu istrage krivičnog gonjenja počinioca krivičnog dela, izdaju se dozvole za privremeni boravak, pruža podrška žrtvi za učešće u krivičnom postupku.

Cilj trgovine ljudima, žrtve su silom, pretnjom, zloupotrebom poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika, zadržavanjem ličnih isprava, vrbovane u cilju eksploatacije rada, prinudnog rada, prostitucije, druge vrste seksualnih usluga, prosjačenje, upotrebu u pornografske svrhe, radi oduzimanja organa ili dela tela, trgovina decom radi usvojenja i drugo.

Međuregionalna saradnja je veoma značajna u vidu razmene iskustva kao jaka potreba da se svi u regionu uključe radi rešavanja ovog problema.

U poslednjoj deceniji, deca su postala meta ljudi koja se bave trgovinom ljudi. To se najčešće radi putem interneta. Trafikanti su prilagodili svoje metode i koriste pojačano prisustvo mladih i dece na internetu, posebno u doba korone. Na društvenim mrežama vreba 750 hiljada predatora u sekundi.

Veoma je važno da se što više govori o tome, da se organizuju predavanja na tu temu po osnovnim i srednjim školama sa obučenim predavačima, a možda čak sa osobom koja je bila žrtva, a koja će svojim primerom najvernije da prenese zlo koje vreba i ukaže odakle preti opasnost.

Sejanje mržnje, vređanje, trovanje svega nastavlja se i dalje. Brutalno vređanje premijerke Ane Brnabić nazvavši je "kobilom", kao i vređanje našeg mladog kolege. Neko ko vas dobro poznaje, a ko je radio i sarađivao sa vama, a naročito Dragana Đilasa, posebno njegovu želju da šefuje, Goran Ješić nazvao je pravim imenom "Mojti Pajton ekipa". Vi iz tog "Letećeg cirkusa" dozvolili ste da nas satanizuju. Izvinjavali ste se redom okolo u ime srpskog naroda samo da bi bili u društvu onih koji su i svoje zločine prepisivali Srbima, a cilj je ostati na vlasti. Da li mislite da ste u njihovim očima bili veliki? Ne, oni vas nisu ni primećivali.

Neverovatno je kolika je bila kampanja protiv prikazivanja „Dare iz Jasenovca“ upravo u Beogradu. Dežurni borci protiv srpske crkve, srpskih žrtava, vodili su kampanju protiv ovog filma.

Đilasovom simpatizeru zasmetalo je prikazivanje strahote jednog naroda, jer tobože bili ste primorani da gledate i da nas je RTS kolektivno vakcinisao mržnjom.

Gospodo, ovde nije cilj da se budi neko zlo u srpskom narodu. Ovaj narod nikad nije bio šovinistički. Cilj je da se ljudi malo osveste i da naša deca imaju pravu sliku o stradanjima Srba, a ne da žive u uverenju da smo mi ti "loši momci" koji šire zlo svuda po svetu. Hvala "Dari iz Jasenovca" i da se ne zaboravi.

U logoru Jasenovac ubijeno je 19.432 dece. Od toga 11.888 srpske, 5.469 romske dece i 1.911 jevrejske.

U Danu za glasanje podržaću ovaj sporazum kao i moje kolege iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – za našu decu". Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Nedović.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sam Predlog zakona o saradnji sa Republikom Severnom Makedonijom u oblasti borbe protiv trgovine ljudima govori nam jednu jako važnu činjenicu koja se proteklih decenija nekako uvek gurala u stranu, a to je da sa Severnom Makedonijom i njenim građanima delimo isti ekonomski prostor, da imamo mnogo toga zajedničkog i da probleme koje imamo jesu zajednički u jednom delu i da te zajedničke probleme treba da rešavamo.

Srbija je unazad nekoliko godina i često napadana od svojih komšija, čini mi se najviše iz razloga ne jačanja srpskog velikonacionalizma, jer toga u Srbije u ozbiljnoj meri nije bilo, nego zbog ekonomskog razvoja Republike Srbije, čini mi se da ti političari koji su u tim trenucima vodili svoje zemlje, na prvom mestu, nisu bili odgovorni ni prema svojim građanima, jer ne mogu da zamislim da neko napada ekonomski razvoj svog suseda, a da ne vidi u tome priliku da i on nešto profitira, odnosno da svojim građanima podigne životni standard.

