Zahvaljujem se na odgovorima.

Verujem da će, posebno ove najave, da će se sredstva dobijena iz ovih infrastrukturnih razvojnih projekata dalje raspoređivati na obnovu i novoizgradnju drugih, posebno onih u unutrašnjosti delova važnih infrastrukturnih projekata, obradovati sve građane, kao što će obradovati građane Sandžaka koji sa nestrpljenjem iščekuju gasifikaciju.

Moje dopunsko pitanje će se odnositi sada sa ove makro-investicione politike na mikro-investicionu politiku, tj. na problem koji smo zamoljeni od strane malinara iz Priboja da iznesemo ovde i da zamolimo u ime njih pomoć od državnih organa, posebno od vrha izvršne vlasti, a reč je o 17 malinara kojima je to porodični biznis, koji su u stvari sa pokretanjem tog porodičnog biznisa pokušali da obezbede elementarna sredstva za život za sebe i za svoje porodice.

Međutim, pre nekoliko godina su naišli na problem da su izvesnom Babiću iz Arilja dali svoje maline. Reč je o nekih 50 tona malina. I nikada nisu dobili novac za to što su proizveli.

Ti ljudi su na ivici egzistencije. Niko od njih ne radi nijedan drugi posao i njihove porodice žive, u stvari, od tog malinarstva. Za njih tih 50 tona, odnosno tih 50.000 evra, koliko otprilike minimum iznosi taj dug, znače opstanak na tim područjima koja su ionako ugrožena i koja su ionako prepuštena na vetrometini da se ti ljudi bore za vlastitu egzistenciju.

Toliko je to težak slučaj da ti ljudi su pokušavali da na razne načine dođu do svojih sredstava, pa su se raspitivali kod određenih advokata da pokrenu postupke. Međutim, sredstva koja su im tražena za to su jako velika, enormna, da oni nisu u prilici da to priušte kako bi rešili svoj problem.

Zato bih u njihovo ime zatražio i od premijerke, koja je prilikom svoje posete Priboju ohrabrila tamošnje stanovništvo da će se vratiti proizvodnja, a naročito je ohrabrila predstavnike bošnjačke i muslimanske zajednice svojim rečima da će se rešiti te tehničke stvari oko izgradnje džamije, da se angažiraju oko ovog problema, kako bismo kroz primer tih malinara, koji su prepušteni sami sebi, dali ohrabrenje svima koji su se upustili u porodične biznise, da nastave da se bave tim poslom i da je država ta koja garantira i koja će stati uz njih, a protiv svih onih koji zloupotrebljavaju njihovu muku i njihov rad i trud da obezbede sredstva sebi i svojoj porodici.

Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić. Izvolite.

