Dame i gospodo narodni poslanici pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja pitanja.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Kao što znate kao i u raspravi najpre će dobijati reč narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanjoj prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Želim da pozdravim premijerku Anu Brnabić i članove Vlade Republike Srbije i da se zahvalim na već uspostavljenoj praksi da i ona i veliki broj članova Vlade prisustvuju ovoj značajnom instrumentu za postavljanje pitanja i na neki način i kontrolu i nadzor nad radom Vlade Republike Srbije.
Pošto su se poslaničke grupe već prijavile idemo redom.
Prvi ima reč, Vladan Glišić.

Poštovana gospodo ministri, poštovane kolege, moje pitanje se tiče „Rio Tinta“ pošto ne vidim da je tu ministarka nadležna za rudarstvo. Očekujem možda premijer na to odgovori.

Pre svega pitanje je zašto je izostala javna rasprava u vezi sa promenom prostornog plana posebne namene, jer je u prethodnom planu bilo predviđeno da Rio Tinto svoje deponije drži na brdima, a ne u dolini reke Jadra. Dolina reke Jadra je vodoplavno područje. Znamo da smo imali 2014. godine poplave koje su napravile veliki problem sa rudnicima koji su tamo mnogo manje opasni nego rudnik Rio Tinta. U situaciji smo da jalovina koja će tamo biti, a to su bukvalno milioni tona jalovina, nije obična jalovina, obična zemlja i glina već je to nus proizvod tretiran sumpornom kiselinom visokog koncentrata.

Čuo sam od predsednika „Rio Tinta“ da će oni uložiti 100 miliona evra u ekološku zaštitu, međutim u trenutku kada oni dobijaju godišnje 551 milion evra od onoga što će izvlačiti, litijuma i bora, a država Srbija dobija samo 7,6 miliona od toga i u trenutku kada su njihovi službenici rekli kad krene rudnik da radi samo 700 ljudi biti tamo zaposleno.

Postavlja se pitanje da li je to opravdano rizikovati tako veliku ekološku katastrofu koja može da se desi? To je veliko pitanje da li je javni interes, jer interes „Rio Titna“ je jasan. Koji je naš interes kada to može da zagadi ceo taj kraj i da nam uništi ono što smo mogli na poljoprivredi, organskoj hrani, svemu tome dobijemo u toj količini.

Mislim da bi morali po pitanju multinacionalnih korporacija stranih koje dolaze ovde da imamo posebnu opreznost, jer je jasno i sada posle 30 godina divlje tranzicije u celom svetu, jasno je da multinacionalne korporacije nemaju interes da se razvija država u koju dolaze, da recimo Srbija koja ima rudnu rentu samo 4% za razliku od evropskih zemalja koje imaju do 20% rudnu rentu se na neki način kandiduje kao jeftina zemlja za njih.

Koliko je meni poznato od svih tih elaborata kojima mi možemo da utvrdimo kolike su stvarne zalihe to je patentirano od „Rio Tinta“ i kada su ekološki aktivisti tražili da vide uvid dobili su osenčene sve bitne pozicije i o zalihama i o svemu tome, tako da su to sve signali da moramo da budemo oprezni kada su oni u pitanju.