Znate koliko nekoga u Hrvatskoj brine što Srbija možda dva ili tri puta ima veći rast BDP nego što ima Hrvatska ako od tog rasta BDP Srbije on u nekom povezanom nizu dobije bolji životni standard.

To je odlika bila nesposobnih političara koji su želeli da svoje unutrašnje probleme prevale na Srbiju ili na taj sukob sa Srbijom, jer čini mi se da je Srbija u regionu uvek trebala da bude dežurni krivac, da za te svoje probleme, koji su čisto unutrašnje prirode, okrive Srbiju.

Meni je drago što naše komšije iz Severne Makedonije Srbiju ne gledaju kao neprijatelja i ne trebaju. Dokazali smo više puta da želimo da sarađujemo sa Severnom Makedonijom, da želimo da razvijamo dobre i političke i ekonomske i svake druge odnose. U tome u prilog ide to da je Srbija jedan deo svojih vakcina protiv Kovida ustupila građanima Makedonije kao izraz i dobre volje, ali i želje da se našem susedu zaista pomogne po pitanju suzbijanja ovog Kovida.

Drugi zakon, čini mi se, da je mnogo interesantniji jer problematika duže traje, a i više utiče na sve tokove društvenih života i u Srbiji i u zemljama u okruženju, a kao što znamo i u EU. Reč je o Sporazumu sa Evropskom agencijom oko čuvanja graničnih pojasa.

Tu moram da kažem da osim što smo dobili i ozbiljne probleme kada je započela migrantska kriza, a započela je negde 2015. godine, Srbija je opterećena fiskalnom konsolidacijom i pokušajem oporavka svoje sopstvene privrede, opterećena ponižavanjem od dela međunarodne zajednice da je Srbija kriva za sve što se ovde dešavalo devedesetih godina.

Nažalost, i samoponižavana od bivšeg režima, zatekla ju je i migrantska kriza. Mnogi misle da tada Srbija nije bila na određenom skeneru. Jeste i te kako. I te kako, jeste došlo do promene vlasti, jeste da je Srbija dobila priliku, ali i u jednom delu međunarodne zajednice koji Srbiji nikada nije bio naklonjen, očekivali su i našu grešku.

Grešku da bi opravdali sve ono što je rađeno prema Srbiji devedesetih godina, da bi Srbija i Srbi, pre svega, bili prikazani kao varvari, kao siledžije, kao nasilnici i da uvuku Srbiju u svoje probleme i da na taj način i reše migrantsku krizu praveći od Srbije zemlju koja će da zaustavi migrantsku krizu a sve one negativne posledice u tom zaustavljanju i sama Srbija snosi.

Zaista bih hteo da kažem i da odam priznanje, pre svega, pripadnicima MUP i čitavoj Vladi koju je predvodio Aleksandar Vučić, zato što je Srbija taj ispit položila. Za razliku od mnogih zemalja koje su se smatrale i samoproglašavale da su mnogo bolje uređene, mnogo više civilizovane i mnogo više humane nego Srbija.

Tim ljudima koji su došli, ne ulazim u to da li su to ekonomske prirode, političke prirode, bezbednosne prirode kojima se Srbija našla na ruti nikome od njih od državnih organa dostojanstvo nije narušeno. Delom i što je Srbija imala gorka iskustva sa sopstvenim narodom a velikim delom i što Srbi nisu takvi, iako su nas takvima prikazivali.

Tada je Srbija počela da stiče ogroman ugled u međunarodnoj zajednici, ne samo među političarima, već i među običnim građanima koji su iz ko zna kojih razloga pratili situaciju vezano za migrantsku krizu i kakav odnos imaju migranti na putu ka njihovom nekom odredištu koje su oni sami sebi zacrtali.

Nažalost, gospodine ministre, rukovodstvo Srbije je zbog toga bilo napadano iznutra. Bio sam svedok ovde više puta od poslanika koji su podržavali dragana Đilasa kako napadaju i predsednika Srbije i predsednika Vlade dok je bio Aleksandar Vučić i sve ministre unutrašnjih poslova i ministra odbrane, u krajnjem slučaju, kako Srbija postaje izbeglički raj, kako se Srbi proteruju i da se na tim prostorima naseljavaju izbeglice, kako se prave čitava naselja.

