Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, „Kultura je zbir svih vidova umetnosti, ljubavi i misli koje već vekovima omogućavaju čoveku da se oseća slobodnijim“, reči su francuskog pisca Andrea Monroa, koji opisuje kulturu kao nevidljivu vezu koja spaja ljude. Kultura utiče na naše opažanje, oblikuje naše misli i ponašanje, utiče na ličnost, utiče na poslovni svet, a po nekim verovanjima utiče i na zdravlje ljudi, pa čak i način kako da se ljudi leče.

Mi kao država i kao narod imamo bogato kulturno istorijsko nasleđe koje se stvara kroz vekove i iz godine u godinu, iz decenije u deceniju se uvećava. Postavlja se jedno obično, osnovno pitanje, da li smo dovoljno odgovorni prema ovom važnom segmentu života.

Devedesetih godina, usled ratova, sankcija, hiperinflacija, nismo bili u mogućnosti da više ulažemo u kulturu i kako to obično biva kultura se pomera na marginu svakodnevnog života. Godine 2000. na vlast dolaze oni koji nisu imali sluha, ali ni želje da ulažu u ovu oblast. Njihov dolazak je obeležilo paljenje Doma Narodna skupštine kada je pokradeno i uništeno više umetničkih dela i eksponata.

Nije ni čudno što je Narodni muzej u Beogradu kao najstarija muzejska ustanova u Srbiji, a ja ću vas podsetiti da je otvoren 1844. godine, od 2003. godine nije imao stalnu postavku. Posle 10 godina, 2013. godine u jednom delu objekta otvorena je izložba povodom 900 godina od rođenja Stefana Nemanje. Potom je izvršeno renoviranje muzeja i on od Vidovdana 2018. godine ponovo otvara vrata za sve svoje posetioce.

Drugi primer, primer Muzeja savremene umetnosti koji još od 1900. godine, pa do danas proučava, publikuje, čuva jugoslovensku i srpsku umetnost. Ovaj muzej je zatvoren 2007. godine. Zahvaljujući pre svega inicijativi Aleksandra Vučića, koji je tada bio predsednik Vlade Republike Srbije kreće obnova i muzej ponovo počinje sa radom 20. oktobra 2017. godine.

Ova dva primera su najbolji dokazi kako se dosovska vlast odnosila prema kulturnoj baštini naše zemlje i svemu onome što se kroz vekove stvaralo. Danas Srbiju vode ljudi koji su posvećeni, koji su marljivi, koji su odgovorni i žele da daju svoj doprinos na svim poljima, posebno u oblasti kulture, jer sam predsednik Aleksandar Vučić je više puta inicirao koji su to značajni projekti koje moramo da ulažemo i svojim radom i svojim zalaganjem svoj Kabinet i ljude koji ga podržavaju obezbeđivao određena sredstva koja su neophodna da se kako ustanovi za oblasti kulture, ali čitavo kulturno-umetničko blago zaštite i da se prezentuju drugim ljudima.

Naravno, želim da pohvalim i ministarku Maju Gojković koja je na početku svog mandata pokazala veliku želju, veliku energiju i veliku posvećenost da se bavi svim problemima koji su nastali u ovoj oblasti.

Glavni ciljevi ovog projekta zajma su pre svega renoviranje, obnavljanje i proširivanje ustanova kulture. To su muzeji, pozorišta, kulturni centri, kao i sve ostale ustanove. Akcenat se stavlja na renoviranje i unapređenje stanja postojećih zgrada kako bi se povećala pristupnost tim zgradama kako starim licima ali i invalidima. Vodi se računa o energetskoj efikasnosti, što je vrlo značajno.

Ima i više primera, pozitivnih primera prakse koji se odnose na region i grad iz koga ja dolazim, a to je region Srema i grad Sremska Mitrovica. Pre dve godine izvršena je energetska sanacija u muzičkoj školi u Rumi, objekat je prešao iz jednog razreda energetskog, iz F razreda u energetski razred C. To je prvi objekat na prostoru Srema koji je dobio energetski pasoš i tako je izvršena dobra energetska ali i zvučna izolacija. Na ovaj način se štedi pre svega energija, ali stvaraju se bolji uslovi za rad kako učenika ali i nastavnika u ovoj školi.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem i grad Sremska Mitrovica, grad iz koga dolazim. Grad koji ima jako veliko kulturno i istorijsko nasleđe, grad koji je bio prestonica rimske imperije. Grad koji ima dve zgrade muzeja, ima veliku carsku palatu, to je jedan objekat od 2570 metara kvadratnih pod krovom iz 4. veka. Imamo više festivala, mi smo grad turizma. Imamo trg koji je zaista jedan odličan lokalitet gde se okupljaju Mitrovčani, gde se izvode određene muzičko-scenske predstave i određeni festivali. Nije čudo što je Mitrovica 2018. godine bila prva prateća turistička destinacija u Evropi.