Znam za taj problem. Svestan je tog problema i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović. Ono što jeste problem tu je što je to kupoprodajni odnos između dve strane i tu malo šta država može da učini. Dakle, moraju da se umešaju, pretpostavljam, pravosudni organi i da vide šta može da se učini, ali ja vam još jednom obećavam ovde da ću videti sa ministrom Nedimovićem da li postoji bilo šta što možemo da uradimo, pa ćemo biti u kontaktu.
Pored toga, želim još jednom da zamolim sve naše proizvođače prehrambenih proizvoda da pogledaju šta su uradili naši pčelari, da uče iz primera Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koji su se ujedinili, izašli, došli kod Vlade sa jednim fenomenalnim projektom gde su tražili da oni izgrade svoj pogon, da sami pčelari imaju svoj pogon za prikupljanje i pakovanje i plasman meda, gde smo i mi dali finansijsku podršku.
Opština Rača dala je najbolje uslove. Taj pogon je izgrađen danas. Zahvaljujući tom pogonu, cena meda, odnosno prodajna cena meda je skočila između 100% i 250%. Taj med se donosi u njihov pogon. To je pogon Pčelarske organizacije Srbije, plasira. Mi smo kao Vlada pomogli tu i sa još nekom opremom, pomogli smo i sa marketinškom kampanjom, sa pakovanjem. Taj med se skoro u potpunosti izvozi. Sve se plaća avansno. Pčelari, mislim, nikad nikada nisu bili zadovoljniji. Imate pčelare iz čitavog regiona, iz Hrvatske, iz BiH, koji pokazuju to kao primer i govore - pa kako to ne može kod nas.
Dakle, zaista jedan neverovatan projekat, ali ugledajte se na njih, organizujte se, ljudi, nemojte da zavisite od veletrgovaca samo. Negde ima smisla, ali ako vidite da možete sami da postignete cenu, organizujte se zajedno, dođite kod nas, pokušajte da sami plasirate to na tržište i imate svoju bezbednost, svoju sigurnost, dobićete sigurno najbolje cene, a mi smo tu da vam pomognemo.
Zaista, to što smo uradili, pozivam sve da odu u pogon pčelara u Raču, da vide kako je to urađeno. To je zaista na ponos Vlade Republike Srbije, naših pčelara, čitave Republike Srbije, i to je nešto što smo uspeli da uradimo, verujte, za 18 meseci. Dakle, brzo, efikasno, sa jako motivisanim pčelarima. Nemojte da dolazite u ovakvu situaciju, a ja obećavam, evo, još jednom, da ćemo sa ministrom Nedimovićem pogledati ovo, videti koliko god možemo da pomognemo tim ljudima i da nastavimo da se borimo zajedno. Toliko. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženoj premijerki.
Vrlo je važno da građani, a posebno oni ljudi koji se bave ovim porodičnim biznisom čuju ovakve poruke ohrabrenja i ono što bi država trebala uraditi, što verujem da će uraditi, jeste barem da ima ovu pravnu pomoć u svakom smislu obezbedi, a naravno da nađe i mehanizme, načine da sa njima nekako nadoknadi štetu, jer od toga zavisi njihov dalji rad, od toga zavisi budućnost njihovih porodica.
Ja sam danas ova pitanja postavljao iz razloga što smo kao poslanici Stranke pravde i pomirenja svesni da ovi kapitalni projekti jesu zalog za budućnost države Srbije i svih koji žive na njenom prostoru. Naravno, oni su utemeljeni u Sporazumu Stranke pravde i pomirenja i SNS, kao osnova, kao baza na kojoj smo se mi susreli i za koju ćemo se boriti u narednom periodu, u svakom smislu, da zažive maksimalno i zato je vrlo važno što smo čuli danas sve ove poruke. Vrlo je važno da ovi kapitalni projekti ne zaobilaze ni jedan deo države Srbije, da su za sve podjednako pristupačni, podjednako će svi građani osetiti benefite svih ovih projekata. Zato nas raduje dalji angažman na svim ovim projektima, kao i da će se realizovati sve ono što je u Sporazumu između Stranke pravde i pomirenja i SNS, kao glavnog i vodećeg nosioca izvršne vlasti u Republici Srbiji, biti implementirano i na prostoru Sandžaka, ali i na prostoru celokupne teritorije države Srbije. Hvala.

Hvala.
Samo želim da još jednom podsetim predstavnike Vlade, naročito one koji do sada nisu bili u Vladi, a ni u Skupštini. Kada se ovako postavljaju pitanja, kada se po treći put javi narodni poslanik, on se u stvari izjašnjava o odgovoru u trajanju od dva minuta. Znači, posle tog njegovog trećeg izlaganja nema više javljanja predstavnika Vlade.
Ako imate nešto da odgovorite, nađite neku proceduralnu mogućnost da odgovorite drugima. Da vas malo podučim, da ne bi kršili Poslovnik.
Idemo dalje.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću.

Uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, postavljam pitanje ministarki državne uprave i lokalne samouprave Mariji Obradović. Pitanje se odnosi na podršku Ministarstva jedinicama lokalne samouprave.

Naime, rekli ste, kada ste preuzeli odgovornost za rad ovog resora u ovom mandatu, da će jedan od prioriteta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave biti upravo podrška jedinicama lokalne samouprave, i to ne samo kroz budžetske fondove, već i na druge razne načine i kroz druge vidove podrške i saradnje.