Čitave teorije zavere smo slušali, ne samo u medijima, nego, nažalost i ovde u Narodnoj skupštini. Njihovo pravo je bilo da o tome govore, neću u tome da ih sprečavam, ali naše je pravo bilo da zatražimo i njihovu odgovornost na nekim izborima što se i desilo pre nešto malo manje od godinu dana.

Kao posledica jedne takve neodgovorne politike koja je vođena i u delu medija koje predvodi Dragan Đilas i Šolak pojavile su se nekakve straže, gospodine ministre, neke parapolicijske strukture koje su počele da legitimišu migrante na ruti kroz Srbiju, da ih zastrašuju i meni je drago što sam sada čuo od vas obećanje da toga u Srbiji više ne može da bude, zato što smo mi kao narodni poslanici zakonom ovlastili samo jedan državni organ da vrši legitimisanje, a to su pripadnici policije, odnosno MUP. I to ne važi samo za građane Srbije, važi za bilo koga ko se nađe na teritoriji Republike Srbije.

Nemojte da dozvolite da taj ugled koji smo sticali povodom ove krize bude na bilo koji način narušen, jer čini mi se da svaka naša greška se 100 puta teže popravlja nego bilo koju grešku da napravi bilo koji drugi narod ili bilo koja druga država.

Imamo svoje strukture bezbednosti, one odgovaraju za bezbednost svih građana Srbije i svih koji se nađu na teritoriji Republike Srbije. Ako neko misli da preuzima zakon u svoje ruke, van institucija, mora biti kažnjen u skladu sa zakonom, ko god da bude i tu nema diskusije.

Koliko je ugled u svetu i koliko Srbija pod rukovodstvom Aleksandra Vučića popravlja svoj ugled u svetu govori činjenica da jedan veliki deo svetske javnosti prati šta se dešava u Srbiji po pitanju borbe protiv pandemije, odnosno virusa koji je zadesio čitavu međunarodnu zajednicu.

Nama ostaje da se još više borimo da taj ugled prikažemo u pravom svetlu. Jer, gospodine ministre, već nedeljama unazad dobijam pozive građana, naših građana iz dijaspore koji postavljaju jedno pitanje, a to je – da li oni mogu da uđu u Srbiju? Naši građani. Nisu oni krivi zato što postavljaju to pitanje.

Oni su napustili neku drugu Srbiju, neku drugu Srbiju koja je bila ponižavana od dela međunarodne zajednice i okrivljavana za ratove devedesetih godina, ponoviću to i samoponižavanja od bivšeg režima i to samoponiženje je išlo do toga da smo mi kao građani trebali da se osećamo krivim za nešto što kao pripadnici jednog naroda nismo činili, niti je bilo ko u naše ime to mogao da učini.

Napustili su takvu Srbiju. Oni ne poznaju ovu sada novu Srbiju. Ne poznaju našu Srbiju. Ne znaju da je Srbija to mesto gde će najviše da budu uvaženi i najviše da budu bezbedni i najviše zaštićeni nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, jer su naši državljani i da ne dozvolimo da preko društvenih mreža ih bilo ko plaši da će biti uhapšeni ili vraćeni sa granice ukoliko žele da obiđu svoje rođake ili dođu u Srbiju. Da im ukažemo da mogu da budu, bez obzira što ne žive ovde, naši su građani, ako se nalaze ovde da budu i vakcinisani. Taj ugled o kome govorim nije bitan samo Međunarodnoj zajednici, bitan je pre svega i nama da prestanemo da se osećamo krivim.

Ja sam malo stariji, ne mogu oni taj osećaj kod mene da naprave, ali kod ovih mlađih ljudi, kod generacija koje su dolazile posle, koje su jednostavno preko svih medija zarad nekih političkih, unutar političkih obračuna ponižavali čitav jedan narod, e to su razlozi zbog kojih moramo još više da se posvetimo vraćanju ugleda Republike Srbije u Međunarodnoj zajednici, jer pripadnika naših naroda i naših građana ima po čitavom svetu.

Ne vidim ništa loše i u tome i u ovom sporazumu koji smo zaključili između Srbije i Sjedinjenih Meksičkih Država. Neko će da kaže šta imamo tu zajedničko? Možda bi trebali da postavimo pitanje pa i ako nemamo, zašto ne bismo razmenjivali iskustva? Zašto ne bi širili kulturu, zašto ne bi neko upoznao Srbiju na malo drugačiji način u nekom drugom svetlu nego što je Srbija bila predstavljena devedesetih godina ili od 2000. do 2012. godine, jer kroz bilo kakvu razmenu, kroz bilo kakvu saradnju koja je iskrena ne može da proizađe ništa loše, ništa negativno. Od toga možemo da imamo samo nekakav boljitak. Boljitak jeste da se ugled Srbije podiže na prvo mesto, jer taj ugled znači da Srbija postaje ekonomski prihvatljivija za bilo kog investitora.