Kada već govorimo o turizmu ne mogu da pomenem podatke koji su dali svoj pečat, a vezani su za 2019. godinu kada je u našoj zemlji bio rekordan broj ljudi kako domaćih tako i stranih gostiju. Imali smo više od 3,6 miliona turista, što predstavlja rast od preko 8%, u odnosu na 2018. godinu. Od toga broja milion i 846 hiljada bili su strani gosti, a milion 843 hiljada domaći gosti. To je po prvi put da se na prostoru Srbije broj stranih gostiju premašio broj domaćih gostiju. Premašena je cifra od deset miliona noćenja, deset miliona 73 hiljade što je porast od osma procenata, u odnosu na 2018. godinu. Najveći broj noćenja je ostvaren upravo ovde u Beogradu.

Zašto ovo govorim? Govorim iz razloga što imamo preveliki potencijal u turizmu i kada se sve ovo reši vezano za kovid pandemiju, kada se vratimo na one stare dane, možemo da računamo na povećanje broja gostiju kako domaćih tako i stranih, a samim tim i povećanje prihoda.

Kada govorimo o ovom zajmu, napomenuću samo najznačajnije objekte gde će se uložiti sredstva, Narodno pozorište u Beogradu, Muzej Jugoslavije u Beogradu, obnova pozorišta u Nišu, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, obnova i pretvaranje stare železničke stanice u muzej, kao i izgradnja galerije umetnosti na Kosančićevom vencu i rekonstrukcija Kulturnog centra u Pirotu.

Kada govorimo o Narodnom pozorištu u Beogradu, treba da znamo da je to zgrada iz 1869. godine, ona je izgrađena dobrotvornim prilozima, kao što je rekla moja uvažena koleginica Nataša u prethodnom periodu, odnosno vekovima iza nas postojali su odgovorni ljudi koji su svojim doprinosom, svojim radom i svojim novcima ulagali u kulturu, odnosno u objekte koji su značili za kulturu. Što se tiče Narodnog pozorišta ono je nastalo pre svega prilozima koje je dao knez Aleksandar Karađorđević koji je priložio u tom trenutku 1000 dukata, Miša Anastasijević 500 dukata, a Vlada Kneževine Srbije je poklonila zemljište i novčani iznos od 2000 dukata.

Najznačajnija rekonstrukcija ovog objekta su bile već davne 1922. godine i 1989. godine, kroz ovaj projekat mi ćemo obnoviti enterijere, istočnu fasadu i obnoviti scenu Narodnog pozorišta u Beogradu. Muzeje Jugoslavije u Beogradu je jedna velika značajna institucija koja čuva i prezentuje kulturnu baštinu bivše nam države, poseduje bogate zbirke kao što su zbirke primenjene umetnosti, zbirke štafeta, etnološka zbirka, likovna zbirka, ali i arheološka zbirka.

Kada govorimo o Nišu treba da znamo da je jedan grad koji je imao pozorište još u IV veku, a da su prvi pozorišni događaji zabeleženi davne 1883. godine. Sama zgrada pozorišta u Nišu je iz 1939. godine, a rekonstrukcije su bile, takođe, davne 1967. i 2002. godine. Kroz ovaj projekat se predviđa obnova čitave zgrade i izgradnja male scene.

Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ izgrađen je 1928. godine, na Kalemegdanu. Na predlog Branislava Nušića organizovan je dobrotvorni bal, a priloge su dali bogati pojedinci, Đorđe Vajfert, Luka Ćelović, Mihailo Pupin, kralj Aleksandar Karađorđević.

Ovoj akciji su se pridružili Narodna banka, Jadransko - podunavska banka i Viner bank ferajn. Poslednja rekonstrukcija, takođe je bila davno, 1975. godine.

Što se tiče Železničke stanice znamo da je to jedno monumentalno zdanje iz 1885. godine. Ima status spomenika kulture od velikog značaja za našu zemlju. Rađeno je po uzoru na železničke stanice velikih evropskih zemalja i predstavlja svedočanstvo jednog tehničkog razvoja Srbije u 19. veku. Ona je bila u primarnoj funkciji do 1. jula 2018. godine, a sada je u planu da zgrada postane muzej nastanka srpske države. Zajedno sa spomenikom Stefana Nemanje krasi Savski trg i predstavlja veliko atrakciju za turiste koji dolaze u našu prestonicu.

Naravno, i ovu aktivnog i samo podizanje spomenika je najviše doprineo angažman predsednika Aleksandra Vučića, ali i finansije kroz budžet Republike Srbije, da možemo da obezbedimo sredstva, da izgradimo spomenik i da se na ovaj način odužimo velikom vladaru.