Zanima me šta ste do sada uradili po tom pitanju i na čemu tačno u ovom trenutku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Marija Obradović.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo, hvala vam što ste u ovako velikom broju prisutni u sali Skupštine Srbije, jer je veoma važno da građani Srbije vide koliko su poslanici zainteresovanje za korišćenje ovog mehanizma kontrole nad radom Vlade Srbije, i to zaista pokazuje koliko smo ozbiljni kao društvo i koliko želimo da budemo prisutni, informisani o svim procesima koji se u državi dešavaju i ovde u ovom zakonodavnom telu, a svakako i u okviru Vlade Srbije.
Gospođo Vacić, hvala na ovom pitanju. Mi ne dolazimo iz iste političke stranke i pomalo ste me iznenadili što je pitanje upućeno baš meni, ali u svakom slučaju to pokazuje da ste jako zainteresovani za ono što se dešava širom Srbije u gradovima i opštinama. Ono na čemu stranka iz koje vi dolazite insistira na terenu jeste dobra saradnja sa predstavnicima SNS u gradovima i opštinama, i to je nešto na šta smo zaista ponosni, jer građani treba da vide svakodnevno to jedinstvo političkih stranaka koje pokušavaju u ovom teškom trenutku da naprave nešto što je za Srbiju dobro, u ovom teškom trenutku kada se borimo i sa kovidom, a istovremeno pokušavajući da održimo neki tempo ekonomskih reformi.
Važno je da građani vide kada je potrebno da smo jedinstveni, da mi to zaista jesmo i utoliko mi je važnije što ste mi zapravo vi postavili ovo pitanje.
Ja sam ga nekako shvatila, iako je upitno, kao podršku onome što radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, jer se mi u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave trudimo da budemo roditeljska kuća gradovima i opštinama. Mi nismo na prvom mestu Ministarstvo koje ima veliki budžet i zahvaljujući čijim fondovima ćemo moći značajno da pomognemo gradovima i opštinama i ne možemo da se merimo sa Ministarstvom privrede, građevine, energetike, ekologije. Svakako to nije red veličina naših fondova.
Ali, ono što jeste naša snaga i naša prednost, to je svakodnevna komunikacija sa gradovima i opštinama, jedinicama lokalne samouprave, gde pokušavamo da svakodnevno pomognemo u komunikaciji sa ostalim ministarstvima, sa drugim institucijama i ovde su sada i poslanici koji zaista dolaze redovno u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokušavajući da pomognu svojim gradovima i opštinama.
Mi u Ministarstvu četvrtkom od 14.00 časova, pa ponekad ostanemo i do 22.00 časa uveče jer se smenjuje po nekoliko gradova, pokušavamo da vidimo koji su to projekti gde možemo da pomognemo i upravo je pre nekoliko dana završen poziv za sredstva iz budžetskog fonda gde se dodeljuju sredstva i za neke infrastrukturne projekte, ali i za finansiranje unapređenja „e-uprave“, unapređenja rada opštinske uprave, pomažemo oko unapređenja i uvođenja e-parlamenata, finansiramo različite manifestacije, sportske, kulturne.
Ono što jeste tradicija na lokalu i ono što je za mene izuzetno zanimljivo je da je ovaj budžet u vrednosti od 460 miliona dinara. Mi smo dobili 225 prijava u Srbiji sa ukupnom sumom od 2,5 milijarde dinara, što znači da preko puta više nego što smo u prilici da dodelimo sredstva. Šta to pokazuje? Da gradovi i opštine više nego ikada imaju projekte koje žele da finansiramo, da su se probudili gradovi i opštine i da zaista žele da na što bolji način iskoriste sredstva u republičkom budžetu. I ono što jeste takođe dobro mi ne finansiramo u potpunosti, rekoh nema tu mnogo novca, ali mi često finansiramo jedan deo novca za koji lokalna samouprava nema dovoljno novca ili radimo nešto u saradnji sa drugim ministarstvima.
Tu je i ministarka kulture, gospođa Gojković, koja će sigurno da posvedoči da ima dosta projekata gde mi zajedno finansiramo, posebno kada su recimo neki objekti kulture, neki značajni muzeji, neke druge ustanove kulture, nešto što je zaista blago u gradovima i opštinama, a to je neka velika količina novca, suma novca pravilnije rečeno, i zaista Ministarstvo kulture ozbiljno radi, čini mi se, kroz program „Gradovi u fokusu“, u pravu sam da.