I da naši građani koji su pre 10 i više godina napustili Republiku Srbiju, da prikažemo jednu činjenicu, a to je da će u vrlo kratkom vremenskom periodu u Srbiji mnogo veću šansu da imaju da uspeju u životu i da se ostvare na profesionalnom planu nego u tim zemljama gde se danas nalaze. Sigurno da bi nam takva naša želja i borba da to postignemo bila mnogo lakša da nemamo taj unutrašnji problem, koji je uočen u bivšem režimu, Draganu Đilasu i Šolaku, koji na svaki način svaki uspeh Republike Srbije pokušavaju da ponište ili prikažu kao zločin.

Setite se samo da do pre nekoliko nedelja govorili su da od vakcinacije u Srbiji nema ništa, da bi sami stali u red i primali vakcine za koje su govorili da nisu dobre i da ne postižu puni efekat. Znate šta, napadali su predsednika Republike Srbije, Vladu Republike Srbije, sve ministre u Vladi zašto nismo obezbedili samo vakcine zapadne tehnologije. Kao da je to bilo u tom trenutku bitno. Bilo je bitno, da se pre svega zaštite životi građana Republike Srbije i javno zdravlje.

Ali, kome je stalo samo do novca? Dokazano je da su u prošlosti mislili samo o novcu. Takvi će još manje u budućnosti da misle o našim životima, jer su pokazali koliko su brinuli i o našim životima dok su nam ih upropaštavali, tako što su uništavali našu privredu, naš privredni i ekonomski sistem i bilo kakvu budućnost da ona deca koja ostanu u Srbiji da mogu da imaju i da se ostvare.

Nema nikakvih problema da ćemo podržati ove zakone, gospodine ministre, jer koliko vidim da ovakvim sporazumima Srbija polako ali sigurno mnogo brže nego što bi neki drugi hteli zauzima mesto u regionu, u Evropi i u svetu koje joj pripada.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Reč ima Ljiljana Malušić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici.

Ja ću danas govoriti o Sporazumu o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država.

Pre svega jedno ogromno hvala, jedna ogromna zahvalnost toj divnoj velikoj moćnoj zemlji jer priznala tzv. nezavisno Kosovo. Takva tvorevina ne postoji. Postoji Republika Srbija sa dve autonomne pokrajine, Vojvodina i Kosovo i Metohija. Centar naše duhovnosti, tradicije, kulture. Tri manastira i jedna crkva se nalaze na listi UNESKO, Pećka patrijaršija, Gračanica, crkva koja se nalazi u Prizrenu Bogorodice Ljeviške i manastir Dečani. To je Srbija, puna istorije, tradicije, kulture. Još jednom Meksiko ta divna, možda nama daleka, ali izuzetno značajna zemlja.

Jedan od osnovnih ciljeva Republike Srbije je pre svega spoljna politika, dobro vođenje spoljne politike zahvaljujući Vladi Republike Srbije i njenom predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću. Setite se našta smo ličili od 2000. do 2012. godine. Kao geto. Niko sa nama nije hteo da radi. Devastirana zemlja, uništeno sve. Danas respektabilna zemlja. Imamo izvanredne odnose sa Narodnom Republikom Kinom, pune poštovanja, prijateljstva, ali i partnerstva. Zahvaljujući njima dobili smo milion doza vakcina.

Takođe, izvanredan odnos sa Ruskom Federacijom. Takođe, Indijom, Brazilom. Znači zemlje BRIK-a, ali i sa Japanom, Izraelom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, radi gospodin Vučić i Vlada. Izvanrednu spoljnu politiku. Pravimo mostove. To je vrlo važno. Videlo se za vreme pandemije, ako ste umreženi, ako imate informacije možete da prođete, ako ne teško. Mi smo danas druga zemlja što se tiče vakcinacije u Evropi. Molim vas Srbija od 7,5 miliona, iza Velike Britanije, šesti smo u svetu. Tako se radi.