Što se tiče Kulturnog centra u Pirotu izgrađen je 1986. godine, i on nije u skorije vreme imao značajnu rekonstrukciju i ulaganja.

Šta nam sve govore ovi podaci? Da imamo izuzetno stare objekte, da nije vršena redovna sanacija tih objekata i da oni prosto vape za sanacijom, za ulaganjem.

Sa druge strane, moramo biti ponosni na naše slavne pretke koji su ličnim primerom pomagali izgradnju ovakvih objekata, dali nemerljiv doprinos u stvaranju i čuvanju kulturne baštine.

Kroz ovakav projekat i kroz ovakve aktivnosti mi vraćamo deo duga njima, kako njima koji su bili neimari, ali i onima koji su stvarali umetnička dela i ostavljali da mi danas uživamo u njima.

Na kraju, svoj ću govor završiti citiranjem velikog Ive Andrića „Kultura nije samo ono što čitamo, što pišemo, što slikamo, što zidamo, nego kultura je i pogled i osmeh i ponašanje i gestikulacija i govor. Nesumnjivo da je ona u nama, jer se primećuje način kad nekome kažemo zdravo, pa do jedne pesme, slike, građevine“.

Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodna poslanika Ivana Nikolić.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Kultura je temelj naše budućnosti. Zbog toga je predsednik Aleksandar Vučić kada je govorio o planu „Srbija 2025“ istakao značaj ove teme i rekao da ćemo značajna sredstva, preko 300 miliona evra uložiti u kulturu i novu koncertnu dvoranu.

Naš je plan da do 2025. godine imamo nove muzeje, arheološka nalazišta, spomenike, galerije, biblioteke, nove kulturne centre.

Rukovodstvo koje sprovodi program Srpske napredne stranke želi da svojoj deci obezbedi što kvalitetnije kulturne sadržaje. Upravo je ova Vlada prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje usvojila niz dokumenata koji će uspeti da pozicioniraju Srbiju na što bolje mesto na kulturnoj mapi sveta i Evrope.

Ponosni smo na činjenicu da smo prva Vlada koja je od međunarodnih finansijskih institucija, u ovom slučaju Razvojna banka Saveta Evrope dogovorila projekat u visini od 20 miliona evra za unapređenje infrastrukturnih projekata u oblasti kulture.

Kada je poštovana gospođa Gojković govorila o prvih 100 dana rada Vlade Republike Srbije, između ostalog, ona je napomenula da su strateški projekti u periodu od 2021. do 2025. godine dostizanje budžeta za kulturu od 1%, očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa, bavljenje kulturnom diplomatijom, ali i otvaranje kulturnih centara u regionu, pre svega u Skoplju, Podgorici, Zagrebu, Ljubljani, ali i u Moskvi.

Kada govorimo o regionu, moram da istaknem da danas imamo snažnu podršku Srbije kroz posetu predsednika Aleksandra Vučića susednoj BiH.

Upravo ova situacija sa Kovidom 19, sa nabavkom vakcina, pokazala je koliko je Srbija snažna. Ono što neku državu čini uspešnom u vremenu u kome se ceo svet nalazi preko godinu dana jeste kako je uspela da sačuva i da ojača svoj zdravstveni sistem, koliko je uspela vakcina da nabavi i da sačuva svoju ekonomiju.

Srbija je među najuspešnijim zemljama u Evropi i svetu što se tiče vakcinacije, zahvaljujući isključivo predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije. Pokazali smo veliku solidarnost prema susedima.

Naša ekonomija je imala najmanji pad. Mi nismo zaustavili ni jedan strateški projekat. Naprotiv započeli smo i nove.

Srbija se danas na međunarodnoj sceni poštuje više nego ikada. Ovo je jako važno jer međunarodna reputacija koju naš predsednik ima je nacionalno dobro. Građani prepoznaju ko radi, ko se bori za njih i ko pravi rezultate, a deo ovih koji se predstavljaju kao opozicija u Srbiji, oni nemaju ništa da ponude, izmišljaju afere, tu su da uništavaju, da manipulišu i da iznose laži.

Znamo svi već, ujedinjeni su samo na Đilasovim medijima. Promovišu teorije zavere i te zavere koje iznose iz dana u danu sve gore i gore, upravo na tim njihovim medijima. U njihovo vreme Srbija je bila na rubu propasti. Imali su svoju šansu i jasno građani kažu da oni ne zaslužuju ponovo da je dobiju.

Oni već sada pričaju o bojkotu i žele da naštete ugledu Srbije u svetu. Kao što je predsednik Republike pre nekoliko dana rekao – kakvi su to razgovori, ako vam neko preti da će ukoliko ne ispoštujete njihove zahteve izaći na ulicu, praviti nerede, rušiti institucije. Dakle, u tom smislu su oni, takođe ujedinjeni.