Tako da, jako je dobro što su se gradovi i opštine probudili, što su shvatili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kao roditeljsku kuću, pa ako i nema dovoljno novca da pomognemo u saradnji sa drugim ministarstvima, institucijama da zaista se to i realizuje.
Želim da pohvalim mnogo novih gradonačelnika, posebno žena gradonačelnica i predsednica opština. Žena ima 15 koje su prvi put na rukovodećem mestu u gradovima i opštinama, inače ih ima 20 žena, ali želim da pohvalim i muške kolege koji su prvi put na tom mestu i čini mi se da to što imaju novu energiju, novu snagu, što su prvi put na tom mestu može da bude njima otežavajuća okolnost, ali ta nova energija koju oni donose, ta posvećenost da zaista u svom gradu nešto urade, neka to bude i početni zanos, ali u svakom slučaju rezultira, barem kada su projekti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u pitanju.
Dakle, sve vrste pohvala posebno za te mlade ljude koji su prvi put na mestu gradonačelnika, a njih ima oko 60 u Srbiji, novih gradonačelnika koji nikada nisu bili ranije na toj poziciji.
Dakle, osim ovih sredstava, gde ćemo uskoro poslati odgovore gradovima i opštinama ko je prošao na tom konkursu, mi imamo jedinstveno upravno mesto. To je, čini mi se, omiljeni projekat gradova i opština kada je naše Ministarstvo u pitanju.
Otvaranje jedinstvenog upravnog mesta je zapravo formiranje iz nekadašnjih uslužnih centara, tako je to popularno nazvano u jedinicama lokalne samouprave, to prerasta u jedinstveno upravno mesto gde vi u jednoj šalterskoj sali zapravo na nekoliko šaltera možete da pronađete sve one informacije zbog kojih ste ranije lutali kroz nekoliko službi u okviru opštine sada se to nalazi na jednom mestu, elektronski objedinjeno gde su različite službene evidencije, gde vi vrlo brzo za kratko vreme štedite novac i vreme i dobijete informaciju koja vam je potrebna ili završite neki svoj predmet za koji je trebalo ranije mnogo više vremena.
Bez obzira da li je to neki predmet ili tematika koja se tiče urbanizma ili nešto što se tiče lokalne poreske administracije ili neki podatak iz matične službe ili su to neka davanja za dečiji dodatak, za materinski dodatak ili nešto od boračkih invalidnina, nešto slično tome. Dakle, sada rešavate na jednom mestu za kratko vreme.
U Srbiji postoji 14 jedinstvenih upravnih mesta, za sada otvorenih. Ovo je projekat koji funkcioniše od 2018. godine i u ovoj godini potpisali smo i ugovor sa Paraćinom, Topolom i Kosjerićem, a u toku je poziv. I eto, to je zanimljivo, da posetimo gradove i opštine, da na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave mogu da pronađu informaciju kako se prijaviti za jedinstveno upravno mesto. Imamo 40 miliona dinara, to je otprilike za šest do sedam gradova ili opština gde možemo otvoriti nova, jedinstvena, upravna mesta.
Osim jedinstvenog upravnog mesta ono što je za mene bilo izuzetno pozitivno, to je obilazeći u Šapcu jedinstveno upravno mesto pre neki dan, bila sam u prilici da se sretnem sa jednim mladim čovekom za koga je Uprava u Gradu Šapcu odlučila da mu da ugovor o stalnom radnom mestu. Šta je zanimljivo? Taj mladi čovek je zapravo, nažalost, u svojoj 19. godini se razboleo, inače je informatičar programer, u svojoj 19. godini je počeo da gubi vid i sada je u 30. godini potpuno slep, ali taj mladi čovek je napravio takvu aplikaciju koja sada pomaže u jedinstvenom upravnom mestu građanima da oni brže završe svoj posao.
Za mene je bilo izuzetno važno to što je gradska uprava prepoznala da jedan mlad čovek, uprkos svom invaliditetu, je toliko aktivan, posvećen, energičan i mi treba da zamolimo sve gradove i opštine koji prepoznaju takve ljude, koji su možda sprečeni nekom vrstom invaliditeta, da zapravo postanu potpuno ravnopravni građani, kao i svi mi koji nemamo neku vrstu invaliditeta, a rekla bih da tu vrstu energije koju smo tada prepoznali kod tog mladića u Šapcu je nešto što zaista, ja sam tog dana rekla i to je negde preneto u medijima, to zaista treba da zvoni Srbijom, ta njegova energija i posvećenost, da uprkos tome što je sprečen zbog invaliditeta, nije odustao od daljeg usavršavanja, obrazovanja i profesionalne karijere. Sve pohvale gradu Šapcu, svakako treba da bude primer za celu Srbiju.