Što se spoljne politike tiče, takođe treba istaći da je na inicijativu našeg predsednika potpisan i „mali Šengen“. Šta to znači? To znači razvoj regiona, dobra ekonomija. Jer svako ko želi da ulaže, ulagaće u region. Naravno, ulaže se u Republiku Srbiju i to mnogo. To vidimo i po procentu zaposlenosti. Nekada 26% nezaposlenih, danas plus 7,5%. Istorijski minimum. Ja sam sigurno da nije bilo pandemije da bi za dve godine bilo 5%, evropski nivo.

Šta znači „mali Šengen“? Poboljšavanje ekonomije, brži protok robe, ali i kapitala, prepoznavanje kvalifikacije, robe, ljudi. Sa ličnom kartom ćemo moći da prelazimo granice. Tako se radi. Ne samo to. Naša spoljna politika je uradila, odnosno naš predsednik i Vlada to da se ne zapostavlja ni slučajno ni nesvrstane zemlje. Čak imamo i projekat.

Nekada je 2018. godine bilo samo 50 studenata iz nesvrstanih zemalja, danas 2021. godine 200 studenata. To je naš bonus i to je naš plus. Treba raditi na zbližavanju. Bilateralna politika ili trilaterala, svejedno. Izuzetno važna za zemlju od 7,5 stanovnika, kao što je Republika Srbija. Sada zaista u ovoj čarobnoj zemlji koja je što se tiče prostranstva 13. u svetu, što se tiče populacije 11, a ekonomije 14. zemlja u svetu vrlo respektabilna.

Mi smo sklopili ovaj sporazum i on se odnosi na kulturu, na sport i na obrazovanje. Što se obrazovanja tiče, naravno da ćemo, kako bi to radili? Razmenom naučnika, ali i publikacijama, informacijama. Ono što je još jako važno i o čemu se u ovom sporazumu radi, a to je otvaranje kulturnih centara, približavanje ove dve zemlje jedna drugoj, učenje jezika, samo boljitak. Mi smo mali, nama trebaju prijatelji, kao što su veliki. Uostalom, pokazalo se da kad god je gusto tu su oni u koje verujemo. Zašto? Zato što dobro radimo spoljnu politiku. Tako treba i da ostane. To važi i za sport, to važi i za kulturu.

Najvažnije, možda treba još istaći da postoji jedan član koji se odnosi na zaštitu kulturnog nasleđa što je od izuzetnog značaja. Znači, nema iznošenja iz zemlje, niti iz Sjedinjenih Meksičkih država kulturne baštine, takođe to se odnosi i na Srbiju. Ja ću sa zadovoljstvom glasati za predlog ovog sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svaki sporazum koji smo do sada razmatrali i na kraju usvojili pokazao je da sve ono za šta se zalaže, pre svega predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, konkretizuje se i sprovodi se u delo.

Smatram da će i ovaj sporazum doprineti pre svega jednoj bezbedonosno boljoj situaciji u našoj zemlji, mirnijim uslovima, ali isto tako će pokazati da priča o „mini Šengenu“ i o boljim odnosima na prostoru Balkana iz nekih reči i teorija prerastaju u delo.

Moje kolege, prethodni govornici, su pominjali donaciju vakcina Srbije koje je uputila Severnoj Makedoniji i to je samo jedan u nizu pokazatelja kada je Srbija ekonomski jaka, stabilna može i uvek želi da pomogne svima u regionu.

Smatram da nakon skoro 30 govornika koji su do sada diskutovali o ovom sporazumima je sve rečeno. Mislim da smo se dotakli svake teme i svake koristi i benefita koji će ovi sporazumi doneti. Ali, poštovani ministre Vulin, mislim da vaše prisustvo u ovom plenumu ima uvek posebnu težinu, jer vodite ministarstvo koje je svakodnevno na udaru i čiji pripadnici svakodnevno brinu o životima svih nas.

Znam da već sutra će poslanici biti u prilici možda da vam upute neko pitanje, ali kako Poslovnik kaže i pravila određuju, krenuće se od najmanjih poslaničkih grupa, tako da ne znam da li ću ja ili neko od mojih kolega biti u prilici da prodiskutuje sa vama o aktuelnim dešavanjima, ali svakako smatram da pored ovih sporazuma, svakodnevnica u našem životu je mnogo bitna i od presudnog je značaja za naše građane.