Dobra većina njih je ujedinjena na još jednom mestu, to je na platnom spisku kod Dragana Đilasa. To su neki kao što su nekadašnji šef BIA-e, državni sekretar u Ministarstvu finansija, direktor Agencije za javne nabavke, pa tako u Đilasovoj kompaniji „Multikomu“ rade, evo, neki od njih su Ljuban Panić, on je bio predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke, ali je sada u Stranci sloboda i pravde postavljen za generalnog sekretara, Saša Vukadinović, bivši direktor BIA-e, dalje, Dušan Nikezić, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija, Aleksandar Bjelić, blizak Đilasov saradnik za vreme dok je on bio gradonačelnik Beograda, Tatjana Pašić, pomoćnica gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, Branko Janković, direktor Agencije za javne nabavke i Marinika Tepić, ne znamo više ni uz koju informaciju da je uvežemo.

Dakle, svi oni na čelu sa Đilasom, deluju kao jedna interesno poslovna politička zajednica. „Multikom“ je bogata kompanija i Đilas može finansijski da obezbedi političke protivnike. To je klasična razmena dobara. Vrlo se dobro zna šta je ko od njih radio dok su bili na vlasti, a ovo je, verovatno, nagrada za političku lojalnost kroz rad u njegovoj firmi.

Da se razumemo, nije sporno, može svako da zaposli u privatnu firmu koga želi, ali, da kažemo, u javnosti izaziva legitimne sumnje da platama možda nagrađuje ih za njihovo ćutanje ili da platama nagrađuje njihov pokušaj današnjeg političkog delovanja.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, uvaženi ministre Udovičiću sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije.

Na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj i Saveta Evrope i Vlade Republike Srbije, u iznosu od 20 miliona evra, kada je u pitanju projekat infrastruktura u kulturi.

Ovaj projekat infrastruktura u kulturi je jako značajan za našu zemlju. Želeo bih da naglasim da ukupna vrednost ovog Sporazuma nije isključivo 20 miliona evra, već ona iznosi 30 miliona evra. Dvadeset miliona evra iz zajma, a gotovo 10 miliona evra, s obzirom da je 400.000 evra iz donacija, gotovo 10 miliona evra je direktno iz našeg budžeta. Naša Vlada ulaže novac u kulturu, za razliku od onih, prisetimo se samo kako su pripadnici bivšeg žutog režima, kako oni nama spočitavaju da je nama, recimo, kultura zadnja rupa na svirali.

Prisetimo se samo kako su oni upravljali tim novcem, šta su oni postigli kada je u pitanju kultura. Da li su bili takvi milionski iznosi kada je ulaganje u kulturu? Ništa. Bili su neki simbolični projekti i to je to. Mi smo ti koji ulažemo u kulturu, u istoriju i poznavanje naše tradicije, to je jako bitno.

Kada govorimo o ovom projektu - Infrastruktura u kulturi, glavni ciljevi ovog projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširenje kapaciteta već postojećih institucija, ustanova i zavoda kulture u našoj zemlji, naročito u Beogradu, sa ciljem da se poveća njihova energetska efikasnost, što je jedan dobar pomak kada su u pitanju naše evropske integracije. Prisetimo se samo već potpisanih sporazuma sa "KfW bankom".

Takođe, postoje drugi ciljevi, naravno, a to je povećanje, pre svega, prihoda tih ustanova kulture, tih zavoda i tih institucija od naplate karata, naplate raznih predmeta koji će se tu prodavati. Takođe, poboljšaće se rad tih ustanova, ali će se i povećati broj posetilaca, što je jako značajno.

Kada govorimo o toj okvirnoj listi institucija koje su obuhvaćene ovim velikim projektom - Infrastrukture u kulturi, navešću sledeće podprojekte. To su svakako, naravno, pozorišta u Beogradu, odnosno radovi na obnovi održavanju enterijera, obnova istočne fasade koja gleda na Francusku ulicu. Scena izvođačkih umetnosti takođe će biti rekonstruisana. Muzej Jugoslavije u Beogradu je jedan od tih podprojekata. Narodno pozorište u Nišu, obnova zgrade i izgradnja mala scene, obnova Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu, digitalizacija 11 centara kulture u celoj Srbiji, obnova i pretvaranje stare Železničke stanice na Savskom Trgu u muzej. Ranija ložionica stare železničke stanice u Beogradu će biti obnovljena. Naravno, obnova i izgradnja Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu i one stare zgrade i, naravno, izgradnja kulturnog centra u Pirotu. Naravno, ova lista podprojekata nije konačna i to je jako važno napomenuti.

Direktni korisnici ovog projekta - Infrastruktura u kulturi su, pre svega, građani Beograda, negde oko dva miliona ljudi, kao i oko hiljadu ljudi koji su zaposleni u tim ustanovama i zavodima kulture.