S druge strane, koliko znam ako je tačno da mi od rudarskih inspektora, imamo nekih pet službenika ili malo više. Kako će oni uopšte biti u stanju da kontrolišu „Rio Tinto“, jer na taj način mi njima mnogo verujemo, a kakav su trag ostavili u Papua Novoj Gvineji i Australiji, to govori o tome da moramo da budemo vrlo oprezni. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Premijer Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče želim da vam zahvalim na pitanju.
Mislim da je izuzetno važna tema. Važna je tema i za naše građane i u oblasti životne sredine, važna je tema i za privredu Republike Srbije i za našu sveukupnu privrednu transformaciju. Izuzetno važna tema za našu budućnost i hvala vam što ste pokrenuli ovde ovom poštovanom domu, zato što mislim da je važno da razgovaramo o ovome što više, što otvorenije, što transparentnije, zato što se barata poluinformacijama ili dezinformacijama, a zaista je izuzetno važna tema. Tako da nema boljeg mesta od ovoga da razgovaramo o tome.
Čak sam razmišljala da u okviru Ministarstva za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog pokrenemo jednu debatu na ovu temu. Hoću pre svega vama i svim građanima Republike Srbije, a posebno građanima i stanovnicima Loznice i zapadne Srbije da kažem da će najveća pažnja biti poklonjena elaboratu o zaštiti životne sredine, da će kao i do sada od „Rio Titna“ biti zahtevano da se pridržavaju najboljih ekoloških standarda i da ćemo nastaviti na tome da radimo sa njima.
Što se tiče javne rasprave o prostornom planu. Koliko ja znam ona je održana, što ne znači da se neće o tome dodatno razgovarati. Oni su u postupku izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Opet koliko ja znam, a često razgovaramo sa njima, u to vas uveravam, i pratim ovaj projekat do detalja. Oni su u postupku, znači izrade studija uticaja na životnu sredinu koja treba da se završi do juna ove godine. Naravno dok se studija uticaja na životnu sredinu ne završi, dok se ne završi javna rasprava o toj studiji uticaja neće biti donete nikakve finalne odluke o daljem toku tog projekta.
Nekoliko puta sam razgovarala sa ljudima iz „Rio Tinta“, oni me uveravaju da oni imaju zaista izuzetno dobru i stalnu komunikaciju sa lokalnom zajednicom, ne samo sa gradom Loznicom već upravo sa ljudima koji su na terenu. Dakle, tamo gde će biti taj rudnik, odnosno gde je potencijalno moguće gde će biti rudnik.
Još jednom želim da napomenem za sve one koji ne razumeju da je to podzemni rudnik, da taj rudnik u tom smislu neće nikako ugroziti obradive površine, poljoprivredno zemljište ili bilo šta drugo. Dakle, to je najmoderniji podzemni rudnik. Razgovara se o dve lokacije za tu tzv. deponiju ali obe lokacije su i dalje u opticaju, razgovara se i o jednoj i o drugoj. Na kraju krajeva, biće onako kao što bude utvrđeno studijom uticaja na životnu sredinu, ali će naravno o svemu tome najveći glas imati i lokalno stanovništvo u Loznici ali i u Krupnju.
Važno je napomenuti da oni takođe rade na najmodernijoj tehnologiji za obradu tog svog otpada, tako da to ima najmanji mogući uticaj na životnu sredinu. Koliko razumem to će biti sada neki čvrsti otpad, koji neće nikako ugroziti ni životnu sredinu, a ne daj bože reku, ali zaista mislim da svi mi zajedno treba da nastavimo da razgovaramo o tome, da sve to mora da bude u potpunosti i apsolutno transparentno. Na kraju krajeva, ja sam otvorena da razgovaram sa lokalnim stanovništvom.
Gde je tu javni interes? Reći ću vam nekoliko stvari, pričala sam, na kraju krajeva, i u ekspozeu o ovom projektu. Javni interes je u tome što je to ukupna investicija od preko milijardu i pet stotina miliona evra u Republici Srbiji, odnosno u Loznici, dakle svakako nezanemarljiva.
Pored toga, po svemu što mi imamo u ovom trenutku od podataka ovo je ležište koje Republici Srbiji obezbeđuje oko 10% svetskih rezervi litijuma i apsolutno najveće ležište litijuma u Evropi, ležište koje može da se meri sa Čileom, Argentinom, Australijom, dakle zaista jedno ogromno bogatstvo.
To bogatstvo nikada neće biti bogatstvo bilo koje kompanije, pa ni „Rio Tinta“, to je naše bogatstvo. Oni dobijaju pravo na eksploataciju, ali je to naše bogatstvo. Pri tome, mi zaista sa „Rio Tintom“ imamo odličnu komunikaciju u odnosu na sve ostale investicione ugovore, tako da smo mi rekli – apsolutno će biti nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu već mi moramo u Srbiji da pravimo polu proizvod ili finalni proizvod da bi ukupna naša ekonomija na osnovu toga mogla da se razvija.
Oni su bili otvoreni i razgovarali su i pomagali, na kraju krajeva, nama da razgovaramo sa svim proizvođačima baterija, električnih vozila i svega ostalog.
Ja mislim da će građani Republike Srbije moći u narednom periodu da vide i neke prve ugovore, a opet od svega toga imaju najveću moguću korist građani Republike Srbije, naša privreda, naša ekonomija, prosečne plate, budžet, penzije, dakle zaista jedan ogroman resurs.
Tako da, između te dve stvari, između toga da mi postanemo evropski centar za proizvodnju baterija, za proizvodnju električnih automobila, za proizvodnju nekih drugih stvari od litijuma, da sve to bude u Republici Srbiji, i sama investicija „Rio Tinta“ od preko milijardu i pet stotina miliona evra, uz naravno, što ne moram ni da govorim, dakle maksimalno poštovanje svih životnih standarda, mislim da je to jedna stvar i jedan prilika za Srbiju koju mi ne smemo i ne možemo da propustimo.
Kažem vam, dve osnovne stvari – poštovanje životne sredine i druga stvar – nećemo dozvoliti da se litijum izvozi kao sirovina, zato što je to naše bogatstvo, bogatstvo Republike Srbije.
Hvala vam na pitanju. Tu sam da nastavimo da razgovaramo. Možete da dođete kod mene u kancelariju da nastavimo da razgovaramo o ovome. Zaista mislim da u ovom trenutku teško da postoji neko bitnije pitanje, sveobuhvatno, i za privredu i za životnu sredinu.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Dobar je podatak da neće litijum biti izvožen iz naše zemlje, to je dobra činjenica i mislim da je to pravi put.