Kad već govorimo o tome, svaki vaš govor je nekako inspirativan i svaka diskusija koju ste imali danas ovde otvorila je mnoga neka pitanja i otvorila je mnoge neke teme.

Pre svega, želim da se osvrnem na nešto o čemu smo ovde pričali u više navrata, a to je činjenica da kad god se desi neki incident koji zaista niko ne može da predvidi prvi na udaru su ljudi koji predstavljaju, na primer, vlast u tom gradu ili u toj opštini ili autonomnoj pokrajini.

Pre neki dan se desio katastrofalan incident u Novom Sadu, gde su povređena dva ili tri momka, čini mi se. Munjevitom reakcijom policije, pripadnika MUP-a počinioci su uhapšeni, ali interesnoj sferi, predstavnicima bivšeg režima, to nije dovoljno i desilo se nešto što je praksa postala, da je gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, ili ljudi koji danas vode Novi Sad su targetirani i proglašeni krivim zato što se neko potukao ispred diskoteke. To nije bio sad slučaj prvi put, već se to desilo i, čini mi se, kad je bio onaj incident u diskoteci.

Dakle, i sve što se razotkrije i brzo otkrije, vinovnici se privedu pravdi, ni to nije dovoljno, već se danima pokušava od toga napraviti nekakva politička priča.

Onda se postavlja pitanje – pod kakvim se dodatnim pritiskom nalaze ti ljudi koji samo rade svoj posao, a rade u MUP-u i prvi su na udaru?

Da to nije samo slučaj u ovom primeru moglo se videti i kada je u Lapljem Selu došlo do tuče, ugovorene tuče više od 20 mladića, koliko ih je bilo. Ugovorena je tuča, povređen je sin čoveka koji sa Radom Trajković i Kurtijem zastupa neke interese, samo ne znam čije, a građani dobro znaju da su to interesi svih onih samo ne Srba, povređen je u toj dogovorenoj tuči, a onda su brže, bolje optužili Srpsku listu i Aleksandra Vučića da je on to poručio.

Ovo sve govorim zato što tako gnusne optužbe uznemiruju javnost i uznemiruju građane Srbije koji se sa pravom pitaju da li neko može i do koje granice može na taj način da blati, baca ljagu, nevine ljude optužuje za nešto zašta nemaju veze. Gde postoji granica za tu neku izgovorenu reč?

Znate, jako je teško objasniti možda svakome da baš niko nije mogao da predvidi šta će se desiti ispred te diskoteke u Novom Sadu, ili kafića, šta li je već, i jako je teško sad nekom objasniti da iako je policija uradila svoj posao ta ljaga koju su oni bacali ovih dana ostaje i negde provejava.

Pričali ste, gospodine Vulin, ovde i o situaciji iz 2015. godine, kada je predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa gospodinom Vladimirom Putinom sprečio onu katastrofu da Srbija ponese epitet genocidnog naroda, genocidne zemlje, ali, zarad ljudi koji gledaju ovaj prenos i svega onog što se dešava u našoj zemlji, znate, ovde je bila jedna žena narodni poslanik. Ona je prva sad udarna pesnica Dragana Đilasa koja iznosi takve laži i neistine da moraju, čak, iz Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije da je demantuju kada ona iznosi te laži.

Samo ću vas podsetiti da je 27. juna 2016. godine, ona bila jedan od potpisnika, dakle poslanika koji su zahtevali da se podnese Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Dakle, radi se o Mariniki Tepić, i to svi znaju, i podvlačim njeno ime i prezime, jer je ta žena danas udarna pesnica Dragana Đilasa i žena koja i dan danas iznosi, nakon hiljadu puta ponovljenih laži koje su razbijene istinom nastavlja sa svojim pakovanjem ili, što bi narod rekao, fingiranjem afera, pokušajem izmišljanja nekakvih afera i ona se predstavlja kao nekakva alternativa.

Ja se samo pitam sa ovog mesta, hipotetički, da se desi ne znam kakvo čudo, pošto su njihovi rezultati zanemarljivi po najnovijim istraživanjima i ovaj smanjeni cenzus od 3% će teško preskočiti, šta bi se desilo u slučaju da Marinika Tepić dođe na vlast, da li bi onda ona opet podnela ovu inicijativu i da li bi Srbija na sebe preuzela nešto što nije učinila i postala genocidan narod?