Naravno, ciljna grupa, odnosno indirektni korisnici, kada govorimo o njima, možemo govoriti o čitavoj Srbiji, odnosno o svim građanima Republike Srbije, kao i, naravno, o našoj dijaspori, što će dalje doprineti razvoju kulturnog turizma u našoj zemlji.

Ovaj projekat je značajan ne samo što će država imati tu finansijsku dobit. Znači, nije samo taj finansijski momenat bitan, već je bitno i to što mi ulažemo u kulturu, ulažemo u našu istoriju, ulažemo u tradiciju, upoznavanje naše istorije, a to je najvažnije. To znači da će naši mladi ljudi moći da posete te muzeje, da pogledaju sve te eksponate koji će se nalaziti u tim muzejima i na taj način ćemo uložiti ne samo upoznavanje istorije i kulture našeg naroda, nego na taj način mi ulažemo u našu budućnost, a sve to na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić i, naravno, ministarke kulture i informisanja Maje Gojković.

S obzirom da sam govorio o tim nekim budućim projektima, odnosno podprojektima u okviru velikog projekta - Infrastruktura u kulturi, želeo bih da se osvrnem na neke ključne institucije ili spomenike kulture koje smo mi rekonstruisali ili izgradili, a koji predstavljaju uspeh naše politike.

Dame i gospodo, pogledajte samo kako je nekada izgledao naš Narodni muzej, a pogledajte kako on danas izgleda u potpunosti rekonstruisan.

Dame i gospodo, želeo bih sada da vas upoznam sa dva možda i najznačajnija spomenika kulture u našoj zemlji koja se nalaze u Beogradu, a to su svakako spomenik rodonačelniku naše najveće, najslavnije dinastije Nemanjića, Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Naravno, tu je i stara železnička stanica, koja će postati muzej. Pogledajte kako velelepno izgleda ovaj spomenik.

Pogledajte samo naš predivni Hram Svetog Save na Vračaru. Pogledajte samo kako su oslikane ove freske. Pogledajte Hrista Pantokratora, Bogorodicu i heruvime koji su predstavljeni u ovom velelepnom izdanju.

Sve ovo je zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću. Da nije bilo njega, ovo nikada ne bi bilo dovršeno.

Takođe, kada govorimo o kulturi, moramo imati na umu da su i filmovi bitni elementi kulture.

Spomenuo bih dva jako značajna filma koji su nedavno napravljeni, a to su svakako filmovi „Zaspanka za vojnike“ i „Kralj Petar I“ koji govore o našoj slavnoj armiji, o našim vojničkim, junačkim podvizima u velikom ratu, a govorio bih o još jednom jako bitnom filmu, možda i najvažnijem, a to je film „Dara iz Jasenovca“. To je film istine, film koji govori o stradanju srpskog, romskog i jevrejskog naroda u ustaškoj NDH, film koji verno prikazuje torturu, muke kroz koje je naš narod prolazio tamo, koji pokazuje naše najveće stratište u istoriji. Više od 75 godina je prošlo od kraja Drugog svetskog rata i niko se nije libio da napravi ovakav film.

Razni komunistički ideolozi i političari, kao i oni posle njih, oni političari, navodno, pripadnici nekakve demokratske i liberalne političke provenijencije nisu bili kadri da makar simbolički prikažu stradanje našeg naroda.

Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću snimljen je film o našim postradalim mučenicima i prikazana je tortura kroz koju je naš narod svakodnevno prolazio.

Ja smatram da ovaj film, iako je jako težak za gledanje, mora postati sastavni deo školskih programa u Republici Srbiji, smatram da ovaj film mora da predstavlja zaveštanje našoj deci, našim mladima da nikada ne zaborave ove zločine i da se ti zločini nikada više ne ponove.

Kada govorimo o kulturi, po prvi put, inicijativa predsednika Aleksandra Vučića, naši domaći autori će pisati i naše domaće izdavačke kuće će štampati srpske udžbenike, udžbenike iz srpskog jezika i književnosti, iz istorije i geografije. To je još jedan jako bitan projekat kada je kultura u pitanju, naša istorija i naša tradicija.

Kultura je dosta širok pojam i kao neko ko je imao ocenu 10 iz predmeta Teorija kulture na Fakultetu političkih nauka, moram da naglasim da kultura ne podrazumeva samo književnost, muziku, film, istoriju, etnologiju, antropologiju, ustanove kulture, institucije, zavode kulture, već kultura kao širok pojam podrazumeva i ono što se nekada zvalo etikecija, što se danas naziva bonton, odnosno lepo, pristojno ponašanje, kulturno, pristojno ophođenje prema drugim ljudima.

