Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Aleksandar Vučić je jedini slobodan lider na Balkanu. Jedini. Jedini koji sme da kaže istinu i EU, i svoj međunarodnoj zajednici i svom narodu. Jedini.
Imao sam čast i privilegiju da budem pred narodnim poslanicima kada smo donosili Zakon o radu koji je u to vreme bio više nego nepopularan, a da nije bilo tog Zakona o radu čime biste vi danas gradili kovid bolnice, čime biste vi danas branili Srbiju od posledica migrantske krize, čime biste vi danas povećavali plate Vojsci i policiji i BIA, čime bismo mi danas davali već treći krug pomoći našem stanovništvu.
Aleksandar Vučić je imao dalekovidost i hrabrost da kaže svom narodu ono što mu niko nikad rekao nije – moraš da štediš i moraš da radiš. To su vrlo nepopularne rečenice u srpskoj politici. To ne smete da kažete ako hoćete da pobedite na izborima. Aleksandar Vučić je to rekao. Kada je narod video da to što govori misli i da se ponaša i živi kao što živi njegov narod, dao mu je još mnoge pobede na izborima.
Jedini slobodan lider na Balkanu i zato i može da brani zemlju od posledica migrantske krize, zato može da jača svoju zemlju, zato može da štiti Srbe bez obzira gde oni žive, jer je imao hrabrosti da bude slobodan.
Često mu kažem da za njegovu mirovnu politiku, sa druge strane, na Balkanu retko ima iskrene sagovornike. Njegov je izbor da se bori za mirovnu politiku, često na sopstvenu štetu.
Aleksandra Vučića su pokušali da ubiju u Srebrenici. Nikada niko nije uputio ni reč izvinjenja, a kamoli da nam je dostavio neko ime ko je pred kamerama čitavog sveta pokušao da ubije prvog među Srbima. Nikada nismo dobili ni izvinjenje, formalno, diplomatsko, neiskreno, licemerno, čak ni to. Nikada nije dozvolio da se to reflektuje na odnose između Bosne i Hercegovine i Srbije. Nikada.
Govorim vam kao čovek – nisam siguran da bih ja to na taj način mogao da podnesem da se to meni desilo. Vidite, on je pokazao da mu je važnija država Srbija i Srbi i međunarodna politika i pozicija Srbije od sebe. Pokušali su da ga ubiju. Pokušali su da ga linčuju. On je trebao da bude mrtav. Pukom srećom nije ubijen, a posle toga gradi autoputeve prema Bosni i Hercegovini. To ne može svako da uradi. To je državnik. To je razlika između državnika i političara. To je ta velika razlika.
Govorili ste o kovid bolnicama. U to vreme sam bio ministar odbrane i dobio sam naređenje od vrhovnog komandanta Vojske Srbije, predsednika Vučića, da izgradim kovid bolnicu za sedam dana. Nisam ispunio to naređenje, izgradili smo je za 12 dana, ali Srbija je pokazala da može. I mogla je, zato što je imala čvrsto i jasno vođstvo. U trenucima se krize se pokaže koliko je važno da imate političku stabilnost i jasno vođstvo.
Zamislite da smo u trenucima krize, kao recimo u Italiji, imali političku šarolikost koja mnogo lepo zvuči, baš je to slatko za demokratiju, ali zamislite da smo kao u Italiji, centralna vlada pošalje naređenje pokrajinskim vladama, pokrajinska vlada kaže – ma, baš me briga, a gradonačelnici kažu – mi smo najpametniji, mi ćemo da radimo kako mi hoćemo. U Srbiji se mislilo i razmišljalo, radilo iz jednog centra i zato je jedan od razloga zašto smo bili toliko uspešni i što smo toliko uspešni u borbi protiv kovida. Zamislite da smo dozvolili da se političke razmirice prebace na teren, kao što se dešavalo u Italiji i brojnim drugim zemljama.
U teškim vremenima vidite koliko je važno imati politički stabilnu zemlju i jasnog vođu, koliko je važno da imate čoveka kome nacija veruje, pa izađe pred naciju i kaže ono što nacija ne želi da čuje, što neće da čuje, protiv čega se buni, ali kaže – verujem tom čoveku. Verujem mu. Druge zemlje nisu imale to i morale su da objašnjavaju i da se svađaju i da se tuku po ulicama.
Mi smo imali i imamo čoveka kome verujemo, Aleksandra Vučića, čoveka koji kad nam kaže znamo da je istina. Nekad se ne slažemo sa tom istinom, nekad smo ljuti zbog toga, ali je istina. Znamo da nas neće ni slagati ni prevariti nikada. To je jedan od razloga što smo toliko uspešni.
Kada smo gradili bolnice u Batajnici i Kruševcu, to je bio podsmeh, to je bila lavina uvreda i podsmeha – prošla kriza, šta gradite, kome to treba, nećete ni uspeti. Izvinite, ovog trenutka se više od hiljadu ljudi leči u tim bolnicama. A gde bi bili da nije toga? Kome bi uzeli krevet? Koliko naših roditelja ne bi moglo da izvrši neku svoju intervenciju koju bi inače morali da izvrše da nije bilo tih bolnica? Gde bi ležali da sad ovih hiljadu ljudi moramo da rasporedimo po svim drugim bolnicama? Gde bi se operisali? Gde bi išli na onkologiju? Gde bi bili tu ljudi da nije bilo ovoga?
Predsednik Vučić je izdržao i taj podsmeh i tu mržnju i te uvrede i napravio to. Da nije bilo toga, danas bi u Srbiji bilo mnogo teže.
Srbija je jedina zemlja na svetu u kojoj možete da birate vakcinu kakvu hoćete. Ne platite ni jedan jedini dinar. Pa, nismo mi najbogatija zemlja na svetu. Mi smo po uspešnosti kada je u pitanju vakcinacija drugi u Evropi i šesti na svetu. Pa jel smo mi možda druga zemlja po veličini na bilo koji način u Evropi ili šesta na svetu po bilo čemu osim po rezultatima košarke i vaterpola? Kako smo mi to uspeli a nisu mnogo veće i bogatije zemlje? Zato što imamo čvrsto vođstvo i političku stabilnost, eto zato.
Ja znam da nije to mnogo popularno reći, ali to je činjenica. Sklonite Aleksandra Vučića iz naše politike i recite mi da li bismo se ovako borili protiv korone? Sklonite Aleksandra Vučića iz naše politike i recite mi da li bismo izgradili ove bolnice tom brzinom i na taj način? Sklonite Aleksandra Vučića iz naše politike i recite mi da li bismo se ovako uspešno i organizovano borili protiv posledica migrantske krize? Ne bismo.
Politička stabilnost i jasno vođstvo su nužna pretpostavka da u teškim vremenima vodite zemlju i hvala narodnim poslanicima što to razumeju. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto više nema prijavljenih predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, danas su pred nama važni sporazumi i poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će u danu za glasanje podržati ove sporazume.