Ono što je zanimljivo jeste pitanje te naše rudne rente koja je na četiri i nešto posto. U drugim evropskim zemljama ona ide mnogo više, od 10% do 20%, a sa drugim pripadajućim taksama, jedna od njih je ta za slučaj da se minerali izvoze, pošto se ovde neće izvoziti nije ni normalno da je naplaćujemo, ali imaju ekološke takse i imaju takse raznog nivoa, vezano za iskopavanje zemljišta. One idu u nekim zemljama čak do 50%.

Ne mora, naravno, Srbija koja se bori za industrijski i ekonomski razvoj da ide u tom pravcu, ali mislim da bi bilo dobro da se razmišlja u pravcu podizanja te rudne rente.

Nešto što je isto pitanje tiče se mog kraja, Aranđelovca, koji ima mineralnu vodu. Koliko sam obavešten, mi nemamo baš nikakvu naknadu za mineralnu vodu koja se iskopava. Ona, za razliku od rudne rente, nije obuhvaćena i to je isto veliki problem.

Tako da, u svakom slučaju ova investicija jeste značajna i na taj način može da se opravda taj javni interes.

Međutim, s druge strane, kada pogledate da su sve te tehnologije patentirane, kojima oni to rade, mi moramo da im verujemo na reč da će one biti takve da će to biti jalovina koja moguće da se skladišti da ne izazove ekološku katastrofu.

Međutim, dosta ljudi iz ekološkog nevladinog sektora, neki drugi stručnjaci kažu da tu postoji problem jer su dva modela. Jedan je sa koncentrisanom sumpornom kiselinom da se spira ta ruda. Tu treba velika količina vode. Veliko je pitanje kako će to posle biti skladišteno.

Takođe, kako sam razumeo taj proces aktivira i na temperaturama od 250 stepeni Celzijusa. To je ogromna količina energije koju na taj način moramo da dovedemo nekim novim termoelektranama gde će se koristi ili fosilna goriva, što znači, opet, sekundarno dovodi do situacije neke moguće ekološke i zagađenosti i problema.

Sve to opet vraća na to koliko mi u državi imamo organa koji to mogu da kontrolišu i koliko će moći da kontrolišu „Rio Tinta“. Mi znamo da imamo problem sa stranim investitorima i po pitanju inspekcija rada i po pitanju svega, pre svega što nemamo brojčano dovoljno ljudi koji bi mogli da vrše tu kontrolu.

Sve su to pitanja koja se nadovezuju na ovo. Hvala vam na pozivu. Biću slobodan da odgovorim na vaš poziv. Voleo bih ako bih mogao da dođem u pratnji ekoloških aktivista, da i oni postave neka pitanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima premijerka Ana Brnabić.
Izvolite.