Dame i gospodo, danas imamo primer brojnih pripadnika bivšeg žutog režima kako se ne treba ponašati u društvu. Oni ne prezaju ni od čega. Oni napadaju naše porodice, a to je svakom čoveku najsvetije – porodica. Oni napadaju naše institucije, oni vređaju svakoga. Oni konstanto, svaki dan, uporno napadaju, vređaju decu predsednika Aleksandra Vučića, njegovog brata, njegove roditelje.

Dame i gospodo, ta gospođa Marinka Živku Čobanu Tepić, gospodin Đilas, gospodin Obradović, gospodin Tadić, gospodin Jeremić, gospodin Aleksić, dame i gospodo, oni nikada neće biti budućnost naše zemlje i oni moraju da završe u političkoj prošlosti. Živela Srbija!

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ana Miljanić.

Samo, pre nego što vam dam reč, želim samo u jednoj rečenici da kažem da sam pročitao saopštenje Đilasove stranke, ne znam kako se zove, koja optužuje i Nebojšu Bakareca i mene da je, u stvari, njegovim govorom, govorom gospodina Bakareca prećeno ubistvom, da je to jezik mržnje, itd.

Gospodin Nebojša Bakarec, da li se neko slagao sa njim, kad je reč o sadržaju, nije uputio nikakve pretnje, ni fizičke, niti političke, bilo kome, pa ni pomenutoj gospodi.

To, sa druge strane, ne znači da mi svakoga dana nismo suočeni sa jezikom mržnje, pominjanjem i porodica i dece različitih političkih funkcionera koji se nalaze izgleda na strani na kojoj je moguće da se govori jezikom mržnje.

To sam želeo da kažem zbog toga što ljudi možda nisu slušali šta je rečeno, a iz natpisa koji se sada pojavljuju, kažu da je Bakarec pretio smrću, da opoziciju treba pobiti, citiram, kako su naveli, kao u Rusiji.

Znači, želim da kažem da je to netačno. Da je to zaista tako bilo, svakako da mi ne bi dopustili, niti bi gospodin Bakarec, ja mislim, takve stvari izgovarao.

Nisam tu da sudim šta će koji poslanik da kaže. Mi govorimo samo o Kodeksu koji smo usvojili, gde je zabranjena upotreba određenih izraza i ponašanja prema drugim licima.

Naravno, nažalost, taj Kodeks izgleda svako da li se primenjuje u Skupštini, a „lov na veštice“, pod znakom navoda, je izgleda osnovni moto i način političkog ponašanja tih političkih stranaka koje daju ovakva saopštenja.

Izvinjavam se što sam to rekao, ali mislim da je to veoma važno da se čuje i u televizijskom prenosu.

Reč ima narodna poslanica Ana Miljanić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Podrška, kolega Bakarec, svakako.

(Nebojša Bakarec: Hvala vam.)

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu je izuzetno značajna tačka za razvoj kulture Republike Srbije, odnosno podizanje infrastrukturnih prilika u ovoj značajnoj oblasti za razvoj našeg društva.

Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope predstavlja sprovođenje jednog od prioriteta programa naše Vlade koji je ovde pred nama iznela premijerka Ana Brnabić. Ona je tada rekla – bez kulture i stvaralaštva nema jake države.

Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije su prepoznali veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje. Mi kao narodni poslanici imamo zadatak da donesemo odluku o zaduživanju Republike Srbije putem uzimanja dugoročnih kredita, kao i da potvrdimo Okvirni sporazum o zajmu kao međunarodni ugovor.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. i 2021. godinu odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope za sprovođenje projekta modernizacije infrastrukture u kulturi u iznosu od 20 miliona evra.

Koliko je država ozbiljna u nameri da se stanje u kulturi podigne na zasluženi nivo, pokazuje činjenica da će pored ovog zajma od 20 miliona evra za ove namene iz budžeta Republike Srbije biti opredeljeno dodatnih 10 miliona evra.

Poštovani građani, ima puno projekata koji će biti realizovani uz pomoć ovog zajma, a neki od njih su: Narodno pozorište u Beogradu, Muzej Jugoslavije u Beogradu, Narodno pozorište u Nišu, obnova i pretvaranje stare Železničke stanice u muzej, Kulturni centar u Pirotu. Lista ovih projekata je okvirna, a procenjeni iznos za realizaciju iznosi upravo ovih 30 miliona evra.

Od kada je poštovana gospođa Maja Gojković došla na čelo Ministarstva kulture primećuje se izuzetno povećana aktivnost samog Ministarstva i posvećenost da se ispuni zacrtani cilj iz programa Vlade.

Ovim projektom je predviđeno da se sprovedu brojne aktivnosti na renoviranju, obnavljanju, proširenju ustanova kulture, uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i slične ustanove. Ministarstvo kulture svoju predanost navedenim aktivnostima iskazuje i kroz razne druge projekte koji su sačinjeni tako da daju kompletan prikaz stanja u kulturi u jedinicama lokalne samouprave.