Što se tiče Sporazuma sa Severnom Makedonijom, jako je važan sporazum. Naša Vlada i predsednik naše države vodi politiku dobrih međususedskih odnosa, vodi politiku pomirenja i mi kao Stranka pravde i pomirenja, najjača bošnjačka stranka, podržavamo Vladu i podržavamo apsolutno tu politiku.

Ta politika se, između ostalog, ogleda i u tim potezima kao što je donacija vakcina zemljama u regionu, između ostalog, kada govorimo o Severnoj Makedoniji, što je najbolji dokaz te politike dobrih međususedskih odnosa.

Jako je važno i u međuljudskim odnosima, kada biramo kuću za sebe, da ako naša kuća, želimo da svi imamo najbolji dom, ima bazen, ima dobru fasadu, ima travnjak, važno je i da naš komšija ima takvu kuću. Nije vam sve jedno da li je pored vas deponija, da li je pored vas neka kuća koja je oronula ili ta kuća i vašeg komšije je dobra. Samo u takvim okolnostima i vaša kuća dobija na ceni. Između ostalog, tako treba posmatrati i tu inicijativu Mini Šengena i mislim da sve zemlje regiona apsolutno treba da je podrže, jer ide svima u prilog.

Što se tiče migrantske krize, govorio sam i ponoviću. Država Srbija, naša Vlada, naše institucije su apsolutno položile ispit. To ne može da se kaže za dobar deo zemalja EU. Jednostavno, mi se nalazimo u posledici. Nismo uzrok. Zašto, građanke i građani, na primer, jedne Libije, koja je imala BDP izuzetno veliki, sada napuštaju tu zemlju glavom bez obzira i preko Lampeduze idu za Evropu?