Mnoge stvari koje današnji predstavnici jednog dela opozicije, a okupljeni su, gle čuda, opet u nekakvu novu Demokratsku stranku ili režim Demokratske stranke, na sve načine pokušavaju da zadaju udarac Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Nekako ispod žita je prošla ta informacija da je Miroslav Aleksić, dokazano sada, slagao za povezanost Andreja Vučića i Aleksandra Vučića u slučaju „Jovanjice“. Da li je on negde uputio izvinjenje, da li ste negde mogli da čujete – da, jeste, slagao sam, pogrešio sam, neću više? Ne, nego je on nastavio sa iznošenjem takvih laži.

Ono što mene posebno zabrinjava, a mislim da, gospodine Vulin, imaćete i vi tu šta da kažete, jeste činjenica da smo mi kao narodni poslanici ovde usvojili Kodeks ponašanja. Kada smo usvajali taj Kodeks ja sam diskutovao na tu temu, jer ako suzimo prostor toliko narodnim poslanicima da sa ovog mesta diskutujemo o svemu onome što muči građane Srbije, što ih možda brine, plaši, ako nam se suzi prostor da zastupamo interese onih ljudi koji su glasali za nas ili onih koji uopšte nisu glasali za nas, kakva je onda uloga narodnog poslanika?

Ono što me zabrinjava jeste i činjenica – dok se mi držimo Kodeksa i dok se poslanicima uvek stavlja na teret izneseno mišljenje, pa čak u slučaju Marijana Rističevića vode se i postupci za izgovorenu reč u parlamentu, mi imamo situaciju da pojedini predstavnici bivšeg režima, a sad predsednici nekakvih stranaka, poput Vuka Jeremića, na društvenim mrežama direktno prete građanima.

Dakle, ovo je dešavanje od jutros, na njegovom zvaničnom Tviter profilu. Poštovani ministre, ja sam dobio nekoliko poziva, poruke i skrinšotove tih tvitova, pa mene sad zanima da li će neko od nadležnih institucija, a znam da tu pre svega mora da se uključi Tužilaštvo, osetiti i prepoznati opasnost i pretnje koje taj čovek uputio?

U raspravi sa nekim korisnicima te društvene mreže Vuk Jeremić je izneo jednu opasku – ja neću biti u zatvoru, moram da vas razočaram, a vama će septička jama ostati stvarnost u koju ste se rodili i koju živite, jer bolje u životu niste ni zaslužili.

Nakon toga, obratio se jednom tviter korisniku njegovim imenom i prezimenom, i poručio mu – na listi si, nećemo te zaboraviti prijatelju, zapamti šta sam rekao. Nije tu završio svoje napade, frustracije, iznošenje pretnji, već je nastavio.

Takođe, imenom se obratio jednom korisniku i rekao – kada se sve ovo završi preuzećemo botovske servere, neće ostati skriven nijedan identitet, uključujući i tvoj. Praćeš klozete do kraja života.

Vrhunac njegovih pretnji i monstruoznih izjava na toj društvenoj mreži je i – nemojte jednog dana da baš mnogo cvilite, vidite da vam izlazimo u susret, odgovaram vam, a to vam donosi bodove, itd. od baš svakog ljudskog otpada sličnog vama vas sam najbolje zapamtio.

Poštovani ministre Vulin, kada ovakve stvari izgovori neko ko pretenduje danas, sutra da bude vlast, da bude predsednik ili kakve sve već ambicije ima nameće se pitanje šta obični građani mogu da očekuju i šta će se desiti ako nekim čudom ili ne znam kakvim scenariom Vuk Jeremić dođe u poziciju da odlučuje nešto u našoj zemlji.

Građani su nam na prošlim izborima rekli da je to nemoguća misija, ali se sa pravom brinu i pitaju šta mogu da očekuju od nekog kada ovako javno iznosi pretnju. Sa time ću završiti.

Vaš posao i pritisci koje trpite i vi i Vlada Srbije i pripadnici MUP su ogromni, ali posao kojim se vi bavite je pre svega za čast i ponos, jer politikom predsednika Aleksandra Vučića koju pratite i vi i Vlada Srbije činite ono najbolje za našu zemlju, za našu decu i generacije koje dolaze, a to je osnovna politika i predsednika Aleksandra Vučića i SNS. U nama ćete uvek imati saveznike, uvek ćete imati partnere, jer od boljeg i lepšeg mesta za život od naše Srbije niti imamo, niti možemo ikad imati. Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima prvo ministar Vulin.