Poštovani narodni poslaniče, dogovorili smo se za sastanak, tako da biće mi zaista najveće zadovoljstvo. Želim da svi mi zajedno učestvujemo u ovome, zato što ovo nije zaista stvar partikularnih interesa i da shvatimo ovo na najozbiljniji mogući način, da imamo sve informacije ispred sebe kada donosimo odluku i da to bude naša zajednička odluka i da zajedno stojimo iza nje.
Ono što je, takođe, izuzetno važno, ja mislim da svi građani Republike Srbije razumeju i svi mi ovde, a to je da nismo samo mi ti koji kontrolišu ceo proces, i ako su naši standardi prilično visoki, mi ćemo se kao vlada truditi da ih dodatno i unapredimo i povećamo.
Ono što je važno da se razume, a što će nama biti poseban izazov u budućnosti kao zemlje, je što se čitava ta industrija promenila. Dakle, vi danas ukoliko želite da, recimo, iskoristite litijum za proizvodnju baterija i za proizvodnju električnih vozila, što je ogromna industrija, ogromno potencijalno bogatstvo za Republiku Srbiju i za naše građane, fenomenalni poslovi odličnog kvaliteta, odlično plaćeni poslovi, ali ono što će biti svakako izazov i što, na kraju krajeva, „Rio Tinto“ mora da poštuje, a to je da vi imate proizvod koji je čitavim svojim lancem čist.
Dakle, kada i „Rio Tinto“ bude prodavao, na kraju krajeva, taj „Battery grade lithium“, odnosno litijum koji je dobar za proizvodnju baterija, oni će morati da dokažu da su poštovali sve standarde životne sredine, jer neki proizvođači električnih vozila, među kojima su „Volkswagen“, „Mercedes“, „Daimler Chrysler“, generalno, neće kupovati to ako nemaju potvrdu da su se svi standardi životne sredine u tom smislu ispunili.
To gde je izazov za Republiku Srbiju je što je i dalje kod nas mahom proizvodnja električne energije iz termoelektrana, 70% iz termoelektrana, a nekih 30% iz obnovljivih izvora energije.
U tom smislu mi imamo ono što se zove prljava mreža. Tako da je to naš najveći izazov da dovedemo te ljude. Mi ćemo moći te ljude da dovedemo da proizvede, recimo, električna vozila ili baterije u Republici Srbiji tek kada im pokažemo da i mi krećemo u našu energetsku tranziciju tako da će oni imati čistu energiju iz koje će vući, koje će koristiti za svoju proizvodnju.
Tako da je to sve zajedno jedna zelena ekonomija kojom se teži, pa u tom smislu nećemo biti jedini koji ćemo kontrolisati čitav taj proces proizvodnje, ali će i od nas zahtevati da imamo energetsku tranziciju, za koju mi mislimo da je dobra, i kao vlada smo tome posvećeni.
Ali, sa druge strane, mi moramo da vodimo računa o životnom standardu naših građana, da cene električne energije, jer ne rastu suviše brzo, dakle da ne rastu pre nego što rastu naše prosečne plate i penzije, da sačuvamo i poboljšamo životni standard građana. Tako da, ja moram priznati da je to jedan zaista kompleksan zadatak koji je ispred Vlade Republike Srbije.
Ja sam razgovarala nekoliko puta i sa stalnom konferencijom gradova i opština i sa lokalnim samoupravama oko naknada za sirovine koje se koriste od strane lokalnih samouprava i evo, obećavam da ću sesti sa ministrom finansija i ministarkom Obradović, da vidimo kako možemo da rešimo taj problem, ali sam lično za to da, makar, jedan deo tih naknada ide lokalnim samoupravama, mislim da bi to bilo više nego fer.
Što se tiče pitanja rudne rente, to je takođe kompleksno pitanje, gde vi gledate da ta rudna renta ne bude visoka, da obeshrabri investitore, a opet da ne bude niska, pa da mi nemamo prihod za budžet Republike Srbije, odnosno za sve građane Republike Srbije.
Znate da je i ministarka Mihajlović pokrenula to pitanje, razmišljamo o tome, ali gledamo da u svakom slučaju imamo negde stabilan okvir za investitore, da znaju zašto mogu da računaju u Republici Srbiji, da bi nastavili sa ovim trendom dovođenja i stranih direktnih investicija, ali imamo sve više i sektoru rudarstva lokalnih kompanija, što posebno ohrabruje i da ohrabrimo i njih da investiraju više.
Završila bih zaista još jednom sa skretanjem pažnje na poruku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića danas za sve građane Valjeva za novu investiciju u Valjevu, gde ćemo kamen temeljac postaviti ovo leto. Još jedna velika važna stvar za Valjevo, novih 500 radnih mesta i pregovori sa još jednim nemačkim investitorom, tako da guramo dalje, ali sve to ne bi moglo da nemamo zaista potpuno stabilno poslovno okruženje. Važno je da to čuvamo, ali i da brinemo o interesima našeg naroda, naših građana, naše privrede, ali i naših rudnih bogatstava i svih ostalih sirovina.
Uputiću vam poziv, pa se vidimo ovih dana kod mene.
Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani nosioci izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja u neposrednom su kontaktu sa građanima, a sam naš program jako je okrenut prema budućnosti.

Imajući u vidu činjenicu da i u ovom vremenu koje je jako izazovno, vrlo često smo svesni da jednino veliki strateški projekti mogu doprineti i sigurniju budućnost našim budućim generacijama.

Želim postaviti dva konkretna pitanja koja se tiču veoma značajnih investicionih projekata koji će uticati na celokupni način življenja svih građana Republike Srbije.

Prvo od njih je „Balkanski tok“, nešto što je veoma važno i na čemu bismo trebali graditi veliki deo budućnosti naše države. Naravno, ono što interesuje nas i građane Republike Srbije jeste šta znači za građane konkretno podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovom projektu?

Drugo pitanje, koje je takođe vrlo važno i koje se decenijama proteže kroz različite vidove u društvenoj javnosti, jeste izgradnja beogradskog metroa. To pitanje često se aktuelizira u predizbornim kampanjama. Vrlo često smo imali različite povode, različite načine da se o njemu govori. Međutim, nas konkretno interesuje, kao i građane, kada će početi radovi na izgradnji beogradskom metroa i šta je do sada urađeno po tom pitanju? Hvala.