Znači, mora i evropsko vođstvo, svetsko vođstvo da se pozabavi, jer je ovo globalni problem. Mi se nalazimo u posledici i želimo, koliko je to u mogućnosti, maksimalno, da ovim aktima zaštitimo svoju zemlju, ali i da zaštitimo te ljude, migrante, koji su žrtva ljudi koji na njihovoj nesreći žele da profitiraju.

Šta to znači najbolje znamo mi sa prostora bivše Jugoslavije, jer su mnogi naši rođaci, mnogi naši prijatelji, bili žrtve i trgovine ljudima i bili naša ili nesreća tih ljudi je 90-ih godina korišćena u zemljama EU da se preko Mađarske, Slovačke, Češke, dođe do Nemačke. I tada su naši ljudi sa prostora bivše Jugoslavije plaćali, kao što i danas čujemo da se to radi. I stvarno tome treba da se stane na put, jer mislim da je to jedan od najvećih zločina, da koristite nesreću nekog čoveka koji je napustio, iz ovih ili onih razloga, svoj dom i morao da ode glavom bez obzira.

Što se tiče Sporazuma sa Meksikom, čuli smo da je Meksiko jako važna, strateški važna zemlja, pogotovo važna u međunarodnim institucijama u kojima nama trebaju određeni glasovi i podrška, kada su u pitanju UN i druge međunarodne institucije.

Ne bi jedna važna zemlja potpisivala sporazum sa drugom zemljom da ta zemlja takođe nije važna. Mislim da to govori i o našoj ulozi na međunarodnoj politici i svaki sporazum koji se tiče obrazovanja, koji se tiče kulture i koji se tiče sporta apsolutno ćemo podržati, jer on može samo da doprinese dobrim odnosima. Bez obzira na geografsku udaljenost mi moramo da promovišemo nešto što se zovu univerzalne ljudske vrednosti.

Što se tiče sporazuma sa „Fronteksom“, a tiče se svakako naših granica, takođe ćemo ga podržati i smatramo da je on važan. Ono što želim da istaknem jeste prisustvo ministra policije ovde, da mogu da konstatujem i u prošlom obraćanju sam govorio, da imamo stabilizaciju prilika u regionu.

Želim da zamolim ministra da kroz uticaj koji ima u ministarstvu, da učinimo sve što je u mogućnosti i njegovoj i ministarstva da imamo procentualnu zastupljenost, u ovom slučaju bošnjačkog naroda, u policiji i svim drugim institucijama kao što su vatrogasne službe itd.

Takođe želim ministra da upoznam na jednoj sesiji kada su bili predstavnici Vlade ovde, govorio sam sa predsednicom Vlade, o problemu vatrogasne stanice u Brodarevu. To je naseljeno mesto 20 kilometara od Prijepolja. Ta vatrogasna stanica pokrivaće veliki jedan prostor komaranskog kraja. U letnjim mesecima dešavaju se požari, dešavaju se nezgode u kućama, poljoprivrednim dobrima, domaćinstvima, šumama.

Jako nam je važna ta vatrogasna stanica i zaista moramo da učinimo, vi sa pozicije Ministarstva, ono što je u vašoj moći, što pre, ona je napravljena, da ona bude puštena u funkciju.

Takođe, želim da istaknem da bi imali trajnu stabilizaciju prilika, jako je važno i ko će biti starešine i načelnici, područnih policijskih uprava. To moraju da budu ljudi bez mrlje u karijeri, profesionalci koji imaju diplomatsko svoje znanje. Može da se desi nekada i da takvi i pored svih provera ne dođu i onda pogotovo u tim sredinama kao što su, imamo pripadnike jednog, drugog, trećeg naroda, može da izazove nesagledive posledice, koje opet dolaze nama političarima, raznorazni ekstremisti ili ekstremne snage i sa jedne, i druge, i treće strane to nama fakturišu.