Imam sreću da je moj grad Požarevac rodno mesto jedne od najvećih srpskih slikarki svih vremena Milene Pavlović Barili i naša obaveza je da čuvamo i negujemo njen lik i delo. Zbog toga smo veoma ponosni.

Prilikom nedavne posete Galeriji Milene Pavlović Barili u Požarevcu, ministarka Gojković je rekla da ona zaslužuje poštovanje i brigu čitave države, odnosno adekvatan nacionalni tretman.

Kako je grad Požarevac sa Fondacijom Milene Pavlović Barili radio na dobijanju projektno-tehničkog rešenja za rekonstrukciju postojećeg galerijskog prostora i dogradnju novog, ove reči nas ohrabruju da ćemo konačno, nakon 60 godina ispuniti želju darodavca da u Požarevcu imamo galeriju dostojnu naše svetski priznate umetnice.

Realizacijom ovog projekta izgradio bi se novi galerijski prostor u kojem bi bila izložena dela naše slavne slikarke. Dela će biti hronološki poređana od radova iz njenog detinjstva, pa sve do umetničkih dela iz američkog perioda. Zatim bi usledila rekonstrukcija starog dela galerije, gde bi se, između ostalog, napravio prostor za naše najmlađe sugrađane, odnosno za formiranje škole crtanja. U poslednjoj fazi bi se sanirao i adaptirao deo porodične kuće koji je pod zaštitom države i koji će biti memorijalni prostor u kome će biti izloženi eksponati koji se nalaze u legatu Fondacije Milene Pavlović Barili.

Sigurna sam da će realizacijom ovog projekta Požarevac dodatno osnažiti svoje mesto na kulturnoj mapi Srbije.

Na kraju, o značaju navedenih ulaganja i njihovom društvenom uticaju suvišno je polemisati. Ono što bih sa ovog mesta posebno apostrofirala je činjenica da naša zemlja predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije, na čijem je čelu Ana Brnabić, planski prilazi razvoju svake oblasti, a to nas dovodi do toga da se o Srbiji i rezultatima koje postiže na svim frontovima širi pozitivna priča kako u regionu, tako u Evropi i svetu.

Za sam kraj, uverena sam da će implementacija ovog projekta, u sinergiji sa realizacijom programa „Srbija 2025“, koji se odnosi na deo Srbije iz kog dolazim, a to je izgradnja brze saobraćajnice od autoputa Beograd-Niš, pa do Golupca, a preko Požarevca i Velikog Gradišta, omogućiti dodatni razvoj kulturoloških i turističkih prilika i to će doprineti da postanemo konkurentniji i privlačniji kako za domaće, tako i za strane investitore.

Sve to ima za cilj podizanje standarda sa jedne i ništa manje bitno, sprečavanje odliva naših sugrađana iz ovog dela zemlje, sa druge strane.

Završiću ovo izlaganje rečima gospodina Gage Antonijevića, kome čestitam na izvanrednom filmu. Citiram: „Neki nisu smeli, drugi nisu mogli, a Vučić je mogao i smeo“. Završen citat.

Aleksandar Vučić i SNS grade i rade za Srbiju, čuvamo kulturu, istoriju, tradiciju, te ću sa velikim zadovoljstvom, kao i kolege iz moje poslaničke grupe, u danu za glasanje podržati predlog navedenog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Lav-Grigorije Pajkić.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine potpredsedniče Orliću.

Poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, građani Srbije, ja moram da kažem, pre svega, da apsolutno podržavam ovu inicijativu kada govorimo o infrastrukturi u kulturi. Moram da kažem da nisam iznenađen ovom pozitivnom činjenicom, jer ovo je samo kontinuitet kvalitetnog odnosa prema kulturi koji je već uspostavio predsednik Vučić dok je bio šef Vlade i koji je do dan danas nastavila i Ana Brnabić i, naravno, konkretnije i Maja Gojković, koja zaista radi izvrstan posao na tom polju.

U tom smislu, imajući u vidu koliko je toga urađeno, da bi stekli utisak šta će se tek uspešno izvršiti na tom polju, najbolje bi bilo da donekle prikažem šta je upravo do sada učinjeno u čitavoj Srbiji, naglasiću, zato što to ima poseban značaj zašto, upravo zbog toga što smo nekako ranije imali utisak da je samo bitna kultura u krugu dvojke, gde je počinjala i gde se završavala apsolutna kulturna akcija bivšeg režima, otprilike na mestima gde oni piju kafu na Dorćolu.