Odužila sam, ali ću samo u dve rečenice uputiti još jedan apel. Dakle, osim toga da se prijave za poziv za jedinstveno upravno mesto, ja bih zamolila gradove i opštine u Srbiji, jer upravo pripremajući se za ovo zasedanje, pitanja poslanika, zatražila sam podatke od svojih saradnika o „Adresnom registru“. To je nešto što je jako zanimljiv projekat koji je pokrenula gospođa Ana Brnabić i sada je on izdvojen, zapravo, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali mi i dalje snažno to podržavamo, pomažemo, dajemo logistiku oko cele priče.
„Adresni registar“ je projekat koji je vredan dva miliona evra. Dakle, Vlada Srbije je izdvojila dva miliona evra kako bi smo mi imenovali one ulice koje za sada u Srbiji nisu imenovane, nemaju svoje ime i obeležili zgrade i kuće, objekte koji nemaju brojeve, redne brojeve.
Složićete se da je vrlo teško i to ljudi dobro znaju, kada pozovu hitnu pomoć, vatrogasce, policiju, pa na kraju i poštare, koliko se ti ljudi sreću sa problemima što nemamo dobro označene ulice i kućne brojeve. Nećete verovati, u Srbiji, u 21. veku mi imamo 67.300 ulica koje nisu obeležene i upravo tome služi „Adresni registar“. To je projekat, dakle, koji postoji poslednjih nekoliko godina, ali nam je ostalo još 67.000 hiljada ulica da obeležeimo.
Ja bih pozvala 33 gradova i opština, oni dobro znaju koji su, nisu se ozbiljno posvetili ovom pitanju i ja molim te gradove i opštine da zaista, jer mi samo na njihov predlog možemo da damo saglasnost kao ministarstvo, da zapravo pošalju predloge za nazive ulica, a Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave daće saglasnost na te nazive. Mi zaista imamo jedan registar, jedan predlog imena kako da se zovu te ulice ako građani, odnosno gradovi i opštine nemaju predlog kako da nazovu određene ulice, zaseoke. Mogu da nas kontaktiraju i iz tog predloga, iz te baze imena koja se inače koriste u Srbiji, možemo da damo predlog.
Mislim da je vrlo važno da budu obeležene sve ulice, da sve kuće i objekti imaju svoje redne brojeve, kućni broj i oznaku i ono što jeste važno za građane, kad se menjaju i nazivi ulica i kada se postavljaju novi nazivi ulica, građani obično pitaju – pa, to će sad značiti da ja moram da promenim lična dokumenta, ja ću imati dodatni trošak, to je nešto na šta građani uvek loše reaguju, što je normalno. Treba da znaju da u ovoj zameni ličnih dokumenata, posebno ličnih karata nema troškova. Dakle, MUP, odnosno država će snositi sve troškove oko zamene ličnih dokumenata prilikom promene naziva ulica.
Toliko u ovom trenutku. Ima mnogo stvari koje radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ali sve pohvale za gradove i opštine, zaista, izuzetno su aktivni, četvrtkom je 60 gradova i opština već došlo kod nas, samo za ova tri meseca. Svakako da očekujem da svih 145 gradova i opština dođu i pomognu. Posebno sam sad na konsultacijama dok pretresamo ove projekte šta je to što je prošlo što može Ministarstvo da finansira.
Hoću samo još jednu stvar i evo završavam. Izvinjavam se svima zbog suviše oduzetog vremena. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pomaže organizaciju vakcinacije širom gradova i opština, posebno za organizaciju vakcinalnih punktova.
U ovom trenutku mi u Srbiji imamo oko 319 punktova gde se organizuje vakcinacija. Sve pohvale, poseban pozdrav za medicinsko osoblje, ali i za ono administrativno osoblje i volontere koji pomažu na terenu u svim gradovima i opštinama i evo, neka poslednja cifra, od 15.30 u Srbiji je vakcinisano 866.563 čoveka prvi put, 497.310 revakcinisanih u Srbiji.
Hvala vam. Izvinjavam se što sam oduzela ovoliko vremena.

Hvala.
Nataša, izvolite.