Da se ne bi bavili posledicom, iz tog razloga ovo sada govorim. Hvala vam.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Samiru Tandiru.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, poštovani ministri, poštovano predsedništvo, Sporazum koji potpisujemo sa Fronteksom je problematičan. Problematičan je zbog jedne stvari koju imamo u ovom Sporazumu, tj. više tačaka, a tiču se imuniteta evropskih policajaca koji će biti zaštićeni kada budu delovali ovde u timovima Fronteksa, od krivične, građanske i upravne odgovornosti pred našim sudovima.

Takođe, ti službenici evropskih policija neće snositi odgovornost za ono što učine u tim svojim akcijama, kao timovi i mi na taj način, pored NATO vojnika i oficira koji su dobili takav imunitet kada se pojavljuju na našoj teritoriji, pored toga što američka armada koja svuda gde se pojavljuje kao okupatorska ne dozvoljava da se njihovi vojnici i službenici podređuju krivičnom i bilo kom drugom zakonodavstvu domicijalne države, dobijamo sada i evropske policajce koji imaju tu vrstu imuniteta.

To sve sužava suverenitet našeg naroda i naše države i dovodi nas u situaciju da sve manje bivamo suverena država, sve više ličimo na državu i pod najtvrđom, a ne samo mekom okupacijom, pod kojom smo od 2000. godine na ovamo.

Takođe, postaje čudno da pored svega toga i svih namera naše Vlade i vladajuće stranke da ima jake i dobre odnose sa Ruskom Federacijom, takvu vrstu privilegija ne dajemo Ruskom humanitarnom centru u Nišu.

Međutim, pored svega ovoga što govori o tome da mi iz dana u dan gubimo elemente suverenosti naše države, želim da pričam o nečem drugom. Ovde će se kao Fronteksovi službenici pojaviti hrvatski časnici. Hrvatski časnici su neko ko je pokazao kako se prema migrantima odnosi na svojim granicama i kada su evropski parlamentarci hteli da dođu da izvrše uviđaj i inspekciju, kako se oni odnose prema migrantima, njima je to bilo sprečeno.

Hrvatska granična policija u dobroj tradiciji hrvatskih časnika te ljude zlostavlja i maltretira. Da li ćemo mi sada dozvoliti da pokriveni sudskim imunitetom hrvatski časnici na našim granicama rade to isto?

Srbija i Srpski narod su narod zbegova i izbeglica i mi smo na jedan izuzetno human i ljudski način pokazali kako se odnosimo prema ljudima koji su prošli kroz našu zemlju, pri čemu primećujemo da mnogi od njih nisu izbeglice, jer izbeglice su ono što mi zovemo nejač, kao jedan narod koji je iskusan u tome, šta je nejač i šta su izbeglice. Znamo da mladi muškarci, sposobni za vojnu obuku i delatnost ne mogu biti izbeglice, već to su ljudi koji su pobegli umesto da rešavaju svoje životne probleme i da se bore za svoju otadžbinu pobegli su, a pitanje po kom zadatku idu u druge zemlje?

Međutim, to nas tj. naše bezbednosne službe treba da interesuje, ali nas kao državu nije dovelo u situaciju da se prema njima ponašamo onako kako se na hrvatskim granicama ponašaju hrvatski časnici. A, kakav su trag hrvatski časnici ostavili u istoriji možete da vidite na katedralama u Magdeburgu, gde su Nemci žrtve tridesetogodišnjeg rata rekle – sačuvaj nas Bože, kuge, gladi i Hrvata.

Znači, nije to vezano samo za ovaj užas koji smo gledali pre neki dan u filmu „Dara iz Jasenovca“, kada je prikazana crna ustaška uniforma i kada smo pomislili da su to neki zlikovci podivljali u ludačkoj ideologiji. Ne, tu vrstu surovosti kada god su pomislili da treba da brane Evropu i da su oni branioci Evrope, hrvatski časnici su pokazivali kroz istoriju gde god su imali priliku da se na nemoćnima pokazuju kakvi su.

To su radili i u mojoj Šumadiji 1944. godine, kada su dolazili sa petokrakom iako su do 1943. godine bili u domobranskim satnijama, a onda su zahvaljujući Brozu i njegovoj politici uspeli da dođu u Šumadiju i da istu tu surovost pokažu nad onim delovima Srbije koja nije bila naklonjena komunističkom pokretu.