Prema tome, želim da prikažem i, sad imajte na umu da ovde ima toliko toga, prikazaću samo deo šta je sve urađeno. Imamo u Rumenki Dom kulture koji je rekonstruisan, zatim Galeriju Matice srpske u Novom Sadu, Muzej Jovana Cvijića u Beogradu, u Vranju pozorište koje je obnovljeno, pozorište u Užicu koje je takođe rekonstruisano, Pavlovića kuća u Čačku i još mnogo, mnogo toga, uvaženi poslanici, o čemu su pričale i moje kolege u Beogradu i toliko značajnih projekata.

Moram da kažem da želim da imam nekakav objektivan stav po ovom pitanju. Kao što sam rekao, do sada smo imali neku vrstu utiska da bivši režim stalno govori o svojim rezultatima u kulturi, najglasniji su po tom pitanju, uvek su se na neki način samoproklamovali, kao ta tzv. intelektualna elita, etiketirajući sve građane koji ih ne podržavaju kao neobrazovane, glupe, krezube. Svi se sećamo tih strašnih uvreda. U tom smislu etiketirali su veliki broj građana zato što je ne znam ko njih više uopšte podržava.

Želim zaista da budem fer i želim da prikažem neke od njihovih kulturnih dela, jedna od mnogih… Mislim da, takođe, nemam vremena i da su poslanici u bivšem mandatu i gospodin Martinović i Orlić bili svedoci njihovih izliva kulture. Recimo, prisetimo se Boška Obradovića koji vrišti na zaposlene u RIK-u, verovatno je bio nezadovoljan rezultatom. Ovo je jedan primer kulturnog čoveka, zato sam ga i pokazao, i to vam dođe kao neka vrsta opozicione varijante Munkovog vriska.

Takođe, nemojmo da zaboravimo i paljenje knjiga u Knez Mihailovoj, definitivno širenje kulture. Dobro, doduše, ne možda srpske, možda nacional-socijalističke ili fašističke, ali ni manje ni više, širenje kulture.

Takođe, nemamo dovoljno slika, ali svi se dobro sećamo kako su njihovi prethodnici iz DOS-a iznosili umetnička dela iz Narodne skupštine prodavajući ih po pijacama. Mnoga su nestala i time zahvaljujem ministarki kulture Maji Gojković koja je pokrenula inicijativu da se ta dela vrate. Bože moj, možda sam ja to shvatio pogrešno i da je to bio neki način da šire kulturu među narodom, tako što su ih prodavali po pijacama.

Takođe, ne smemo da zaboravimo šta oni danas rade, kakve kulturne manifestacije podržavaju. Setimo se predstave gde glumci stoje na zastavi Srbije. Ovo je za njih bila jedna idealna predstava, primer kako kultura treba da izgleda u Srbiji, dok je film „Dara iz Jasenovca“ jedan loš, neozbiljan film, ali je zato gaženje po srpskoj zastavi jedna sjajna inicijativa.

Zaista ne znam, kakvu oni sliku žele da ostave o sebi. Svestan sam, a smatram da su i građani svesni da su tu sliku dobro uvideli, da su imajući u vidu tu sliku i glasali na prethodnim izborima i pokazali su upravo tu svoju pravu sliku.

Ono što mene interesuje i što me posebno raduje jeste slika kakvu ostavlja današnja Vlada i predsednik Vučić, a to je slika jake, moderne, uspešne Srbije, Srbija koja se brine za svoje interese, za interese svojih građana. To je slika jedne države koja pobeđuje, slika Srbije koja pobeđuje.

Takođe, imam želju, mada mnoge moje kolege su se osvrnule na to, smatram da bi bio red da i ja nešto kažem o tome. Nedavno smo bili svedoci jednog kapitalnog dela, kinematografskog dela, naravno, govorim o filmu „Dara iz Jasenovca“. Taj film ne samo da je bitan za srpsku državu, već i za srpski narod. Moram da kažem da sam krajnje zgrožen kako su se u medijima bivšeg režima odnosili prema tom filmu. Ti izlivi mržnje odavno nisu primećeni. Posebno mi je interesantno, na neki način moram da kažem i smešno, kako su pokušavali tu svoju mržnju da kamufliraju idejom da oni film kritikuju iz nekih umetničkih, estetskih, tehničkih razloga, otprilike nije dobro montiran film ili nije lepo kadrirano i slično. Svi znamo i svi vidimo da je to zapravo jedna politički inspirisana kritika i da se vodi kampanja, nikoga time nisu zavarali.

Međutim, smatram da ne treba više toliko da se osvrćemo na njih. Treba maksimalno da podržimo predsednika Vučića, jer bez njega ne bi bilo ovako uspešnih projekata po Srbiji, ne bi bilo tog filma o kome govorim. Bitno je da se borimo za srpsku kulturu, da se borimo za srpsku umetnost, odnosno da se borimo protiv antisrpske nekulture koju promovišu mediji Dragana Đilasa. Hvala.

Hvala, gospodine Pajkiću.
Reč ima Vesna Nedović.
Izvolite.