Ti hrvatski časnici su svoje humanosti, svoje ponašanje pokazali i u Oluji. Mislim da ovaj sporazum ne treba potpisati i ne treba dozvoliti da u ime evropske policije, podržani od Brisela hrvatski časnici na našim granicama maltretiraju izbeglice i migrante i tako urušavaju ono što je naša država učinila i pokazala da smo narod dostojan vrednosti humanizma i dostojan vrednosti morala i časnosti. Hvala.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

Hvala lepo.
Prvo, da razjasnimo jednu stvar. Nijedan pripadnik Fronteksa nema diplomatski imunitet. Ima funkcionalni imunitet, a razlika je ogromna. Šta to znači? To znači dok vrši svoju funkciju.
Ako je ta funkcija recimo da bude na granici od dva do četiri, iz bilo kog razloga, tada je zaštićen. U četiri nula jedan nije zaštićen ni od čega. U 12,59, u 13,59 nije zaštićen ni od čega. Dakle, nema diplomatski imunitet, da budemo jasni.
Kada ste pominjali hrvatske časnike, prvo država Srbija je humana, odgovorna, mi ne prebijamo nikoga, mi ne tučemo, mi ne maltretiramo, mi se ne iživljavamo, mi ne kršimo ne ljudska prava, nego ne kršimo moralni i etički kodeks na kome Srbi postoje. To nismo mi.
Da bi u ovoj ekipi Fronteksa bili hrvatski oficiri, danski oficiri, ko god, mi moramo da se složimo. Dakle, ne može niko da nam pošalje delegaciju i kaže to vam je, što vam je. Ne, država Srbija kaže ovaj može, ovaj ne može.
Dakle, ne gubimo nijedan promil svog suvereniteta, odlučujemo ko nam je gost, po kojim pravilima nam je gost i kako će gost da se ponaša i radi. Dakle, nije diplomatski imunitet, nego je funkcionalni imunitet. Razlika je zaista ogromna i niko ne može da dođe na teritoriju države Srbije, a da mi ne kažemo taj može da dođe i mora da poštuje naša pravila.
Mi nismo narod koji će bilo kome da istuče dete. Mi to nismo i nećemo dozvoliti bilo kome i ne bi ni dozvolili, niti mislim da bi bilo ko došao u našu zemlju da to radi, da se iživljava na nekom ljudskom biću na našoj teritoriji. Sretenjski ustav, podsetiću vas kaže - rob koji dođe na teritoriju Srbije postaje slobodan. Slobodan. Mi smo narod koji ne priznaje robstvo. Mi smo narod koji nikad nije dozvolio da se bilo ko na našem prostoru oseća loše.
U trenucima kada su drugi, veliki, civilizovani ubijali Jevreje, za nas su Jevreji slobodni, ravnopravni, onog sekunda kada dođu na teritoriju naše zemlje. Srbija je jedan od retkih primera, pa i u Drugom svetskom ratu gde nije bilo organizovanog antisemitizma. Bilo je ološa kao što je Nedić, ali nikad u srpskom narodu nije bilo antisemitizma i to nam poštuju i cene i dan danas. Hvala našim precima što su nas upisali na bolju stranu istorije.
Dakle, samo da ponovim još jednom, nijedan pripadnik Fronteksa nema diplomatski imunitet, ima funkcionalni imunitet i niko ne može da dođe na teritoriju, suverenu teritoriju suverene republike, slobodne Republike Srbije, da mi ne kažemo da to može i po našim pravilima.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Vladan Glišić, traži pravo na repliku.
Izvolite.

Poštovani ministre, u skladu sa tim što ste rekli i saglašavajući se sa tim što ste rekli, samo bih podsetio da je upravo uvaženi kolega Zukorlić pričao o tome da mi kada se susretnemo sa njima da ćemo imati jednu situaciju da se malo suviše domaće osećaju na našem terenu.

Tako da bih voleo da i vi i vaše ministarstvo im malo objasne da je ovo suverena zemlja i da su oni tu samo gosti.

Druga stvar, koja mi iz vašeg izlaganja pada na pamet i nadam se da će tako biti, da li to znači, pošto ćemo mi odlučivati ko će doći od tih evropskih timova, časnika i ostalo, da ćemo moći da zahvalimo Hrvatskoj i da zahtevamo da njihovi ljudi ne dođu, zbog iskustva koje su migranti imali na njihovoj granici?